Reč ima Žika Gojković, dve minute za komentar i prelazimo na pitanje Miroslava Markićevića.

Iskoristiću još samo vrlo kratko ovo vreme koje mi je ostalo.

Slažem se gospodine Vučiću sa time što ste rekli i želim samo da kažem da što se tiče gradonačelnika i predsednika opštine koji biraju političke stranke na odgovornost koju imaju, mislim da to snose u najvećoj meri predsednici ali gotovo svih stranaka. Ne bih želeo da ispadne da napadam jednu ili drugu stranku, čak ne bih želeo ni da aboliram svoju stranku koja treba da podeli istu odgovornost kao i svi drugi.

Mislim, da je to izuzetno važno i samo bih još napomenuo dve stvari koje sam uspeo da zapazim i o kojima bi možda trebalo razmišljati u budućnosti, kao o preventivi, ne samo kada su u pitanju ovakve katastrofe, nego možda i nešto drugo loše, što bi moglo da se spremi Srbiji, na šta moramo biti spremni.

Smatram da smo vrlo olako propustili priliku da možda otvorimo i veću javnu raspravu kada je u pitanju služenje vojnog roka. Ovakve situacije nas vraćaju ponovo na te teme i kao neko ko je, odnosno ne želim da niko prođe kao što sam prošao ja i pripadnici moje generacije koje su sa 18, 19 godina vojni rok služile na ratištu, ali smatram da svaki muškarac treba da ima priliku da služi vojni rok, da se upozna sa nekim stvarima, teškim stvarima koje bi mogle da se nađu, pogotovo kada su u pitanju ovakve katastrofe.

Takođe smatram da bi trebalo razmisliti o izmeni zakona kada su u pitanju kazne, tj. kada je u pitanju odnos prema svima onima koji u ovakvoj situaciji pokušavaju da ukradu, da prevare, da ućare nešto na nesreći naroda, da tu država mora da bude mnogo rigoroznija i da tu mere moraju da budu jače i oštrije da bismo pokazali svu svoju snagu i snagu institucija.

Još jednom, s time ću završiti, smatram da je odgovornost pojedinaca u ovakvim situacijama, pogotovo gradonačelnika i predsednika opština izuzetno važna i da je učinak sa jedne strane pokazatelj, recimo, ono što je gospodin Ješić u Vojvodini i neki drugi gradonačelnici koji jednostavno nisu se snašli niti znaju uopšte šta su trebali da rade, u takvim situacijama zna da bude presudan.

Pravo na pitanje ima Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, kolege narodni poslanici, postaviću pitanja u formi možda i nekih predloga u ime poslaničke grupe NS, nadam se da ćemo mi poslanici, odnosno Narodna skupština, u najskorije vreme, ono o čemu je premijer pričao, imati kompletan izveštaj pa ćemo onda moći da dajemo ocene ili da nekoga okrivljujemo ili da nekoga hvalimo.
U ovom mom prvom obraćanju pokušao da insistiram na nekim temama koje možda u ovom trenutku možda nisu top teme, a čini mi se da građane veoma interesuju, jer život ide dalje, moramo da razmišljamo kako će ti ljudi sutradan, za mesec, za dva i za godinu dana najmanje da žive. Imao bih niz predloga, odnosno pitanja za gospodina Vulina – da li on i njegovo ministarstvo, već razmišljaju, imaju spremne predloge koje bi Vlada, što se tiče ovlašćenja Vlade, mislim na uredbe, ili što se tiče izmena i dopuna nekih zakona što se tiče nas ovde u Narodnoj skupštini, a koji bi se te uredbe ili izmene i dopune zakona ticale građana koji bi u stvari bile neke socijalne mere i koje bi trajale možda najmanje godinu dana? Recimo, da ljudi iz Obrenovca, naravno ne svi, nisu u Obrenovcu svi postradali na svu sreću, budu oslobođeni plaćanja struje godinu dana. To će biti možda nekoliko stotina ili nekoliko hiljada domaćinstava. Njima će mnogo značiti, a EPS neće propasti. I onako verovatno 20, 30% građana ili korisnika struje ne plaća struju, priključeni su na divlje.
Da li se razmatra, recimo, predlog moj, za ukidanje poreza na imovinu ljudima iako je to ovlašćenje opština i gradova? Na neplaćenje drugih komunalnih usluga vode, iznošenja smeća? Da li se razmišlja možda o studentima i đacima sa tih teritorija da makar godinu dana ne plaćaju školarinu, da studenti ne plaćaju prevoz i đaci i sve ono što sada moraju svi da plaćaju. Verujem i znam da bi to moralo vrlo precizno da se vrši evidencija.
Možda to na izgled u ovom trenutku zbog situacije u kojima su mnoga domaćinstva i ljudi koji su svašta preživeli i u jednoj noći ostali bez celokupne imovine nije nešto značajno, ali verujte da mnogi od njih, a verujem da je većina od njih savesnih građana i da su do sada sve ove dažbine plaćali i da će plaćati kada budu nanovo u mogućnosti?

Reč ima ministar Vulin.
Ipak, reč ima predsednik Vlade.

Zahvaljujem se gospodinu Markićeviću, znam da je ovo namera apsolutno najbolja kod vas i tako bi svaki čovek reagovao. Mi smo doneli precizne elemente kako i na koji način ćemo se ponašati i nadoknađivati štetu ljudima, koju štetu, koliko i šta je to što Srbija može da izdrži.
Naravno da ćemo voditi računa i da sigurno neće plaćati dažbine za vreme koje nisu proveli u svojim domovima. Naravno da ćemo se potruditi da dobiju bezbroj olakšica. Ali, svaku srušenu kuću, napravićemo. Svaku kuću koja je pretrpela značajne štete, naći ćemo načina da bar jednim delom tu štetu nadoknadimo. Pomoći ćemo ljudima i u obnovi biznisa na različite načine. Pomoći ćemo onima koji su izgubili stoku, bar u jednom delu, a onima koji su imali ratarske, povrtarske i voćarske proizvode, pomoći ćemo im kroz gorivo, veštačko đubrivo, seme. Naravno, naći ćemo i sve druge načine. Mi ćemo sve puteve i sve javne objekte da obnovimo.
Sinoć sam gledao, u stvari, jutros veoma rano sam gledao snimak da li dnevnika ili ne znam šta i bila je jedna interesantna priča o nekom selu na jugu Srbije gde je čovek pre 60 godina, valjda je dozvolio da se napravi trafo stanica u njegovom dvorištu i nikada nije plaćao struju, sada su došli da naplate. Kaže da nikada nije dobio dinar za tu trafo stanicu. Kako nisi, 60 godina nisi plaćao struju. Sada smo se svi mi osetili krivim što je taj dobri domaćin i pošteni čovek odjednom morao da plaća struju, ali izvinite, struja mora da se plaća.
Ako bismo uveli princip da se struja ne plaća, naći ćemo načine da obezbedimo popuste, da obezbedimo velike popuste da ljudi to mogu da prežive, da ljudi to mogu da izdrže. Ali, ako bismo jednom negde napravili takvu odluku da ne mora da se plaća struja, da ne mora da se plaća voda, da ne mora da se plaća ništa, nikada više nikoga ne bismo mogli da nateramo da bilo šta u Srbiji plaća. Zato što bi nam neko posle požara rekao, a sada mi ne plaćamo. Neko bi nam posle neke sledeće situacije rekao isto to. Dakle, samo kažem da je to, olakšaćemo ljudima, pomoći ćemo ljudima i kako da vam kažem, nije realno da se država odrekne svega onoga što inače prikuplja.
Kao boga vas molim, samo imajte u vidu jednu stvar, država Srbija će najvećim delom, 80% novca za obnovu zemlje, 75 do 80%, moraće da pronađe država Srbija. Hvala svima koji su nam pomogli i koji će nam pomoći sa ovih 20 do 25%, ali sve ostalo moramo mi da nađemo, a to nije ćup bez dna, kako na žalost mnogi predsednici opština zamišljaju, pa nam pošalju da im je 10 ili 15 miliona evra šteta u poljoprivredi. Da kupite sva grla stoke sa teritorije te opštine i da kupite sve njive u okolini grada, apsolutno svo poljoprivredno zemljište, ne vrede toliko.
To valjda govori o našem odnosu, a posebno je takav slučaj kod onih koji se osećaju valjda nešto odgovornijim za stanje u njihovoj lokalnoj samoupravi pa hajde da sada namirimo i naplatimo sve, pa da otprilike vratimo ljubav naroda prema nama. Ovo naravno nema veze sa vama, ali sam samo rekao zato što je odgovor neprijatan ili nedovoljno zadovoljavajući za većinu nacije, a neko mora da ga izgovori. Država mora da naplaćuje ono što je njeno da bi država postojala.
Zato molim sve ljude, iako sam to izbegavao nekada, da zamolite za račun i u restoranu i na benzinskoj pumpi i na svakom drugom mestu, jer to kada ne dobijete račun vi ostajete bez vašeg puta, bez vaše škole kao i mi bez naših prihoda. Zato je i ta borba protiv sive ekonomije za nas najvažnija. Ako uvedemo tu vrstu nediscipline da je moguće da se sve ne plaća, mi možemo odmah da zatvorimo butiku, kako bi rekli, i posle toga možete na vlast da dovedete koga god hoćete, da je najsposobniji na svetu i da ima podršku ne znam kakvu na mesečnom nivou, da mu svakog meseca doturaju po 50 miliona evra, taj ne može da uradi ništa.
Za nas je disciplina, odgvornost najvažnija, a Obrenovčanima, svim ljudima s poplavljenih područja od Svilajnca do Krupnja, do svakog drugog mesta, pomoći ćemo na sve moguće načine. Kada sam rekao onima kojima je cela kuća poplavljena da će imati pomoć i podršku države – imaće pomoć i podršku države. Nemojte da očekujete da država može pomoć bez procene da donese za dan ili dva, ali najbrže moguće država će reagovati.
Danas je napravljena kancelarija, izabran šef kancelarije, komisija za procenu štete već radi na terenu, prikuplja sve. U danima koji dolaze, mesecima koji su pred nama mi ćemo već do kraja, ako se ne varam Zorana, do novembra, završiti obnovu svih puteva kategorisanih i nekategorisanih, koji su oštećeni i uništeni u ovoj katastrofi.
Dakle, to ćemo uraditi za pet meseci, sa svim neophodnim procedurama, sa procenama šteta, sa svim što šaljemo EU, za IPA fondove, za Fond solidarnosti, za sve drugo, mi ćemo završiti, fizički na terenu obnovu u kompletne putne infrastrukture za samo pet meseci. Pri tome mislim da ćemo pojačati rad na putnoj infrastrukturi, i da ćemo, kao što sam rekao, bar ovih 105 kilometara imati završenih, svakako pre 2016. godine, a dobar deo već 2015. godine. govorim o E-763, odnosno Koridoru 11, kako ga mi nazivamo.
Dakle, sve ideje koje imamo su dobrodošle. Lakše nam je da izdvojimo novac da plate, ne znam da li me razumete. Bolje da izvučemo naš novac, da im damo, pa da kažemo – evo molim vas, platite račun, nego da kažemo – ne plaćajte račun. Jer, kada uvedemo sistem neplaćanja računa, gotovi smo godinama pred nama, i hvala vam za svaku ideju, samo vas molim, znam koliko ste odgovoran poslanik, samo vas molim da razumete poziciju države. Država mora da jača u smislu jačanja njenih finansija, u smislu ekonomskih reformi koje su pred nama, u smislu sistemskih zakona za popravljanje poslovnog ambijenta. To je naša zadatak. Šta god da nam se dogodilo mi ne smemo da odustanemo od onoga što je posao za celu Srbiju, a to je ekonomski napredak.
Da bismo privukli sve strane investitore, da bismo dobili pomoć, danas čuo, i prvi put mogu da vam kažem, da postoji mogućnost da zajednički za ceo region se napravi velika donatorska konferencija.
Predsednik Nikolić je razgovarao sa predsednikom Olandom, kako čujem na jednom sastanku i gospođa Merkel je imala neke ideje, znaću 11. ili 12. da vam kažem šta je tačno, gde bismo mogli bilateralno, i na sve druge načine da očekujemo još neku pomoć i podršku iz sveta. To bi nam popravilo šanse i da možemo još nešto i još više da pomognemo ugroženom stanovništvu.
Ovako, najviše me brine elektroenergetski sektor i poljoprivreda, ali pre svega elektroenergetski sektor, gde su nam štete apsolutno najveće i gde ne znamo kako i koliko meseci će biti potrebno da možemo ugalj da dovlačimo do TENT-a i i da proizvodimo svoju struju, a ne da trošimo 500 hiljada do milion evra na dnevnom nivou. Hvala vam.

Gospodin Markićević, tri minute.

Moram da kažem da sam predsednika Vlade odlično razumeo, ali navođen tako da kažem, njegovim odgovorima na prethodna pitanja kolega, dajemo predloge. Mislim da je u ovom trenutku mnogo važnije davati predlog i pomagati koliko ko može, a za kritiku koja je neizbežna, ako ima odgovornih za ovu situaciju, nikada nije kasno.
Jedan predlog ću da vam dam, gospodine predsedniče Vlade, moram da vam kažem da sam bio autor jednog zakonskog projekta pre sedam, osam godina, koji na žalost, kao i većina oni koji podnose narodni poslanici nikad nije došao na dnevni red Skupštine, a radilo se o pomoći našem narodu na Kosovu.
Ja znam vašu želju i ambicije i čini mi se kao ni kod jednog predsednika Vlade od kada smo mi, višepartijski sistem ne postoji kao kod vas i energija.
Imam iskustvo da ono što se napiše na papir i što se zakonski obeća građanima ili neke socijalne mere, da je to na duži period. Konkretno, o čemu se radi?
Ovde ima kolega narodnih poslanika, između ostalog i moja malenkost, koji su imali sreću ili nesreću da su imali infarkt i po nekoliko stentova u grudima, a i dalje hoće da puše. Slobodna zemlja, demokratija na određenim mestima neka puše, ali nije problem da se donese uredba da bude skuplja ona paklica cigareta pet, šest ili 10 dinara, zavisno od cene i da to traje tri godine i da se zove – Srbija-poplave 2014. godine, za to dajemo.
Znate li koliko je to za tri godine? Nećete verovati, to je 250 miliona evra.
Vi ste rekli otprilike, milijardu evra da sve ovo košta i da ćemo iz inostranstva dobiti pomoć oko 20 ili 25%, a za ostalo moramo mi da se snađemo.
Evo vam predlog gospodine, pa gospodine Markićeviću i svi ostali građani Srbije, koji hoćete i dalje da pušite, kolege naši poslanici, lekari, a i nauka to kaže da to ne bi trebalo, a vi to hoćete, nije onda problem da damo tih pet ili šest dinara i to traje tri godine i onda Vlada, bilo koja da je, ima već to u budžetu.
To je moj predlog. Mislim da nema toga ko to ne bi prihvatio. Ako imaš prijatelju da daš 250 dinara za paklicu cigareta, imaš još i pet dinara. Svaki dan to kaplje i mogla bi da se skupe određena sredstva kojim bi vi mogli da raspolažete.
Imam još jedno pitanje za ministra Ilića, čast svima, ali mislim da što se tiče klizišta, da je on najviše radio na klizištima i najviše se toga nagledao i da i bi mogao ukratko da nam odgovori gde je najteža situacija sa klizištima i šta se radi na otklanjanju, jer klizišta su nepogoda koja traje danima, mesecima, celu godinu i sa malom kišom ta klizišta prorade.
Ne znači da, ako neki zaseoci nisu bili u medijima, da je tamo ne znam kakva situacija, jer ima mnogo mesta.

Hvala, vreme.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

  Mi smo godinama radili ispitivanja pojedinih klizišta i urađeni su neki idejni projekti i urađena je revizija tih projekata najvećih klizišta u Srbiji.
Mi imamo najveće klizište, jedno od najvećih u Evropi i to je klizište Duboka i 2007. godine završena je projektna dokumentacija da se to klizište sanira i vi dobro znate da Sava ima širinu 400 metara, pre klizišta, 400 metara iza klizišta, a da je sužena na području klizišta na 180 metara. Svake godine kliza Umka uz Savu. Dakle, 500 kuća je ugroženo i Sava je toliko klizava da sada debljina asfalta na putu klizišta je osam metara.
Ja sam taj projekat dao i tada je došlo do promene Vlade, izbegla se izgradnja autoputa sa te desne obale da bi se sanirala klizišta i prešlo se na levu obalu da bi se izbeglo klizište.
Međutim, problem je ostao. Meni je jako ružno kada ovih dana čujem razne komentare pojedinih ljudi koji su u politici ili bili na funkcijama, kada smo našli da Beograd ima aktivnih klizišta, samo područje grada Beograda 2350, kada niko ništa ne preduzima i kada se tom problemu mora prići veoma ozbiljno. Područje TE Kopova je podložno klizištima i to je područje najvećih klizišta trenutno na područuju Beograda.
Znači, da ne pričam o klizištima u Bajinoj Bašti, o klizištima u Kosjeriću, imamo ispitana klizišta, klizišta koja smo nekada sanirali i sada pri obilasku tih klizišta, pokazalo se da posle sanacije koja je stručno urađena nije bilo nikakvih pomeranja.
Prema tome, na klizištima treba ozbiljno raditi. Mi znamo lepo kopaonički kraj. Sanirali smo delimično Valjevo. Treba to nastaviti. To jesu veliki izdaci, ali malo, po malo treba na tome da se radi.
Poslednjih pet, šest godina na klizištima nije rađeno ništa. Nijedan projekat sanacije ovih velikih klizišta koji su evidentirani zvanično nije urađen,
Mi imamo velika klizišta kod Grocke na koja niko ne obraća pažnju. Baš su na obali Dunava i vrlo su rizična i zato bih zamolio nadležne stručne ekipe u Srbiji na tome rade, treba da nastave projekte koji su započeti i da veoma ozbiljno uđemo u to.
Klizište je i na Zvezdari. Klizište je veliko na Karaburmi. Tonu objekti. Mi smo prisutni tamo. Zamolio bih lokalne vlasti da na području klizišta ne sme da se dozvoli gradnja. Na području klizišta poslednjih četiri, pet godina izgrađeno je preko 2.000 objekata i tamo je zemlja izuzetno jeftina zato što su klizišta aktivna.
Prema tome, lokalne vlasti su te koje ne sme da dozvole gradnju u plavnom području, u nebranjenom području gradnju. Isto tako, i na klizištima da ne dozvole gradnju.
Zamolio bih premijera da nam pomogne konačno da počnemo sanaciju Umke. To je veliki problem. Protok Save je smanjen. Mi u to moramo ući kad tad. Vlasti u Beogradu da razumeju to klizište i da prihvate da zajednički to počne da se radi. Ima projekat, ima revizija, sve je završeno.