Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izrada novog Zakona o zaštiti potrošača nastala je od potrebe za sistemsku reformu u ovoj oblasti, što ne bi bilo moguće na drugi način. Takođe, novim zakonom će se otkloniti dosadašnje prepreke u njegovom sprovođenju i unaprediti sistem zaštite potrošača.
Naime, uvođenjem nacionalnog registra potrošačkih prigovora, kao i sistema za prikupljanje, evidentiranje i rešavanje potrošačkih sporova, jačanje pravne zaštite potrošača, davanje ovlašćenja nadležnom ministarstvu da izriče mere u upravnom postupku radi zaštite kolektivnih interesa potrošača, potom propisivanje šireg opsega vršenja nadzora inspekcijskim organima, unapređenje vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, kao i davanje ekskluzivnog prava evidentiranim udruženjima i savezima udruženja za zaštitu potrošača da podnesu zahtev za zaštitu kolektivnog interesa sigurno će podići kvalitet sistema zaštite potrošača.
Predloženim Zakonom o zaštiti potrošača precizirana su ovlašćenja i poslovi koje obavlja Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Između ostalog, to se odnosi na prepoznavanje nepoštene poslovne prakse, nepravičnih odredaba u potrošačkim ugovorima, preduzimanjem upravnih radnji u cilju zaštite kolektivnih interesa potrošača, izricanje mera za zaštitu u slučaju kršenja odredaba ovog zakona koji se odnose na nepoštenu poslovnu praksu i nepravične odredbe u potrošačkim ugovorima i vođenje nacionalnog registra potrošačkih prigovora.
Novi zakon će znatno unaprediti rad udruženja za zaštitu potrošača koja bi u skladu sa novim zakonskim rešenjima trebala da ispunjavaju nove dodatne kriterijume kako bi mogla da budu finansirana budžetskim sredstvima, da postanu samostalan u svom radu i da im se na taj način stvori dodatni kredibilitet. Sa druge strane, jedinice lokalne samouprave će dobiti veću ulogu s obzirom da je uočavanje problema i potreba individualnih potrošača olakšana ukoliko se nalazi na lokalnom nivou.
Takođe, potrošačima odnosno građanima Srbije koji se svakodnevno nalaze u ulozi potrošača bi se obezbedila efikasna zaštita uz manje troškove potrošačkih sporova.
Ovom prilikom bih izdvojio neke novine, odnosno odredbe zakona koje i te kako idu u prilog potrošača, a odnose se na tržišnu inspekciju. Naime, novim zakonom se omogućava pravo prisustva potrošača prilikom utvrđivanja nesavesnosti, odnosno kvara robe, pravo da potrošač dobije zamenski proizvod, kao i da sva javna preduzeća moraju da imaju kol centre kako bi potrošači bili u mogućnosti da dobiju prave informacije. Zatim, uvodi se novi kraći rok za odgovor trgovca na reklamaciju potrošača, odnosno isti se smanjuje sa 15 na osam dana i uvodi se jasan i precizan rok u kojem trgovac mora da popravi određeni proizvod, odnosno umesto primerenog roka koji je do sada stajao, sada stoji – najkasnije u roku od 30 dana.
Na kraju ovog prvog dela mog izlaganja želeo bih da istaknem i postojanje Udruženja potrošača u opštini Kikinda iz koje ja dolazim. Naime, u Kikindi od 2007. godine postoji predmetno udruženje pod nazivom Udruženje potrošača „Kikinda“, koje iz godine u godinu svojim aktivnim radom i čestim medijskim prisustvom skreće pažnju na sebe i stiče poverenje i kredibilitet kod građana.
Trenutno na teritoriji AP Vojvodine pored Kikinde još samo par opština ima registrovano udruženje potrošača, a nažalost prethodna kikindska vlast nije prepoznala značaj ove organizacije. Ipak, od kraja 2013. godine, odnosno nakon promene vlasti udruženje potrošača polako dobija zasluženu pažnju. Predmetno udruženje podržalo je sadašnje lokalnu vlast u Kikindi u vidu realizacije projekta potrošačkog savetovališta i ujedno mu je omogućen besplatni prostorni prostor potreban za kvalitetan rad. Siguran sam da će ova saradnja između lokalne samouprave i Udruženja potrošača biti još bolje i sadržajnije, a sve u cilju zaštite osnovnih ustavnih prava svih građana.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj komunikaciji, prevashodni razlog za donošenje ovog zakona je racionalizacija rada Republičke agencije za elektronske komunikacije, RATEL, i Republičke agencije za poštanske usluge i stvaranje jednog umesto dva regulatorna tela, a sve u cilju obezbeđivanja efikasnosti u radu organa državne uprave i drugih nosilaca javnih ovlašćenja. Takođe, na to je uticala i praksa većine zemalja EU i regiona gde postoji jedno nacionalno regulatorno telo iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.
Predmetni Zakon o elektronskim komunikacijama je takođe izmenjen u skladu sa odlukom Ustavnog suda kojom je utvrđeno da pojedini delovi članova zakona koji se odnose na zadržajne podatke nisu u skladu sa Ustavom. U obrazloženju odluke Ustavnog suda stoji da zadržajni podaci predstavljaju podatke koji su obuhvaćeni pravom o nepovredivosti sredstava komuniciranja, pa je saglasno tome odstupanje od ovog zajamčenog prava prilikom korišćenja zadržajnih podataka moguće ostvariti samo na način predviđen Ustavom RS.
Saglasno tome Ustavni sud je utvrdio da je jedino sud nadležan da ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti RS na neodređeno vreme i način predviđen zakonom dozvoli odstupanje od Ustavom zajamčene nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava u komuniciranju u dosadašnjoj praksi u radu organa unutrašnjih poslova u vezi zadržajnih podataka, koji se odnosio na evidenciju osnovnih razgovora, odnosno na lociranje subjekata između kojih se vodi razgovor i geografske pozicije mesta sa kojih se vodi isti.
Takođe se pratilo kretanje po baznim stanicama i sve se radilo na osnovu naloga i saglasnosti tužioca. Izmenama predmetnog zakona ustanovljava se obaveza da bez naredbe suda organi policije neće moći više da rade na poslovima koji se odnose na zadržajne podatke. Na ovaj način se ustanovljava obaveza izdavanje naredbe suda u vezi polova zadržajnih podataka, a koja je do sada bila neophodna samo u vezi snimanja elektronskih i drugih razgovora. Nesumnjivo je da će se na ovaj način obezbediti ustavno pravo svakog građanina na zaštitu privatnosti i da će predstavljati pravi oblik kontrole i neophodnu branu svakoj mogućoj zloupotrebi ovlašćenja od strane organa vlasti.
Sa druge strane, saradnja između nadležnog suda i organa policije će se morati podići na najveći mogući nivo upravo zbog hitnosti postupka sa jedne strane i obaveze dobijene naredbe od strane suda sa druge strane kako ne bi došlo do usporavanja rada organa policije.
Ubuduće će se morati više obratiti pažnja na saradnju nadležnih državnih organa i postojećih operatera imajući u vidu ustanovljenu obavezu operatera da zadržajne podatke bez obzira što se njima ne otkriva sadržaj komunikacije učine dostupnim nadležnim organima. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima Ninoslav Stojadinović. Na raspolaganju još 20 sekundi. Ninoslav Stojadinović nije tu.
Reč ima Biljana Ilić Stošić.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvažene kolege poslanici i poštovani građani Srbije, koliko je problem zaštite potrošačkih prava živa i delikatna oblast pokazuje i podatak da se nakon samo dve godine posle usvajanja zakona koji je ovu oblast regulisao javila potreba za njegovim izmenama, i to u meri koja zahteva donošenje potpuno novog zakona.

Pozitivno je i to što je predlog ovog zakona proizašao kako iz strategije zaštite potrošača do 2018. godine, tako iz veoma žive i transparentne javne rasprave održane sredinom prošle godine, čime je u ovaj predlog i te kako ugrađeno mnoštvo primedbi iz te rasprave. Zato je Predlog zakona o zaštiti potrošača primer kako treba da se kreira institucionalni okvir uopšte u bilo kojoj materiji.

Ne bih se upuštala u detaljno komentarisanje članova ovog Predloga zakona, već bih za ovu priliku istakla samo šta je njegova suština.

Kao prvo, Predlog zakona o zaštiti prava potrošača je proistekao iz konkretne potrebe iskazane u proces unapređivanja potrošačkih prava koja se ne mogu osnažiti bez toga da ih prati institucionalni okvir i uporište u sistemskim propisima.

Kao drugo, mislim da je dobro što se paralelno sa jačanjem institucionalnog okvira zaštite potrošača istovremeno daju i sve veće ingerencije jedinicama lokalne samouprave. Njihovi organi i institucije po definiciji su bliži građanima i to bi mogla biti dobra osnova za verovanje da će se efikasnije rešavati eventualni sporovi iz oblasti osiguranja i zaštite prava potrošača.

Nadalje, veoma je dobro što se precizno definišu kontrolni mehanizmi za praćenje ostvarivanja prava potrošača. Posebna tekovina ovog zakonskog predloga je i jačanje uloga, ali i istinskih ovlašćenja kako asocijacija udruženja koja se bave ovom oblašću, tako i naročito civilnog sektora kome se pruža institucionalna i zakonska podrška da deluje, ne samo na planu edukacije potrošača u vezi sa njihovim pravima, nego i u formalno-pravnoj ulozi u vansudskim, ali i u sudskim potrošačkim sporovima.

Ako sam dobro razumela, organizacije građanskog društva postaju svojevrsni, uslovno rečeno, advokati građana koji zastupaju njihove interese. To je više nego odlično rešenje iz niza praktičnih razloga. U najkraćem, većina građana objektivno i ne poseduje mogućnost, da tako kažem, da stvar istera do kraja, čak i u slučajevima kada je povreda njihovih elementarnih prava i više nego očigledna.

Uostalom, u potrošačkim sporovima nije samo prioritet potvrda potrošačevog prava pred relevantnim institucijama, nego i pre svega preventivni karakter eventualnih sankcija, koje bi na potencijalne prekršioce trgovce pre svega trebalo da imaju odvraćajući efekat, tj. da proizvedu efekat nečinjenja povreda potrošačkog prava jer će u tom slučaju uslediti sankcije.

Uvođenje nacionalnog registra potrošačkih prigovora i njegova dostupnost svima putem interneta odličan je institut i mehanizam koji će značajno smanjiti kršenje potrošačkih prava, a isto tako omogućiti i jačanje pomalo zaboravljene etičke kategorije trgovačkog ugleda, kao i stalno podizanje svesti da je relacija prodavac – kupac prirodno društvena pojava i da unapređenje potrošačkih prava ne znači suspenziju prava trgovaca.

Ono što je za ovu priliku ipak najbitnije jeste da nakon usvajanja ovog zakona on postane svojevrsni okidač za početak sveopšte edukacije, najpre samih potrošača, ali i svih drugih učesnika u kupoprodajnom procesu. Svakom potrošaču moraju da postanu dostupne kvalitetne i upotrebljive informacije o tome šta su njegova prava. Time bi se izbegla praksa prevelike potrebe za bilo kojim oblikom arbitraže, nepotrebno obostrano iscrpljivanje i neracionalno angažovanje resursa vansudskih, a naročito sudskih. Jer, ne treba smetnuti s uma činjenicu da su potrošači uglavnom ozlojađeni sopstvenom nemoći usled predugog pada kupovne moći počesto skloni ponašanju koje prevazilazi okvire zaštite njihovih prava, zato što je potrošač uvek u pravu, sem kada nije u pravu, jer najčešće nije dovoljno bogat da kupuje jeftine stvari, već ih kupuje zato što drugačije ne može, pa je onda, sa konkretnim povodom ili ne, osetljiv i na samu pomisao da bude prevaren. Tako da, u samom kontekstu zaštite prava potrošača kod nas, nije tek pitanje unapređenja njihovih prava, nego i pre svega jedan od mehanizama zaštite standarda građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, veoma važni zakoni su pred nama. Ne mogu da razumem argument – nećemo da glasamo zato što je navodno nešto po hitnom postupku, a suštinski kada se polemiše o zakonu, posebno o Zakonu o zaštiti potrošača, niko nema nikakav kritički osvrt na tekst. Zapravo i ne može da ima, jer mora da prizna da odavno ovako dobar zakon nismo imali.
Moram da čestitam i samom ministarstvu i ministru i uopšte celoj Vladi na predlogu ovakvog zakona. Izuzetno dobre stvari su ovde definisane. Apelujem na građanstvo, na sve one koji su se do sada možda bunili kakav je trenutni Zakon o zaštiti potrošača, da ovo obavezno pročitaju, da skinu sa skupštinskog sajta kada bude usvojeno, kako bi znali kakva su njihova prava. Mislim da bi samo ministarstvo moralo malo više da uradi na edukaciji građanstva, vezano baš za ovaj zakon, jer on izvanredno štiti potrošača.
Ono što smo čuli ovde kao neku vrstu zamerke, to je – hajde da možda ne glasamo za taj zakon zato što je pitanje da li će on biti primenjiv, zato što smo u nekom prethodnom periodu ustanovili da nam je sudstvo loše, da nam je državna uprava loša i administracija. To jeste sve tačno, ali što je neko napravio takav haos u svim tim institucijama, to je nešto drugo. Sam zakon kao zakon je izvanredan i apelujem na vas da, što se tiče primene, on i te kako bude primenjiv, odnosno da ne možete da imate nikakvo opravdanje što se tiče same primene zakona.
Voleo bih samo čisto da nam malo pojasnite razlike između nepoštena poslovna praksa, obmanjujuća poslovna praksa i nasrtljiva poslovna praksa. Mislim da će tu nekada u samoj arbitraži, odnosno u nekom vansudskom sporu sami ljudi koji budu odlučivali o tome imati dosta problema da razlikuju te vrste poslovne prakse. Mislim da bi tu možda mogla radi javnosti da se daju čak i neka tumačenja ministarstva, ali to naravno ostavljam na vama.
Drago mi je što je država potpuno stala iza potrošača, pre svega zato što i u samom sporu, ako dođe do suda, država stoji iza potrošača i uvek je potrošač u pravu, nikada se ne stavlja na stranu trgovca. Ovaj zakon će izazvati priličan potres među trgovcima, zato što će od sada morati i te kako da poštuju ove norme i mislim da ćete od njih samih imati veliki, veliki problem.
Inače, gospodine ministre, ja sam predložio da u članu 24. po pitanju zaštite maloletnika Vlada da amandman kako bi postao sastavni deo zakona, a to je da se ubaci ova odredba za igre na sreću. Zaista smatram da po pitanju zaštite maloletnika, bez obzira što sam Zakon o igrama na sreću definiše da niko ko ima ispod 18 godina ne može da dobije tu vrstu usluge, recimo da se kladi ili da učestvuje u bilo kojim igrama na sreću, ali ne bi bilo loše i ovim zakonom pojačati tu vrstu zaštite, tako da apelujem da vaše ministarstvo tako nešto uradi.
U svakom slučaju, ne verujem da iko može da vam da bilo kakve zamerke, posebno na sam postupak zaštite, vezano za potrošačke prigovore i vansudske sporove, i uopšte kada dođete pred sud. Jednostavno, odavno država Srbija ovako dobar zakon nije imala i mogu samo da konstatujem da ću veoma, veoma drage volje ovako nešto podržati.
Što se tiče ova druga dva zakona vezana za telekomunikacije i za naše poštanske usluge, tu moram da primetim neke stvari. Sami zakoni su dobri, ali sa nekim stvarima lično nekada ne mogu da složim, a to je po pitanju nadzora nad samim radom agencije. Dobro je što se spajaju RATEL i Agencija za poštanske usluge, mislim da je to i celishodno i dobro, ali do sada smo imali tu situaciju da pod plaštom nezavisnog regulatornog tela zapravo imamo situaciju da niko živ nema pojma šta ta agencija radi.
Onda doživimo jedan takav skandal, kao što se dogodio sa SOS kanalom. Ako se setite, država Srbija je strahovito tu bila oštećena. Setite se da je SOS-u kanalu data neispravna frekvencija i država je morala da plati naknadu SOS kanalu. Ovde se navodi da je agencija pod nadzorom ministarstva, ali se sada tu dovodi u pitanje – pa, kako je to onda nezavisno, ako je ministarstvo nadgleda?
Drugo, sam izbor direktora takve agencije, meni lično smeta jer jesam pristalica da se ide na konkurs, ali da Upravni odbor bude konkursna komisija, meni je to malo bez veze. Mislim da bi bilo sasvim uputno da ako već Skupština bira članove Upravnog odbora na predlog Vlade, da makar jedan član Skupštine, odnosno resornog odbora ili, recimo, neki član još iz ministarstva, budu u toj vrsti komisije, kako bi se izabrao direktor na što transparentniji, na što bolji način. Ako ostavimo da sam Upravni odbor bira direktora, mislim da ćemo tu imati jako velikih problema.
Što se tiče prelaska na analogno emitovanje, zaista apelujem da to počne što brže da se radi. Mi moramo da ispunimo neke stvari koje nam EU zahteva i uopšte Evropska komisija. Mislim da je to već trebalo ove godine da se završi. Dobro je što mi ovo produžavamo, ali plašim se da ukoliko budemo ovako neaktivni, da ćemo doći sledeće godine u situaciju kada ćemo možda opet morati nešto da produžavamo. Nadam se da tako nešto neće biti, neće se dogoditi.
Slažem se da ogroman broj domaćinstava nema sredstava da kupi televizor koji ima digitalan signal. Sve je to tačno, vi ste tu potpuno u pravu, ali znate šta, postoje neka pravila koja vladaju u svetu, koje vladaju uopšte u Evropi. Ako smo se opredelili da idemo ka EU, ako smo se opredelili da idemo ka nekim savremenim tokovima, prosto moramo da se prilagodimo tome da imamo televizor koji ima digitalni signal, jer analogni signali će se svuda ugasiti.
Zamolio bih vas da razmislite o ovome što sam stavio kao neku vrstu zamerke. U svakom slučaju dobri zakoni, vredi ih podržati i u danu za glasanje sigurno će cela poslanička grupa SNS drage volje glasati za sva tri ova zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da)
Reč ima ministar dr Rasim Ljajić, izvolite.

Najpre nekoliko odgovora gospodinu Đukanoviću, on je potpuno u pravu da moramo puno više da radimo na upoznavanju javnosti sa sadržajem i odredbama ovog zakona, sa pravima potrošača i u tom pogledu očekujemo pre svega saradnju sa udruženjima za zaštitu potrošača kao nosiocima najvećeg dela ovih aktivnosti.
Što se nepoštene poslovne prakse tiče, nažalost ima je u izobilju, svakodnevno smo svedoci tih primera, svakodnevno dobijate u novinama liflete različitih kompanija i trgovaca koji vas pozivaju da tog dana je popust od 15% ili 20% na njihove proizvode, a kada odete u tu radnju vidite da od sniženja nema ništa. To jeste zapravo obmanjujuća poslovna praksa. Te prakse ima i te kako i na našim javnim emiterima, da svakodnevno vas bombarduju sa reklamama da ukoliko koristite neki šampon kosa samo što vam nije probujala. Ukoliko koristite neki lek bićete izlečeni od svih mogućih bolesti, da određeni lek ili proizvod ima sertifikat nadležne državne institucije, najčešće medicinske i čitav niz sličnih primera.
Takođe, nepravične ugovorne odredbe. Imate ugovore sa mobilnim operaterima, pa raskinete te ugovore, a onda nekoliko meseci posle toga treba da plaćate neke dažbine o kojima niste obavešteni. Sve ovo sada pokušavamo da dovedemo u jedan okvir, da damo tržišnoj inspekciji mehanizme da može u ovakvim situacijama da pokreće i izriče upravne mere i rešava probleme na najdelotvorniji mogući način. To do sada nije bio slučaj. Vrtelo se sve između trgovca i potrošača. Organizacije za zaštitu potrošača imale su mali manevarski prostor da realno mogu nešto da naprave.
` Sve u svemu, imamo dobro normiran zakon, dosta solidne instrumente za njegovo sprovođenje. Neko je to danas dobro rekao – treba nam celokupna kultura nova koju treba da kreiramo, da gradimo, da nam ukupni ambijent, senzibilizacija javnosti, značaj potrošačkog pokreta generalno, da jačamo kapacitete udruženja za zaštitu potrošača bez kojih čitav ovaj posao ne možemo da dovedemo do kraja. Treba nam aktivno učešće trgovaca u svemu tome, jer hteli smo da imamo zakon koji će štititi potrošače, a neće štetiti trgovcima. Čini mi se da smo taj balans uspeli da dobijemo, a na kraju krajeva to je i javna rasprava pokazala i verujem da taj zdrav kompromis može da bude i preduslov da zakon bude zaista primenjiv u praksi.
Zahvaljujem svima. Još jednom izvinjenje za ovo što je zakon poslat po hitnom postupku, na to što poslanici nisu mogli da se upoznaju, ali takođe očekujem da ćemo u danu kada budemo raspravljali o pojedinostima, o amandmanima, biti spremni da prihvatimo sve one amandmane koji će poboljšati tekst Predloga zakona.

Zahvaljujem ministru.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačke 1. do 3. dnevnog reda.
Sutra u 10,00 časova nastavljamo sa radom. Hvala.