Možete kasnije da se javite po Poslovniku, sada se niste javili. Izvolite, govorite o zakonu. Poslovnik ima smisla jedinu ako ga poštujemo, ako ga ne poštujemo, onda bolje da ga ukinemo.

Uredu. Dakle, poslanička grupa NDS neće podržati predlog ovog zakona, jer se ovim zakonom omogućava vršenje represije nad poreskim obveznicima, a da poresku upravu apsolutno niko ne kontroliše. Po nama postoji mogućnost da se uz ovakav rad poreske uprave desi da više neće imati od koga da se naplati porez.
Takođe, postavljamo i pitanje – zašto se uz ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne donese i zakon o kontroli trošenja budžetskih sredstava i zašto budžetska inspekcija ne radi svoj posao? Dakle, zašto se bolje i jače ne kontrolišu lokalne samouprave i ministarstva, javna preduzeća, jer je očigledno da je ogroman deficit ove godine i da je za 21 milijardu dinara veći budžetski deficit u prvih pet meseci ove godine nego prošle godine.
Imamo primer kontrole poreske uprave od strane Zaštitnika građana gde je on 8. januara ove godine, dakle, nije bio prethodni ministar finansija već gospodin Lazar Krstić, gde Zaštitnik građana kaže da poreska uprava pri Ministarstvu finansija nije postupila po preporuci Zaštitnika građana da građanima kojima je mesecima zaračunavala kamatu na kamatu, a pošto je Ustavni sud takav obračun ocenio kao neustavan, vrati novac.
To je konstatacija zaštitnika građana koji ima stav da se državni budžet ne sme puniti naplaćivanjem zelenaških kamata od građana suprotno odredbama Ustava. Dakle, poresku upravu apsolutno niko ne kontroliše, čak se oglušavaju i o preporuke Zaštitnika građana.
Samim tim, ovim što usvajamo danas ovaj zakon meni izgleda kao da dajemo vatreno oružje nekom detetu koje ne zna tim vatrenim oružjem da rukuje.
Takođe, javlja se i veliki problem lošeg i neadekvatnog odnosa poreznika koji su u kontaktu sa poreskim obveznicima kroz neljubaznost, nekorektnost u ophođenju, osionost, birokratski manir i nespremnost da se neki problem razume. Samim tim sve što se radi sada, u poreskoj upravi utiče na to da se sve više ljudi opredeljuje ili ima nameru da prelazi u sivu ili crnu zonu i na taj način će naš budžet ostati i bez trenutnih prihoda.
Ministar kaže da je poreska uprava bila rigidna i nefleksibilna. Ja bih pre rekao, neljubazna i nestručna.
Postoji niz, što namernih, što nenamernih slučajeva gde je poreska uprava prekršila zakon i protivno zakonu, donela rešenje o naplati javnih prihoda, koji realno ne postoje.
Dalje, ministar kaže da se nekada više isplatilo da se krši propis nego da se plaća poreska obaveza. Uz donošenje ovog zakona će se više isplatiti da se ugasi preduzeće ili radnja, da se pređe u sivu ili crnu zonu, i samim tim, da se još manje plaća porez.
Takođe me interesuje, kako uz pomoć ovog zakona, gospodin ministar, ili poreska uprava namerava da kontroliše crnu zonu. Dakle, kako će se kontrolisati neko ko nema registrovanu delatnost?
Takođe, interesuje me i stav ministra o tome da li građani neće, ili nemaju mogućnost da plaćaju.
Dakle, da li se utaja poreza vrši zbog toga što neko ne želi to da plati ili, jednostavno nije u mogućnosti da plati svoje doprinose.
Video sam i konstataciju da je intencija ovog zakona, da se likvidnost ne obezbeđuje neuplaćivanjem poreske obaveze, već na finansijskom tržištu.
Kako neko, ko je već nelikvidan može da obezbedi likvidnost na finansijskom tržištu?
Dakle, slažem se da je nedopustivo da država kreditira gubitaše, ali s druge strane je potpuno nelogično da neko ko je nelikvidan može da obezbedi likvidnost na finansijskom tržištu.
Naša poslanička grupa je podnela 10 amandmana, od kojih su dva ključna. Šta se dešava kada rešenje pošaljete poreskom obvezniku običnom poštom, a posle 15 dana od prijema tog rešenja u pošti, dakle, od trenutka slanja, ne od trenutka prijema rešenja, se smatra rešenje pravosnažno.
Da li znate da u određenim selima pošta stiže samo jednom nedeljno? Ako se recimo, tog dana poštar razboli, poreski obveznik iz tog sela neće dobiti rešenje na koje će moći da uloži žalbu, jer će samim tim sledeće nedelje postati pravosnažno.
Takođe, predvideli smo i amandmanima da poreska uprava ima obavezu da šalje opomene u roku od 30 dana od dana kada se utvrdi da postoji poreski dug.
Iz iskustva je zaključeno da poreska uprava ne reaguje u svim situacijama i samim tim dolazi do nagomilavanja poreskog duga, tj. kamate, a onda kamata ponekad pređe i glavni dug, i jednostavno poreski obveznik nije u mogućnosti da ga isplati.
Još jednom da ponovim, poslanička grupa NDS, ZZZS i Zeleni Srbije neće glasati za ovaj zakon jer smatra da se njime omogućava poreskoj upravi da vrši represiju nad poreskim obveznicima, a sa druge strane ne uvodi nikakva kontrola nad radom poreske uprave. Hvala.

Reč ima ministar Lazar Krstić.

Hvala puno.
Samo ću kratko odgovoriti. Mi ćemo razmotriti sve amandmane. Ali, ono što provejava kroz čitavu ovu diskusiju jeste ta neka ideja da je porez neka volonterna kategorija. Nije porez volonterna kategorija. Nije porez kategorija koja može da se pregovara ni u političkim kampanjama ni u kom slučaju.
Možemo da razgovaramo o tome šta je ispravan model, šta je ispravan poreski sistem, kolike treba da budu kamatne stope, da li treba da se smanje, povećaju, kolike treba da bude poresko opterećenje, jel ako hoćemo da imamo veći ili manji deficit u situacijama kada to budemo mogli da biramo, što će nadam se, doći u nekom trenutku.
Ali, oko toga da neko nije u mogućnosti da plati porez i šta onda? To je definisano nekim drugim postupcima, kao što je, naravno uz određenu dozu logičnosti i razumnosti koja je i uvedena u ovaj zakon, vezano za reprogram i neke druge stvari. Ali ako neko nije u mogućnosti da servisira svoje obaveze, možda treba da se bavi nekim drugim biznisom. Porez je prva i osnovna obaveza, a ne poslednja. To i jeste čitava ideja.
Što se tiče ovoga, ako se poštar razboli, pa ne donese pismo na vreme, 15 dana, a trenutno je po zakonu regulisano tako da trenutkom slanja postaje pravosnažno. Mi smo zapravo izmenama i dopunama sada učinili da je 15 dana kasnije, mi ćemo uzeti u obzir i vaš amandman, da vidimo da li ima smisla ili ne.
Razlog za to je bio zato što poreski obveznici prosto izbegavaju da prime, pa smo onda uveli da poreska uprava može da podnese poresku prijavu, ako je to ispravno.
Ne možete vi da nadigrate, ili ne bi trebalo da možete da nadigrate državu, i ne radi se o tome da li smo mi meka srca ili tvrda srca.
Kada se primenjuje zakon, mi prosto dugujemo onim poreskim obveznicima koji plaćaju redovno da osiguramo da i ostali to rade, odnosno da posluju pod istim tržišnim uslovima, da se ne kreditiraju od strane države, te ako nisu uspešni, neko drugi ko je uspešniji će ih kupiti i to je zakon ekonomije po Kisindžeru.
To je namera čitavog zakona. Ne radi se tu o tome da li smo mi, to je jedino razumno jer prosto porez ne može da bude kategorija za trgovinu, ne može da bude metod represije, jer ja nisam nikada i to ljudi profesionalci koji su u poreskoj upravi, koji su poreski službenici već godinama kažu da je po prvi put sada situacija takva da niko ne sugeriše gde da se ide u kontrolu, ko da se kontroliše pojedinačno, ko da se maltretira, ko da se pusti, kome da se skine blokada ili takve stvari. Mi nismo to radili, nismo radili diskrecione odluke ni jedne vrste.
Mi ovim zakonom ukidamo vanrednu kontrolu. Sada se, verovali ili ne, ide jedino u vanrednu kontrolu, ne postoji redovan kontrola.
Dakle, mi ovim zakonom hoćemo da eliminišemo diskreciono pravo ministra ili bilo koga drugog, da uperi prstom zato što se neko zamerio ili zato što je politički podobno u datom trenutku, možda u određenoj lokalnoj samoupravi, ili gde već bilo i da kaže, hajde sada kontroliši njih, maltretiraj njih. Naravno da u našoj šumi propisa može da se nađe materijalan razlog da se izrekne i kazna. Namera je upravo ta.
Takođe, ono što smo uveli, a to ste pitali i eksplicitno jeste da i neregistrovane delatnosti mogu da se kontrolišu, tako da je to crna zona, a sugeriše mi kolega da ste i vi podneli amandman, naravno da ćemo podneti amandmane, razmotriti ako imaju smisla, uzeti u obzir. Hvala.

Zahvaljujem ministre.
Rad nismo produžili posle 18.00 časova, tako da još koleginica Spasojević, eventualno ako se drži vremena. Izvolite.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji još jedan je u nizu reformskih zakona čije usvajanje će doprineti stvaranju povoljnije ekonomske klime za nove investicije u Srbiji.
Osim toga, usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji omogućiće se državi da uđe u energičniju borbu sa sivom ekonomijom višegodišnjeg problema u Srbiji i srpskoj privredi koja je nažalost u prošloj godini bila u porastu.
Srbija gubi više od 30% BDP zbog sive ekonomije, a to je najveći procenat u Evropi, čak oko 6% viši procenat nego u regionu. Razlozi za to sigurno leže u lošem zakonskom rešenju, u ekonomskoj krizi koja je dovela do slabijeg poslovanja poreskih obveznika i time stvorila nemogućnost da izmire svoja poreska dugovanja, ali i u niskom stepenu svesti o poreskom moralu, visokom stepenu nezaposlenosti i lošem institucijalnom kapacitetu da kontrolišemo i borimo se protiv sive ekonomije.
Zbog toga i jesu danas pred nama ovi predlozi zakona koji imaju za cilj da se unaprede uslovi rada poreske uprave i da se u jednači i pooštri prekršajna politika i kontrola poreskih obveznika u cilju veće naplate potraživanja poreskih obveznika, efikasnijeg otkrivanja poreskih malverzacija i utaja.
Predloženim zakonom, pooštrena je poreska kaznena politika i to poslanička grupa SPS podržava, a izmenama postojeće odredbe zakona o opštim poreskim prekršajima pravnih lica i preduzetnika su proširene i razvrstane u četiri grupe, a time su razvrstane i predviđene kazne, zavisno od stepena učinjenog prekršaja, pa u odnosu na dosadašnju prekršajnu politiku, najniži relativni iznos je udvostručen, a najviši upetostručen.
Izmene i dopune Zakona predviđaju i pravila o uslovima i situacijama u kojima se može, ako se kontrolom utvrdi ozbiljan prekršajni poreski prekršaj, zabraniti obavljanje delatnosti.
Pretpostavka je da će se strožijim kaznama uticati na veću poresku disciplinu u smislu povećanja naplate poreza, tačnije i redovnije prijave podataka i činjenica potrebnih za oporezivanje i da će se time uticati na suzbijanje sive ekonomije.
Predlogom zakona, tačnije članom 36, uređuje se dostavljanje poreskog aktom poreskom obvezniku i to je nešto što smatram da ovim predlogom zakona nije baš najbolje rešeno. Naime, predviđeno je da se poreski akt u pisanom obliku dostavlja poreskom obvezniku, preko pošte slanjem preporučene ili obične pošiljke ili preko službenog lica poreskog organa na adresu sedišta poreskog obveznika koje je navedeno u APR ili na nekoj posebnoj adresi za prijem pošte koja je takođe navedena u privrednom registru ili na adresu prebivališta ili boravišta fizičkog lica.
Ako se dostavljanje vrši slanjem preporučene pošiljke, poreski akt se smatra dostavljenim danom uručenja. Ako uručenje nije bilo moguće, poreski akt se smatra dostavljanjem 15 dana od dana predaje poreskog akta pošti koja i nije stranka u ovom odnosu i smatram da tu mogu da nastanu izvesni problemi, jer tu se obaveza dostavljanja poreskog akta poreske uprave poreskom obvezniku završava.
Poreska uprava je oslobođena dokazivanja da je poreski akt i zaista dostavljen poreskom obvezniku, a pošta nije u obavezi da dostavi dokaz poreskoj upravi da je akt i uručila poreskom obvezniku.
Na ovaj način stvaraju se uslovi da budu povređena prava poreskih obveznika, jer postavlja se pitanje – šta se dešava ako poreski akt zaista ne bude dostavljen poreskom obvezniku i na taj način poreski obveznik ne može da se upozna sa sadržinom akta i ne može da reaguje bilo pozitivno, bilo da uloži žalbu na poreski akt koja je kao pravni lek i predviđena članom 180. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Podnošenje žalbe predviđeno je u roku od 15 dana od dana dostavljanja, odnosno prijema akta od strane obveznika. Ako se akt ne dostavi, poreski obveznik neće moći da podnese žalbu u zakonom propisanom roku i na taj način će mu biti uskraćeno pravo na pravni lek koje je inače zagarantovano i Ustavom.
Dostavljanje pismena u poreskom postupku veoma bitna radnja, jer osim navedenih povreda nakon nekih osnovnih prava poreskih obveznika, ovakvim načinom dostavljanja akata i nikakve odgovornosti niti poreske uprave, niti pošte da je akt zaista i uručen poreskom obvezniku, mogu biti urušena još neka prava poreskih obveznika – pravo na pokretanje upravnog postupka, pravo na prigovor i sl.
Smatram da u cilju efikasnijeg i odgovornijeg rada poreske uprave i odgovornijeg rada pošte ali i odgovornijeg odnosa poreskog obveznika prema poreskim aktima, ovaj član treba dopuniti obavezom ili pošte ili poreske uprave da moraju da dokažu da je poreski akt zaista uručen poreskom obvezniku. Poslanička grupa SPS uložila je amandman na ovaj član.
Takođe, nacrt zakona predviđa i strožiju poresku kontrolu poreskih obveznika koja je potrebna upravo zbog poreske nediscipline koja je prisutna u Srbiji. Zakon mora da bude jednak za sve. Vi ste, gospodine ministre, rekli da porez mora da se plaća i da je to ono prvo što mora da se uradi i svi oni koji su poreski obveznici moraju da imaju svest o tome da se porez mora plaćati, ali moraju da imaju i svest o tome da više neće biti povlašćenih i onih koji ne plaćaju u odnosu na one koji poreske obaveze redovno izmiruju.
Sa druge strane, doprinos tome mora da da i država i poreska uprava i njeni inspekcijski organi, pa da kada kontrolišu poreske obveznike, ne kontrolišu samo one koji redovno plaćaju porez ili uglavnom njih nadajući se da će pronađu još nešto zbog će moći da ih kazne, pa ako plaćaju porez, onda će platiti i to, već mora ta kontrola da se uspostavi ravnopravno, da budu kontrolisani, sada prvenstveno oni koji neredovno plaćaju porez ili ga uopšte ne plaćaju. Takođe, više kontrolisati velike firme jer su po pravilu oni i velike neplatiše, a ove manje ostaviti za kasnije.
Takođe, zakon predviđa i strožiju kontrolu menjačnog i deviznog poslovanja igara na sreću. Poreski obveznici su dužni da u rokovima koje odredi poreska uprava, pruže sve informacije koje su neophodne za utvrđivanje činjenica koje su značajne za oporezivanje, kao i za činjenice koje su značajne za utvrđivanje stanja u kontroli menjačnog i deviznog poslovanja igara na sreću.
Ovim zakonom predviđeno je i elektronsko podnošenje prijava u svim oblicima, što će doprineti smanjenju diskrecionih prava poreskih službenika da menjaju iznose na nekim poreskim prijavama.
Predlogom izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je danas pred nama, predviđene su izmene i dopune člana 29. Članom 29. predviđa se da organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom, koji izdaje nadležni poreski organ ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra.
Mislim da ćemo se i vi i ja i svi ovde složiti koliko su ažurni službenici i u republičkoj i u lokalnim poreskim upravama. Pet dana je veoma kratak rok i to znaju svi oni koji su bili u prilici da podnose zahtev za brisanje iz registra. Na ovaj način mi ćemo i dalje imati problem brisanja preduzetnika, bez obzira da li oni duguju ili ne duguju porez, jer za pet dana dobiti potvrdu od poreske uprave, s obzirom na sve prethodno potrebne potvrde koje treba da se dostave da bi se ova potvrda dobila, je zaista mali rok.
Poslanička grupa SPS podnela je amandman kojim predlaže da se ovaj rok sa pet produži makar na 15 dana. Mislim da bi to odgovaralo i poreskoj upravi.
Inače, može se postaviti i pitanje da li je preduzetnik radi brisanja iz registra potrebno da dostavi potvrdu o tome da je izmirio poreske obaveze, jer po članu 85. Zakona o privrednim društvima preduzetnik za sve obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom, s jedne strane, a s druge strane, poreska uprava ima razvijene instrumente prinudne naplate neplaćenog poreza.
Nisam sigurna da li je potrebno i da li je suvišno pored već predviđenih instrumenata naplate poreza uvoditi i još jedan dodati uslov.
Ovo je jedanaesta izmena i dopuna ovog zakona koji je donet još 2003. godine. Od donošenja zakona bitnija je njegova primena u praksi.
Mi moramo da budemo svesni da nam je neefikasna državna administracija, da imamo nedovoljan broj poreskih inspektora i da nam je potrebna korenita promena poreskih zakona, korenita poreska reforma, novi poreski zakoni, da moramo da stvaramo povoljnije uslove za biznis, povoljniju poslovnu klimu koja daje sigurnost privrednim subjektima o postojanosti i primeni zakona, jer samo tako možemo da uđemo u trku za privlačenje novih investicija i investitora.
Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predloge ovih zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Ponovo imamo zakon koji je po hitnom postupku spojen sa zakonima koji nemaju veze sa ovom materijom i meni i dalje nije jasno zašto se i dalje sprovodi ovaj loš manir da se spaja nespojivo i da se možda čak i neki dobar zakon pokušava da progura ispod žita ili preko noći kroz ovaj parlament.
Uspeo sam jednom da pročitam ovaj tekst. Ima dosta dobrih stvari u ovom zakonu, ali ću glasati protiv zato što postupak po kojem je taj zakon došao u parlament i način kako se pokušava da se na brzinu usvoji je nešto što nije primereno ni parlamentu, ni Vladi Srbije, ni stanju u kome se nalazimo.
Sigurno da podržavam pooštravanje kaznene i prekršajne politike, što se tiče poreske discipline. To, naravno, treba da se pooštri. Da bude više inspektora, naravno, da bude više redovnih kontrola, a manje vanrednih, naravno. Sve su to dobre stvari. To su stvari koje su inače već pominjane u raznim vremenima. Imali smo malopre repliku jedne i druge strane pre jedno pola sata.
Mogu da vam kažem da ću citiram Pašića, to retko radim, ali i jedna i druga strana su bile u pravu, i jedni i drugi su pravili dosta loših stvari koje su uticale na stanje naše ekonomije i stanje u našem budžetu.
Nulta tolerancija je bila vrlo interesantna tema pre godinu dana po pitanju poreskih obaveza. Nakon toga se, koliko ja pratim ono što piše u medijima, odgovornost poreskih obveznika se još više smanjila. Imamo skoro 35% BDP u sivoj ekonomiji. Sve su to stvari koje nam govore da ovde nema nekog velikog napretka, da nema nikakvih reformi, da je ovo zakon koji treba da pooštri poresku odgovornost poreskih platiša, odnosno obveznika u Srbiji.
To je jedan dobar zakon, verovatno, ali način na koji se on predstavlja parlamentu, pored tog nedostatka, drugog seta zakona koji je neophodan da bi se stanje u srpskoj privredi promenilo, bez svega toga zajedno ne možemo da očekujemo neki veliki napredak.
Imamo vašu najavu, ministre, da će rebalans budžeta biti tek u septembru mesecu. Pa, to je vreme za novi budžet, to je vreme kada se piše budžet za 2015. godinu. Koji su efekti rebalansa ako se on usvoji u septembru mesecu? Šta se dešava sa onima prema kojima budžet ima obaveze u vremenu do septembra meseca ove godine?
Mislim da je jako važno da u ovom Zakonu o poreskoj administraciji i poreskom postupku da se poveća nivo izbegavanja selektivnosti u primeni propisa koja postoji.
Moguće je da sada nema sa vaše strane preporuka ili naredbi ko treba da bude maltretiran, a ko ne, kod koga treba da se ode na 15 dana, a ko treba da se obiđe u širokom luku, ali to ne znači da neki drugi partnerski moćnici to ne radi, da neko drugi iz Vlade nekim kanalima ne koriste i Poresku upravu kao sredstvo političke borbe. Tačno je da je to bilo i u ranijem periodu. Ja sam od osamdeset i neke godine pa na ovamo više puta bio žrtva takvog ponašanja, ali to nije važno. Važno je da na takav način ne može da se reši stanje u ekonomiji jedne države i važno je da takvim pristupom imamo stanje koje je danas, a stanje koje imamo danas je, to ste i sami rekli, po bilo kojoj skali konkurentnosti, Srbija je na poslednjem mestu u Evropi. Ne postoji država koja je ispod nas. Čak i samozvana ili nesamozvana država Kosovo je na nekim mestima bolja od nas. To je katastrofalno stanje.
Ovakvim palijativnim merama, čak i kada su one dobre, ne može se bitno promeniti stanje u ovoj zemlji. Mislim da je zaključak koji je ekonomska i stručna javnost već donela, a to je da je očigledno ova aktuelna Vlada, koja je danas 60 i neki dan, odustala od reformi i da se bavi samo ovim ili onim načinom da se održi na položaju vlasti za šta ima ogroman broj poslanika, veliku većinu u parlamentu. Sve je to zasluženo…

Narodni poslaniče, vreme, pet minuta i dve sekunde. Zahvaljujem. Nastavićete sutra.
Ovim se današnji rad završava.
Sutra nastavljamo u 10.00 sati. Prvi govornik je Novica Tončev.