Hvala.
Reč ima Dragan Todorović.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, drage koleginice i kolege, kao što je maločas kolega Čikiriz rekao postoje dani kada je zaista zadovoljstvo biti poslanik, jedan od tih dana, slobodno mogu da kažem, s obzirom da sam već duži niz godina ovde u parlamentu, jeste ovaj dan kada je naš parlament u prilici da ratifikuje nekoliko sporazuma iz vojne oblasti koji će bez sumnje doprineti poboljšanju stanja naše vojske uopšte, a posebno vojno-industrijskog kompleksa  koji je u prethodnom periodu deleći sudbinu kompletne privrede Srbije doživeo veoma teške dane. Imamo teške momente.

Dakle, čast mi je i zadovoljstvo da danas kao predstavnik Pokreta socijalista, kao poslanik Pokreta socijalista, jedne male partije mogu da izrazim svoj stav po pitanju nekoliko sporazuma iz oblasti vojno-tehničke saradnje sa zemljama koje su danas zaista najbitniji i najrelevantniji faktori na međunarodno-političkoj sceni i na međunarodnoj bezbednosnoj sceni.

Kada to kažem, posebno ističem Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o vojnoj saradnji, koji je nakon, koliko sam ja informisan, skoro 20-ak godina nepotpisivanja bilo kakvog sporazuma, prvi u toj oblasti i koji će doprineti zaista produbljivanju i učvršćivanju neraskidivih veza između Rusije i Srbije, između naša dva prijateljska naroda, a posebno između naše dve vojske koje imaju apsolutno mnogo dodirnih tačaka i apsolutno mnogo razloga da tu svoju saradnju proširuju i produbljuju.

Maločas smo mogli da čujemo u parlamentu od nekih članova poslaničkih grupa čije predstavnike danas ili u ovom momentu ne mogu da vidim, ali ni jednog u sali, sa žaljenjem to moram da konstatujem, to nije opozicija, to je neozbiljno vršenje poslaničke funkcije, mogli smo da čujemo da se sa podsmehom govori o stanju…

Izvinite, moram da vas prekinem, to je pravo poslanika. Nemojte da komentarišete ponašanje drugih poslanika. Izvolite.

Takođe, moje je pravo da komentarišem da poslanici koji su iskoristili to svoje pravo, danas nisu tu, iako su maločas veoma …

Pređite na temu, molim vas, samo da ne izazivamo replike.

Tema jeste vojnotehnički sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o kome je maločas neko pričao sa podsmehom. Nažalost, sa podsmehom je govoreno i o stanju u kojem se naša vojska trenutno nalazi. Bez želje da omalovažavam nečiji rad, zaista nekritički se osvrtati na stanje u kome se danas vojska nalazi, a pri tom ne sagledavati svoju ličnu ulogu u svemu tome i svoju ličnu odgovornost jeste neodgovorno, jeste neozbiljno, jeste vrlo pogrešno, što ne vodi ničemu, ali šta da radimo, svako od nas čini ono što najbolje zna i ume i javnost će suditi o njegovom radu i radu svih nas.
Da se vratimo na onaj aspekt Sporazuma o vojnoj saradnji između dve prijateljske zemlje, s obzirom da sam lično član Upravnog odbora Međunarodnog fonda jedinstvo pravoslavnih zemalja, s punim pravom mogu da kažem i da isteknem da te neraskidive veze u oblasti vera, u oblasti tradicije, u oblasti kulture, treba da budu proširene ovakvim sporazumima, pa između ostalih sporazuma i vojnim.
Sebe ne svrstavam niti u rusofile, niti u rusofobe. Smatram da sam jedan od realnih ljudi. Smatram da je takva politika, politika realnosti jedina moguća u ovom trenutku kada se moramo kritički osvrnuti prema svetu koji nas okružuje i kada moramo razvijati paralelno dobre veze i sa istokom i sa zapadom i pri svemu tome poštovati novu političku realnost, novu bezbednosnu realnost koja danas u svetu postoji.
Zbog toga je danas vrlo značajno da nakon 20-ak godina od kada je potpisan zadnji Sporazum o vojnoj saradnji između Srbije i Rusije, uvažavajući novu političku realnost i snagu Rusije koja je pod vođstvom predsednika Vladimira Putina doživela zaista preporod u svim oblastima pa i u vojnoj oblasti, veoma značajno da pospešimo našu međusobnu saradnju kako bismo na toj bezbednosnoj osnovi mogli da iskoristimo neke prilike i neke potencijale koji će se otvarati i na drugim poljima, da ne pominjem energetski aspekt ovog sporazuma.
S obzirom da je Rusija nedavno potpisala energetski sporazum vredan preko 400 milijardi dolara sa Kinom, s obzirom na to da je Rusija finansijer i da će graditi jedan veoma važan energetski projekat koji će proticati i prolaziti kroz našu zemlju, a to je Južni tok i ovaj aspekt moramo sagledavati, tako da je veoma povoljno i veoma dobro što se ovakvim sporazuma, koje ćemo danas imati, ovih dana ratifikovati. U danu za glasanje učvršćuje i taj oblik saradnje.
Čak i jedna velika Nemačka koja je shvatila novu realnost, danas je usvojila ili danas u svojoj praksi, u svom jeziku ima jedna novi izraz koji se može prevesti oni koji razumeju Rusiju, Russland verstehen. Oni koji razumeju Rusiju u Nemačkoj su s poštovanjem, odnoseći se prema ruskim interesima prihvatili realnost i nisu želeli da uđu u bilo kakav oblik konflikta sa potencijalno najvećom silom u Evropi, a možda i u svetu. Nisu želeli da nasednu na neke zamke koje su se pred njih postavljale i shvatili su realnost, shvatili su i razumeli su Rusiju. Da je tako, pokazuje i primer da ovde i kod nas u Srbiji postoje oni koji su počeli da razumeju Rusiju, pa je recimo, jedna od onih koji su se najviše proklamovali i promovisali kao kritizeri onoga što Rusija radi, Mlađan Dinkić danas je razumeo Rusiju pa se zaposlio u „Sberbanci“. Nažalost to je obezglavilo njegove dojučerašnje prve saradnike koji sada bezglavo tumaraju Srbijom, ne znaju gde će, oni ne razumeju Rusiju, ne razumeju novu političku realnost, pa se eto dešava da pojedinci kao što je neki predsednik opštine Dimitrovgradu, opštužuju poslanike iz ovog parlamenta da im kidnapuju odbornike, što sam retko u svojoj političkoj karijeri doživeo juče, a da niko nije reagovao.
Međutim, da se vratimo na temu.

Znali ste da ću vas prekinuti.

Da, pa sam vas preduhitrio. Dakle, da se vratim na temu, zaista je dobar primer saradnje između Ruske Vlade i naše Vlade, ali kao što sam već istakao naša politika se ne temelji samo na saradnji sa jednom svetskom silom, naša bezbednosna spoljna politika se temelji na saradnji sa svima. U tom smislu nećemo negirati, nećemo omalovažavati niti uticaj Nacionalne garde Ohaja koja je recimo doprinela da se obnove neki objekti u Srbiji, nećemo zapostaviti ni saradnju sa tim strukturama iz sveta.
Još jednom, uz želju da se što više i što bolje Srbija organizuje na način kakav se reorganizovala Rusija, ja lično, Pokret socijalista i poslanički klub SNS glasaćemo za ovaj predloženi sporazum. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.
Naravno da ću i ja glasati za ovaj predlog odluka zakona ili kako se već zovu, zato što je to potpuno prirodno da vojska ima svoju saradnju sa drugim državama i pošto vidim da je to najmanje bila tema da i ja budem malo u tom maniru. Naravno, da to jeste nastavak politike koja je počela da se vodi u ovoj državi nakon 5. oktobra 2000. godine i jako mi je drago što ste to primetile neke kolege iz SPS, nadam se i neki drugi. To je bila jedna normalna zdrava politika koja je tada imala velike protivnike, puno ružnih reči je izrečeno na predlog da se učestvuje u mirovnim misijama, da se uđe u Partnerstvo za mir, da se pravi bilo kakva saradnja sa bilo kim ko nije navodno nama neka bratska ili prijateljska zemlja.
Jako je dobro što je taj proces promena, opamećivanja, shvatanja nove političke realnosti došao do toga da danas u parlamentu stvarno nemamo nijednu stranku koja je protiv toga. To nije razlog za neko veliko veselje niti za likovanje bilo nas koji smo započeli tu politiku, bilo onih koji su je sprovodili do današnjeg dana. To je naprosto normalna stvar.
Mislim da je to dobro, da i u drugim oblastima kao što je to u oblasti vojske, odnosno vojne diplomatije, odnosno vojne saradnje prihvatimo neke normalne vrednosti koje su takve kakve jesu na celoj kugli zemaljskoj i nema potrebe da tražimo neki naš poseban način da budemo posebni po svaku cenu jer to nam nikada nije donelo ništa dobro.
Naravno da je dobro i to što se ukidaju vize za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, i sa Emiratima, ne verujem da će tu biti neke velike razmene i putovanja, ali naravno da je to dobra vest.
Ono što nije dobro i što ja mislim da je jedna novina koja treba da se primeti danas u parlamentu, a tiče se vojske, to je naslovna strana jednih dnevnih novina, gde piše – „Sad i njih prisluškuju“. Govori se o prisluškivanju sa američke strane predsednika Vlade i ministra inostranih poslova, ali ono što je problem i vezano je za ovu tačku, to je da piše da to tvrdi izvor „Blic“-a iz vojne bezbednosti.
To je prvi put, ja ne znam da li je to tačno, naravno, to je prvi put da se pominje bilo kakav izvor iz vojne bezbednosti. Mi smo bili svedoci ranijih godina, pa i dan danas, da iz BIA, iz policije, da to curi kao šuplja šerpa, ali nikad, koliko se ja sećam, a boga mi pratim tu oblast.
Jako dugo se nije desilo da neko pomene vojnu bezbednost kao izvor za bilo koju „rekla-kazala“ informaciju. Zato sam siguran da će ministar zajedno sa svojim saradnicima da učini sve da kroz jednu internu analizu i istragu utvrde da li tu ima nečeg što je tačno i da naravno, ti snose odgovornost koju bi trebalo.
I na kraju, oko ovih akumulatora. Ja se stvarno nadam da akumulatore koji su, koliko sam čuo, vrednosti oko 80.000 evra treba da dobijemo od nekoga, neozbiljno je za jednu vojsku, da svoju borbenu gotovost gradi na poklonima, makar da su oni došli iz najprijateljskije zemlje.
Ima puno drugih stvari koje bi neko mogao da nam pokloni, ali mislim da, bez zlih namera govorim, mislim da ako su problem procedure, jer ne verujem da je problem 80.000 evra. Ako su problem procedure, procedure treba promeniti tako da zbog dva akumulatora koji su beznačajno vredni da dovodimo u pitanje sigurnost našeg neba. Hvala.