Reč ima premijer Vučić. Izvolite.

Samo bih da odgovorim u dve rečenice gospodinu Markićeviću.
To sa povećanjem cene cigareta nije baš lako. Dva su razloga. Prvo, ne bi se saglasili, a ionako su protiv takvih mera i odluka i povećanja akciza naši najveći proizvođači, a to su drugi i peti punioci budžeta Republike Srbije - „Philip Morris“, „BAT“ i zatim „Japan Tabacco“ u prvih 10.
S druge strane, imali bismo dodatni problem šverca cigareta iz susednih zemalja sa kojim se već suočavamo na ozbiljan način i koji nismo uspeli do kraja da rešimo, kao što nismo uspeli da rešimo već godinama šverc rezervnog duvana.
Onima koji se tim poslom bave obećavam da ćemo time i te kako pozabavimo i da ćemo taj problem u periodu koji je pred nama da rešimo.
Hvala vam zaista i na dobrim namerama i na dobroj ideji. Kada bi to bilo ostvarivo, to bi bio, u pravu ste bili, jedan najlakši mogući prihod u godinama koje su pred nama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, imam ja još niz predloga koje ću u vremenu koji predstoji predlagati. Neću biti obeshrabren, iako razumem da vi sa vaše pozicije morate da odgovarate kako odgovarate.
Pošto su i kolege koje koji su pre mene koristili svih ovih osam minuta, tri, plus tri, plus dva, iskoristiću ih i ja da pokušam da dam nekoliko ocena kao glas građana. Mislim da to i jeste posao narodnih poslanika.
Čini mi se da većina građana misli da je ova država, ova vlast i oni koji je čine u ovom trenutku radila ono najviše što je mogla. Pošteno kaže premijer da smo imali i sreće. To je ljudski i to je odgovorno.
Shvatite ovo što ću sada da kažem da nije stav ni moje stranke, ni poslaničkog kluba. Koristim svoje dugogodišnje iskustvo ovde i neki autoritet. Čini mi se je neminovnost formiranje civilne zaštite.
Odrekli smo se mnogih stvari iz nekog vremena koje pojedinim nama nije odgovaralo ideološki. Nema razloga da to ne kažemo pošteno i da uradimo na tom formiranju civilne zaštite.
Čini mi se da je ministar Gašić rekao, načelnik je to i izbegao, a ministar Gašić je rekao koliki broj vojske, odnosno vojnika je učestvovalo u spasavanju građana. Čini mi se da je neminovnost i da povećamo broj vojnika.
Pošto mi ističe brzo, naravno da ćete vi da kažete - a novac za to? Prošli premijer, gospodine predsedniče, nije znao ni da mi odgovori koliko mi imamo agencija. Ja sam došao do nekog podatka od 152 agencije, s tim da velika Nemačka ima 53, koliko sam informisan. Evo, da ukinemo 100 agencija i da vidimo koliko je to vojnika.
Dakle, svaka čast svima koji su pomogli narodu u ovim teškim trenucima, ali kog građana vojska je bila oduvek vojska.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.

Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih čestitao predsedniku Vlade za sve ono što je radio za vreme poplave i posle, kada su poplave prošle, kada se voda vratila u korita reka.
Mogu da vam kažem sa pravom da možda jedino ja mogu da vas razumem od svih poslanika u sali u ovom trenutku, jer Jagodina je imala poplavu i znam šta znači kada 2000 porodica traži da u istom trenutku budete u njihovim dvorištima i da u istom trenutku razgovarate sa svima. To je veoma teško.
Čestitao bih ministrima koji su pokazali organizacionu sposobnost, posebno ministru vojnom, on je izašao, svoje iskustvo, i kao privrednik i kao gradonačelnik Grada Kruševca, preneo je na organizaciju kada su spasavali gradove, ministru policije, koji nije imao iskustvo ovakve prirode, ministru Vulinu. Imamo i tri dame, tri ministra posebno. I njima bih se zahvalio i čestitao jer sam sve vreme posmatrao događaje u drugim gradovima. Bile ste na terenu i pomagale građanima. Gospodinu Dačiću koji je odveo 80 ambasadora u Obrenovac, gospodinu Aleksandru Antiću, a posebno gospodinu Vučiću koji je izabrao tako dobar tim. Oni su pokazali šta znaju u ovoj nevolji i ovoj elementarnoj nepogodi.
Gospodine Vučiću, ne treba da obraćate pažnju šta piše na društvenim mrežama, jer to je takva manjina da niko ne shvata ozbiljno i da gubite vreme i da odgovarate. Sinoć sam gledao emisiju na RTS-u. Odgovarali ste 15-20 minuta na nešto što niko u Srbiji ne može da shvati da je istina da su plasirane takve informacije.
Dosta panike su dizali pojedini posmatrači koji sve vreme svog života su sedeli, ništa nisu radili i želeli da iskoriste ovu nevolju i da dobiju publicitet.
Pozivam sve te posmatrače koji su kritikovali da uzmu učešće, pa da vidimo da li oni imaju neke prijatelje iz inostranstva, da li su ta prijateljstva napravili za vreme dok su imali neke funkcije…
(Predsednik: Narodni poslaniče, vreme. Završite rečenicu.)
Hvala. Imam pitanje za premijera – kolika će subvencija biti za investitore, pošto moramo da im odgovorimo?

  Reč ima premijer Vučić. Izvolite.

Oko Uredbe za subvencije i oko zakona koje donosimo, zamoliću Lazara Krstića, iako bih mogao o tome da govorim, ali da i drugi ljudi se uključe.
Gospodine Markoviću, želim prvo da vam se zahvalim na tome što ste odgovorno postupali u trenucima kada je poplava napala grad iz kojeg dolazite i ceo Pomoravski okrug, iako nisam siguran da je u svim mestima bila tako ispravna reakcija kao što je bila u Jagodini.
Želim da vam kažem zašto sam u takvoj situaciji, pošto su se neki bunili, ne po društvenim mrežama, već i u političkoj javnosti, povisio ton, zašto sam sa nekim bio na „per tu“, zašto sam ovo, zašto sam ono. Zato što sam mislio da je najvažnije da u trenutku takve katastrofe koja nas je zadesila, prvo, treba da pokažemo disciplinu, odgovornost, posvećenost i to je bio razlog.
Nisam sinoć obraćao pažnju na društvene mreže, već sam obraćao pažnju na reakciju OEBS-a, koja me zaprepastila. Naravno, ne želim da bilo šta i bilo koga izvrgavam ruglu.
Želim da ponovim građanima Srbije šta je OEBS zvanično saopštio. OEBS je zvanično saopštio da moli i traži od vlasti u Srbiji da spreče dalje zaustavljanje formacija odnosno ukidanje pojedinih sajtova, poput, a primeri su bili skidanje teksta sa sajta „Blic“ i, na neko vreme, isključivanje nekih meni potpuno nepoznatih sajtova, i to zato što je to veoma opasna stvar za našu zemlju, zato što bi neko želeo na veoma opasan način da ugrozi demokratski kredibilitet ove zemlje i zato što mislim da je bilo važno da kažem svima da se radi o notornoj laži.
Sinoć sam uputio to pismo našim prijateljima iz OEBS-a. Srbija, od naredne godine, zajedno sa Švajcarskom treba da postane kopredsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i tražio samo jedan dokaz, maleni dokaz za besmislene tvrdnje koje su izneli. Ceo dan čekam i nisam ga dobio.
Neka mi kaže „Blic“ da li smo mi skinuli njihov tekst, koji je uzgred potpuno idiotski. Reč je o nekom pismu meni ili o meni, ne znam ni sam. Ako smem da dam političku kvalifikaciju, mnogo gori tekstovi izlaze svakoga dana. Ne vidim da je tu neki problem. Za ove druge stvari nisam nikada ni čuo.
Zašto se to dogodilo? To se dogodilo zato što je potrebno napasti pozicije Srbije iz različitih uglova. Srbija u svoj svojoj krizi, u svim svojim problemima, posle mnogo godina, ne znam da li ste taj podatak zapazili, postala je najveća ekonomija zapadnog Balkana. Veća je čak i od Hrvatske, uz sve naše probleme.
Srbija bez obzira na to što mi ni jednog sekunda ne govorimo o bilo kakvom regionalnom liderstvu, mnogima na različite načine, posebno u našoj zemlji počinje da smeta. Ono što me bolelo to je što su ta prijave, te denuncijacije lažne dolazile iz naše zemlje, gospodine Markoviću, što znam da boli i vas.
Neću da takve stvari prećutim zato što će neko da kaže – pa tu je bilo nekakve istine. Kao što vidite, ja to ponavljam peti put. Dajte mi i najmanji dokaz za bilo koju od tih tvrdnji gospodo iz OEBS-a. Najmanji mi dokaz dajte. Još nijedan nisam dobio i neću da prelazim preko laži, ma ko da ih izgovara i ma kojoj organizaciji da pripada. Neću da dozvolim, uz vašu podršku, gospodine Markoviću, i uz podršku ne samo SNS-a, već i uz podršku SPS-a i PUPS-a i JS i cele Srbije, da Srbija bude napadana za ono za šta nije kriva. Ako postoji neki drugi razlog, skriveni ili neskriveni, kažite mi koji je to razlog. Da budem na čelu Vlade koja će Srbiju da dovede po bilo kom pitanju u tešku poziciju, na spoljnopolitičkom planu, ne želim. Nema problema izabraćemo nekog drugog, ali nemojte da nam uvijate nešto, a u stvari niste hteli to da nama kažete. Zato sam se osvrtao na to.
Danas sam se osvrtao na one koji danima to tvrde. To su takve teorije zavere. Sada postavljam pitanje – gde je, čekajte, hajde da budemo pošteni i da analiziramo. Pre mesec dana, ova država po nalogu tužioca je uhapsila gospodina Počuču, ova država uhapsila je gospodina Ivanovića. Jedan od njih, nemojte me držati za reč koji od njih, je odgovoran zbog toga što je pravio liste antisrba, da li je tako, ako se ne varam, ili je nosilac antisrpske aktivnosti, kako se to već nazvalo.
(Narodni poslanik Borislav Stefanović dobacuje sa mesta.)
Ne, to je ovaj drugi.
Tužilac je reagovao. Svi su tražili da država reaguje. Tužilac je reagovao, nije niko od nas. Ti ljudi su privedeni, pritvoreni. Ni na koji način se niko od nas nije mešao u reakciju države u vanrednoj situaciji. Izvinite, neki ljudi su sebi dali za pravo da govore o tome da država trpa ljude u hladnjače. Niko nije pozvan na informativni razgovor zato što je nešto rekao o Vučiću, o Markoviću, o Dačiću, o Đilasu, o bilo kome drugom. Pozvan je da kaže gde su te hladnjače i gde su ti mrtvi. Pozvan je da kaže gde su te visoke peći i gde su ti mrtvi i ko su ti ljudi. Na to je usledila politička kampanja. Neko nam ne da pravo da govorimo, svi koji misle drugačije progonjeni su. Hladnjače nisu drugačije mišljenje. Visoke peći nisu drugačije mišljenje. Naravno, niko nije u pritvoru.
Sada vas pitam – gde je tu ne dozvoljavanje slobode mišljenja? Nikada se neću saglasiti da neodgovorna lupetanja i izmišljotine, koji Srbiji toliko štetu nanose, gde predstavljaju ove ljude ovde, ministre, vas u parlamentu, ubicama, psihopatama i ludacima koji trpate u hladnjače leševe, koji trpate u visoke peći leševe i da mi govorite da je to sloboda govora. Sa tim neću da se saglasim. Neka bude sloboda govora i da sam hteo da ubijem svoje dete, da sam ovakav i onakav, ali da su svi u Srbiji ubice i psihopate i da trpaju leševe u hladnjače i visoke peći, izvinite, to nije sloboda govora i to nije Srbija.

Gospodine Markoviću, da li želite tri minuta?
(Dragan Marković, sa mesta: Samo ministar finansija neka odgovori.)
Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Kao što znate, uredba o SIEPA je prošla. Govorio sam da je finansijski okvir za to, dakle za subvencionisanje u privredi od 2014. do kraja 2016. godine, nekih 130 miliona evra, tj. 15 milijardi dinara. Deo toga ide na subvencionisane kredite, oko 60 miliona evra sa kojima smo krenuli ove nedelje. Ovo preostalo, oko 70 miliona evra, u naredne dve godine, to izuzima bilo kakve vanredne prihode koje bismo mogli da imamo i moći će da se rasporedi u skladu sa uredbom o SIEPA. Tamo je sada drugačija komisija, nego što je ranije bio slučaj. Ministarska je komisija i u narednih nedelju, dve dana zajedno sa ministrom privrede ćemo definisati uslove tačnih subvencija po radnom mestu. To će zavisiti u principu od razvijenosti regiona. Videćemo da nađemo način da to uparimo sa dinamikom rešavanja preduzeća u restrukturiranju.
To je jedna vrsta olakšica. Druga vrsta olakšica je ovo o čemu smo diskutovali i o čemu diskutujemo na ovom redovnom zasedanju, ako se ne varam. To su poreske olakšice na koje investitori, takođe, otvaraju nova radna mesta, zapošljavaju nezaposlene. To su olakšice između 65 i 75% od nivoa doprinosa koje plaćaju. One svakog meseca idu i zavise od broja radnika i visine plate koju isplaćuje, ako bude usvojena, naravno.