Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, ovde ću se osvrnuti na tri akta koja su u ovom setu. Jedan je ovo potvrđivanje ove Konvencije o zabrani svih oblika diskriminacije nad ženama. Moram da priznam, znate, papir trpi sve, možete na papiru da napišete nešto najidealnije, ali ako se to u praksi ne sprovodi, džabe vam to što piše.
Posebno sam ponosan što sam pripadnik stranke koja je na najbolji mogući način pokazala odnos prema damama i ukazala im i te kako veliku šansu nad važnim državnim funkcijama, posebno stranačkim. Pogledajte između ostalog, dve najvažnije funkcije u parlamentu obavljaju žene, gospođa Maja Gojković, gospođa Jana Ljubičić na mestu sekretara.
Kada pogledate, guverner Narodne banke je Jorgovanka Tabaković, kada pogledate, ministri na veoma važnim funkcijama su Jadranka Joksimović, Zorana Mihajlović, kada pogledate predsednik Odbora za bezbednost je uvažena koleginica Marija Obradović, među nama muškima, i veoma odlično radi taj posao, tako da se u principu na delu nešto pokazuje. Konvencija je nešto što je civilizacijska tekovina i ovaj Amandman, i to je nešto što svakako moramo da usvojimo, ali ako to u praksi ne sprovodimo, možemo sto puta da pričamo razne priče o pravima žena ili o pravima bilo koje manjinske grupe, bitna su dela pre svega. Srpska napredna stranka to na delu pokazuje kakav je odnos prema damama.
Lično se zalažem za što veće učešće dama u javnom i političkom životu. Neretko sam bio u mnogim diskusijama i matiran od žena zato što brzo misle, zato što nekada intelektualnu superiornost pokazuju nad nama muškarcima, zato što imaju inicijativu mnogo veću, nego mi muškarci, i to moramo da uvažimo na najbolji mogući način.
Što se tiče druga dva akta vezano za saradnju sa Crnom Gorom po pitanju diplomatsko-konzularnih predstavništava, to je nešto što je veoma važno. Možda se to ne shvata na najbolji način, misleći da je to jedan običan bilateralni sporazum. Međutim, imali smo određenih turbulencija sa Crnom Gorom posle raspada zajedničke države. Nažalost, naši odnosi su godinama bili na nekoj silaznoj putanji. Dobro je da su oni počeli ponovo da se uspostavljaju, dobro je što sarađujemo sa Crnom Gorom i plod toga je upravo jedan ovakav ugovor kojim mi pomažemo svim državljanima Crne Gore, kao što i oni pomažu državljanima Srbije. Moramo da shvatimo da jedan ogroman broj naših sunarodnika živi u Crnoj Gori, državljani su Crne Gore i samim tim država Srbija je dužna po Ustavu njima da pomaže, a ovakvim jednim aktom, gde ponovo podstičemo one veze koje smo raskinuli 2006. godine, ponovo ih uspostavljamo, uspostavlja se što bolja saradnja i verujem da će to biti na obostranu korist državljana Srbije i Crne Gore.
Posebno ističem naše sunarodnike u Crnoj Gori kojih ima, po popisu, 28, 29%. To je nešto što Republika Srbija mora da uvaži.
Akt vezan za saradnju sa Evropolom, drago mi je što su kolege prisutne iz Ministarstva unutrašnjih poslova, moram da pohvalim ovaj akt. Po prvi put imamo jedan akt koji na pravi način uvažava suverenost ove države, bez obzira što se radi o jednoj međunarodnoj policijskoj organizaciji, kao što je Evropol, ali do sada su akti koji su stizali bili pomalo naredbodavni. Kada je bila u pitanju tajnost podataka, nama se nalagalo da nešto moramo da dostavimo, iako je to možda u suprotnosti sa nekim našim interesima.
Po prvi put sada imamo da Evropol sam sebe ograničava, a na kraju krajeva, i uvažava suverenost same Republike Srbije. Ovo je zaista dobar akt. Ima ovde nekoliko članova, pošto me ova tema zanima, pa bih voleo da nam malo pojasnite. Hvala što ste na Odboru objasnili šta je to nacionalna kontakt tačka. Moram da priznam, nisam znao da se to tako zove, ali hvala vam na tom pojašnjenju. Ima nekoliko članova vezano za ovaj memorandum o razumevanju i tajnosti bezbednosti podataka. Prvo, na koji način i kako će to neko sačiniti, šta bi se tu predvidelo? Samim ugovorom je dato malo šire tumačenje. Kako bi izgledao otprilike taj memorandum?
Druga stvar je vezana za zabranu davanja podataka, gde ugovorne strane smeju da dostavljaju podatke o ličnosti koje otkrivaju rasno i etničko poreklo, političke stavove, verska ili filozofska uverenja, pripadništvo sindikatima i podatke u vezi sa zdravljem i polnim životom lica samo ukoliko je to apsolutno neophodno. Ko to procenjuje? Da li je to apsolutno neophodno, posebno u ovom segmentu vezano za političke stavove ili verska opredeljenja? Može da se dogodi, ne daj Bože, da neko smatra da ima pravo da zagovara nacizam ili fašizam, to mu je političko uverenje, a sada kaže da je moje ljudsko pravo da vi ne date moje podatke. To je potpuno besmisleno, jer takav neko bi morao da bude svakako sankcionisan. Na primer, neka verska sekta, satanističkog tipa, koja se zalaže da svi članovi izvrše kolektivno samoubistvo, ali onda će oni istaći da je to njihovo versko pravo, nemate tu mogućnost da dajete te podatke.
Voleo bih da nam to objasnite. Ovo moram da pohvalim, a vezan je za činjenicu da ugovorne strane dostavljaju jedna drugoj samo one podatke koji su prikupljeni, čuvani i dostavljeni u skladu sa njihovim pravnim okvirima i koji nisu pribavljeni povredama ljudskih prava, gde se zaista poštuje naša država i sam Evropol mora da poštuje određene konvencije koje je EU donela.
S tim u vezi, ovo valja podržati, ali bih voleo da nam objasnite ovakve članove ovog ugovora.
