Vreme. Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS, replika.

Gospodine predsedavajući, evo, biću vam advokat, iako mislim da nema potreba da vam budem advokat.
Svi govornici SNS su pravo da govore dobili po Poslovniku o radu Narodne skupštine, i gospodin Đukanović koji se javio po Poslovniku, i gospodin Jovičići zbog direktnog obraćanja i direktnog pominjanja, i ja zbog pominjanja Vlade, odnosno SNS, a gospodin Arsić kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS. Tako da, to inputiranje siledžijstva dolazi obično od onoga ko se siledžijstva lati.
Što se tiče onog tradicionalnog pet na jedan, i tu je napravljena greška. Nije pet na jedan, osam na jedan. To je razlika između 6 i 49%. Osam na jedan, to je ono što smeta prethodnom govorniku.
Nažalost, ponovo zamena teza, ponovo nešto što nije izrečeno, ponovo se kriju uzroci zbog čega je broj penzionera u Srbiji veći od broja zaposlenih i zbog toga zaista niko nije srećan, ali je taj broj takav zbog povećanja broja nezaposlenih ljudi u Srbiji za vreme Vlade Kisindžera Cvetkovića. Ako je gospodin Cvetković Kisindžer zbog toga što je ljude ostavljao bez posla, evo, priznajem, Kisindžer je. Međutim, ovde se izriču neke još opasnije stvari.
Plaćanje poreza je svetinja u svakoj državi, uređenoj ili neuređenoj. Plaćanje poreza je svetinja i obaveza svakog pojedinca. Onda je opasna tvrdnja kada neko kaže – gušenje preduzetnika ili zavlačenje ruke u džep. Ne zavlači se ruka u džep, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije. Na ovaj način i ovim zakonom se kažnjavaju oni koji zavlače ruku u džep građanima Srbije ne plaćanjem poreza. Zbog tog problema koji stoji i ove godine i prošle godine i 2010. godine, evo, bio sam dovoljno vredan …

Vreme, gospodine Babiću.

… pa da kažemo – evo ga tekst iz 2010. godine. I u 2010. godini vam je smetalo što je utajen porez u iznosu za dva mosta preko Beške. I tad vam je smetalo, a sada pozivate ljude da ne plaćaju porez. Šta je to nego krivično delo?

Reč ima po replici narodni poslanik Borislav Stefanović, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Jovičić i time zatvaramo krug replika.

Molim vas, rekli ste i da smo siledžije i rekli ste da smo lopovi i svašta ste rekli, samo niste rekli …
(Zoran Babić, s mesta: Ko je rekao?)
Jeste, rekli ste. Pazite, idete po tankoj liniji uvreda već. Samo nam niste rekli kako su žute, zle demokrate napravile ovoliki deficit? Kako su demokrate napravile zaduženja od šest milijardi evra? Kako su zle demokrate napravile povećanje, sve govorim u odnosu na Cvetkovića, broja nezaposlenih za preko 50.000? Kako su napravile ovolike gubitke? To nikako da nam odgovorite. Koji ste vi to kokošinjac u Srbiji napravili? Za sve te pare ništa, ni jedan. To morate na kraju da nam kažete. Vrlo je jednostavno pitanje.
Pošto vidim da će se gospodin Jovičić javiti, dakle, pitao sam da li ste svesni da se ovim zakonom ukidaju prerogativi ovlašćenja lokalnih samouprava, koje su jedine po Ustavu i zakonu ovlašćene da vrše nadzor, kontrolu poreza na imovinu? To sam vas pitao, a ne da nam pričate o Đilasovom budžetu. Pa vi ste kroz izveštaj dokazali da je Đilas zadužio Beograd 400 miliona i da je imao suficit četiri milijarde dinara u budžetu. Budite precizni kada već ustajete.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Nije tačno.)

Molim vas, gospodine Đukanoviću, dopustite poslaniku da završi izlaganje.

Dakle, nije korektno. Rekao sam ime jednog velikog državnika, uz moje neznanje da navedem nekog iz ekonomske oblasti, jer su vaši heroji meni neprihvatljivi. Ali, postoji jedan novi, zove se Mendelson, koji je sada unajmljen, citiram – jer je Bler mnogo skup, pa dobijamo čoveka, ovo građani moraju da znaju, koji je rekorder po broju afera u evropskoj politici i koji će kao i Štros Kan, kao i Guzenbauer, raditi za džabe.

Vreme.

Ako je Cvetković Kisindžer, onda ste vi svi Mendelsoni.