Gospodine predsedniče Skupštine Vojvodine, dame i gospodo potpredsednici i potpredsednice Skupštine Vojvodine, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, od 2007. godine, od kako je Savez vojvođanskih Mađara ponovo postala parlamentarna stranka, imao sam ili imali smo prilike da u najmanje 20 rasprava učestvujemo ili budemo svedoci u ovih nekoliko godina, koje su se bavile direktno ili indirektno položajem Vojvodine. Bilo je puno burnih rasprava. Sigurno se mnogi i poslanici i građani sećaju rasprava o budžetima Republike Srbije sa svaku aktuelnu godinu o rebalansima, o Zakonu o javnoj svojini, sa kojim se u jednom značajnom delu nismo slagali, o Zakonu o šumama, za koji je bila jedna interesantna rasprava. U jednom trenutku je Vlada prihvatila amandman da šume pređu u vlasništvo Vojvodine, pa se Vlada kasnije predomislila. Tu je i Zakon o železnici. Jednom smo uspeli da blokiramo kao poslanička grupa, a kasnije je ipak izglasan.
Bilo je puno žučnih i manje žučnih rasprava. Ono što su karakterisale sve te rasprave, sigurno da će i današnja rasprava delom biti posvećena, to je istorija. Naime, mnogi poslanici su i tada, a verujem da će i danas govoriti o događajima iz 1848, 1849. godine, događajima iz 1918. godine, pa 1945. godine, pa 1974. godine. Nekima su neki drugi istorijski događaji bili bliskiji ili simpatičniji. Nekima možda i događaji iz 1988. i 1989. godine.
Ono što je u ovom trenutku bolje i celishodnije jeste vratiti se samo do 2006. godine, do trenutka donošenje novog Ustava. Novi Ustav, sada više nije novi, je utvrdio četiri zadatka za zakonodavca, za parlament, za Vladu RS i delimično za Skupštinu AP Vojvodine. To su bili – donošenje Statuta Vojvodine, donošenje Zakona o nadležnostima Vojvodine, donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine, donošenje Zakona kojim bi bila uređena pokrajinska administracija, uprava Pokrajine.
Kada se čovek priseti ovih sedam, osam godina od donošenje Ustava, može da konstatuje da je ovaj period, bar što se tiče položaja autonomije Vojvodine jedan veliki zajednički neuspeh i svih vladajućih koalicija, a i svih bivših i sadašnjih opozicija. Naime, ako sumiramo stvari, onda možemo konstatovati da je sa jedne strane Statut Vojvodine proglašen 2009. godine u dobrom delu osporen od strane Ustavnog suda, Zakon o nadležnostima Vojvodine takođe je donet i u jednom značajnom delu je osporen od strane Ustavnog suda. Zakon o finansiranju Vojvodine do dana današnjeg nije donet, a ni zakon koji bi regulisao položaj pokrajinske uprave.
Iz tog razloga mislim da stoji konstatacija da u odnosu na položaj i autonomiju Vojvodine nikako ne može niko biti zadovoljan, ako gledamo i posmatramo celokupni politički spektar. Ne mogu biti zadovoljni čak ni oni koji su protivnici vojvođanske autonomije. Oni sigurno imaju za cilj da autonomija Vojvodine bude što slabija i da položaj Vojvodine bude što više degradiran. Ni oni nisu uspeli za ovih sedam ili osam godina u ostvarivanju njihovog cilja.
Ono što je u ovom trenutku možda interesantno je sumirati utiske ovog postupka donošenja ili pisanja novog Statuta Vojvodine. Nije uobičajeno govoriti prvo o sebi, sopstvenoj političkoj stranci, ali mislim da ovaj trenutak ipak nalaže tu potrebu. Sigurno da je jedan od ključnih utisaka činjenica da i predsednik jedne manjinske stranke, odnosno jedna manjinska stranka je bila ta koja je iznela celokupan teret političkog usaglašavanja novog Statuta Vojvodine. Mislim da je to primer koji nije bio ranije prisutan i da je to dokaz da naša politička stranka u svakom pogledu je dorasla zadatku.
Sa druge strane, i to je isto važan utisak, jeste da je predstavnik DSS, profesor Slobodan Orlović je bio taj koji je sa stručne strane izneo teret usaglašavanja ovog dokumenta. Naravno, nije samo on, ali je imao izuzetno važnu ulogu. Kada je započet ovaj proces sigurno da su mnogi sumnjali u to da će on u tome uspeti i o načinu na koji će celom ovom poslu pristupiti. Na kraju, on je bio jedan od svakako važnih karika u ovom današnjem uspehu. O tome ću kasnije govoriti, zašto tako mislim.
Ono što je isto tako važan utisak jeste način na koji je najveća stranka vladajuće koalicije pristupila celom ovom poslu. Sigurno je najveća stranka vladajuće koalicije imala najviše partijskih razloga da ovaj proces bude neuspešan, jer da smo dočekali 6. jun bez usvojenog Statuta to bi verovatno po automatizmu značilo prevremene izbore u Vojvodini. U tom smislu svakako da je ta uzdržanost i to stavljanje opšteg interesa iznad partijskog je isto tako važan utisak.
Interesantan je i utisak, odnosno činjenica da su neki političari, političke stranke koje su smatrale da je Ustav donet 2006. godine bio dobar, bio napredan, danas govore o tome da je taj Ustav ipak loš, posebno u delu koji se odnosi na Vojvodinu i da ga treba menjati. Mislim da je bilo prilike 2006. godine da se u tom delu donese bolji Ustav. Nažalost, ta prilika je propuštena. O tome je predsednik Skupštine Vojvodine govorio, koja su sva poniženja Vojvođani, predstavnici Skupštine Vojvodine i Vlade imali prilike da dožive prilikom donošenja sada već bivšeg Statuta Vojvodine. Predsednik Skupštine je govorio o činjenici da je taj predlog godinu danas stajao u fioci u parlamentu i sigurno ne krivicom tadašnje predsednice Narodne skupštine, jednostavno tada je politička volja, odnosno nepostojanje političke volje bilo tog obima da jednostavno taj dokument godinu dana u parlamentu stoji.
Sa druge strane, i to je isto jedna interesantna činjenica, sada po malo istorijska, da je u odnosu na današnji trenutak prilikom donošenja prethodnog Statuta Vojvodine praktično su predstavnici Vojvodine ignorisani. Nije im bilo dopušteno da dođu u parlament i da obrazlože Statut 2009. godine. Tada je izmišljena jedna konstrukcija da je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo bio predlagač. Ako je nešto bilo ponižavajuće, onda je to sigurno bilo ponižavajuće i za Skupštinu i za Vladu, a verujem i za brojne građane Vojvodine.
Na svu sreću, danas nismo u toj situaciji da raspravljamo na taj način o vojvođanskoj autonomiji. Inače, ne samo danas nego i u prethodnim mesecima je i u tom smislu promenjena praksa i to je svakako ohrabrujuće.
Ono što je možda poslednji, a ne manje važan utisak je način na koji je nov Statut u Pokrajinskoj skupštini donet i posebno je interesantno ponašanje pojedinih poslanika Skupštine Vojvodine koji nisu želeli da učestvuju u glasanju o Statutu Vojvodine.
Ako čovek malo detaljnije analizira ovaj način političkog ponašanja i ako na malo detaljniji način razmisli o političkim posledicama mislim da može doći do interesantnih zaključaka. Naime, ukoliko bi se svi poslanici Skupštine AP Vojvodine ponašali na taj način i ostali van sale i ne bi učestvovali u donošenju ovog statuta u Pokrajinskoj skupštini, onda u ovom trenutku ne bismo imali o čemu da raspravljamo, a od 6. juna bi praktično autonomija Vojvodine bila urušena. Mislim da su svi oni koji su se na taj način ophodili prema ovom predlogu da su bez namere, verovatno bez svoje volje, ali praktično pomagali one političke stranke čiji je cilj upravo urušavanje i degradiranje položaja Vojvodine.
Šta je ono što se još može reći u vezi konkretnog teksta? Mislim da je jako puno toga rečeno. Ono što se svakako može konstatovati da Predlog statuta Vojvodine ne može da bude bolji od dve odluke Ustavnog suda koje se odnose na Vojvodinu i to je ono što je ključno. Koliko je Ustavni sud postavio sa Odlukom o Zakonu o nadležnostima i sa Odlukom o Statutu Vojvodine granice, postavio jasna ograničenja, onda jednostavno u ovom trenutku je ovo maksimalno što se može postići, a da to bude u skladu sa Ustavom i da to bude u skladu sa postojećom političkom voljom, političkom situacijom u Srbiji.
Ono što je bitno i sa tog aspekta je sigurno i današnji dan, a i dan kada bude proglašen statut Vojvodine, uspeh, jeste činjenica one, doduše marginalne ali ipak postojeće političke snage kojima je cilj da položaj Vojvodine bude još lošiji, da autonomija bude još slabija, da u tome nisu i neće uspeti. To je najvažnije za sve one kojima su položaj i snaga i mogućnosti Vojvodine važne.
Ako čovek pročita Predlog statuta i razmisli o sadržini u sadržajnom smislu, ili sadržinskom smislu o tekstu, onda svako može da konstatuje da je ovaj nivo autonomije daleko od nivoa autonomije razvijenih evropskih regija. Mislim da će se sa ovom konstatacijom složiti i oni koji ne žele da položaj Vojvodine bude jači.
Sa druge strane i to je za nas možda najbitnije, najbitniji argument zašto ćemo podržati, zašto smo spremni da podržimo ovaj predlog statuta jeste da je ovaj dokument u vrednosnom smislu evropski.
Ukoliko pročitamo prvi član dokumenta videćemo da je autonomija Vojvodine zasnovana na evropskim principima i evropskim načelima i da to nije samo mrtvo slovo na papiru, dakle ta formulacija govori nam o tome i činjenica da smo uspeli ubediti naše partnere da pored pojma nacionalnih manjina u tekst statuta bude uključena i formulacija nacionalnih zajednica. Možda za mnoge ljude nema neke velike razlike između ta dva pojma, ali u vrednosnom smislu je ogromna razlika.
Nije slučajno da o ovom problemu, o ovoj činjenici, o ovoj dilemi govore i govorili su svi pripadnici manjinskih zajednica i sve političke stranke manjinskih zajednica.
Sve u svemu, današnji dan je za nas ohrabrenje, ohrabrenje jer se oni zakonodavni zadaci koje je Ustav iz 2006. godine postavio parlamentu, Vladi i Skupštini Vojvodine ipak danas kreću u rešavanje. Danas će se dobiti saglasnost u parlamentu Srbije na tekst, nekoliko dana kasnije će uslediti proglašenje statuta. Time će jedan deo naših zadataka biti rešen, bar u ovom trenutku. Sa druge strane, i to je za nas ključno ohrabrenje, a to je da smo postigli političku saglasnost sa najvećom strankom vladajuće koalicije da u narednim nedeljama jedan ozbiljan posao bude posvećen pisanju zakona o finansiranju Vojvodine i verovatno izmenama Zakona o nadležnostima Vojvodine, na kraju i Zakona o pokrajinskim službenicima.
Ukoliko u narednim mesecima, do kraja godine, otprilike to bi bio neki okvirni rok, u svemu ovome o čemu sam govorio budemo uspeli, u tom slučaju će se sigurno moći konstatovati da smo ove godine uradili sve ono što smo mogli da jačamo, a ne da slabimo položaj Vojvodine. Iz svih ovih razloga predlog koji se nalazi na današnjem dnevnom redu uživa punu podršku SVM. Hvala.