Molim vas, vratite se na temu.

Ovo je Zakon o PIO.

Nastavite.

Mi smo povećali prosečnu penziju sa tada 35 evra na 200 evra, što je i dalje nedovoljno i besramno malo.
Moram da vam postavim pitanje – kolike će naredne godine biti uštede zbog povećane starosne granice za žene? Taj iznos sigurno nije veći od troškova kampanje SNS na prethodnim izborima, pa mislim, možda ste mogli da štedite na vašoj promociji, a ne na pravima radnika i zaposlenih. Samo mi dajte projekciju – kolike će biti uštede zbog povećanja starosne granice za žene, egzaktno, ako je moguće?
Ključni problem sistema je što samo 45% penzionera ima pun radni staž, pa zato treba pooštriti uslove za beneficirane penzije i uvesti penale za rano penzionisanje i tako reformisati sistem. Tu se slažem.
Takođe, smatramo da se penzije ne mogu dodatno smanjivati, jer su već izuzetno niske i ogroman broj građana Srbije zavisi i hrani se i živi od tih penzija.
Uveli smo trinaestu penziju za penzionere sa najnižim primanjima u Srbiji koje je Vlada, vaša Vlada, ukinula. Prema tome, moram da dodam, potpuno je netačna premijerova nedavna tvrdnja da se Vlada koju je vodila Demokratska stranka neodgovorno ponašala po pitanju penzija i plata u javnom sektoru, jer je opštepoznata činjenica, koju i on zna, da je Vlada 2009. godine sprovela reformu PIO, zamrzla nominalne plate i penzije, smanjila broj zaposlenih u javnom sektoru, a sve to uz podršku MMF-a. To je notorna činjenica.
Posebno je neverovatna izjava da su penzije u periodu od 2008. do 2011. godine povećane 70%. Koliko?
(Zoran Babić, sa mesta: Sedamdeset i dva posto.)
Sedamdeset i dva posto su povećane penzije u Srbiji, kaže gospodin Vučić, od 2008. do 2012. godine. Pitajte penzionere, ako ih srećete uopšte, pošto ste se zavukli u kabinete i po audijima vašim, da li im je standard u tom periodu bio duplo veći, ako već nećete da čitate zvaničnu statistiku koja kaže da je prosečna penzija 2008. iznosila 216 evra, a 2012. godine – 209 evra; zbog čega nismo srećni i zbog čega smo i platili cenu na izborima. Dakle, ako je 72%, koliko ste rekli, samo mi objasnite kako je moguće da je 209 evra za 72% veće od 216 evra?
Dakle, sve u svemu, Demokratska stranka ne može podržati ove izmene zakona, smatramo da su one donete potpuno van procedure, bez javne rasprave, bez konsenzusa sa sindikatima, uvode neke mere koje su isključivo i apsolutno u korist poslodavaca, tajkuna i ljudi koji zapošljavaju preko dve-tri hiljade ljudi, apsolutno, ni na koji način ne jačaju prava radnika i zaposlenih.
Smatramo, imamo ovde vrlo detaljno, o tome smo spremni da govorimo i kroz amandmanske procese i od strane mojih kolega, da ovaj zakon, iako ima par dobrih stvari u njemu, ne može doneti ono što pričate, a to je, pre svega, povećanje zaposlenosti, jer to ne razumemo kako, to morate da nam na neki način prikažete, i ne vidimo šta će dovesti osim arbitrarnog otpuštanja, ugrožavanja, smanjenja prava radnika, negacija radnog vremena, tj. radnih sati provedenih na poslu, izbacivanje iz sistema minulog rada koji nije nagrada poslodavca. Ne. To je temelj svakog radnog čoveka na osnovu čega on gradi pre svega svoje znanje i iskustvo u radnom procesu, a ne nagrade. Mislim da su, nažalost, naši socijalisti preko noći postali ono protiv čega su se borili, ali je problem što to nisu dobro nauči, tj. naučili su ofrlje, jer su bili i biće u budućnosti u zadnjoj klupi. Hvala.

Reč ima ministar u Vladi gospodin Aleksandar Vulin.

Znate, vrlo je zanimljivo i vrlo je pošteno bilo da, bez obzira koja je frakcija DS, se podseti da Srbija ne postoji dve godine, ne postoji ni od petog oktobra, kao što mislite, ali hajde da se osvrnemo samo na taj period.
Pričate nekome o zapošljavanju partijskih kadrova. U vreme kada ste preuzeli vlast u ovoj zapaljenoj Skupštini imali ste osam hiljada zaposlenih ljudi u administraciji koja se odnosila na Srbiju i tada državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Našim dolaskom na vlast mi zatičemo 70 hiljada zaposlenih u državnoj administraciji, 70 hiljada. Kako su nastali? Mi smo ih zaposlili?! Mi smo produkovali sve te partijske kadrove?! Posledice vaše politike, ne samo povećanje penzija, ne samo povećanje plate, koje ste radili da biste dobili izbore… Uostalom, niste bili član Vlade, ali to vas ne iskupljuje, čitajte stenograme sa Vlade, gde vaš predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže – ovo će nas odvesti direktno u bankrotstvo, a vaši ministri Dulić i Šutanovac mu dobacuju i kažu – nemaš pojma o čemu govoriš. Evo vidite, doveli su nas do bankrotstva. Samo od toga smo uplatili nekih osam milijardi evra. Da je to zarađeno, pa hajde, što da ne, svako od nas želi da živi bolje, da njegovi roditelji žive bolje, ali to su bili isključivo krediti pod najnepovoljnijim mogućim kamatama koje do dana današnjeg otplaćujemo. Sve ovo što radimo, radimo da bismo smanjili te kamate i da bismo izbegli te kredite.
Ne može onaj ko je sproveo pljačkašku privatizaciju da govori o radnicima. Sve je ovo samoodbrana od pljačkaške privatizacije. Vi govorite da je ovaj zakon naklonjen tajkunima, pa tajkunima koji su nastali u vreme pljačkaške privatizacije. Vašim tajkunima i te kako nisu naklonjeni.
Neverovatno da neko tako naklonjen evropskim vrednostima sa takvim prezirom govori o svim investitorima koji dolaze u ovu zemlju. Sa takvim gađenjem govorite o privrednim komorama. Sa takvim gađenjem govorite o predstavnicima evropskog kapitala, koji ovde, voleli to ili ne, zapošljavaju stotine hiljada ljudi. Prosto je neverovatno da se toliko gadite sopstvenog političkog programa. To je EU. Ovo je zakon koji podržava Evropska komisija. Ovo je zakon koji podržavaju apsolutno svi strani investitori. Da li treba da ih oteramo napolje? Da im kažemo da napuste zemlju? Da svima kažemo da ne zapošljavaju više ljude? Da li bismo voleli da imamo više domaćeg kapitala? Divno, ali u ovih 12 godina ste vrlo efikasno uspeli da kapital napravite ili pljačkaškim ili da ga jednostavno raspršite. Kažete – mi smo smenjivali ministre poljoprivrede. Jeste, smenjivali ste ih kada ne rade dobro, ali vaši su u zatvoru. Vaši ministri poljoprivrede su u zatvoru. Izvinjavam se, ne svi. Slažem se, izvinite, u pravu ste. To valjda nešto govori. Valjda govori kako ste radili i šta ste radili.
Nikako da čujem konkretne primedbe šta je to šta zaista krši prava našeg radnika. Minuli rad? To što se smanjuje. Nažalost, u Evropi nemate minuli rad. Mi ga zadržavamo. Ipak ga zadržavamo. U Evropi ga nemate. Jednostavno više ga ne priznaju. To ne postoji. Mi ga zadržavamo, kao i čitav niz prava.
Pitali ste me za penzije. Svake godine 0,25% BDP, svake godine. Za 10 godina 5,35. Toliko ćemo uštedeti od ovog zakona.
Nema javne rasprave. O ovom zakonu se raspravljalo, samo o ovim predlozima se raspravljalo preko pet meseci. Održano je više od 20 okruglih stolova. Razgovarano je sa svim sindikatima, sa svim poslodavcima, u Socijalno-ekonomskom savetu, u radnim grupama gde su bili predstavnici. Ne možete to da nam kažete vi koji ste Statut Vojvodine doneli bez i jednog jedinog sekunda javne rasprave. Najviši pravni akt koji donosi naša autonomna pokrajina. Niste se udostojili da ga raspravite sa nekim, nego ste ga samo doneli. Oktroisali, tako reći, a to je najviši pravni akt koji donosi autonomna pokrajina, a ne izmene i dopune jednog ili više zakona.
Da, voleo bih da pišemo zakon od početka i verujem da hoćemo, ali ovo je odgovor na vreme, ovo je odgovor vremena. Vrlo dobro znate da svi koji odlučuju danas o našoj sudbini, u investicionom smislu, su tražili ove promene. Tražio ih je život.
Ono što sebi mogu da prebacim, mogu da prebacim da možda nisam bio dovoljno istrajan kao ministar koji je odgovoran za ovaj zakon, pa da nisam sve institute života, koji se danas dešavaju, od agencija za zapošljavanje, itd, regulisao. Nismo, trebali smo. Trebali smo, ali iz poštovanja prema sindikatima, jer je za njih to bila donja granica preko koje nisu hteli da idu. Znate, 60 hiljada ljudi radi u tim agencijama. Najveća mana ovog zakona jeste što to nismo regulisali. Trebali smo da regulišemo, ali iz poštovanja prema socijalno-ekonomskim partnerima to smo ostavili za neko kasnije vreme i nadam se da će to biti vrlo brzo i da ćemo uspeti nešto da uradimo.
Osim toga da vam se veoma ne dopada činjenica da jesmo ostvarili istorijski uspeh na izborima, a i vi ste ostvarili istorijski uspeh na izborima, ne može se reći, osim te činjenice, nikako da čujem konkretno šta je to što krši prava radnika. Sedamdeset i dva posto, ako ćete zakonom brojeva da govorite, u ovom zakonu je usaglašeno sa predstavnicima sindikata, pa čak i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora koji odjedanput više nije bio dovoljno dobar, a do pre nekoliko dana je bio glavna tema, bio je kamen spoticanja, bez proširenog dejstva nema ničega. Ubedili smo strane investitore da prihvate prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Ubedili smo domaće investitore da to urade. Ubedili smo domaće poslodavce da to prihvate. Odjednom to više nije bilo važno i odjednom više nema nikakve veze i to ništa ne pomaže našem zakonu.
Znate, sprovesti privatizaciju kakvu ste sproveli, uništiti potpuno srpsku privredu i nama reći da rasprodamo to što je ostalo, baš tako, to što je ostalo, ako je išta i ostalo, to što je nekim čudom preteklo, to što se nekim čudom nije uspelo prodati, pa sada govoriti da ćemo mi prodati ono što vi niste uspeli da rasprodate. Nije Srbija tako zaboravna.
Ponekad kad vam odgovara kažete da je to premalo, a ponekad kažete da je previše, ponekad kažete da je trebalo voditi javnu raspravu, ponekad kažete – o čemu ste uopšte pričali kad ništa zapravo niste ni promenili.
Dakle, izmene i dopune koje smo ovde predložili, koje smo predložili Srbiji, čuvaju radnika. Ne znam odakle odjednom takav strah da se navedu uslovi za otkaz. Jel bolje da ne znamo uslove pa da može da da otkaz kako ko hoće? Zašto bi bio strah ako se po prvi put jasno navede kako se gubi posao? Zašto je to tako strašno? Naprotiv, to odgovara zaposlenom, da zna da ga ne može otpustiti zato što mu se ne sviđa boja njegove kose, već tamo jasno piše zašto može da bude otpušten i pred sudom posle može da brani svoje pravo.
Zašto ne kažete da smo prvi put uveli jedan institut koji jeste revolucionaran, koji potpuno menja odnos radnika prema zaradi, a to je da obračunski list postaje izvršna isprava? Odjedanput radnik više ne mora da ide u skupa dokazivanja, ne mora da odlazi na sudove, ne mora da angažuje advokate, da čeka pet ročišta. Njegov obračunski list koji dobija na kraju meseca, bez obzira da li je plaćen ili nije plaćen, postaje izvršna isprava. To je kao menica. On dolazi na sud i samo je potrebno da se upari papir koji je poslodavac dužan da vodi. Ništa više. Tog momenta on ima zagarantovano pravo. Ne bi neki od tajkuna koji su nekad tako zdušno sponzorisali Demokratsku stranku sponzorisali u isto vreme koncerte narodnih pevačica, a da mu radnici iz rudnika štrajkuju zato što su im neisplaćene plate. Vidite, to se sada više neće moći desiti. Ako postoji novac na računu, a duguje se radniku taj novac, on će taj novac dobiti. Nadajmo se, ne svaki put ovim putem, nego da to bude prirodnija i normalnija komunikacija.
Sve što smo radili, da, radili smo da se novi ljudi zaposle. Kao što vidite, predstavnici svih relevantnih međunarodnih organizacija su rekli da nam treba fleksibilno tržište rada. Omogućili smo ga i eto prilike da sada to iskoristimo. Pljačkaška privatizacija je uzrok ovakve ekonomije, a onda partijsko zapošljavanje i kupovina izbora kroz povećavanje plata i penzija bez ikakvog ekonomskog utemeljenja. Oni koji su to radili, morali bi mnogo pažljivije da čitaju ovaj zakon i da vide šta su sve propustili da urade. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Vulinu.
Za repliku se javio narodni poslanik Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS.

Gospodine Vulin, gospodine ministre, ja znam da imate selektivno pamćenje, jer kao i svi u vašoj Vladi, ne svi ali većina, imate jednu rupu koja je teško objašnjiva. Pa onda imate situaciju da, recimo, gospođa predsednica Skupštine juče da izjavu u kojoj kaže – Srbija je u poslednjih 14 godina uništavana.

Gospodine Stefanoviću, imate repliku na izlaganje Aleksandra Vulina.

Upravo to radi i ministar, koji ne zna da je 2000. godine, kad je vaša stranka bila u vlasti, nije bila državna zajednica nego Savezna Republika Jugoslavija, to moram da vas ispravim, i tih osam hiljada ljudi je bilo u Srbiji, ne u Saveznoj Republici Jugoslaviji u administraciji. Zato je kasnije povećan taj broj. Ali, vi mislite da ako podignete glas, da će neistina biti prijemčivija za uho naših građana. To radite stalno.
Vi ste se zadužili šest milijardi evra. Kažete i uporno ponavljate da vi vraćate naše dugove i naše kampanje. Kako je moguće da nam je javni dug povećan? Ako vraćate stare, valjda bi se smanjio? On se povećao, i to drastično. I šta ste napravili od tih para? Šta ste novo izgradili od toga? Koje privatizacije DS? Samo „Sartid“. Ali, taj „Sartid“ nešto ne spominjete, zato što znate da to baš i nije zgodno da spominjete „Sartid“. Zašto ne spominjete Vladu Vojislava Koštunice koja je sprovela sve ostale privatizacije? Zašto uporno spominjete DS? Mislite da će ljudi to da progutaju po stoti put?
Vi ste uništili PIO fond Srbije. Uništili ste privredu Srbije. Uništili ste infrastrukturu od 1990. do 2000. godine. I to vam nećemo zaboraviti. Mi smo to dizali iz pepela, a ne vi. I vi ćete nama sada da pričate i da nam držite moralne lekcije? To je sramota.