Opet vam kažem, vi ste dugo poslanik i znate da u ovom pravu nemate pravo da se obraćate.

Kako ćemo razgovarati o amandmanima? To su jedini amandmani koji su podneseni na zaključke o kojima razgovaramo. Jedini.

Niste iskoristili pravo koje ste imali na početku, možete da iskoristite na kraju posle redosleda poslanika po prijavama za reč.

Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, pridružio bih se tim pozitivnim procenama koje su prethodnici dali u vezi sa izveštajima o kojima danas raspravljamo.
Naravno, pokušaću da određene oblasti dopunim svojim primedbama, pre svega u oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina, kada je u pitanju albanska nacionalna manjina.
S pravom je dat potreban prostor službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina. Problem je sa pojedinim opštinama u kojima još uvek nije uvedena službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina, s tim što treba dodati da je još veći problem kada se uvodi službeni jezik u određenoj lokalnoj samoupravi, ima problema u ostvarivanju. Još veći su problemi u ostvarivanju odredbi ovog zakona, kada su u pitanju državni organi. U ovom trenutku, najakutnije je u oblasti pravosuđa, kako zbog nespremnosti da se dosledno u praksi i u sudskim procesima sprovodi ovo pravo da uz srpski i ćirilično pismo se primenjuje jezik manjine i odgovarajućeg pisma.
Kada je u pitanju albanska nacionalna manjina, još je otežavajuće zbog etničke strukture sudova, pravosudnih institucija. Više puta sam ovde iznosio problem da je samo simbolična zastupljenost Albanaca, kada su u pitanju sudije osnovnog suda, a da ne govorim o višim instancama, gde uopšte nema sudija albanske nacionalnosti, ali i u dosta pravosudnih institucija nema ni prevodilaca, što dodatno otežava sprovođenje ove zakonske odredbe, kao i čitavog ovog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma.
Važna je i ova problematika na koju je posebno Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ukazala. Kada je u pitanju pravo građana na upis ličnog imena i prezimena, što je u kontradiktornosti sa izveštajem Zaštitnika građana, koji uglavnom govori da to dobro funkcioniše, a u praksi ima veoma ozbiljnih problema.
Nije samo onaj primer o roditelju rumunske nacionalne pripadnosti. U Preševu, Bujanovcu i Medveđi ima daleko ozbiljnijih problema, iako je zakon jasan tu. Pošto je većina Albanaca rođena u vranjskoj bolnici, a ima ih dosta i u leskovačkoj, tamo se ne sprovodi zakon, jer se prvo piše ćiriličnim pismom, a u zagradi može biti na albanskom jeziku i pismu. Kada se to prevodi kod dobijanja ličnih isprava, dokumenata, onda ide samo prva verzija i onda dolazi do deformacije imena i prezimena zbog razlika u azbuci. To je problem koji se ne rešava već duže vreme, a postojale su i uredbe koje su bile nezakonite, protivustavne, a koje su se odrazile negativno u praksi.
Pored ovog problema, vredno je spomenuti ovu problematiku oko nacionalnih saveta. Slažem se sa konstatacijom da se dosta odredaba ne sprovodi u praksi, ali ne samo zbog problema sa pojedinim lokalnim samoupravama, nego i sa državnim organima. Ovom prilikom spominjem, par put sam postavio poslaničko pitanje upućeno Ministarstvu prosvete kada je u pitanju prosvetna inspekcija, koja često ne činjenjem dozvoljava da se na terenu zakon ne poštuje, pa se onda u dosta škola stvaraju konfuzne situacije zbog toga što se ne ostvaruju zakonom predviđena ovlašćenja nacionalnih saveta. Sigurno da treba narednom prilikom, jer ovu, koju smo sad imali, ovu problematiku nismo imali, da se određene nedorečenosti ili protivurečnosti eliminišu i da se ono što je zakonom predviđeno, kada su u pitanju nacionalni saveti do kraja sprovodi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Smatrao sam potrebnim da je trebalo pitanje diskriminacije Nacionalnog saveta Albanaca takođe spomenuti u izveštajima, jer je neprihvatljivo da zbog nepotpunog potpisa stanovništva ispašta…(isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Poštovani predsedavajući, predstavnici regulatornih tela, u ponedeljak na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali izveštaje svih nezavisnih regulatornih tela i izveštaj Zaštitnika građana, koji je kroz predstavljanje svih onih aktivnosti dao jednu načelnu ocenu stanja i kvaliteta po pitanju ostvarivanja i zaštite prava građana, kako pred državnim organima, dao je ocenu stanja državne uprave i javnog sektora u celini, što njegov  godišnji izveštaj i sadrži.
Slažem se da su neophodne korenite promene. Slažem se da su neophodne sistemske promene, ukoliko hoćete i institucionalne promene koje bi za cilj i imale uspostavljanje institucija koje su nam preko potrebne i za koje mogu reći da je već neka njihova izgradnja u začetku, a sve upravo i zarad unapređenja vladavine prava u našoj zemlji, a u prvom redu ono što je prioritet instituta Ombudsmana, a to je zaštita i ostvarivanje prava građana.
Svoje skromno mišljenje o radu Zaštitnika građana mislim da gospodin Janković dobro zna. Imali smo prilike da razmenimo neke stavove i u prethodnom sazivu, a isto tako i u ovom sazivu.
Na početku izlaganja ste rekli jednu stvar, da je pravosuđe osnovni sistem zaštite prava, složiću se sa vama samo što bih tu stavila zapetu i dodala – u onim zemljama u kojima pravosuđe savršeno funkcioniše, a kod nas to nije tako, jer svaka reforma pravosuđa, kao što obično govorim, uništi to pravosuđe, pa je tek posle potrebno da usledi njegova izgradnja. Potvrda toga da pravosuđe ipak nažalost nije, smatram da bi trebalo da jeste, kao što ste rekli, jeste činjenica da vam se 24.000 građana obratilo putem predstavke. Kada se institutu Zaštitnika građana obrati 24.000 građana to samo govori da smo potpuno institucionalno urušeni, ukoliko hoćemo unazađeni i obraćanje vama u toj meri, a govorite o hiljadama, govori da građani u našu zemlju nemaju poverenje, nemaju u institucije, pa ni u pravosudni sistem za koji smatram da je počeo da se izgrađuje.
Izgleda da ovde izuzetak postaje pravilo. Mislim da ste vi, odnosno nezavisno regulatorno telo, Zaštitnik građana i nezavisno regulatorno telo je poslednja grana zaštite prava građana u svakom civilizovanom društvu i tako je svuda u svakoj uređenoj zemlji i tako to treba da bude i kod nas. Kada broj pritužbi koje vi primite nije privremeno, nije vremenski ograničen već je on kontinuiran, on je stalan i uvek postoji ta tendencija povećanja iz godine u godinu i iz dana u dan, a onda to zapravo predstavlja jedan efikasan pokazatelj institucija u našoj zemlji, govori o njihovoj funkcionalnosti ili ukoliko hoćete nefunkcionalnosti.
Rekli ste takođe da ne postoji politička volja za sprovođenje zakona. Po mom skromnom ubeđenju po pitanju određenih zakona nekada nije postojala, nekada sada neće postojati, a nekada u buduće neće postojati. To nije samo u zemlji Srbiji. to je u svakoj zemlji.
Moram da napomenem da bih se nadovezala samo na ono što ste rekli, a to je da vrlo često nedostaje politička volja za sprovođenje zakona, nego i za donošenje nekih zakona koji su nam preko potrebni.
Što se tiče borbe protiv korupcije, pošast je svakog društva. Diskutovali smo o tome. Spominjani su ta neujednačenost sudske prakse. Govorila sam i u prošlom sazivu i izrazila svoje negodovanje, ali borba protiv korupcije, kriminala i svih onih pošasti koje ulaze u svaku poru i svaki segment društva njihove rezultate ne možete videti odmah. Onoliko vremena koliko je bilo potrebno da se zatruje društvo u celini minimum toliko vremena je potrebno kako bi se oni otklonili, kako bi rezultat te borbe pokazao njihovu efikasnost.
Želim da ovde u plenumu kažem da su Zaštitnik građana, a isto tako i Poverenik dali preporuku MUP-u i oni su bili ti koji su tražili da se objave spiskovi evakuisanih lica sa poplavljenih područja i u ime DHSS i svoje lično ime izražavam svoju saglasnost, ne zbog toga što ste tražili da MUP to uradi, jer to podrazumevam, već što ste pravovremeno reagovali. Svaka čast. Mislim da zavređuje da to u ovoj Skupštini bude pomenuto.
Za kraj, ponoviću ono što sam rekla i na Odboru za pravosuđe, koliko je najbolji način detajkunizacija jednog društva restitucija. Ukoliko je najbolji način dekriminalizacije jednog društva stvaranje i sprovođenje reformi pravosuđa i stvaranje vladavine prava, ali i sveobuhvatna i korenita sveopšta reforma državnog premera i katastra, koju smatram jako nužnom u ovom momentu u našoj zemlji, onda mislim da i vi kao Zaštitnik građana, ali isto tako i sva druga nezavisna regulatorna tela predstavljate jedan svetao primer u našoj zemlji, predstavljate najbolju branu zaštite prava građana.
Budući da imam još malo vremena pokušaću da iskoristim i kažem da što se tiče Izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti apsolutno sam u svemu saglasna i naravno da ću ove izveštaje podržati pre svega sa onim što je na resornom Odboru za pravosuđe gospodin Šabić rekao. Najpre, saglasna sam po pitanju toga da su neophodna nova zakonska rešenja, nikakve izmene i dopune jer volim kada već nešto menjamo da to bude potpuno novo da ne bi dolazili u začarani krug izmena i dopuna u kojima nikada nema ni početka ni kraja, kako bi se pre svega ta nova zakonska rešenja uskladila sa postojećim evropskim standardima i onda tek možemo govoriti o jednom postojećem, a onda dobrom odnosu države i društva prema privatnosti, a time samo možemo dobiti za uzvrat da stvorimo podlogu da ono što sada predstavlja najveći problem u praksi saživi, a koliko sam pratila vaš izveštaj i pročitala i pratila ono što ste rekli to je da u praksi zaživi izvršenje odluka vas kao Poverenika.
Na ovom istom mestu iskoristiću u jednoj rečenici da pohvalim Izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i one posebne izveštaje koji su dostavljeni Narodnoj skupštini u prošloj godini i u moje lično ime i u ime DHSS svaka čast i nastavite tako i uvek mi je zadovoljstvo da čitam vaše izveštaje i da raspravljam o njima.

Vreme.
Samo bih još dao informaciju da predlagači zaključka, u ovom slučaju predsednik Odbora gospodin Meho Omerović i gospodin Petar Petrović, mogu u svakom trenutku da daju svoje mišljenje na tok rasprave, mada je zgodnije da na kraju kada završimo sa listom govornika mogu da se obrate i imaju pravo da se obrate.
Gospodine Omeroviću, mi sa najdužim stažom u ovoj Skupštini možemo ponekad nešto da naučimo.
Za reč se javio narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, danas se ovde pred nama nalaze Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu, Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu, Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2013. godinu. Ovo je čisto da se podsetimo o čemu raspravljamo i da ponovim ocenu koju je rekao moj kolega na početku ove rasprave, da je bilo potrebno duže vreme kako bi se na kvalitetan način mogli osvrnuti na sve ove izveštaje jer je to puno podataka i puno mogućnosti da se ukaže na značaj tih podataka, da se oni prokomentarišu, ali i da se javnost na adekvatan način upozna sa njima.
Uvaženi predstavnici regulatornih tela ne bih da vam se zahvaljujem na onome što radite jer je to vaš posao. Međutim, mogao bih da kažem da vaš rad odlikuje hrabrost u trenucima kada u ovoj zemlji mnogi koji bi trebali da budu nezavisni ćute o stvarima koje su veoma bitne za građane i od kojih zavisi svakodnevni život građana.
Smatram da je vaša uloga posebno značajna, naročito u situaciji kada govorite i kritikujete, ukazujete o činjenicama iza kojih stoji Vlada, propustima, ne primeni zakona itd, i uz uvažavanje podataka koji smo i danas čuli, da je na čelu te Vlade čovek koji uživa 70% poverenja građana. U tom smislu, vaša hrabrost je svakako značajnija, naročito ako imamo u vidu činjenicu da ste ovih dana suočeni sa ozbiljnim problemima da nastavite dalje sa radom.
Pročitaću samo dve izjave koje ste dali ovih dana. Prvo od gospodina Jankovića. Kaže: „Kapacitet službe kojom raspolažem je na ozbiljnom udaru. Tvrde da je razlog štednja, ali to je bacanje prašine u oči“.
Je li tako, gospodine Jankoviću, to ste rekli pre tri dana?
Gospodin Rodoljub Šabić je u istom smislu rekao: „Kancelarija Poverenika za informacije je takođe ostala bez potrebnog broja zaposlenih i bez prava na službeni automobil. Ako racionalizacija naše administracije treba da počne kresanjem i inače skromnih resursa institucija za zaštitu ljudskih prava, onda je to veoma depresivno. Naš je veći problem to što nema dovoljno ljudi na mestima gde nam trebaju, a tamo gde nam ne trebaju imamo ogromnu koncentraciju stranačkog kadra.“
Je li tako, gospodine Šabiću, vi ste to takođe rekli pre tri dana?
Dakle, imamo problem ugroženosti nezavisnih institucija i to jeste privođenje tih institucija na uzicu Vlade, pokušaj da se privežu na uzicu Vlade, kao što je to, recimo, učinjeno sa Javnim servisom, da ne nabrajam, kada je ukinuta, odnosno kada je objavljeno da pretplate više neće biti, pa je ozbiljan procenat građana prestao da plaća pretplatu, a drugi deo plaća. Tu se postavlja pitanje za gospodina Jankovića – ko je sada tu ugrožen? Javni servis je sada na budžetu i naravno da onaj ko je na budžetu, neizvesnom za iduću godinu, mora da vodi računa kako će i na koji način izveštavati građane, a Javni servis je tu da izveštava građane istinito i objektivno.
Nisam, gospodine Jankoviću, ništa čuo, odnosno nisam u vašem izveštaju ništa pročitao, a mislim da to zaslužuje pažnju i voleo bih da čujem vaš komentar, po pitanjima koja se tiču pritisaka, ucena koje se sprovode u postupcima prekomponovanja vlasti i tema koje se tiču sve učestalijih kupovina odbornika i kupovine glasova na izborima. Demokratske institucije praktično gube na značaju jer se glasovi praktično mogu za dan izbora kupiti na pijaci za ovu ili onu sumu, u zavisnosti od kapaciteta učesnika na tim izborima, učesnika pod navodnicima.
S druge strane, bilo bi dobro, to verovatno nije predmet izveštaja, ali bilo bi dobro da napravite uporednu analizu stanja u ovim oblastima. Recimo, zdravstvo, zaštita invalida, stanje u oblasti informisanja, da napravite uporednu analizu - Srbija, druge članice EU i da vidimo gde smo mi tu i da li uopšte možemo da se poredimo i da li mi ispunjavamo neke kriterijume i da li bi neko kada bi čitao ovaj izveštaj, a ne bi znao iz koje zemlje dolazi, za koju zemlju je napravljen, mogao da pomisli da je to zemlja, da ne kažem pred vratima, ali nadomak vrata EU.
S druge stranke, rekli ste da je 0% izvršenih preporuka od strane javnih preduzeća. Postavlja se pitanje odgovornosti ljudi koji su na čelu tih javnih preduzeća. Rekli ste da je poreska uprava država u državi. Iskreno da vam kažem, bio bih zadovoljan da oni imaju takvu nezavisnost, naročito kada je u pitanju ubiranje prihoda za koje su zaduženi. Međutim, oni po svemu sudeći imaju takav položaj kada su u pitanju nezavisne institucije kojima bi trebale da pruže neke informacije.
Neko je pomenuo, mislim od predstavnika pozicionih stranaka, položaj Skupštine i narodnih poslanika u svetlu urušavanja jednog stuba vlasti, dakle, zakonodavne vlasti i na neki način skretanje pažnje sa aktuelnih tema i traženje odgovornog krivca u narodnim poslanicima. Molim vas, gospodine Jankoviću, da uzmete ovu temu kao inicijativu da u narednom periodu izanalizirate da li to može biti na neki način kroz ugrožavanje prava, ugrožavanje institucija koje bi trebale da budu nezavisne i koje bi trebale da donose odluke, jer se više priča o pijenju kafe u Skupštini.
Usput da kažem, predsedavajući imaju na stolu kafu i vodu, a poslanicima je ukinuto, pa i tu neka ravnopravnost ne postoji. Ne mislim na goste, gosti svakako treba da imaju kafu u svakom slučaju.
Reći ću nekoliko reči o temama iz izveštaja. Zaista je poražavajuća činjenica, to je u poglavlju „Rodna ravnopravnost“, da je preko 40 žena izgubilo život tokom 2013. godine u porodičnom nasilju. To je poražavajuća činjenica i nad ovom činjenicom treba da se zabrinu i da se zapitaju za ove posledice i predstavnici izvršne vlasti, sudske i zakonodavne.
Za invalide ste rekli da je nedovoljno razvijen sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom u lokalnim zajednicama, sa čime bi se sasvim mogao složiti. To je mnogo šira tema, međutim, nemam dovoljno vremena.
Veoma je važno da posebnu pažnju, pošto se danas najviše pričalo o ulozi medija i položaju medija, skrenem na poglavlje kojim ste obradili stanje zdravstva i ulogu građana, položaj građana pred zdravstvenim institucijama.
Kaže se: „Pravo na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu velikog broja zaposlenih i članova njihovih porodica u ovom trenutku nije zaštićeno i pored postojanja ustavnih jemstava. Značajan broj građana Srbije ne dobija blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Zdravstvena zaštita nije podjednako dostupna svim građanima Republike Srbije, posebno građanima koji žive na većoj udaljenosti od administrativnih centara ili u ruralnim krajevima. Kao i u prethodnim godinama, položaj zaposlenih u zdravstvu opterećen je brojnim problemima.“
Ovo na neki način dokazuje da mi i kroz vaš izveštaj imamo najgore zdravstvo u Evropi.
Moj kolega Marko Đurišić se osvrnuo na činjenicu da mi nemamo adekvatne podzakonske akte koji bi uredili pitanje naknade štete posle elementarnih nepogoda. Ovo je pisano za 2013. godinu i ovo je adekvatan primer za situaciju koja će nam se dešavati narednih dana. Kada čujemo građane Obrenovca da kažu da ne znaju kome da prijave, ni šta da prijave, ni kada će im biti kuća obnovljena, dakle, mi praktično nemamo ni jasnu proceduru za to.
Kaže se: „Stanje u medijima karakteriše senzacionalizam i prizemna radoznalost. Suštinski sve izraženija tabloidizacija medijske scene objektivno ugrožava osnovna prava na brzo, objektivno i tačno informisanje zasnovano na činjenicama. Bezobzirna trka za tiražem i gledanošću i, ono što je posebno važno kada je reč o odnosu medija i političkih i drugih centara moći, primetan je zabrinjavajući trend zloupotrebe medija u političkim i drugim kampanjama. To je naročito izraženo u akcijama protiv organizovanog kriminala, pri čemu mediji najave da se protiv nekog vodi istraga, optuže ga za kriminal i navode iz istrage koje im dostave njihovi izvori javnosti koji predstavljaju gotove dokaze.“
Čitam malo brže zbog toga što hoću da ostavim vreme i za moju koleginicu.
U svakom slučaju, imamo veoma malo, naša poslanička grupa ima 14 minuta, da kažemo o ova tri izveštaja. Kao što vidite, nisam uopšte pomenuo gospođu Petrušić, niti sam mogao komentarisati njene izveštaje. Smatram da je šteta što smo objedinili raspravu po ovako važnom pitanju.

Zahvaljujem.
Sada dajem redovnu pauzu od sat vremena.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova i pet minuta. Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo s radom.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.