Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvažena predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas u objedinjenoj raspravi tri zakona – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Na početku bih rekao da će poslanička grupa JS podržati sva tri zakona.
Gospodine ministre, nema naroda koji voli da plaća porez i nema države koja bez istog tog poreza može da funkcioniše. Ambijent u kome danas radi naša privreda i poreski obveznici godinama je turbulentan. U ovakvom okruženju se dešavalo vrlo često da firme i preduzeća odlaze u stečaj zato što im neke druge firme iz raznoraznih razloga kao dobavljačima ne izmiruju svoje obaveze i onda treba da napravimo razliku upravo između te dve vrste privrednika, preduzetnika, kako god.
One preduzetnike koji su svesno izbegavali porez i koji su na takav način izbegavanjem poreza dolazili do jeftinih obrtnih sredstava na mestu gde im nije mesto, znači, nisu ih povlačili sa tržišta kapitala nego su izbegavanjem poreza imali neka obrtna sredstva koja su, za razliku od drugih, vrteli, pravili su jedan ambijent gde nije bilo poštenog poslovanja. Kada su u pitanju takva preduzeća, svakako treba primeniti sve zakonske mere da se kazne, ali treba voditi računa i o onim drugim preduzećima koji je, nažalost, stečaj u nekom trenutku bio jedini izlaz iz trenutnog problema. Ali, takvi ljudi su uglavnom opstajali u svom poslu, zadržavali su radnike i nastavljali su da rade, nažalost, sa nekim novim preduzećem i sa nekim novim PIB-om.
Nisam siguran koliko sada možemo da izađemo u susret svim tim ljudima. Ja sam čak i na Odboru, u razgovoru sa predstavnicima ministarstva, dao jedan predlog da pokušamo da nađemo neki način kako će poreske kontrole, bar oni koji su ranije radili taj posao, ne mislim na ovih novih 500 ljudi koji će da budu preraspoređeni na mesto poreskih inspektora, svojim iskustvom uspeti da naprave razliku između tih firmi.
Kada bude usvojen ovaj zakon, to će biti jedanaesti put da se u ovoj Skupštini raspravlja o njegovim izmenama i dopunama ZPP od njegove primene, a to je bio 01. januar 2003. godine. Čak smo pet puta u zadnjih 30 meseci imali sličan posao. To dokazuje da stvarno na tržištu nije lako napraviti neki mehanizam kojim možemo da držimo pod kontrolom, a da se ne nalazi mogućnost za njegovu zloupotrebu ili da nismo sposobni da ga pravilno primenjujemo. Ovog puta se radi o ne malom broju izmena i dopuna, jer ovaj zakon ovog puta tretira 86 članova.
Na odboru smo dobili informaciju da smo od 189 zemalja na 161. mestu po administrativnim troškovima, tj. poreskom opterećenju. To je još jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati ovakav zakon.
Ja ću ukratko da se osvrnem na najvažnije predložene izmene i dopune ZPP, zato što je moj kolega Zoltan Pek u jednom trenutku vrlo detaljno, a i vi u vašem izlaganju objasnili skoro sve.
Najvažnije je da je napravljena sada nova dinamika podnošenja poreskih prijava, isključivo elektronskim putem, to važi za sve poreske obveznike, osim za velike; preciznije se definiše pojam sporednih poreskih davanja; preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga; proširuje se krug lica koja mogu da izmire poresku obavezu; proširuje se broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB; nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi; nova pravila u pogledu dostavljanja poreskih akata; preciziranje pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja; novi redosled namirenja dugova poreske obavez; izmene u pogledu odlaganja plaćanja poreskog duga, zastoj zastarelosti. Imamo novi pravni institut, u Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora, novi rokovi za podnošenje primedbi na zapisnik.
Ono što možda i nije dobro, ali verovatno je mehanizam koji ste iz prakse uočili, drastično se pooštravaju kazne, kao i uvođenje novih vrsta poreskih prekršaja.
Predložena rešenja imaće uticaj na sve subjekte, kako na Poresku upravu, tako i na ljude koji se nalaze u poslovnom okruženju na koje se ovaj zakon i odnosi.
Borba protiv sive ekonomije svakako ostaje dominantna i sa sadašnjih 30%, dobili smo informaciju na Odboru za finansije, ideja je i plan da se u narednom periodu ovo svede na nekih 20%, što je slično sa zemljama u okruženju.
Veći broj poreskih inspektora treba da dovede do zdrave konkurencije. Ja to bar tako vidim. Treba uticati na sve poreske inspektore da i preventivno i edukativno deluju u svojim terenskim kontrolama, a da ne izlaze samo po svaku cenu da bi nekog kaznili. U ovoj situaciji u kojoj se nalazimo mislim da je i upozorenje nekom velika pomoć od automatske kazne, kakvo je stanje sada trenutno na terenu.
Nikada se narod ne protivi plaćanju poreza, jer je to osnov za funkcionisanje države, ali svakog boli ako se taj zakon ne primenjuje isto za sve i ne koriste se isti aršini, pa bih vas zamolio, ukoliko budete u prilici, da skrenete pažnju i poreskim inspektorima da nanose gnev naroda na državu tako što će nekoga da preskoče, a nekoga će da kazne možda i na silu, samo da bi ispunili svoju normu.
Posao i naplata su, nažalost, opali u svim segmentima privrede, pre svega, mislim tu na finansijske tokove. Mi iz Jedinstvene Srbije ćemo se boriti da se ta klima promeni bar na onaj način koji je za sada nama dostupan i to ćemo raditi onako kako to radi Dragan Marković Palma, dovođenjem novih investitora.
Ono što je možda malo poražavajuće, ali u razgovoru sa svim ljudima na terenu, kada ih pitamo kako je, uglavnom sada kažu – slušajte, teško je, došla nam je voda do guše, kao skoro onim ljudima u Obrenovcu. Ali, da se vratim na temu.
Ključni efekti ovog zakona bi bili: smanjenje administrativnih troškova, unapređenje efikasnosti i kontrole naplate i jačanje pravne sigurnosti. To i jeste razlog zašto će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pomno sam slušao govor ministra, i ono što moram da napomenem je da ne mogu da se složim samo sa jednom rečenicom koju je ministar pomenuo, da su ovo nepopularne mere.
U situaciji u kojoj je naša zemlja rangirana kao 161. od 189 zemalja, kada je u pitanju opterećenost privrede i preduzetnika poreskom administracijom, kada je siva ekonomija 30%, kada je u susednoj Makedoniji naplata poreza na dodatu vrednost 95%, a kod nas 72, smatram da su ovo i te kako ne popularne, nego jedine moguće mere koje će doneti i, ja se nadam, dovesti do veće i konkretnije fiskalne discipline u našoj zemlji.
Ono što je najbitniji efekat koji ovaj zakon treba da donese, a to je ono što faktički mogu slobodno da kažem, ubija konkurentnost naših privrednika koji plaćaju poreze i koji se odgovorno ponašaju prema svojoj državi i prema svojim građanima. Oni koji će trpeti u ovom domenu su oni koji izbegavaju porez i koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju našoj zemlji. Sve to ima veoma negativne efekte i zato smo i rangirani na tako lošem mestu kada je u pitanju naša konkurentnost po pitanju poreske administracije.
Ono što je veoma pozitivno, to je da će iz same poreske administracije biti izvedeno 400 ljudi koji će biti poreski kontrolori i koji će doneti takav nov kapacitet poreskoj upravi da će svako pravno lice moći da bude kontrolisano negde oko dva puta tokom jednog meseca, što je veoma važno, tako da niko u ovoj zemlji, nijedno pravno lice, da li bio preduzetnik, da li je to veliko, malo, srednje ili mikro preduzeće, neće biti izuzet iz ove stroge kontrole i ono što je isto tako važno je da će se ova kontrola vršiti i posle radnog vremena i da će se ova kontrola vršiti i vikendom, što do danas nije bio slučaj. Onda smo imali situaciju kada su faktički privrednici, ljudi koji su radili to, koji su radili na evaziji, koji su izbegavali porez, radili to naravno posle radnog vremena i tokom dana vikenda.
Pomenuću da je ovaj efekat, kolega Vojislav Vujić je to pominjao, na sivu ekonomiju, on je jako bitan da uđemo u taj neki prosek koji je limitiran u razvijenim zemljama, u zemljama EU kojima težimo sa nekih 30 na 20%. Nije to samo procentualno pitanje, nije to samo pitanje uštede i priliva novca u naš budžet, nego je to i pitanje jedne jasne discipline, jačanja institucija, onoga što će dovesti do većeg rangiranja naše zemlje, boljeg rangiranja, koje će dovesti do privlačenja što većeg broja stranih, ali i podsticanja domaćih investicija.
Ono što je najvažnije i o čemu su svi govornici delimično pričali, to je reforma i reogranizacija poreske uprave. Po prvi put, i mislim da je to jedna dobra i kvalitetna praksa koju ste najavili, koju je državni sekretar na samom Odboru za finansije najavio, je da će se uvesti ta funkcija ili sektor za upravljanje ljudskim resursima u poreskoj upravi. Do sada smo imali situaciju da nemamo dovoljno ljudi na ključnim pozicijama, na onim pozicijama koje su potrebne da bi se kontrola što bolje i što kvalitetnije vršila. Imamo situaciju danas u poreskoj upravi da će u narednih pet godina negde od 10 do 15% zaposlenih ići u penziju. Moramo već sada razmišljati o tome ko su ti ljudi koji će na jedan kvalitetan, dobar način, u punom kapacitetu zameniti te ljude.
Nadam se da će ljudi koji će voditi taj sektor za ljudske resurse voditi računa i o planiranju ljudskih resursa i o dizajniranju posla i o regrutovanju i selekciji, jer to je taj jedini model koji će učiniti poresku upravu efikasnijom i ono što je najbitnije, učiniti da kontrola poreske uprave bude što bolja, što konkretnija i da u tom nekom domenu dostignemo razvijene zemlje kada je u pitanju naplata poreza, a složićete se da je to samo jedna faza u tom menadžment procesu, ali faza koja nam jako fali, a to je faza kontrole.
Završiću sa tim da smatram i SDPS smatra da će osnov za bolju naplatu poreza, za veću fiskalnu disciplinu biti povećanje kapaciteta koji se tiču informatike i informacionih tehnologija i u tom domenu da i ovaj zajednički obračun naplate koji imamo u poslednjih nekoliko meseci, kada su u pitanju porezi i doprinosi, već donose rezultate, da će to biti ključ naplate poreza i bolje kontrole, ali isto tako, to treba da primenjujemo i u drugim segmentima našeg poslovanja. Mislim da će i u Zakonu o planiranju i izgradnji, kako je to u SAD, Nemačkoj, Italiji, na kraju krajeva i u Makedoniji, koju sam malopre pominjao, aplikacije za građevinske dozvole će ići elektronskim putem, tako da ćemo preko Kancelarije za brze odgovore izbeći mogućnost bilo kakvih koruptivnih aranžmana. Nadam se da će ti zakoni i zakon o ulaganjima biti već ovog meseca na dnevnom redu Narodne skupštine.
Naglašavam da će SDPS podržati ove predloge zakona i da sve ovo što smo videli u ovim zakonima, sva ova rešenja će dovesti do veće fiskalne discipline, naravno, u korist naših građana i u korist naše države, što je u ključnom interesu naše stranke, ove Vlade i skupštinske većine. Hvala.

Nemamo nikog prijavljenog u sistemu.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine ministre, imamo izmenu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji suštinski uvodi nekoliko novina u naš poreski sistem. Moram da kažem da postoje neke pozitivne stvari koje ste ovde predložili i koje će unaprediti efikasnost rada poreske uprave. Kada to kažem, naročito mislim na odredbe koje predviđaju obaveznu elektronsku poresku prijavu. Mislim da je to jako dobra stvar za privrednike u Srbiji, za naš fiskalni sistem i njegovu naplatu, jasniji, transparentniji i efikasniji poreski sistem.
Naravno, ostaje nejasno zašto elektronske poreske prijave nisu uvedene ranije, zašto se ponovo odlaže njihova puna primena i već dve godine postoje uslovi za sprovođenje ove odredbe. Nekako, još uvek nikako da dođemo na taj nivo osposobljenosti naše poreske uprave i poreske administracije.
Ovaj zakon je samo u poslednjoj godini, gospodine ministre, dva puta promenjen, a poslednji put u decembru 2013. godine nakon pompeznih najava beskompromisne borbe sa sivom ekonomijom i obećanih ušteda javnih rashoda.
U međuvremenu, imamo porast, nažalost, sive ekonomije u Srbiji. Povećali ste poreske namete u ovoj zemlji i ostvarili deficit rekordan u Evropi. Sve do sada što ste uradili u domenu reforme poreske uprave, poreskog sistema, poreskih zakona, obezbeđivanja budžetskih prihoda je palo u vodu zato što vas brojke demantuju i vidimo da je situacija zaista alarmantna. Zato su ove izmene još jedan pokazatelj vašeg dvogodišnjeg lutanja, mislim na Vladu, koja je čak četiri poreske reforme sprovela. Spremate peti budžet i stalno menjate uslove poslovanja, a znate koliko je neizvesnost pogubna i velika prepreka investicijama i zapošljavanju.
Mislimo da su rezultati ove Vlade poražavajući. Mislimo da su poražavajući iz nekoliko razloga. Nakon povećanja, kao što sam rekao, praktično svih poreskih nameta, uključujući i PDV na osnovne životne namirnice i solidarni porez, poreski prihodi u 2014. godini su realno niži nego prethodne godine. Pričali smo o tome i ranije, ministre, imamo rupa u budžetu iliti deficit. U prvih pet meseci je već preko milijardu evra, nažalost, što je 63% ukupno planiranog deficita za ovu godinu i čak 200 miliona evra više nego prošle godine. To je nešto što sam pitao i prošli put, niste mi odgovorili, tj. nikako ne razumem kako to ocenjujete kao napredak i dobru situaciju?
Znate da je Fiskalni savet nekoliko puta upozorio da čak i ako smanjite plate i penzije, kao što planirate, za 10%, deficit će ove godine biti preko 8% do čak 9% bruto društvenog proizvoda, što je ubedljivo najviši u Evropi i najlošiji rezultat, poštovani građani, javnih finansija Srbije od hiperinflacije 1993. godine. To je ta tužna slika vaše vlasti i vaše fiskalne politike.
Javni dug je povećan za šest milijardi evra u prethodne dve godine, a da nije izgrađen nijedan infrastrukturni objekat u Srbiji, nijedna fabrika, nijedna škola. To vam već treći put pričam i vi treći put mi ne odgovarate na to.
Prvi put u istoriji imamo više penzionera nego radnika, a plate i penzije su značajno niže nego pre dve godine, realno. Javni sektor pravi gubitke na svim nivoima zato što ga vode partijski nesposobnjakovići, koje ste pustili u ta preduzeća. Zato imamo tolike gubitke u javnom sektoru.
Uprkos ovim alarmantnim podacima, vaša vlada i Ministarstvo finansija, na čijem ste čelu, još uvek niste pripremili rebalans budžeta, iako ste ga najavili za jun, čini mi se, a najavili ste još u februaru da će biti do kraja juna. Od toga nema ništa. Znam, vadićete se na poplave, ali mislim da to nije nikakvo opravdanje.
Upravo zbog svega navedenog postoji opravdan strah da primena ovog zakona koji danas hoćete da usvojimo, kao i svih prethodnih, neće dovesti do povećanja privredne aktivnosti, zapošljavanja i ozdravljenja srpskih javnih finansija. Osnovni problem je što država uporno pokušava da štedi na građanima kroz smanjenje primanja i povećanje poreskih nameta, dok troškovi administracije konstantno rastu zbog nekontrolisanog partijskog zapošljavanja u ovoj zemlji, pa su nam zato budžetski rashodi, gospodine ministre, u 2014. godini za 300 miliona evra veći nego prošle godine u tom smislu.
Strane direktne investicije za koje Vlada tvrdi da su jedino rešenje su najniže od demokratskih promena u Srbiji u oktobru 2000. godine. Nema najave novih i zbog toga i nema uslova za dugoročno planiranje i zapošljavanje.
Ono na čemu DS konstanto insistira jeste da se pokrene privredna aktivnost, gde država mora da ima presudnu ulogu, jer niko drugi neće očigledno uložiti u otvaranje novih radnih mesta ili će to ulaganje biti toliko skupo za građane Srbije da ćemo to, ako mogu tako da se izrazim, debelo da iskijamo kasnije u generacijama koje dolaze i vlastima posle vaše nesposobne vlasti.
Ono što je očigledno da u nedostatku ideja kako da se pokrene srpska privreda, Vlada stalno odlaže neophodne reforme i ubrzano priprema prodaju najvrednijih državnih resursa, što ste i vi potvrdili, kao što su EPS i „Telekom“, po čini nam se uvredljivo niskim cenama. Sećam se koliko ste nas napadali za cene koje su višestruko više od onih koje ćete vi dobiti. A, ko se toga još seća u Srbiji?
Zato vam još jednom poručujemo da pokušate da se okrenete građanima i njihovim potrebama, da razumete da je najveća potreba u Srbiji zapošljavanje, ali ne partijsko i povećanje primanja, a ne maketa kula i gradova, koje predstavljate po Srbiji.
Mi mislimo da u ovom predlogu zakona ima nekoliko stvari koje su vrlo konkretne i koje u tom smislu mogu da spomenem, a mi ćemo kroz amandmanski proces to pokušati da promenimo iako, naravno, nemamo iluzije da ćete vi to prihvatiti.
Neke kolege su govorile o tome kome se ne može dodeliti PIB. Mi smo to takođe predvideli. Podnećemo amandman koji će suštinski menjati član 26. stav 2. i koji će predvideti da PIB ne može dobiti pravno lice čiji je osnivač fizičko lice, kome je bračni drug ili član porodičnog domaćinstva osnivač drugog privrednog subjekta, koje ima ne izmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti. To je jedna od najvažnijih stvari koja mora da se promeni u ovom predlogu zakona. To je nešto što je široko rašireno po Srbiji. Čest je slučaj da se ovo dešava i da se te stvari pojavljuju.
Smatramo da treba da se briše član 13, recimo, zato što je suvišan i predstavlja opterećenje za banke. Nije nam jasno zašto ovo uopšte uvodite, jer je članom 15. Predloga zakona predviđeno da se poreske prijave podnose isključivo u elektronskom obliku. Zašto uvlačite banke u ceo sistem?
Imamo situaciju da poreska uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika. Imamo apsurdnu situaciju da poreski obveznik ne podnese prijavu po nalogu poreske uprave da otkloni određene nepravilnosti, ako je poreska prijava osnov za evidentiranje iznosa utvrđenog iz člana 62, onda ona podnosi prijavu umesto poreskog obveznika, a ne znamo na osnovu kojih podataka će poreska uprava podneti tu prijavu.
Ima tu jako puno nelogičnih stvari, loših stvari. Ono što je najznačajnije, ono što sam ostavio za kraj, jeste zaista, zaista visoko podizanje kazni za preduzetnike koje će morati da plati u slučaju prekršaja. Mislim da je to nešto što pokazuje da vaša Vlada, vaša vlast suočena sa deficitom i nemogućnosti punjenja državnog budžeta poseže za daljim gušenjem preduzetnika u Srbiji, gušenjem privrede u Srbiji podizanjem ovakvih iznosa za višestruko puta, ne znam kako to da definišem. Kazna je bila do 20 hiljada dinara, a vi sada kažete – najmanja kazna je do 100 hiljada dinara, pa do 500 hiljada dinara, pa do dva miliona dinara itd, itd. Pokušaćemo to amandmanima da izmenimo.
Nadam se da će kolege iz većine razumeti da će ova situacija da pogodi lokalne samouprave. Imamo problem sa porezom na imovinu, koji na ovaj način… Republika se ponovo meša u lokalnu samoupravu, dodatno komplikuje, predviđa izuzetno visoke kazne. Ljudi će prosto bežati u sivu ekonomiju. To je naše mišljenje. Ne vidimo kako ćete ovakvim kaznama, bez jasne rasprostranjenosti poreske službe na terenu, bez inspekcijskih službi, bez podsticaja, naterati ljude kad i ovako ne plaćaju poreze. Nemate odakle više da punite kasu.
O tome šta se dešava i šta će biti u lokalnoj samoupravi, u gradu Beogradu, može kolega Jovičić nešto da kaže. Čovek je angažovan u gradskoj skupštini i valjda zna šta će ovo da znači za građane Beograda i za druge lokalne samouprave, a ne samo da se oni bilbordi stavljaju po Srbiji, da se slavi Beograd, bez da se slavi drugi grad. Vi kao Vlada stojite iza tog projekta. Gde vam je ugovor? Gde vam je tender za to? Gde vam je ta firma iz Emirata…

Prihvatamo kritiku, ali samo se vratite na zakon. Ne vodimo debatu o radu Vlade.

Izvinjavam se, gospođo predsednice. Uvek uživam kad je ministar prisutan, pa mogu da ga pitam.

Zadovoljstvo je obostrano. Izvolite.

Znam da nije nadležan. Mislim da morate preventivno i edukativno da delujete na poreske obveznike, a ne da ih gušite. Mislim da ove cifre i ovo što menjate u čl. 178a, na primer, 67, 66 su stvari koje će, po meni, dodatno zakomplikovati i onako vrlo tužnu situaciju u našim finansijama.
Voleo bih da me demantujete, ali ne samo na način da uvodimo red. Drakonske mere nisu red. One su očaj nesposobne Vlade koja je gurnula ruku u džep koji je prazan i probušen. Sada ne znam šta da radi, pa daj da dignemo, ako se neko usudi da slučajno neki papir ne podnese na vreme. Nekoliko stotina hiljada dinara ima da im navalimo na vrat. Ja namerno pričamo široko, zato što neću da pričam o pojedinostima, ima vremena kada ćemo o tome da pričamo. Razumete.
Samo nemojte da mi kažete da to nije predmet ovog zakona i da vi niste nadležni. Ne znam ko je onda nadležan u ovoj državi, ako nije ministar finansija. Hvala, za sada.