Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi dragi gosti, predstavnici nezavisnih institucija ove zemlje, uvek je zadovoljstvo razgovarati s vama i naš stav o vašim izveštajima ste čuli. Mi smatramo da ovi izveštaji zaslužuju podršku DS. Naravno da u njima postoje uslovi i padovi u razvoju našeg društva, u svakom segmentu koji vi pokrivate. Nikada nije bila idealna situacija u ovoj zemlji.
Žao mi je samo što se neke stvari iz godine u godinu jednostavno ne menjaju i žao mi je što vi koji časno obavljate svoj posao i borite se protiv nevolja ovog društva i nedostatka sluha od strane državne vlasti, čini mi se, iz nekih periodičnih izveštaja, prosto konstatujete stvari koje nikako da se reše. Pre svega, stvari koje se tiču, kako ste vi lepo primetili, apsolutnog nereagovanja javnih preduzeća na vaše intervencije, nedostatak izveštaja od strane Vlade ovoj Skupštini, itd. Imamo problema u državnoj upravi koji su već endemske prirode i ne mogu da se promene na način kako su do sada pokušavale sve vlade da promene. Mislim da tu nema nikakvog napretka. Imamo ovaj užasan primer koji ste naveli sa solidarnim porezom za žene u trudnoći, koji takođe nije moguće rešiti na ovaj način, što se pokazalo kroz praksu.
Ono što jako treba da zabrine, a o tome su kolege pričale, jeste uporno spominjanje političke volje, što su malo pre i poslanici vladajuće većine rekli, da postoji politička volja, da se ona primenjuje snažno, da imamo agresivno zapošljavanje, agresivno primenjivanje političke volje i meni je žao što to u poslednje dve godine uglavnom ide preko leđa građana.
Mislim da ste potpuno u pravu i da politička volja mora da postoji oko donošenja zakona, ali oko izvršenja zakona ne treba da postoji nikakva politička volja već da institucije rade svoj posao.
Moram da vam kažem da sama činjenica da vi vašim radom, izjavama, načinom borbe za nezavisnost institucija koje predstavljate zaista ulivate poštovanje svima nama. Činjenica da ste nas sve nervirali dok smo bili na vlasti, a da nervirate i sada naprednjake, pokazuje da fenomenalno radite posao, uprošćeno rečeno. To samo znači da vi zaista radite svoj posao i u tom smislu vam treba odati svako priznanje.
Nije u pitanju samo hrabrost, poštovani građani, ovi časni ljudi primenjuju zakone, primenjuju Ustav, primenjuju norme koje treba građaninu da daju slobodu i da ga izvuku ispod pritiska svake izvršne vlasti. Svaka vlast teži tome da bude autoritarna, a ova naročito. I zato treba da budemo jako oprezni. Mi, građani, gledamo u vas najčešće u situaciji kada sistem i institucije nisu u mogućnosti da izvrše ono što je zakonom i Ustavom garantovano svakom našem građaninu. Zato je vaša uloga nemerljiva i zato smo iz mi iz DS ponosni što smo učestvovali delom u formiranju institucija koje vi danas predstavljate, naravno, sa ogromnim manjkavostima na koje nismo bili imuni.
Meni je drago da se stvari kreću u dobrom pravcu. Imaćete našu apsolutnu podršku što se tiče broja zaposlenih, ljudi koji vam pomažu u vašem radu, omogućavanju normalnih uslova rada, oko smeštaja, oko troškova i svega ostalog. Smatram da na pitanjima slobode i prava ne sme da se štedi. U tom smislu, zaista imate našu punu podršku.
Drago mi je da se vaš izveštaj, gospodine Jankoviću, dotakao i tabloidizacije srpskog društva, neprirodne, od strane vlasti, instruisane povezanosti tabloida i istraga koje se sprovode. Takođe, mi danas živimo u jednoj državi u kojoj ste vi jako lepo to primetili imamo inflaciju raznih strategija, planova, akcionih planova, nacrta, čuda božijih koji se iznose pred građane Srbije od strane Vlade koja suštinski i konkretno ne može ništa da promeni. To imamo mahom u pravosuđu, imamo u borbi protiv korupcije, imamo na drugim mestima. Imamo nebrojeno strategija. Odmah da budemo jasni – i mi smo ih donosili. Ali, one služe samo za to da zauzmu medijski prostor u trajanju od 25 minuta.
Isto tako, imamo jednu stvar koju vi niste mogli obuhvatiti u vašem izveštaju jer je on limitiran kalendarski, kako ste vi lepo objasnili, a to je pojava cenzure i autocenzure u Srbiji. To je jedna stvar koja nije nova za naše društvo, ali njen pojavni oblik, u svoj brutalnosti koji i sada gledamo ovih meseci i nedelja, jeste nova stvar za naše društvo. I to je nešto što treba svakog da zabrine. Time se, naravno, narušava jednakost građana, jednakost političkih subjekata u političkoj borbi, guše institucije i sloboda i nezavisnost medija, itd, da ne idem ponovo u zaista loše primere, gde premijer vas naziva „tzv. nezavisne institucije“ i komentariše vaše plate. To smo pokušali 2012. u ovoj Skupštini njemu da objasnimo, kada se glasalo o guvernerki Narodne banke Srbije. Nekako mi je čudno da su vaša primanja pod lupom a ne i primanja u Narodnoj banci Srbije, koja su višestruko veća od vaših, pa i u vreme štednje? Čini mi se da je to nečasno.
Moje mišljenje je da vi jako dobro nosite taj teret, svo troje i smatram da, ako mogu da vas zamolim u ime građana Srbije, ne samo onih koji glasaju za DS, nego svih građana Srbije, da istrajete u toj borbi, da očuvate hrabrost, da očuvate nezavisnost institucija koje predstavljate, jer time čuvate slobodu svih građana. Ako vi padnete, uslovno rečeno, onda zaista više ništa ne stoji između samovolje akta nekog dela državne uprave i građanina koji se oseća apsolutno bespomoćno u svom životu u ovoj državi.
Imamo strašnu situaciju u našem društvu. Mediji su i pod cenzurom, ali su i urednici i novinari u nekom modelu autocenzure. To ide jedno s drugim, ne može se odvojiti i nikad se nije u istoriji sveta odvajalo. Kako to izgleda u praksi, mogli smo da vidimo. Nisu to „tamo neki sajtovi koji su skidani“, nego su skidani i blokirani sajtovi. Dok danas razgovaramo, sajt „Peščanika“ je blokiran, zato što tamo piše nešto što je vrlo nezgodno po jednog ministra u Vladi, a to je da je, kako tamo piše, izgleda plagirao doktorat. Imamo i neke druge sajtove koji su govorili negativno o izvršnoj vlasti koji su bili duže ili kraće vreme blokirani i imamo neke blogove i natpise koji su skidani tokom vanredne situacije i to je pokazalo zaista nervozu našeg režima i jednu situaciju koja je, nažalost, dovela čak do toga da uđemo u verbalni sukob, i medijski sukob, sa organizacijom kojom treba uskoro da predsedavamo, što mislim da nije zabeleženo u ovoj zemlji od 1999. godine, kada smo poslednji put ušli u sukob sa OEBS-om. Vi dobro znate šta se posle desilo. Ja to ne prizivam, niti smatram da će se desiti sada, ali je vrlo simptomatična situacija.
Prosto smatram da je za prava građana Srbije najopasnija stvar otuđena vlast, osiljena vlast koja misli kada se suoči sa opravdanom kritikom, a po meni je svaka kritika opravdana koja ima zrno argumenta u sebi, bilo to na društvenim mrežama ili u medijima ili u Skupštini Srbije, ona poseže za starim oprobanim receptom.
Ja ću moj prst da uperim u međunarodnu zajednicu ili u zaveru koja stoji na putu našeg prosperiteta i napretka, i uperiću prst u snage i one koji rade protiv nas u dogovoru sa nekim. Naravno, uvek su to neke neodređene stvari.
Naravno da je neophodno da ova država najzad otkrije i kaže ko je pričao o visokim pećima, hiljadama leševa, ko je dizao paniku, kako se taj zove, ko je taj čovek, da nam objasne zašto su ljudi zbog toga što su pisali na Fejsbuku bili privođeni, pri čemu ako ima elemenata za krivično delo, onda moramo to primeniti i na štampane medije. Moramo da vidimo kako su izgledale sednice našeg štaba za vanrednu situaciju. Ko je širio paniku na sednicama tog štaba. Ko je ovlastio novog šefa odbrane Šapca da sam sebi lupi pečat da je on šef štaba? Ko je ovu situaciju iskoristio, u stvari za političke poene? To nije tema. Tako je.
Ali, ono što jeste tema, vraćam se, ono što jeste tema nažalost građana Srbije, to je da mi imamo, zaista problem u Srbiji, ogroman, da imamo rast nasilja u porodici, kako ste vi rekli 40 žena je izgubilo život, ubijeno je u Srbiji tokom prošle godine, imamo problem nefunkcionisanja državne uprave, u velikoj meri, ne svuda, imamo problem nedostatka rada ispekcijskih službi, kako ste lepo primetili.
Naše iinspekcijske službe su razvaljene. Ne postoji snažna demokratija bez jakih inspekcijskih službi. Naše inspekcijske službe i njihovi izvršitelji mogu se izbrojati na prste jedne ili dve ruke. Njihova ovlašćenja su sužena, moćnici su moćniji od svake inspekcije, od svakog poreznika prijatelj vlasti, tajkun blizak vlasti ne mora da plati porez u ovoj zemlji. Mi imamo užasnu situaciju.
Ova država ne samo što imamo ekonomski problem, imamo operativan, sistemski, funkcionalni problem, i mi imamo problem gušenja slobode i prava građana. Imamo problem, kao što i vi znate, i verovatno imate već puno pritužbi, da nam danas građani u Obrenovcu dobijaju jedan hleb i paštetu i stoje u redu satima.
Zašto? Zato što je problem da se dovezu vojne poljske kuhinje i da se ljudima naprave obroci da mogu ljudi da jedu. Onda se ministar Gašić setio juče, a trebao je toga da se seti mnogo, mnogo ranije.
To su stvari na koje će građani da vam ukazuju. To su stvari koje su neobjašnjive, neobjašnjive potpuno.
Dakle, nije samo netrpeljivost države i samovolja, nego je i neefikasnost, nego je ignorisanje, nego je princip baš me briga. To je postojalo i za vreme prethodnih vlada, to postoji nažalost, i sada. Siguran sam da građani birajući političke predstavnike žele uvek bolje. Žele uvek napredak. Žele promenu na bolje, žele da se stvari koje nevaljaju izmene. Ali, na žalost, građana Srbije toga danas u Srbiji nema.
Danas u Srbiji imate medije na kojima ne mogu ili retko, govorim o elektronskim, da gostuju predstavnici opozicije, danas imamo takve situacije u kojoj novinar se boji da pita nešto.
Imate situacije u kojima novinar ne vodi emisiju nego vodi premijer. Imate situaciju u kojoj niko ne sme ništa da kaže, jer ako kaže on je deo zavere koja hoće da obori ovu narodnu vlast koja je dobila ogromnu podršku.
To je opasnost. Nebitna je politička pripadnost. To jeste gušenje sloboda.
I u tom smislu vaš sledeći izveštaj, na moju žalost, gospodine Jankoviću, počeće sa ovakvim aktima nepočinstva i gušenja slobode i prava građana koje smo videli poslednjih meseci a koji nisu mogli da stanu u ovaj izveštaj. Meni je žao i znam da će tako biti.
Takođe, apelovao bih na gospodina Šabića, da zaista učini koliko god je moguće, i ako je on u tom smislu bio vrlo kooperativan, da najzad vidimo taj ugovor sa Etihadom, koji nam je obećan nebrojeno puta da će biti dostavljen javnosti, i ugovor sa Fijatom. Slažem se, obećano je do kraja predizborne kampanje, ona je davno završena, ugovora nema. Želimo da vidimo šta će biti i šta je posledica tog ugovora, kakav je, da li postoji veza sa Aerodromom Beograd, da li smo mi nešto nekome dali, a što do sada nismo znali. Mislim da je to opravdano i da to spada u domen vašeg posla. Žao mi je što smo vam pisali, što smo tražili, i do tog ugovora još uvek nismo došli. Hvala vam.

Replika, Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ne znam da li će mi biti dva minuta dovoljno, da na ovaj neki miting, mitingašenja, a ne govora o tačkama dnevnog reda, da li ću moći ja da adekvatno odgovorim.
Pretpostavljam da je prethodni govornik, kada je govorio o autorativnom režimu govorio o izveštaju nezavisnih regulatornih tela za 2010, 2011. godinu. Ne govorimo o tim izveštajima. Govorimo o izveštaju 2013. godine. To je bilo u 2010. godini, kada su se sve odluke i političke i one odluke koje su trebale da se donose u Narodnoj skupštini i kada je predsednik Vlade sedeo na Andrićevom vencu, i predsednik Skupštine na Andrićevom vencu i sve se donosilo na Andrićevom vencu, ali to je izveštaj za 2010. i 2011. godinu. Tako da od autoritarnog režima apsolutno ne postoji ništa.
Nejasna mi je i kritika strategije zašto postoje strategije i akcioni planovi kada je Zaštitnik građana u izveštaju za 2013. godinu, a mislim da smo čitali isti izveštaj, pohvalio donošenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije u reformi pravosuđa, zakona koji su donešeni. Da li vi na taj način kritikujete sam izveštaj u kojem je Zaštitnik građana pohvalio donošenje strategija i akcionih planova koji su poprilično oročene vremenski oročene.
Što se tiče medija, zanimljivo je da se kritikuje sadašnje stanje u medijima, a ne kritikuje se stanje u medijima koje je bilo do 2010, 2011. godine, kada su predsednici stranaka ili istaknuti politički funkcioneri bili vlasnici medija. zašto se to ne spominje? Zašto se ne spominje kritika Zakona o informisanju koji je jedva donet u ovoj Narodnoj skupštini u osmom sazivu Narodne skupštine, kada se trgovalo između jula meseca, kada je rasprava završena u načelu, i 29 ili 30. avgusta kada je taj zakon na jedvite jade, donešen, i usvojen u Narodnoj skupštini.
I u jednoj stvari bih se složio, dobro je kada se neke stvari priznaju. Dobro je kada bivši režim prizna da su ga izveštaji nezavisnih regulatornih tela nervirali.
Verovatno su ga toliko nervirali da te izveštaje od 2005. godine do 2011. godine, čak nije ni usvajao u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čak nije o njima ni raspravljao za razliku od ove Vlade Republike Srbije od ove skupštinske većine koja o tome, svidelo se, ne svidelo, o tome govorimo, o tome raspravljamo, i to ćemo izglasati, tokom sutrašnjeg dana.

Po kom osnovu gospodine Marinkoviću?
Gospodine Stefanoviću, po kom osnovu? Neću vam dozvloiti repliku. Znam da bi to sada otišlo u nedogled.
Vi ste izazvali repliku i ja sam vama tolerisao neka vaša izglanja, nisam hteo da vas prekidam i logična je bila replika druge strane i mislim da sa tim završavamo.
Sledeći govornik je narodni poslanik Novica Tončev.

Poštovani predsedavajući, danas u okviru rasprave o izveštajima koje Narodnoj skupštini podnosi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog zanačaja i Zaštitnik građana, najviše bih pažnje obratio na izveštaj Poverenika za zaštitu informacija od javnog zanačaja.
Želim da pohvalim ovu instituciju koja omogućava dostupnost važnih informacija i transparentnost u radu državnih organa i institucija.
U tom smislu bih pohvalio izveštaj o kome danas raspravljamo. U svakom demokratskom društvu, podrazumeva se rad svih državnih organa i javnih funkcionera i on mora biti dostupan javnosti.
To se između ostalog obezbeđuje preko sredstava javnog informisanja, podnošenjem različitih izveštaja, gde su svi državni organi i funkcioneri dužni da obavljanje svojih dužnosti i javnih funkcija, učine javnim. To se odnosi i na narodne poslanike moje partije, mislim na SPS, kao i na druge članove SPS koji se nalaze na javnim funkcijama, međutim sve je više plasiranja dezinformacija i iskrivljenih slika u medijima o mnogim javnim ličnostima, a posebno je popularno iznošenje raznih detalja iz privatnog života javnih funkcionera od kojih mnogi nisu istiniti.
Mediji na ovaj način ne služe za informisanje, već, nasuprot tome, za dezinformisanje. U suštini, ovakvi tekstovi samo služe za podizanje nivoa tiraža i ostvarivanje lake zarade raznih medija.
Ovde vidim ulogu i značaj Poverenika, ali i Zaštitnika građana, koji trebaju da prepoznaju ovakve pojave i zaštite javnost, odnosno građane od senzacija na naslovnim stranama. I javne ličnosti i funkcioneri su građani i imaju pravo na svoje živote.
Jedna stvar jeste pisanje o aktivnostima javnih funkcionera, a druga stvar je iznošenje detalja iz njihovog privatnog života. Znate, i mi poslanici i svi ljudi koji se nalaze na javnim funkcijama imaju pravo na svoj privatan život.
S druge strane, veoma su česti i opasne zloupotrebe institucije Poverenika za informaciju od javnog značaja, pa po malo i Zaštitnika građana. Veoma često ne samo građani, već i nevladine organizacije, pa i političke stranke opterećuju svojim zahtevima Poverenika, a time i državne organe i lokalne samouprave koje su, po zakonu, dužne da po zahtevu daju tražene informacije. Ti zahtevi najčešće iziskuju duže pripreme velikog broja informacija za koje je lokalnim samoupravama potrebno ogromno vreme, ljudi i materijalna sredstva.
Ono što je očigledno jeste zloupotreba velikih broj neozbiljnih i nelogičnih zahteva kojima se potpuno urušava institucija, pružanje informacije od javnog značaja. Za to ima dosta primera širom Srbije. Navešću jedan iz moje opštine, iz opštine Surdulica.
Imamo problem da jedna politička stranka, namerno neću da kažem o kojoj se političkoj stranci radi da ne bi izazvao nepotrebne replike i gubljenje vremena ovde, ali ta politička stranka gotovo svakog dana podnosi zahteve opštinskoj Upravi za pristup informacija od javnog značaja i traži veliki broj informacija. Čak traže i projekte. Kako smo dužni da po zakonu odgovorimo, mi praktično zakonom omogućavamo da političke stranke postaju vlasnici arhiva i dokumentacija lokalnih samouprava i drugih državnih organa.
Smatram da je ovo neprihvatljivo i da treba razmisliti o zakonskom pristupanju, odnosno preciziranju informacija od javnog značaja da ne bi dolazilo da do svakodnevnih zloupotreba, što za nas iz lokalnih samouprava predstavlja višestruki problem.
Prvo, legalno prenosimo arhive i informacije u ruke fizičkih lica, političkih stranaka ili nevladinih organizacija, a time urušavamo i sistem. Kao drugo, veliki broj zahteva koji dobijaju lokalne samouprave zahteva veliko angažovanje stručnih službi i oduzima dosta vremena, pa i materijalnih sredstava, jer veoma često moramo da kopiramo i po nekoliko hiljada strana, da stručno i argumentovano odgovorimo na zahteve kakvog god sadržaja oni bili.
Bilo bi dobro kada bi Vlada omogućila primanja, ali kako znamo da po zakonu o broju zaposlenih ne možemo, i mi imamo problem kao i vi što imate o zapošljavanju novih radnika, bilo bi dobro da dozvoli primanje novih radnika koji bi radili samo o ovom slučaju.
Molim vas da o ovome posebno obratite pažnju, jer polako arhive opštinskih uprava javnih preduzeća prenosimo u prostorije nekih stranaka, nevladinih organizacija ili fizičkih lica.
Mi, poslanici SPS, podržaćemo sve izveštaje. Zahvaljujem vam se na pažnji što ste me saslušali.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Jović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o izveštajima tri veoma važna regulatorna tela, a u suštini govorimo o ljudskim slobodama i pravima.
Martin Luter King je u svom poznatom govoru, obraćajući se svojim sunarodnicima i govoreći o ljudskim pravima i slobodama, rekao onu čuvenu rečenicu: „Ja imam san“. Narod kome pripadam već vekovima ima taj san, san o demokratiji, slobodi i ljudskim pravima. Nažalost, veoma me boli kada danas čujem olako izrečene ocene o stanju ljudskih prava u našoj zemlji.
I unutar Srbije, a i s vana često kao instrument pritiska na nas se koriste olako izrečene ocene koje nisu zasnovane na argumentima. To boli, znate? Boli zato što zanemarujemo jednu elementarnu činjenicu, a to je istorija borbe za ljudska prava na ovim prostorima.
Mi zaboravljamo zapravo da smo XVIII vek kao narod proveli boreći se za elementarne slobode i za stvaranje moderne srpske države. Zaboravljamo da nam je XX vek prošao u velikim ratovima i velikim stradanjima i da smo, nažalost, voljom velikih sila i prekrajanjem sveta posle Drugog svetskog rata, dodeljeni na neki način da budemo u totalitarnom sistemu, što je trajalo do pred kraj XX veka. O kakvim ljudskim pravima smo mogli tada govoriti, a oni su uvek bili u nama i bili su naši ideali?
Nažalost, kraj XX veka dočekali smo pod strašnim sankcijama i sa elementarnim neuvažavanjem ljudskih prava na ovim prostorima. Znate i sami da smo ga završili onim strašnim bombardovanjem, gde nam je i pravo na život bilo uskraćeno.
Praktično, tek početkom XXI veka ovaj narod i ova država dobija konačno šansu da ozbiljno razgovara o tom velikom svom snu, o ljudskim slobodama i pravima. Zato oni koji olako izriču ocene, ma odakle oni dolazili, o stanju ljudskih prava i sloboda u Srbiji, a pri tome ne uzimaju u obzir ove činjenice, ovakvu istoriju, prave veliku nepravdu i prema ovom narodu i prema ovoj državi.
Naravno da su ljudske slobode i prava jedno od osnovnih načela na kome je sazdana savremena ljudska civilizacija. Samim svojim strateškim opredeljenjem da idemo u pravcu ujedinjenja sa evropskim narodima nas na neki način obavezuje da i svojim građanima i svima nama obezbedimo makar taj već usvojeni nivo i standarde koji obezbeđuju ono centralno pitanje, a to je koliko se običan čovek oseća sigurnim i slobodnim u državi u kojoj živi?
Duboko sam ubeđen da smo mi u ovih nepunih deceniju i po, otkada smo u prilici da konačno izgrađujemo demokratski sistem i demokratski uređeno društvo na vladavini prava, napravili zapravo korak od sedam milja. Ako uzmemo u obzir u čemu smo proveli vekove i decenije pre toga, zaista je to za poštovanje. Naravno, mi imamo obavezu da se borimo i da bude bolje nego što jeste i svakako da je izgradnja institucija od neprocenjive važnosti. Pa i ove institucije koje smo izgradili zajedno u ovom parlamentu svakako u tome imaju ogroman značaj i podršku svih nas, pa i poslaničke grupe SNS, kojoj pripadam.
Naravno da je važno informisati ljude. U jednom od vaših izveštaja koje ste iznosili pred nama ovde čuo sam da ste, između ostalog, u svojim aktivnostima imali i veliki broj predavanja koja su održana u Srbiji. Koliki će stepen svesti o demokratiji, stepen svesti o pravima biti izgrađen, zavisi i od toga koliko smo sposobni da svakog našeg građanina upoznamo sa njegovim pravima i slobodama.
Mi to u medicini, pošto sam lekar, nazivamo preventivnim radom. Uvek se zaklinjemo u to da je jako važno da primenimo prevenciju, da se zlo ne bi desilo, odnosno da se ne bi bolest desila.
Dobra je ta intencija i zaista je maksimalno podržavam da vi, sem svog redovnog rada u svakodnevnoj praksi, učinite maksimalan napor koji možete, naravno, zajedno i sa nama, i to je i naša obaveza kao narodnih poslanika, da upoznamo svakog čoveka u Srbiji, koja su njegova prava i kako ih može ostvariti, kako se može izboriti sa nečim što se zove uzurpacija moći i vlasti.
Svakako da je napor svih institucija veoma važan. Tu se ne može govoriti o bilo kakvoj suprotstavljenosti između regulatornih tela, između Narodne skupštine ili Vlade. Naprotiv, to je zadatak svih nas.
Meni smeta, iskreno rečeno, kada čujem da neko kaže – znate, moj zadatak je da se borim protiv Vlade i protiv ministara. Nema razloga da se neko bori protiv Vlade i protiv ministara, ako oni ljudi rade svoj posao odgovorno, časno i pošteno, ali treba se boriti protiv pojave u društvu koja je negativna i koja nam oduzima prava i slobode za koje se borimo.
Takođe, mislim da i špekulacije oko toga koliki su troškovi rada naših agencija, naših regulatornih tela, treba na neki način neutralisati i svesti na razumnu meru tako što ćemo dati izveštaje građanima Srbije o finansijskom poslovanju i regulatornih tela i agencija. Naravno, to se može dati u okviru i ovakvog izveštaja, a može se dati i u okviru izveštaja koji ide uz usvajanje budžeta za narednu godinu, odnosno izveštaja za prethodnu godinu.
Želim da vi uspete u svom poslu, jer vaš uspeh biće uspeh i mene kao pojedinca i kao građanina, ali i svih nas koji sedimo ovde. To će zapravo biti uspeh Srbije i time ćemo konačno, nadam se, stupiti u red uređenih društava čemu svi težimo, nadam se. Mnogo sreće u radu.

Reč ima narodni poslanik Snežana Malović.
Ostalo vam je dva i po minuta od vremena. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Nije baš lako reći u dva i po minuta šta se ima reći o nezavisnim regulatornim telima, ali ću pokušati da istaknem ono što je najvažnije.
Želim da izrazim zadovoljstvo što u ovom momentu raspravljamo o izveštaju nezavisnih regulatornih tela, na čijem čelu su gospođa Petrušić, gospodin Šabić i gospodin Janković i ja ih ovom prilikom pozdravljam, jer smatram da je dobar momenat da se rasprava o pojedinim, rekla bih, tehničkim pitanjima, koje se tiču rada ovih nezavisnih institucija, izmeste iz medija i prenesu tamo gde im je mesto, u parlament Srbije.
To je ujedno i prilika da, kao što sam rekla, istaknemo značaj ovih tela. Ja ću podsetiti na izjavu velikog filozofa Monteskeja, koji je rekao da iskustvo oduvek pokazuje da svaki čovek koji ima vlast u svojim rukama ima predispozicije da ih zloupotrebi, on će ići tako daleko dok ne naiđe na prepreke.
Prepreke toj vlasti upravo trebaju da budu nezavisna regulatorna tela, sa jedne strane, a sa druge strane, trebaju da omoguće da se zaštite ljudska prava, ali i da građani koji naiđu na određene probleme mogu i da ih reše. Mislim da ovi izveštaji koji su danas pred nama upravo o tome i govore. Sa jedne strane, mogli smo da sagledamo i neke pojedinačne slučajeve iz kojih možemo da izvučemo pouke ili preporuke za dalje postupanje državnih organa, ali i s druge strane smo mogli da sagledamo i sistemske nedostatke, propuste ili sistemska kršenja ljudskih prava.
Smatram da je veoma ozbiljna konstatacija to što je ovde izrečeno da je politička volja iznad vladavine prava i upravo to treba da nam bude uputstvo, ne samo vlasti nego i svima nama.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Iz toga možemo da elaboriramo dalje, ali smatram da treba da pročitamo svi zajedno ove izveštaje, naročito predstavnici vlasti i da određene zloupotrebe i kršenja koja su bila tokom prethodne godine ili u prethodnom periodu, ne trebaju dalje da se dešavaju.
Takođe, ovde i u izveštajima je izrečeno da je postojala manipulacija u medijima i da postoji tabloidizacija u medijima. Žao mi je što ne postoje postupci o tome…
(Predsedavajući: Završite misao. Vreme vam je isteklo.)
Kao što sam rekla, podržaćemo ove izveštaje i nadam se da ćemo drugom prilikom moći da nastavimo raspravu o ovome. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.