Po povredi Poslovnika.

Ne, rekli ste gospodinu Veselinoviću da može da se prijavi sada da govori o tački dnevnog reda. Prijavio sam se da govorimo o tački dnevnog reda.
Vi mi ponovo čitate misli. Stvarno vas molim, nemojte da mi čitate misli. Rekli ste gospodinu Veselinoviću da on može da govori. Ja ću govoriti na početku rasprave o tački dnevnog reda, samo me pustite da završim rečenicu.

Aleksandar Jugović se javio pre vas, pa ne bih mogla da vam dam reč, jer to je manja poslanička grupa. Nemojte u glas, molim vas, nije lepo.

Znači mogu da se javim kasnije, daćete mi reč kasnije kada otvorite.

Vi znate Poslovnik vrlo dobro, dugo ste poslanik.

Znam, ali vi ste već krenuli da delite reč i zato sam se javio.

Javnosti radi, ne poslanika, potpuno vas razumem i razumem šta želite, da na ovaj način počnemo raspravu o Zakonu o radu potpuno legalno i legitimno. Sve je u redu, ali nisam delila reč. Reč se ne deli, nego daje po redu po kome se javljaju poslanici. Dakle, poslanici su dizali Poslovnik i prvo su dobili reč, a sada manje poslaničke grupe prvo dobijaju reč, odnosno njihovi predsednici ili ovlašćeni predstavnici, i onda ćete vi, poštovani poslaniče, sigurno dobiti reč kada dođe vaša poslanička grupa.
Ako biste poslušali, ili ste samo reda radi govorili? Dajem obaveštenje poslanicima, svim prisutnim, ne samo pojedinačno, i javnosti. Vaš kolega je bio jedini, nije smešno i nije duhovito, vrlo ozbiljno želim da vam objasnim da ne bi bilo zabune oko vođenje sednice, jedan jedini je bio Janko Veselinović u tom trenutku prijavljen na listi govornika, pa je zato dobio reč.
Mislim da smo sada sve pojasnili.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, poštovana predsednice Skupštine, poštovane kolege i koleginice, SPO glasaće za usvajanje izmena i dopuna Zakona o radu, kao i za Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO.
Oduvek smo se zalagali za donošenje sistemskih rešenja, za sistemske promene, za uvođenje evropskog sistema vrednosti u Srbiji. Ako Srbija želi da postane deo evropske porodice, a želi što su poslednji izbori nedvosmisleno pokazali, pošto u parlamentu Srbije više nema nijedne antievropske stranke, onda mora prihvatiti evropske standarde i evropsku radno-pravnu praksu. Ako srpski radnik hoće da živi kao evropski radnik onda mora prihvatiti izmene Zakona o radu da bismo stvorili uslove da radnici u Srbiji budu nagrađeni, kao i radnici u EU.
Podrška usvajanja ovog zakona došla je od institucije za koju je u dobroj meri vezana i sudbina Srbije, počev od EU do investitora. Obaveza je zato veća da se podrži ovaj reformski korak Vlade radi oporavka Srbije. Samo jaka Srbija može garantovati bolju budućnost svakom pojedincu koji želi da radi i da stvara, a jaku Srbiju je nemoguće stvoriti bez reformi.
Šta su pozitivni efekti ovog zakona izložiću u daljoj diskusiji. Rad na određeno ograničen je na najduže dve godine. Ovim se sprečava produžavanje rada na određeno vreme sa istim zaposlenim dugi niz godina. Sada će poslodavac po isteku dve godine morati da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme sa zaposlenim. Radno vreme je bolje definisano. Nema više mogućnosti zloupotreba od strane poslodavaca. Pripravnost i rad po pozivu su regulisani i biće plaćeni. Nedeljni odmor produžen je sa 24 na 36 časova, a odmor između dva radna dana u preraspodeli povećan sa 10 na 11 časova. Višak časova u preraspodeli biće plaćen kao prekovremeni rad. Do sada su često zaposlenima propadali ti određeni časovi. Godišnji odmor može da se koristi posle mesec dana rada. Sprečava se zloupotreba da se isplaćuje naknada za neiskorišćeni godišnji odmor.
Osobe sa invaliditetom ili zdravstvenim smetnjama kojima poslodavac nije mogao da obezbedi drugi posao, do sada su dobijali otkaz zato što nemaju potrebne sposobnosti za rad, bez isplate otpremnine. Sada imaju pravo na otpremninu, kao u slučaju viška. Otkaz mogu da dobiju samo ako nema drugog odgovarajućeg posla prema njihovoj radnoj sposobnosti.
Obaveza čuvanja ugovora u mestu rada je značajna mera za sprečavanje rada na crno. Do sada su poslodavci držali zaposlene bez ugovora na crno, a kada dođe inspekcija izgovori su bili da se ugovor nalazi na drugom mestu kod knjigovođe ili slično, pa su naknadno dostavljali potpisan antidatiran ugovor.
Mogućnost osporavanja aneksa ugovora o radu, sporu povodom otkaza ugovora je značajna mera zato što je zaposleni odbio da potpiše aneks. Ovim se obezbeđuje šira sudska zaštita zaposlenih.
Alternativna stručna sprema, nemogućnost utvrđivanja više od dva stepena stručne spreme. Ovim se sprečava zloupotreba da zaposleni sa fakultetima rade na poslovima sa srednjom školskom spremom i da na taj način budu plaćeni.
Otkazni razlozi i procedure za otkaz precizirani su što je dobro za zaposlene. Zaposleni zna šta sme šta ne sme da radi. Ovim se štite dobri radnici, interesi poslodavci dobrih radnika da onaj koji ne poštuje radnu disciplinu krši radne obaveze bude sankcionisan. Otkazni razlozi ne dovode do smanjenja broja radnih mesta već omogućava da poslodavac sankcioniše lošeg radnika čak i otkazom ugovora o radu a da na njegovo mesto dovede drugog boljeg radnika.
Nadležnosti inspekcije rada - data su veća ovlašćenja, omogućeno je povezivanje sa centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja tako da inspektor može neposredno da kontroliše da li je zaposleni prijavljeni i drugim inspekcijama i ministarstvima omogućen je pristup podacima iz centralnog registra.
Pravne posledice nezakonitog otkaza - to je novina da se razlikuju materijalni procesni razlozi na osnovu čega sud donosi odluku o poništavanju rešenja o otkazu. Ovim se obezbeđuje pravna sigurnost i zaposlenom i poslodavcu, jer onaj ko grubo pogreši radnu disciplinu biće svestan da ne može da se vrati na posao. Smanjiće se broj sporova.
Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi samo na osnovu programa o usavršavanju koji je donet u skladu sa posebnim propisom. Ovim se sprečava rad na crno, zloupotreba ovog ugovora.
Obračun zarade i naknade zarade koji je poslodavac dužan da dostavi zaposlenom predstavljaće izvršnu ispravu. To znači da ako poslodavac do kraja tekućeg meseca ne izvrši isplatu zarade za prethodni mesec zaposleni može izvršnom sudu da preda obračun radi prinudne naplate svoje zarade bez prethodno sprovedenog sudskog parničnog postupka. S obzirom da parnični postupci mogu da traju godinama ova izmena će omogućiti zaposlenim da u kratkom roku dođu do naplate svojih potraživanja od poslodavca.
Podsticanje kolektivnog pregovaranja - obavezuje se poslodavac da uđe u pregovore sa reprezentativnim sindikatom u cilju zaključivanja kolektivnog ugovora. Poslodavac više neće moći da donosi pravilnik o radu kojim jednostrano uređuje prava i obaveze zaposlenih a da prethodno nije pokušao da razgovara sa sindikatima i da sa njim ugovori uslove rada zaposlenih, tek ako se u pregovorima ne postigne dogovor oko prava i obaveza zaposlenih, poslodavac će moći da donese pravilnik o radu.
Minimalna rada – preciznije su navedeni kriterijumi na osnovu kojih se donosi odluka o minimalnoj ceni rada i sada će ta odluka morati da bude obrazložena. Zakon sada izričito propisuje da zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu, naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom. Odluku poslodavca o uvođenju minimalne zarade sada će sindikat ali i zaposleni moći da osporavaju jer će poslodavac morati da u ugovoru o radu i pravilniku o radu ili kolektivnim ugovorom utvrdi razloge za donošenje ove odluke. Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac će morati da obaveštava reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Zaštita sindikalnih predstavnika – do sada je ova zaštita bila apsolutna, odnosno poslodavac nije mogao sindikalnim predstavnicima da promeni radno mesto i ponudi druge uslove rada ili proglasi tehnološkim viškom. Dosadašnja široka zaštita je dovodila do zloupotrebe ovog instituta. Sada se zaštita pruža svim zaposlenima kod poslodavca jer se navodi da nijedan zaposleni zbog učešća u sindikalnim aktivnostima ne može da bude stavljen u nepovoljniji položaj.
Još jednom ponavljam. Nabrojao sam pozitivne efekte ovog zakona, da će poslanički klub SPO glasati za izmene i dopune Zakona o radu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem stav poslaničke grupe JS u vezi Predloga izmena i dopuna Zakona o radu i Zakona o PIO, želim da sa par rečenica podsetim sve nas ovde prisutne u Skupštini, a i one koji prate prenos  ove skupštine da smo se mi svi ili većina u ovoj skupštini i ovoj zemlji odlučili da krenemo ka ulasku u EU. Da bismo ušli u EU i postali ravnopravni član zajednice naroda Evrope, mi moramo i naše zakonodavstvo da upodobimo zakonodavstvu EU. Kad to kažem, mislim na zakonodavstvo koje rešava pitanja radne snage, tržišta rada, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i druge oblasti života i rada u državi Srbiji.
Ako to želimo, a želimo onda sam siguran da moramo i da ova dva zakona koja regulišu oblast radnih odnosa, prava i obaveza radnika na radu, tržište rada kao i oblast koja reguliše prava odlaska i korišćenje odlaska u penziju, korišćenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja da upodobimo, kao što sam rekao zakonodavstvu EU, odnosno da izvršimo izmene i dopune postojećih zakona.
Činjenica jeste da već par meseci, a naročito unazad deseta, petnaest dana se u celoj javnosti podigla velika tenzija oko toga šta donosi novi zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu. Činjenica jeste da ovaj zakon pokušan da se revolucionarno, da upotrebim taj izraz, promeni još pre desetak godina, ali se od toga odustalo. Sećam se toga, jer sam u to vreme takođe bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa se iz ovih ili onih razloga, ne bih komentarisao, a ni poslanička grupa JS ne želi da se vraća u nazad, odustalo.
Imamo sada zakon koji je u primeni ali koji u mnogo čemu koči i zapošljavanje i dolazak stranih investitora i sve ono drugo za čim teži država Srbija, a to je da se što više stvori mogućnost, da se otvore nova radna mesta, da se što slobodnije kreće radna snaga od jednog poslodavca ka drugima, a istovremeno da se i zaštite radnici koji rade bilo u javnim službama, bilo u privatnim, odnosno kod poslodavca.
Imajući sve to u vidu, želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu u načelu, verovatno i u pojedinostima, ne verovatno, nego sigurno. Ali, ono što želim da kažem jeste da smo sigurni da nijedan zakon, pa ni ove izmene Zakona o radu i Zakona PIO nije idealan zakonski projekat. Nema idealnih zakona. Ako u primeni posle usvajanja ova dva zakonska projekta dođemo do saznanja, a siguran sam, odnosno nadležna ministarstva dođu do saznanja da posle određene manjkavosti ili problema u primeni određenih odredbi obaveza zakona da će se težiti za novom izmenom ili možda i da nam se ponudi potpuno novi tekstovi Zakona o radu i Zakona o PIO.
Ja ne bih komentarisao posebno sve odredbe koje su izmenama i dopunama Zakona o radu, kao i Zakona o PIO predviđene i što predstavljaju novost u odnosu na postojeće odredbe. Zadržao bih se na par predloženih i ponuđenih rešenja, koja su izazvala najviše polemika i gde je došlo do neslaganja u Radnoj grupi za pripremu zakona između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Republike Srbije.
Prvo i ono osnovno to je taj famozni minuli rad, odnosno 0,4% uvećanje zarade za godinu dana staža, a ne minulog rada. S obzirom na činjenicu da sam mnogo godina proveo u privredi i da vrlo dobro znam, ili bar mislim da znam šta je minuli rad, a šta je radni staž, postavlja se jedno i teorijsko i suštinsko pitanje – šta je to minuli rad koji se do sada plaćao?
Po meni i po mom skromnom mišljenju, taj minuli rad je u stvari bilo vreme provedeno na poslu kod jednog poslodavca, ili kod više poslodavaca, i uvećan za određeni procenat.
Uzmimo primer i moram klasičnim primerom zbog građana Srbije da pokušam da objasnim. Uzmimo dva radnika koji su istog dana počeli da rade kod jednog poslodavca, imaju 20 godina staža upisanog u knjižicu.
Jedan je svih 20 godina radio na jednim poslovima, na jednoj mašini ili u kancelariji, a drugi je 10 godina radio, 10 godina je bio na raznoraznim funkcijama, političkim, sindikalnim, partijskim itd. U obračunu zarade imaju istu platu.
Kakav je doprinos za mašinom onog u toj firmi, u tom preduzeću, koji je svih 20 godina proveo kod tog poslodavca, u odnosu na drugog koji je 10 godina radio, 10 godina bio van firme, ali istovremeno, kad se vrati na to radno mesto kod tog poslodavca, imao je isto pravo na tzv. minuli rad, kao i ovaj koji je 20 godina radio možda u smenama, možda van smena?
Prema tome, zašto bi novi poslodavac plaćao neko vreme provedeno kod nekog drugog?
Istovremeno, sigurno je da kada se sklapaju novi ugovori o radu, da će novi poslodavac voditi računa o iskustvu, o stručnoj spremi, o znanju stečenom radeći na određenim poslovima sa tim novim radnikom koji dolazi od nekog drugog poslodavca i sigurno je da neće da mu daje manju zaradu nego što je imao tamo gde je radio i gde je ostvarivao, između ostalog, i pravu na uvećanu zaradu po osnovu tzv. minulog rada, ili vremena provedenog na radu.
S druge strane, ono što je vrlo bitno za radnike i što će radnici sigurno pozdraviti jeste da su novim određenim predlozima u nekim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu sada mnogo više zaštićeni u pravu na ostvarivanju svoje ostvarene zarade kod poslodavca.
Onaj papir koji se zove obračun zarade kod određenog poslodavca, po predlogu ovih izmena i dopuna Zakona o radu, predstavlja jednu tzv. javnu ispravu kojom on može sutra preko nadležnih državnih sudskih organa da ostvari direktno pravo na naplatu svoje ostvarene zarade, za razliku od dosadašnje prakse gde su radnici imali taj papir obračunate zarade od nekoliko meseci i nažalost kod nekih poslodavaca i od nekoliko godina, ali nisu mogli da ostvare pravo na zaradu koju su, bukvalno rečeno, zaradili kod tog poslodavca.
To je dobro. Dobro je i što se štite trudnice i porodilje ovim izmenama i dopunama zakona.
Mi iz JS naročito to pozdravljamo, iz razloga što je poznato da naša politika ide za tim da se u Republici Srbiji rađa što više dece, jer je poznato da nam Srbija, ne samo da stari, nego odumire.
Ako znamo da za poslednjih 10 godina je u Srbiji nestalo između 300.000 i 350.000 građana, ovim izmenama i dopunama zakona se na neki način pospešuje i štite se one žene koje žele da postanu majke, da rađaju decu, itd.
Zato što je privreda u situaciji u kakvoj jeste, mi nismo u ovom trenutku, u mogućnosti da mnogo više nagradimo one žene koje žele da rađaju više dece i da dobiju pravo na više godina priznatog staža, nego što je predviđeno ovim zakonom, ali se nadam da će poboljšanjem privredne situacije u državi Srbiji i poboljšanjem, finansijske i ekonomske situacije u zemlji se stvoriti uslovi da u nekim novim izmenama zakona sve one žene, majke koje imaju više dece, da dobiju veća prava na priznavanje prava na uvećan penzijski osnov, odnosno kao što je to u nekim drugim zemljama, primer Slovenije i Slovačke i slično.
Sve ove druge odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, siguran sam i poslanički klub JS je siguran da ide za tim, da se omogući da se u Srbiji stvaraju što bolji uslovi, da se mladi školovani ljudi koji u ovom trenutku nemaju mogućnosti, da se zaposle i zapošljavaju, a to naročito kod onih poslodavaca kojima su potrebni ti profili zanimanja koje ti mladi ljudi imaju, a i povećanjem, odnosno ograničenjem rada na određeno vreme od dve godine stvara se i povoljnija klima, da ti radnici po isteku rada na određeno vreme od dve godine zasnuju i radni odnos na neodređeno vreme, a takođe se stvaraju uslovi i da se može na lakši i jednostavniji način prelaziti od jednog poslodavca kod drugog, tamo gde ima veće mogućnosti i mogućnost za boljom zaradom.
Kada je u pitanju Zakon o PIO, ja ili nisam čuo, ili gospodine ministre, vi njega niste obrazlagali, valjda ste smatrali da smo mi dovoljno iščitali obrazloženje iz predloženih izmena i dopuna zakona, pa smo dobro shvatili Predlog zakona o PIO. Ono što je najbitnije u ovom zakonu jeste da se između ostalog, povećavaju godine starosti za odlazak u penziju na 67 godina do posle određenih godina, primenom od 1. januara 2015. godine, izjednačavanje prava i obavezu na odlazak u penziju, žena sa muškarcima, mada je to pitanje uvek pomalo diskutabilno.
S obzirom na određene komentare koji su se čuli i u stručnoj i u drugoj javnosti, s obzirom na težnju određenih pripadnica slabijeg pola, da tako kažem, da se izjednače u mnogim pravima sa pripadnicima jačeg ili muškog pola, nažalost, ja to tako kažem po mom ličnom mišljenju, to uglavnom traže one žene koje ne rade na teškim ili relativno teškim poslovima, nego neke druge, čije angažovanje fizičko, nije baš toliko veliko, ne traži i ne troši se toliko fizička i mentalna snaga na radnom mestu, kao što troše neke druge.
Ali dobro, ako je intencija evropskog zakonodavstva, a jeste, da se izjednače uslovi za odlazak u penziju, kako muškaraca, tako i žena, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati i ovaj zakon.
Ono što je najbitnije za nas jeste da posle usvajanja ovih zakona, stvarno država Srbija krene u stvaranju privrednog ambijenta, gde će doći do većeg broja zapošljavanja, gde će doći do bržeg i redovnijeg punjenja budžeta i gde će doći do toga da penzije budu redovnije i veće i da se od njih može normalno živeti. Iz svega navedenog, zaključujem da će poslanički klub JS u danu za glasanje, glasati za ova dva predložena zakonska projekta. Hvala.