Zahvaljujem se gospodinu Markićeviću, znam da je ovo namera apsolutno najbolja kod vas i tako bi svaki čovek reagovao. Mi smo doneli precizne elemente kako i na koji način ćemo se ponašati i nadoknađivati štetu ljudima, koju štetu, koliko i šta je to što Srbija može da izdrži.
Naravno da ćemo voditi računa i da sigurno neće plaćati dažbine za vreme koje nisu proveli u svojim domovima. Naravno da ćemo se potruditi da dobiju bezbroj olakšica. Ali, svaku srušenu kuću, napravićemo. Svaku kuću koja je pretrpela značajne štete, naći ćemo načina da bar jednim delom tu štetu nadoknadimo. Pomoći ćemo ljudima i u obnovi biznisa na različite načine. Pomoći ćemo onima koji su izgubili stoku, bar u jednom delu, a onima koji su imali ratarske, povrtarske i voćarske proizvode, pomoći ćemo im kroz gorivo, veštačko đubrivo, seme. Naravno, naći ćemo i sve druge načine. Mi ćemo sve puteve i sve javne objekte da obnovimo.
Sinoć sam gledao, u stvari, jutros veoma rano sam gledao snimak da li dnevnika ili ne znam šta i bila je jedna interesantna priča o nekom selu na jugu Srbije gde je čovek pre 60 godina, valjda je dozvolio da se napravi trafo stanica u njegovom dvorištu i nikada nije plaćao struju, sada su došli da naplate. Kaže da nikada nije dobio dinar za tu trafo stanicu. Kako nisi, 60 godina nisi plaćao struju. Sada smo se svi mi osetili krivim što je taj dobri domaćin i pošteni čovek odjednom morao da plaća struju, ali izvinite, struja mora da se plaća.
Ako bismo uveli princip da se struja ne plaća, naći ćemo načine da obezbedimo popuste, da obezbedimo velike popuste da ljudi to mogu da prežive, da ljudi to mogu da izdrže. Ali, ako bismo jednom negde napravili takvu odluku da ne mora da se plaća struja, da ne mora da se plaća voda, da ne mora da se plaća ništa, nikada više nikoga ne bismo mogli da nateramo da bilo šta u Srbiji plaća. Zato što bi nam neko posle požara rekao, a sada mi ne plaćamo. Neko bi nam posle neke sledeće situacije rekao isto to. Dakle, samo kažem da je to, olakšaćemo ljudima, pomoći ćemo ljudima i kako da vam kažem, nije realno da se država odrekne svega onoga što inače prikuplja.
Kao boga vas molim, samo imajte u vidu jednu stvar, država Srbija će najvećim delom, 80% novca za obnovu zemlje, 75 do 80%, moraće da pronađe država Srbija. Hvala svima koji su nam pomogli i koji će nam pomoći sa ovih 20 do 25%, ali sve ostalo moramo mi da nađemo, a to nije ćup bez dna, kako na žalost mnogi predsednici opština zamišljaju, pa nam pošalju da im je 10 ili 15 miliona evra šteta u poljoprivredi. Da kupite sva grla stoke sa teritorije te opštine i da kupite sve njive u okolini grada, apsolutno svo poljoprivredno zemljište, ne vrede toliko.
To valjda govori o našem odnosu, a posebno je takav slučaj kod onih koji se osećaju valjda nešto odgovornijim za stanje u njihovoj lokalnoj samoupravi pa hajde da sada namirimo i naplatimo sve, pa da otprilike vratimo ljubav naroda prema nama. Ovo naravno nema veze sa vama, ali sam samo rekao zato što je odgovor neprijatan ili nedovoljno zadovoljavajući za većinu nacije, a neko mora da ga izgovori. Država mora da naplaćuje ono što je njeno da bi država postojala.
Zato molim sve ljude, iako sam to izbegavao nekada, da zamolite za račun i u restoranu i na benzinskoj pumpi i na svakom drugom mestu, jer to kada ne dobijete račun vi ostajete bez vašeg puta, bez vaše škole kao i mi bez naših prihoda. Zato je i ta borba protiv sive ekonomije za nas najvažnija. Ako uvedemo tu vrstu nediscipline da je moguće da se sve ne plaća, mi možemo odmah da zatvorimo butiku, kako bi rekli, i posle toga možete na vlast da dovedete koga god hoćete, da je najsposobniji na svetu i da ima podršku ne znam kakvu na mesečnom nivou, da mu svakog meseca doturaju po 50 miliona evra, taj ne može da uradi ništa.
Za nas je disciplina, odgvornost najvažnija, a Obrenovčanima, svim ljudima s poplavljenih područja od Svilajnca do Krupnja, do svakog drugog mesta, pomoći ćemo na sve moguće načine. Kada sam rekao onima kojima je cela kuća poplavljena da će imati pomoć i podršku države – imaće pomoć i podršku države. Nemojte da očekujete da država može pomoć bez procene da donese za dan ili dva, ali najbrže moguće država će reagovati.
Danas je napravljena kancelarija, izabran šef kancelarije, komisija za procenu štete već radi na terenu, prikuplja sve. U danima koji dolaze, mesecima koji su pred nama mi ćemo već do kraja, ako se ne varam Zorana, do novembra, završiti obnovu svih puteva kategorisanih i nekategorisanih, koji su oštećeni i uništeni u ovoj katastrofi.
Dakle, to ćemo uraditi za pet meseci, sa svim neophodnim procedurama, sa procenama šteta, sa svim što šaljemo EU, za IPA fondove, za Fond solidarnosti, za sve drugo, mi ćemo završiti, fizički na terenu obnovu u kompletne putne infrastrukture za samo pet meseci. Pri tome mislim da ćemo pojačati rad na putnoj infrastrukturi, i da ćemo, kao što sam rekao, bar ovih 105 kilometara imati završenih, svakako pre 2016. godine, a dobar deo već 2015. godine. govorim o E-763, odnosno Koridoru 11, kako ga mi nazivamo.
Dakle, sve ideje koje imamo su dobrodošle. Lakše nam je da izdvojimo novac da plate, ne znam da li me razumete. Bolje da izvučemo naš novac, da im damo, pa da kažemo – evo molim vas, platite račun, nego da kažemo – ne plaćajte račun. Jer, kada uvedemo sistem neplaćanja računa, gotovi smo godinama pred nama, i hvala vam za svaku ideju, samo vas molim, znam koliko ste odgovoran poslanik, samo vas molim da razumete poziciju države. Država mora da jača u smislu jačanja njenih finansija, u smislu ekonomskih reformi koje su pred nama, u smislu sistemskih zakona za popravljanje poslovnog ambijenta. To je naša zadatak. Šta god da nam se dogodilo mi ne smemo da odustanemo od onoga što je posao za celu Srbiju, a to je ekonomski napredak.
Da bismo privukli sve strane investitore, da bismo dobili pomoć, danas čuo, i prvi put mogu da vam kažem, da postoji mogućnost da zajednički za ceo region se napravi velika donatorska konferencija.
Predsednik Nikolić je razgovarao sa predsednikom Olandom, kako čujem na jednom sastanku i gospođa Merkel je imala neke ideje, znaću 11. ili 12. da vam kažem šta je tačno, gde bismo mogli bilateralno, i na sve druge načine da očekujemo još neku pomoć i podršku iz sveta. To bi nam popravilo šanse i da možemo još nešto i još više da pomognemo ugroženom stanovništvu.
Ovako, najviše me brine elektroenergetski sektor i poljoprivreda, ali pre svega elektroenergetski sektor, gde su nam štete apsolutno najveće i gde ne znamo kako i koliko meseci će biti potrebno da možemo ugalj da dovlačimo do TENT-a i i da proizvodimo svoju struju, a ne da trošimo 500 hiljada do milion evra na dnevnom nivou. Hvala vam.