Hvala vam.
Dakle, praktično četiri dana može da se koristi mera koju sud odbije. Smatramo da je to neprimereno, jer direktor može istovremeno da izda nalog i za primenu mera i da pošalje zahtev za odobrenje sudu i to je jedna stvar.
Druga stvar je, vrlo jasno naglašavam da pripadnik agencije može doći do saznanja koje je pogrešno. Dakle, pripadnik agencije može doći do saznanja da određeno lice koristi određenu prostoriju za određene radnje koje nisu u skladu sa zakonom, da predloži da se ta prostorija ozvuči, a da u isto vreme u toj prostoriji budu ljudi koji zaista ne rade te nezakonite poslove, da taj proces traje četiri dana i da nakon četiri dana, praktično sud kaže da to nije bilo u skladu sa zakonom i da se taj materijal, da se naloži, da se uništava. Šta to znači? Znači da svako od nas, od građana Srbije, ne mislim na poslanika, ali mislim i na poslanike i funkcionere, može biti pod merama BIA, slučajnim, nenamernim, slučajnim, koje će sud kasnije da ospori, a u isto vreme ovaj novi zakon daje mogućnost da se taj materijal dostavi tužilaštvu i da se koristi u krivičnom postupku.
Znači, ovo je nešto što je izuzetno opasno, ovo je nešto zašta do sada nije postojala mogućnost i znam da ćete mi reći da čim BIA ustanovi da se ne radi o licu koje na merama tog momenta prestaje da nadzire tu komunikaciju, kakva god da je ona, ali BIA možda treba četiri dana da ustanovi da ta osoba nije u direktnoj komunikaciji i ne mora da bude u direktnoj, već posrednoj i mislim da je to jako loše.
Ono što tražimo to je da, ona lica koja su došla u situaciju da budu pod posebnim merama, a za koje sud kasnije kaže da nisu postojali osnovi, dobiju tu informaciju od suda, da znaju da su četiri dana bili pod merama i da isto tako imaju mogućnosti da prisustvuju uništenju tog materijala. Smatramo da na taj način štitimo njihova ljudska prava, štitimo svakog građanina Srbije i ne kažem da u najavi, odnosno najavljujem, da postoji želja da bilo ko na bilo kakav način zloupotrebi zakon ovaj, jer juče smo pričali o tome da li je princip efikasnosti iznad principa zakonitosti.
Lično mislim da smo dužni da omogućimo da BIA radi efikasnost u skladu sa zakonom.
Mislim da mi treba da prilagodimo ovaj zakon, ne samo za rad BIA već i za građane Srbije, koji mogu doći „pod udar rada BIA“, odnosno pod udare rada posebnih mera. Te posebne mere, naglašavam, koje su u prvom članu sada definisane, jednoznačno, nisu samo tajno slušanje telefona, već potpuna opservacija i telefona i prostorija i mejlova i inboksa u fejsbuku ili tviteru. To je nešto što zadire u ljudska prava u ličnost slobode.
Smatram da čovek koji je savestan, a došao je pod takav uticaj, ima pravo da zna da je bio pod takvim merama i da država ima obavezu, odnosno treba da ima obavezu da takvog čoveka informiše o tome šta se desilo.
Ovo je kao što je rečeno na odboru u skladu sa Ustavom. Smatram da je ovo jedna stvar koja štiti ljudska prava u Srbiji i smatram da je ovo stvar koja treba da omogući BIA da radi efikasno,a da u isto vreme ukoliko pogreši, da se konstatuje greška i da lice koje je došlo pod te mere, dobije saznanje da je bilo pod merama greškom, a ne da to lice u nekom drugom postupku se nađe na nekom sudu, zato što taj materijal može da se koristi i u krivičnom postupku, bez obzira što nije odobren. Ukoliko BIA dođe do saznanja putem mera da postoji određeno krivično delo ili saznanje, to može da se koristi kod tužioca. Smatram da je problematično to što o primeni mera u odnosu na prvostepeni deo, kada se dobija saglasnost višeg suda, odnosno sudije specijalnog suda, a to govorim zbog javnosti i kada postoji mogućnost žalbe na takvu odluku, postavlja se pitanje zbog čega ne postoji mogućnost žalbe i na ovakvu odluku?
Ukoliko sudija konstatuje da nije bilo razloga da se neko opservira četiri dana, onda se postavlja pitanje zbog čega BIA tada ne ulaže žalbu i traži da neki viši, odnosno apelacioni sud odluči po toj žalbi, jer ukoliko se desi da sudija to odbije, znači da je bila neka greška.
Grešku, konstatuje ko? Samo sudija, BIA, a građani Srbije ne znaju da li se desila greška ili nije, i pogotovo oni ljudi protiv kojih je na neki način ta greška bila i usmerena.
Smatram da je ovo nešto što je dobro za sve građane Srbije i mislim da je dobro za samu BIA i da ni na koji način ne onemogućava BIA da radi svoj posao, ali dovodi i te ljude koji su u BIA, u jednu situaciju da ozbiljnije promisle da li postoji mogućnost da naprave grešku ili ne, jer na ovaj način koji je trenutno predložen od strane Vlade i ako naprave grešku, ne postoji nikakva sankcija. Praktično, četiri dana može neko da bude pod opservacijom i da nakon toga niko ne bude sankcionisan.
Šta to znači? Znači da svako od nas uz slobodnu procenu pripadnika BIA, operativce, itd, koji je došao do nekih saznanja može doći pod udar mera. Te mere se završe posle četiri dana. To što su oni ustanovili, slušali, može da se koristi na sudu, što i nije tako loše, daleko od toga, ali može da se koristi za određene tabloide, da se pojave u novinama iako se to uništava nakon toga, ali zašto neko ne bi znao da je upravo zahvaljujući radu službe došao neko do informacije koja je procurela, a složićemo se, a to je govorio i predsednik i premijer, na kraju krajeva to govori sada i ministar unutrašnjih poslova, da su određene informacije upravo curile iz vrha države, odnosno pretpostavljam od onih službi koje im i omogućuju da dođu do tih informacija. Onda bi taj čovek koji je pod uticajem tih informacija imao mogućnost bar da zna kako je to procurelo i kako se to pojavilo, jer to se vodi, siguran sam, kao službena tajna i uništava se komisijski i trebalo bi, odnosno treba da ostane tajna do kraja bez obzira što je i na koji način prikupljen. Zahvaljujem.