Zahvaljujem, gospođice Rakić.
Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i 87, st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom i jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala, predsedavajući.
Gospođo ministarka, ono što nije rečeno, to je da su putevi jedan od glavnih resursa jedne zemlje i kada bi se pod pretpostavkom prodavali, to bi bila najskuplja roba na eventualnom tržištu.
Drugo, mnoge su kolege rekle da su putevi jedan od osnovnih preduslova ekonomskog razvoja zemlje i ravnomernog razvoja cele Srbije, a investitor stranac ili putnik namernik kada dođe u Srbiju prvo što vidi je stanje na graničnim prelazima i na carini, a drugo što vidi je stanje naše infrastrukture.
Što se tiče infrastrukture, ona bi mogla skraćeno telegramski da glasi – imamo loše puteve, među najlošijima u Evropi, ali zato nam je železnica katastrofalna. Samo za obnovu železničke infrastrukture je potrebno investirati negde oko šest i po milijardi evra, a mi taj novac nemamo.
Pokazalo se da i demagogija koja je bila prisutna godinama oko projekata infrastrukture nije rešila probleme u infrastrukturi, jer je jednostavno nedostajalo novca, a i tamo gde je imalo novca pokazali smo krajnju neodgovornost kod povlačenja nekih kredita i plaćanja nepotrebnih penala ili kod predugog izvođenja radova na mnogim deonicama, gde su bile i izgradnja novih deonica puteva i rekonstrukcija.
Pomenuću, recimo, rekonstrukciju Mostarske petlje u Beogradu. Verujte mi, da sam brže stizao od Novog Sada do Kragujevca nego što sam prolazio Beograd, ne samo ja nego svi građani koji su godinama maltretirani. Mislim da je rekonstrukcija po mojoj slobodnoj proceni trajala jedno šest, sedam godina i to nije jedini primer. Magistralni put na ulasku u Čačak iz pravca Kragujevca rekonstruisan isto nekoliko godina, evo sada magistralni put Topola – Kragujevac, ulazak u Kragujevac radi se jedno, dve godine, pored toga što se maltretiraju građani svakodnevno ostavljamo jednu jako ružnu sliku o nama samima. To je nešto što treba ukazati kao na lošu pojavu koju mi što pre treba da eliminišemo.
Sa aspekta bezbednosti saobraćaja, rekonstrukcije puteva je osnovni preduslov za smanjenje velikog broja saobraćajnih nezgoda i za očuvanje najveće hrišćanske vrednosti koje imamo, a to je ljudski život. Savremeni uslovi projektovanja bezbednih i lako upotrebljivih puteva podrazumevaju zadovoljavanje tri osnovna sistema, to su vozač, vozilo i okolina.
Pošto mi 90-ih godina i to niko nije rekao 10 godina zbog uslova rata, sankcija, bombardovanja NATO pakta nismo uopšte ulagali u infrastrukturu, mi smo tada imali jedno katastrofalno stanje, znači, od udarnih rupa na auto-putu, rušenja zaštitnih ograda, čak nije bilo ni košenja trave na auto-putu. Primera radi magistralni put Kragujevac – Topola, kada je očišćena okolina oko puteva, kada su ponovo iskopani kanali videli smo neke bedeme i zaštitne ograde od kamena koje postoje od pre Drugog svetskog rata koje su u potpunosti bile zarasle u šiblje i u trnje i u granje i ostavljale pored toga što je bila apsolutno nebezbedno upravljati takvim putem. To je za posledicu imalo i ogroman broj saobraćajnih nezgoda i 90-ih pored svih naših gluposti i u ratovima i svim ostalim obračunima, kriminalnih bandi, bukvalno je toliko ljudi ginulo na našim putevima kao da je bio neki omanji rat.
Što se tiče broja saobraćajnih nezgoda, bez obzira što je auto-put, kao zatvoreni sistem kretanja vozila najbezbedniji sa aspekta bezbednosti saobraćaja posledice saobraćajnih nezgoda na auto-putevima su fatalne zbog velikih brzina. Magistralni putevi učestvuju sa 50% učešća u saobraćajnoj nezgodama, regionalni sa 32%, a rekonstrukcije i to niko nije rekao, podrazumeva tri osnovna posla koja treba da se obave, presvlačenje ili ojačanje kolovoza, obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta i okoline, znači oko puta putnog zemljišta.
Nedovoljno održavanje puteva 90-ih i nedovoljno ulaganje u infrastrukturu, a stanje putne infrastrukture posle 2000. godine po svim pokazateljima jako dobro. Kada uporedimo, recimo, ukupne troškove ili štetu koju svi od pored znači gubitka života, pored telesnih povreda, pored materijalne štete na vozilima i okolini koju pretrpi jedno društvo, analize pokazuju da mi godišnje gubimo zbog saobraćajnih nezgoda sedam stotina miliona evra. Za taj novac mogli bi da rekonstruišemo pet stotina kilometara magistralnih i sedam stotina kilometara regionalnih puteva godišnje. Mi i sa ovim novcem, sa kreditima koji su jako povoljni, koji su jako dobri, činjenice i svi smo svesni da novca druge vrste izuzev onih ulaganja koje smo predvideli u budžetu mi ne možemo da nađemo, da ga jednostavno nema mi bismo pohvalili ovu vrstu angažovanja ministarstva koje je u skladu i sa usvojenim Master planom da se uzimaju povoljni krediti sa ovako povoljnim uslovima otplate kredita i niko nije ni pomenuo i deo koji besplatno dobijamo od donacija kao vrstu donacija iz ovih kredita.
Mi možemo finansirati i rekonstrukciju izgradnju novih puteva pored budžeta iz fondova predpristupnih i pristupnih EU, kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke itd. Po Master planu izgradnja i razvoj mreže puteva u Srbiji bi zahtevao, ako se ne varam do 2027. godine oko 13,7 milijardi eura, za železnicu 7,5 milijardi eura, za vodni saobraćaj 475 miliona eura, za vazdušni 376 i za kombinovani transport 136 miliona eura.
Ono što je bitno napomenuti, a kolega Čotrić je o tome pričao, da mi sa malim ulaganjem od samo 135 miliona eura u vazdušni saobraćaj možemo sadašnji godišnji promet putnika od 2,5 miliona putnika povećati na promet od osam miliona putnika, što bi bio izvanredan skok sa jako malim ulaganjem.
Što se tiče aktivnog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to ću gospođo ministre i postaviti kao posebno poslaničko pitanje, ali ću vam skrenuti pažnju na nešto što verujem da je u zajedničkom interesu.
Mi smo sa vama nastupali na izborima zbog borbe protiv korupcije i kriminala na svim nivoima i zbog toga što smo obećali građanima da ćemo da uredimo državu na bolji način. Na tom kursu ostajete vi, ostajemo i mi, ali u svim aspektima naših delovanja mi tako treba da se ponašamo. Posle donošenja Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije doneto niz podzakonskih akata ili pravilnika.
Jedan od njih je i Pravilnik o tehničkom pregledu i po sadašnjem stanju mi nemamo kao u razvijenim zemljama EU, fotografisanje vozila na tehničkom pregledu što je osnova. Pa tako, privrednici koji se bave tehničkim pregledom koji posluju na ivici zakona ili sa one strane zakona jednostavno skoro pola tehničkih pregleda završe na taj način da uopšte ne vide vozilo na liniji tehničkih pregleda. Time kažnjavamo one koji rade zakonito, koji neće da daju saglasnost da je tehnički ispravno vozilo prošlo tehnički pregled i time postižemo dva jako negativna efekta. One koji rade savesno i zakonito kažnjavamo, one koji rade nesavesno mi pospešujemo. To je nešto sa čim vi, pre svega, morate odmah da reagujete kao Vlada i da donesete pravilnik onakav kakav postoji u zemljama EU i u zemljama u okruženju.
Što se tiče broja saobraćajnih nezgoda, on je posle donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima smanjen. U zadnjih nekoliko godina osećamo blagi trend porasta, ali ono na šta smo mi stalno skretali pažnju kao poslanička grupa, to je da ne treba da se prestane sa medijskom kampanjom o značaju bezbednosti saobraćaja na putevima i o pravilima ponašanja u saobraćaju. Ta pravila jesu u velikoj meri zaživela i u našem obrazovnom sistemu. Jeste ministarstvo jedno vreme išlo sa snažnom kampanjom posle donošenja zadnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ali čini mi se, da je ta kampanja koja je neophodna da bi se podigla svest naših građana, čini mi se, da bi ona trebalo da se pojača.
Recimo, mi nemamo izraz koštanje saobraćajnih nezgoda kao što ih imaju Šveđani koji se mogu nazvati šampionima u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima. Ogroman je broj, ogroman je iznos pored gubitaka ljudskih života i invaliditeta koji naši građani i cela država plaćaju zbog nedovoljnog poštovanja bezbednosti saobraćaja na putevima. Verujem da će sa ovim znatnim ulaganjem i bezbednost da se poveća. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima profesor doktor Zorana Mihajlović, potpredsednik u Vladi.

Hvala lepo. Samo nekoliko stvari vezano za bezbednost u saobraćaju. Mi ćemo dodatno još menjati, napraviti izmene i dopune Zakona o bezbednosti u saobraćaju. Pored toga što ćemo uvesti određene licence za sve one koji vrše tehničke preglede, biće tu još stvari, jer ste vi potpuno u pravu. Ima još dosta segmenata kada govorimo o bezbednosti saobraćaja koji nisu na zadovoljavajućem nivou. Naravno, odnosi se i na to što ste vi na kraju rekli, podizanje svesti, ali mislim da je bezbednost u saobraćaju pre svega zajednički naš problem, gotovo državni problem. Na početku sam rekla da nama trebaju sigurna vozila, sigurni vozači, sigurni putevi. Mislim da svi zajedno moramo da radimo na tome. Dakle, od malena, od roditelja, škola, države, lokalnih samouprava, apsolutno svi.
Kada govorimo o broju saobraćajnih nesreća moramo da kažemo da od 2000. godine taj broj saobraćajnih nezgoda je opao. Dakle, 48.000 - 2000. godine, na 37.000 2013. godine, što je takođe mnogo, da ne govorimo o broju poginulih, od 1000 poginulih 2000. godine na 630 2013. godine, broj dece itd.
Znači, pokušaćemo ne samo kroz zakon i sva akta koja moramo da imamo, ali ćemo zajedno sa Agencijom za bezbednost saobraćaja i kroz Vladu, kroz ovo koordinaciono telo, gde želimo da uključimo sve, ne samo ministre, nego sve one ispod ministara da pokušamo da nađemo način da imamo mnogo bolju bezbednost u saobraćaju nego što smo to imali do sada.
Verujem, već sutra ćete imati neke informacije o tome na šta ćemo ići kada govorimo o izmeni i dopuni Zakona o bezbednosti saobraćaja, a ići ćemo sa tim.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, a neka se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević.

Hvala predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, poštovane kolege, imamo jednu tipičnu sednicu parlamenta u ovom sazivu.
Dva sata niko nije rekao reč o tačkama dnevnog reda koje su sada u diskusiji, da vas podsetim, u ovoj raspravi imamo tri zakona o kreditima, ti krediti se odnose na tu rehabilitaciju puteva i obnovu puteva, ali nije tema rehabilitacija puteva. Nije ovde strategija Srbije u rehabilitaciji puteva i putne mreže nego je pitanje tri kredita, koji će da zaduže ovu državu, buduće generacije sa 200 miliona evra i 100 miliona dolara.
Prema tome, potpuno je logično, uz sve poštovanje potpredsednice Vlade da danas ovde ove zakone brani ministar finansija, koji je i potpisnik ugovora o tim kreditima.
Drugi paradoks je što je ova sednica sazvana po hitnom postupku i to dva puta. U svom dopisu Vlada je stavila razloge za hitan postupak, što je bilo dovoljno, a onda i 205 poslanika dodatno, ne znam kako, u kom trenutku su se našli juče u ovoj zgradi da potpišu tih 205 potpisa, da daju na sazvali, sazvali po hitnom postupku sednicu o kreditima za koje su ugovori potpisani 27. novembra prošle godine.
Zašto hitan postupak? Ne samo da je prošlo od tada više od šest meseci, nego je istekao i rok za ratifikaciju, pa je obnovljen na način koji je uobičajen. U obrazloženju piše da je hitan postupak neophodan zato što zakoni moraju da se usvoje da bi krediti mogli da budu povučeni, naravno, ali ne po hitnom postupku. Mogli su da budu usvojeni i po redovnom postupku.
Svi su hvalili da su kamate jako povoljne. Nisam čuo kolike su kamate. Ne piše svuda i mislim da bi građani Srbije trebalo da znaju. Ne može svako iz euribora da nađe tačno koliki je kredit. Tu govorim o bruto kamatama, znači i onih milion evra za pristup kreditu koji imamo. Kolike su ukupne kamate za ovih 200 miliona i 100 miliona evra? Znači, 200 miliona evra i 100 miliona dolara, kolike su ukupne kamate? Zašto ova Vlada nije učinila ništa da jednu potpuno pogrešnu, promašenu odluku o ukidanju sredstava od akciza za saniranje puteva, da se to obnovi? To je jedini način koji ima smisao.
Pitanje ko je smenjen ili ko je uhapšen zbog kašnjenja u projektovanju, izvođenju i zbog zloupotreba, ko se sve ugradio sa nekoliko procenata u taj asfalt koji je postavljen po srpskim putevima u poslednjih nekoliko godina, a Boga mi to traje deceniju. To nije samo nekoliko poslednjih godina.
Pitanje je – zašto kasnimo sa ratifikacijom? Da li je to odnos ove Vlade ili ministra Krstića pojedinačno prema svojim obavezama ili to ima neku drugu skrivenu ideju koju ja nisam uspeo do sada da shvatim. Generalno, uz sve poštovanje svega onoga što su kolege rekle, o tome o stanju na putevima, tu se naravno slažem, tu je stanje katastrofalno, obnova ide loše.
Ono što je rađeno, rađeno je ispod svakog nivoa kvaliteta, bez ozbiljne kontrole, ali to nije danas na dnevnom redu.
Ja bih molio Vladu da nas upozna kao poslanike sa svojim strategijama daljeg razvoja putne mreže Srbije, obnove i svega toga, ali to danas nije na dnevnom redu.
Prema tome, molio bih sve kolege poslanike da se ponašamo kao poslanici, a ne kao Vladini plaćenici koji moraju da urade ono što Vlada Srbije pomisli u istoj sekundi.
Mi smo starije telo, mi smo zakonodavna vlast, a nije zakonodavna vlast u Nemanjinoj. To je jasno kao dan.
Ja bih voleo, ako ste već tu i ako smo već ušli u ovu raspravu van dnevnog reda da dobijemo odgovore na pitanja, zašto se kasni sa ratifikacijom i kolike su ukupne kamatne obaveze po ova tri kredita?

Reč ima prof. dr potpredsednik Zorana Mihajlović.

Vezan za to kašnjenje o čemu govorite i zašto idemo u hitan postupak, jer zašto bismo to radili kada ratifikaciju možemo da uradimo i do 27. novembra? Zbog toga da bismo u ovoj letnjoj sezoni koja je građevinska sezona, pokušali da uradimo neke stvari, a možemo da ih uradimo.
Na ova tri zakona radi se dve godine, dve godine se pripremaju stvari, a 23. ili sedmog decembra je potpisan Sporazum, prošle godine i pripremala se dokumentacija. Slažem se, i u Ministarstvu finansija i došlo je pripremljeno i prošlo je sednicu Vlade, prethodne Vlade i upućeno je bilo u Skupštinu, a onda kao što znate su bili parlamentarni izbori.
Prosto se zna da nakon parlamentarnih izbora, sve što je bilo ka Skupštini, mora da se vrati.
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Ne mogu da se vrate.)
Moraju, ti sporazumi su bili i znam šta sam zatekla još jednom novu Vladu, prošlo je celu proceduru, celu Vladu, sve odbore i potom stavljeno parlamentu da o tome raspravlja.
Iskreno se nadam da ipak imamo dovoljno vremena da pričamo o svemu.
Što se tiče kamata, one su i u ovom materijalu koji ste dobili. Vi imate šestomesečni euribor plus tačka 45%, a kada pogledate sva tri kredita, to je onda 0.8 do 1,3% kamata.
Kada pogledate i otplatu i grejs period, u odnosu na mnoge kredite koje smo uzimali, rekla bih da jeste povoljan. Slažem se sa onima koji su do sada govorili da ni jedan kredit nije više za nas, jer smo zemlja koja zaista jeste prilično zadužena, ali budući da znamo šta je rezultat ovoga i šta hoćemo da uradimo, mislim da isplativost jednog, drugog ili trećeg sporazuma, odnosno kredita može samo da nam donese dobro.
Akcize ste pomenuli, slažem se sa vama, 2011. godine Cvetkovićeva Vlada je to ukinula i ne postoji drugi način da pričamo o održavanju puteva, finansiranju, o akcizama, mesec dana sam ovde, kada govorimo o ovom ministarstvu.
Dakle, mi ćemo se potruditi da se pripremimo i da tražimo da za akcize ide jedan deo.
Koliko će to da bude, nekada je bilo šest, 10, 20%, ja to ne znam, rade se analize pa ćemo videti.
Dakle, rekli ste da obnova ide sporo, ili nećete sada o tome? Drugi put, u redu, izvolite. Dogovoreno.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Postavljena su neka zanimljiva pitanja na koje je teško odoleti, a da se ne poentira. Ne ulazim u stvari koje su stvar Poslovnika Narodne skupštine, kada, kako i zašto.
Znate, kada u ovoj sali postoji odgovornih i vrednih 208 ljudi koji podržavaju ovu Vladu Srbije, nije im problem da se okupe i da se saziv za sednicu uputi po hitnom postupku.
Međutim, ono što je znatno važnije i bitnije, to je da jedan običan primer, u 2013. godini je urađeno 58,1 kilometar novih puteva, gde je od tih 58 kilometara, 33,2 km je autoputa u punom profilu, 13,3 paralelnih puteva i to vam govori o K 10. K 11, 6,4 kilometara, a 2,4 kilometara paralelnih puteva i onda će neko reći, dobro, država je i dužna da izgrađuje puteve.
Ja imam 43 godine i od kada znam za sebe, govori se o koridorima u Srbiji i nikako da se završe.
Znate li zašto se ne završe? Obezbedi se kredit kao što je obezbeđen kredit od Svetske banke u iznosu od 275 miliona evra i taj kredit bude na raspolaganju 2009. godine, a od 2009. godine, od februara 2009. godine do oktobra 2012. godine se izvrši povlačenje sredstava i izvedu se radovi za samo 13,35%.
Onda, za nešto više od godinu i po dana, skoro dve godine bivše i sadašnje vlade Republike Srbije do jučerašnjeg dana se uradilo dodatnih 27,02%, što pokazuje da je ova Vlada Republike Srbije za duplo manje vremena uradila duplo više. Običnom računicom, ne znam koliko će kolega razumeti tu računicu, ova Vlada je četiri puta bolja od one bivše. To pokazuje matematika, a ne odokativno da li nam treba, da li nije i gde to piše u projektu koje su kamate.
(Predsednik: Vreme.)
Odgovorila je gospođa Mihajlović vrlo eksplicitno da su ove kamatne stope na ovim ugovorima znatno povoljnije, ali je još bitnije da ova država, da ova Vlada ima kapacitet da sad ta sredstva utroši na pravi način, izgradnjom koridora i sa onim planom koji jeste za 2014. godinu, gde ćemo dobiti novih 40 do 50 kilometara punog profila autoputa.