Hvala.
Ne primećujem uopšte da se neko iz poslaničke grupe Boris Tadić u poslednjih sat vremena javljao. Vaše je pravo da glasamo o tome.
Prihvatam vaše sugestije.
Dajem reč Borislavu Stefanoviću i onda ću primeniti Poslovnik. Krug replika se zatvara i idemo na dnevni red.
Ako ste primetili, nisam produžila danas radni dan. Do 18 časova tačno završavamo, da bi primenjivali Poslovnik, ako mi dozvole poslanici.

Gospođo predsednice, trebali ste ga primeniti kada je malo pre kolega Martinović rekao da smo mi pokrali pare, tim rečima, i vi ste doduše primetili to. Ali, smatram da tako gruba kvalifikacija, vi kao pravnik znate da gleda čovek u mene i kaže – vi ste pokrali pare, vrlo je nezgodna stvar i mislim da zaslužuje opomenu. Ali, dobro.
Mislim da je to ta navika, pošto je gospodin Martinović najsvežiji iz SRS, pa još nije prošao kroz tu varikinu evropsku, ali jeste čovek koji, malo mi je zasmetalo, kaže – po čemu ste vi to stručni da o tome pričate? To nije u redu. Prvo, ovde ima i lekara i pravnika i ekonomista. Mi diskutujemo o amandmanima danas. Nije toliko neophodno da neko bude lekar da vidi šta se ovde dešava, ali je neophodno da neko ko prima pet plata nema pravo nama da govori da li smo stručni kao gospodin Martinović. Prvo, neka reguliše sebe.
Ovaj zakon se ne bavi sistemski zdravstvenom zaštitom, ali se bavi oduzimanjem velikog iznosa u evrima iz Fonda za zdravstvo, gde nam je zdravstvo u jako teškoj situaciji bez obzira, ponavljam, što niko od vas neće dobiti nikakvu korist ako nastavite besmisleno da optužujete opoziciju, a vi nosite odgovornost već dve godine.
Dakle, pitanje šta ćete vi uraditi da tu stvar rešite, a rešavamo kroz parcijalne zakonske propise gde se pare prelivaju iz jednog fonda u drugi i gde ne može da se napravi nikakva korist. Ti feudi o kojima pričate, pa sada nemamo feude. Sada imamo samo jednu ruku jednog gospodara i znam da vam to odgovara, a za tog istog čoveka ste govorili da je najveća moralna neću da kažem šta…

Sada vi radite isto ono što zamerate drugima.
Molim sve poslanike, ako jedni drugima zamerate nešto da to ne ponavljate. Izvolite.

Završavam.
Kada se spominje ministar „sveta krava“ iz G17 mislio sam da govori o ministru Dinkiću koga ste vi uzeli za ministra finansija, a on čovek misli na ministra večnog zdravlja.

Recite mi, da li je replika ili koristite pravo…?

Replika.

Pa onda je prošlo vreme. Znate da je ministar Dinkić bio u svim vladama. Zahvaljujem.
(Narodni poslanik Vladimir Đukanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Dozvoliću vam i imate pravo, ali svaka nova povreda Poslovnika koja se zloupotrebi dve minute manje za poslaničku grupu, ako se držimo Poslovnika.

Povreda Poslovnika, član 109, dužni ste bili da izreknete opomenu, posebno poslaniku koji se neposredno obraća drugom poslaniku. Čak je sam i priznao to i zaista je besmisleno da neko ko je primao platu, a mesecima nije dolazio na posao, da nekom drugom nešto prigovara. Hvala vam.

Hvala vam.
Svi ste jedni drugima rekli sve što ste imali, očigledno.
Prelazim dalje na dnevni red.
Mirko Čikiriz se javljao, čeka sat vremena. Izvolite, poslaniče.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Jako je teško stanje i u zdravstvenom sistemu i u Fondu PIO. Mi bismo sigurno mnogo kvalifikovanije i lakše o ovoj temi pričali i opravdavali razloge za smanjenje priliva u Fond za zdravstveno osiguranje i popunjavanje penzionog fonda, kad bismo imali pravu sliku stanja i u jednom i u drugom fondu, ali je nema. Nismo imali ni pravu sliku stanja kada smo dva puta donosili u zadnje dve godine zakon o pretvaranju duga zdravstvenih ustanova u javni dug, odnosno u dug svih građana Srbije. Jednom je to bio iznos krajem 2012. godine od 130 miliona evra, a početkom 2013. u prvom kvartalu čini mi se oko tri i po, četiri milijarde dinara.
Žao mi je što sada nije ovde gospođa Slavica Đukić Dejanović, jer nam je ona tada obećala, budući da je kada smo donosili prvi zakon o pretvaranju 130 miliona evra u javni dug gospođa ministar obećala da će nam dostaviti spiskove svih zdravstvenih ustanova koje nisu dobro poslovale i pravilno koristile sredstva Fonda za zdravstveno osiguranje. Sa druge strane imali smo situaciju da je menadžment određenih bolnica, zdravstvenih ustanova, domova zdravlja odlično poslovao. Tražio sam nešto što čini mi se danas svi traže, dajte da vidimo prvo sa kojim novcem raspolažemo da bismo mogli kvalifikovano da pričamo, a onda da vidimo ko je skrivio dug i po kom osnovu je dug nastao i kako je moguće da u tom periodu 10, 15 godina bolnice budu u blokadi.
Gospođo predsedavajuća, pošto ću prekoračiti vreme koristiću vreme poslaničke grupe, ako dozvolite, o amandmanu.
Gospođa ministar je obećala da ćemo u roku od 30 dana dobiti te podatke. Nikada ih nismo dobili. Sledeće godine nastao je novi dug od četiri milijarde dinara samo u prvom kvartalu. Reakcija ministarke zdravlja tadašnje bila je veoma oštra. Napisala je pismo svim direktorima zdravstvenih ustanova u kome je navela da ona više ne može da toleriše takav javašluk i neodgovorno raspolaganje sredstvima Fonda za zdravstveno osiguranje i da će u slučaju ako se nastavi takav javašluk biti u situaciji da podnosi krivične prijave. To je klasična reakcija svih ministara zdravlja u zadnjih 20, 30 godina.
Da li smo za to da penzioni fond bude pun, da se penzije redovno isplaćuju, da se ne smanjuju, već da se povećavaju? Mislim da smo svi za to. Da li smo za to da imamo kvalitetniju zdravstvenu zaštitu? Jesmo. Kolika su izdvajanja naših građana po zdravstvenom osiguraniku za zdravstvenu zaštitu? Negde oko 220, 230 evra, što je među najmanjim izdvajanjima u Evropi. Svi smo svesni problema, a novca jednostavno nema.
Kada sam slušao gospođu Slavicu Đukić Dejanović, mislio sam da živimo u Švajcarskoj. Tako je uređen zdravstveni sistem, divni lekari, divno medicinsko osoblje, divne prateće službe, sve fenomenalno funkcioniše, daju sve od sebe, ulažu nadčovečanske napore, a mi po nivou zdravstvene zaštite najgori u Evropi, gori od Albanije. Liste čekanja velike, mnogi elementarni aparati za dijagnostiku i za lečenje ne rade, od aparata za zračenje, pa ako recimo u roku od 30 ili 40 dana posle hirurške intervencije ne dobijete zračnu terapiju, odnosno ne započnete sa njom, šansa za povećavanje smrtnosti je ogromna. Prvi smo po broju kardio-vaskularnih bolesti, prvi smo po stepenu korišćenja antibiotika, prvi smo po stepenu korišćenja lekova za smirenje, antidepresiva, i to je sve posledica jednog nasleđenog stanja.
Šta je sada potrebno da uradi ova Vlada? Ako to uradi imaće našu podršku sa obe ruke. Jednostavno mora korenito da reformiše zdravstveni sistem i da dozvoli konkurenciju u zdravstvenom osiguranju. To je nešto što postoji u celom svetu. Drugo, svaki dinar uložen u zdravstvo, posebno u prevenciju višestruko se vraća. Mi tek zadnjih godina malo više ulažemo u prevenciju. Ne bih pravio nikakvu posebnu razliku između devedesetih godina i godina posle 2000. godine. Činjenica je da nije valjalo ni jedno ni drugo, ali znam da posle 2000. godine, recimo Čačak kada je dobio skener, kolega iz Čačka je pričao, da je bilo opšte slavlje. Naprosto, u kupovini skenera su učestvovali i donatori i Fond za zdravstveno osiguranje i mnoge kompanije itd. zamislite jedan tako bitan grad koji ima i svoju bolnicu da nema jedan od osnovnih aparata za dijagnostiku.
Sa druge strane, mi zaista imamo fenomenalnih lekara i većina njih nije korumpirana, posebno u manjim sredinama, seoskim sredinama itd. Imamo svetski poznatih stručnjaka u svim oblastima, ali imamo i hohštaplera kakve svet nije video. Zbog toga ne bih tu sliku gledao ni crnu ni belu. Devedesetih nismo imali zavoje, kupovali su pacijenti lekove sumnjivog porekla, kineske, na buvljim pijacama, na buvljim pijacama se utvrđivala dioptrija i kupovane su naočare. Taj period uopšte ne bih slavio. Posle toga su došla mnoga sredstva iz donacija, ali su nažalost najveća opljačkana. Takođe smo dobili dosta aparata za dijagnostiku i za lečenje. Posledica sveopšteg javašluka i neuređenog sistema je da smo zadnji u Evropi, da su pacijenti nezadovoljni, da su lekari nezadovoljni, da je nezadovoljno medicinsko osoblje.
Ovo što se sada predlaže izmenama zakona, to su sigurno iznuđena rešenja po nasleđenom stanju, ali ako se ne uradi ono čega čini mi se svi postajemo svesni da mora da se uradi, mi ćemo za godinu, dve ili tri dana pričati iste priče i pokazivati prstom jedni na druge – te kriva je ova vlada, te kriv onaj ministar zdravlja. Krivi su jednostavno svi koji su bili na vlasti, a nisu uradili ono što se radi u zdravstvenom sistemu u svim normalnim zemljama. Hvala.