Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani gosti, ja bih hteo da uputim dve kritike na ove predloge zakona koji se tiču izvesnih principa, funkcionisanja ove Skupštine i želeo bih da zaista, čak i ako ste to možda i rekli, još jednom ponudite odgovore na ova pitanja.

Smatram da su ovi predlozi zakona o kojima danas razgovaramo u okviru zajedničkog načelnog pretresa i po hitnom postupku suviše važni, sadržinski veoma ozbiljni, da bismo primenili i hitni postupak i da bismo o svim tim predlozima zakona, gospodine ministre, raspravljali u okviru zajedničkog načelnog pretresa. Pročitao sam obrazloženje. Smatram da je neprihvatljivo obrazloženje da se po ovim predlozima zakona raspravlja i odlučuje po hitnom postupku.

Podsetiću vas kada je predložen hitni postupak prema Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Član 167. kaže: „Po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa s propisima EU“.

Pažljivo sam čitao sadržaj ovih predloga zakona, kao i obrazloženje za hitni postupak. Na primer, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama se kaže: „Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku: Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom tim i tim, imajući u vudu maksimiziranje efekata uštede budžetskih sredstava u tekućoj godini i potrebu za uspostavljanjem organizacije i rada novoosnovane regulatorne agencije za elektronske komunikacije, poštanske usluge, itd, itd.“. U ovom obrazloženju, za ovaj predlog izmena i dopuna ovog zakona, ja ne primećujem bilo šta iz stava 2. člana 167. našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Našim Poslovnikom, u članu 154. fino se predviđa redovni postupak, redovna procedura, koja podrazumeva da kada Vlada pošalje neki predlog zakona narodni poslanici imaju 15 dana da to čitaju, da se konsultuju i sa stručnim licima, da predlože možda u tom vremenskom periodu neka bolja rešenja. Mi ovde imamo situaciju da je Vlada poslala 6. juna, u petak, ko zna u koliko sati je to stiglo ovde, u subotu saznajemo da je sednica i već u ponedeljak o tri ozbiljna predloga zakona ovde treba i da raspravljamo i da odlučujemo.

Gospodine ministre, smatram da nije dobra praksa da Vlada postupa na ovakav način. Smatrao sam da vi svojim nastupom, odbranom zakona iz svojeg resora možete da ponudite drugačiju i bolju praksu. I žao mi je što danas nemamo bolju praksu u odnosu na ono što Vlada radi od kada je formirana u ovih 40 dana.

Druga stvar, žao mi je što moram da se držim i nekih principa u funkcionisanju Narodne skupštine i nemam vremena, jer imam samo pet minuta, da uđem u sadržinsku analizu ovih predloga zakona. Imamo obrazloženje o tome zašto je neophodan zajednički načelni pretres. Mislim da je takođe došao iz vaše poslaničke grupe, iz poslaničke grupe stranke čiji ste vi predsednik.

Pazite, imamo tri predloga zakona. U obrazloženju stoji da su svi ti pred-lozi zakona međusobno povezani i uslovljeni. Ali, gospodine Ljajiću, kada ja čitam ovaj predlog zakona o zaštiti potrošača i kada čujem ovo obrazloženje, tim obrazlože-njem mi možemo da povežemo sve. Mi možemo ovde da sačekamo da Vlada pripremi predloge mnogih zakona iz ranih resora i da sve objedinimo u zajednički načelni pretres.

Smatram da bi bio makar malo odgovorniji pristup i prema građanima Srbije, a i prema narodnim poslanicima koji zastupaju interese tih građana, da je Vlada ostavila malo više vremena. Ne verujem da će ovih 15 dana toliku uštedu da donesu budžetu, da nismo mogli 15 dana da iskoristimo da možda zajednički dođemo do mnogo bolje sadržine sva tri predloga zakona o kojima danas razgovaramo. Ako nije moguće danas bilo šta promeniti povodom ovoga, nadam se da ćete vi lično u budućoj praksi, u ime ove Vlade, nastupati tako što ćete nuditi mnogo bolju praksu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.

Zaista se izvinjavam zbog ovoga što je došlo vezano za hitan postupak. Nije bila nikakva namera da se poslanici ne upoznaju sa predlozima zakona. I sam sam govorio da je ova javna rasprava objektivno trajala jako dugo, čak i duže nego što bi to bilo primereno, jer bi ranije doneli sva tri zakonska predloga. Ali, u želji da i stručna javnost i svi zainteresovani daju svoj sud i ocenu, ona je trajala neuobičajeno dugo.
Žalim što poslanici nisu imali prilike da se upoznaju. Prihvatam tu vrstu primedbe, ali nastala je iz želje da u narednom periodu usvojimo sva ona zakonska rešenja i predloge koje smo najavljivali proteklih dana. Očekujem da će iz Vlade stići novi zakonski predlozi. U ovom momentu su ovo bili zakoni koji su bili spremni za usvajanje, ali prihvatam primedbu da je bolje bilo da su se poslanici upoznali sa tekstovima sva tri zakonska rešenja.

Reč ima narodni poslanik Mirjana Dragaš.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, želim da se uključim u ovu dosadašnju raspravu o Zakonu o zaštiti potrošača.
Smatram da je taj zakon veoma važan, čak mnogo važniji nego što ga možda mi neposredno i doživljavamo. U mnogim situacijama smo bili do sada da ne obraćamo možda dovoljno pažnje na njega i da se prosto ležerno ponašamo u svakodnevnom i praktičnom životu.
Mislim da je zakon izuzetno važan i značajan i u svakom slučaju, predlažem sada njegovo celovito predlaganje i donošenje, upravo što on, takav kakav je, dotiče svaki segment ljudskog života. U svakom momentu, gde god da se nađemo, bilo u prodavnici, kod nekih usluga koje dobijamo itd, važan nam je upravo taj odnos koji postoji između onoga ko je prodavac, ko je davalac nekih usluga i svi mi, bez obzira kada i u kom delu dana, smo u nekom trenutku i potrošači i korisnici usluga.
Bili smo prisutni u prethodnim periodima da se događaju u svakodnevnom životu i da smo kao građani izloženi raznim vrstama zloupotreba, prikrivenih kvaliteta roba i proizvoda koje kupujemo, njihovog kratkog vremenskog trajanja, čak prodavanja njihovog kada istekne zakonski vremenski rok. Bili smo izloženi raznim oblicima reklame koja je čak sasvim pogrešno upućivala potrošača na određene proizvode, njegov kvalitet, dužinu trajanja, način njegove upotrebe, sam kvalitet proizvoda itd. Iz svih tih razloga, smatram da je zakon nužan i bez obzira što je ovo neka od „entih“ verzija, dobro je što je u ovoj prilici on usklađen i sa samom modernom i novom regulativom iz EU.
Ono što smatram da je važno kada se o ovome govori jeste da zakon mora da da jedan određeni zakonski okvir. Ali, iza toga se postavlja pitanje – kako ćemo se mi kod njega dalje ponašati i njega primenjivati, kakve će sankcije proizvoditi u životu za trenutke i sve oblike ponašanja kada se on ne poštuje i kakve će posledice iza toga poštovati?
Sam potrošač, odnosno svako od nas, kao građanin, ne sme da bude doživljen od strane onoga ko daje uslugu ili ko je prodavac kao ciljna grupa koju treba prevariti, kao ciljna grupa koju na neki način treba omalovažiti ili ne dati mu uslugu onu koja je u deklaraciji ponuđena ili u samom tržišnom prometu.
Kada je o ovome reč, na primer, mi smo imali iz života situacije da kupujemo voće i povrće koje je možda sumnjivog kvaliteta. Kako vršimo kontrolu njihove valjanosti, bilo da se radi, recimo, o tome da li je ono iz nekih područja koje nije dovoljno kvalitetno, koje je zagađeno, koje je upotrebljavano možda i pre proteka onog vremenskog perioda, karenca, kada je zakonom određena i propisana da se ona prodaje na tržištu, a znamo koliko takva roba negativno utiče na zdravlje svih stanovnika, posebno dece.
Kako ćemo to sankcionisati? Kako će tržišna inspekcija reagovati u takvim situacijama i obezbediti da taj kvalitet koji dobijemo zaista bude zdrava hrana koju upotrebljavamo.
Da ne govorim o tome kako su i da li su u dovoljnoj meri ispravni lekovi koji se primenjuju, da li je kontrola napravljena o tome, kako je istekao rok itd. Da ne govorim primere iz života kada imamo razne usluge. Sasvim slučajno ću pomenuti, recimo, taksi usluge koje se zloupotrebljavaju u nekim situacijama, gde smo sami svedoci takvih, naročito ako dođu građani iz drugih gradova ili drugih zemalja u naš grad, a to nije dovoljno sankcionisano.
Dakle, tih primera ima beskrajno oni su u svakom delu segmenta. Kako se osećamo ili kako se čovek koji dođe u našu državu, naš grad, oseća i kakvu sliku o nama ponese? Mora se ne samo doneti zakon, nego i obezbediti način na koji će se pratiti i razviti jedna nova kultura, jedan nov način ponašanja i odnosa prema tome.
Zato jako pozdravljam nacionalni registar prigovora, jako pozdravljam bolji položaj udruženja potrošača, koji ukazuje na obavezu samoorganizovanja građana, jačanje lokalne samouprave i naročito položaj tržišne inspekcije.
(Predsedavajući: Gospođo Dragaš, vreme poslaničke grupe.)
Zahvaljujem. Sve to smatram da je u ovom trenutku veoma važno, jedna odgovornost, kako će se građanin u državi osećati upravo proizilazi iz odgovornosti institucija koje ovaj zakon plasiraju i podržavaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.
Samo da vas podsetim da vaša poslanička grupa ima osam minuta. Izvolite.

Uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, do sada je u diskusiji bilo dosta analize Predloga zakona koji su danas pred nama. Moram da se vratim na način zakazivanja ove sednice i dostavljanja predloga zakona poslanicima. Imali smo samo dva dana, i to vikend, da analiziramo predloge ovako važnih zakona, što nas je ograničilo samo na naše znanje i iskustvo i onemogućilo da obavimo konsultacije sa stručnjacima i zainteresovanim grupacijama građana iz ove oblasti. Ovakav način rada već postaje manir ove vlade, bez ikakve ozbiljne potrebe za tim, a istovremeno predstavlja omalovažavanje Narodne skupštine i narodnih poslanika, jer nam šalje poruku da narodni poslanici ne moraju da proučavaju predloge zakona i ovako i onako biće izglasani od strane većine.
Što se tiče predloga zakona o zaštiti potrošača, čuli smo od ministra i u diskusiji do sada bilo je reči i piše u obrazloženju da je važeći Zakon o zaštiti potrošača donesen 2010. godine predstavljao značajan pomak u smislu obezbeđenja visokog nivoa zaštite potrošača i usaglašavanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije , s obzirom da je u taj propis ugrađeno 15 direktiva EU.
Iz izlaganja ministra čuli smo da je bilo problema u primeni ovog zakona zbog specifičnosti u našem sistemu, kako u oblasti pravne regulative, tako i u praksi, pa da npr. nije stvorena sudska praksa koja je trebala da bude formirana.
Pitam – da li je prilagođavanje, koje je izvršeno u tekstu ovog Predloga zakona, sa našim ostalim važećim propisima i sa našom ustaljenom praksom na štetu potrošača? Da li će izmene instituta iz važećeg zakona ipak biti na štetu potrošača? Da li će ograničiti neka od sada postojećih prava potrošača?
Ovakav način stavljanja Predloga zakona u proceduru uvek budi sumnju, pogotovo kada se ima u vidu da nismo dobili izveštaj koje su sugestije i predlozi iz javne rasprave uvaženi i zašto, a koje nisu i zašto nisu. Takođe, Agencija za borbu protiv korupcije je dala mišljenje na Nacrt Zakona o zaštiti potrošača i o proceni rizika od korupcije za Nacrt zakona, a u kome se kaže da Nacrt zakona nosi visok nivo rizika od korupcije zbog određenih odredbi.
Pitam – da li su te odredbe usklađene, da li su izvršene ispravke da se otkloni tako visok rizik od korupcije? Vlada nije našla za shodno da nas o tome obavesti.
Značaj Zakona o zaštiti potrošača je nesumnjivo veliki. Potrošači smo svi mi, svi građani Srbije, jer svi imamo potrebe za nekom robom i za nekim uslugama. Kada se ima u vidu postojanje važećeg zakona, ne vidi se razlog za donošenje novog po hitnom postupku, pogotovo nije jasno šta je tu tako hitno kada se primena ovog zakona odlaže za tri meseca.
Donosili smo razne zakone po hitnom postupku, kao što je nedavno bio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, zakoni koji su se odnosili na prava osoba sa invaliditetom, zakoni koji imaju za cilj sprečavanje nasilja nad ženama i decom, i slično. Svi oni su se odnosili na određene grupe koje imaju posebne karakteristike i potrebe ili koje su na neki način ugrožene.
Nažalost, moram da kažem da će kod nas, ako se nešto bitnije ne promeni u politici vladajuće većine, potrošači postati zaštićena vrsta. Sve je manji broj građana koji imaju stalna mesečna primanja. Uveden je solidarni porez, priprema se smanjenje plata, pa čak i penzija. Sve to utiče na to da je veliki broj građana sveo potrošnju na kupovinu hleba i mleka i osnovnih životnih namirnica.
Navedenim merama će se još više smanjiti potrošnja, a suprotno tome, bez povećanja potrošnje svega što je proizvedeno i usluga koje se nude, nema razvoja društva. Zato je Vlada trebala da da prioritet u odnosu na ovaj zakon propisima kojim bi podstakli proizvodnju, stvorili bolje uslove za poslovanje preduzetnika, malih i srednjih preduzeća, propisa u izdavanju građevinskih i upotrebnih dozvola, drugih propisa vezanih za privlačenje stranih investicija.
Do sada preduzete mere na ovom planu su neznatne i nedovoljne, iako je vladajuća većina, u prethodnom mandatu, obećavala i isticala kao cilj otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje. Zapošljavanje je osnov za povećanje kupovne moći potrošača, a tek onda dolazi do izražaja njihova zaštita. Primer za to je što se u članu 2. propisuju osnovna prava potrošača, pa u tački 4. se kaže – mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet. To je lepo, ali treba da postoji kupovna moć u društvu i proizvodnja koja će omogućiti taj izbor.
U analizi efekta, u tački 8, postavlja se pitanje – da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju? Nažalost, odgovor je ne. Ne, između ostalog, zbog kaznenih odredbi koje su, koliko sam stigla da proverim, zadržale iste iznose novčanih kazni za prekršaje, u istim rasponima, jer u ovakvim uslovima privređivanja, moram da kažem, predviđene kazne su izuzetno visoke, barem njihovi minimalni iznosi. Za to ću da iznesem jedan primer, jer sam zastupala preduzeće koje trguje semenskom robom i stočnom hranom i ima samo jedan maloprodajni objekt.
Inspektor kada je došao zatekao je da je otpala cena i etiketa, jer su bile prilepljene selotejpom, jer čak ne sme da se buši drugačije, nisu mogli drugačije da zakače etiketu i cenu i pošto je to palo i nije bilo na vidnom mestu to preduzeće je kažnjeno. Minimalna kazna za pravo lice je 300.000 dinara. To preduzeće je odmah stavilo ključ u bravu i prestalo sa radom.
Mislim da o svemu tome moramo da vodimo računa. Naša poslanička grupa Boris Tadić, Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni – Srbije su analizirali i podneli amandmane, o kojima ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinosti i njima pokušavamo da utičemo da ovaj tekst bude bolji. Zbog načina na koji su dostavljeni ovi predlozi zakona za sada nećemo podržati u Danu za glasanje. Hvala na pažnji.

Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.

Samo jedna mala ispravka. Mi smo dobili primedbe različitih institucija, između ostalih i Agencije za borbu protiv korupcije, ali dobili smo primedbe na prednacrt zakona. Pre svega, ta primedba se odnosila na formiranje centra za zaštitu potrošača koji je trebao da ima ulogu javne agencije i ključnu ulogu u kreiranju zaštite potrošača, pa i u odnosu prema udruženjima za zaštitu potrošača. Potpuno smo izbacili taj deo zakona. Neće biti nikakvog centra za zaštitu potrošača, nikakve nove javne agencije. Tako da i ta je primedba otklonjena.

Reč ima narodni poslanik Svetislav Vukmirica.