Znate, vrlo je zanimljivo i vrlo je pošteno bilo da, bez obzira koja je frakcija DS, se podseti da Srbija ne postoji dve godine, ne postoji ni od petog oktobra, kao što mislite, ali hajde da se osvrnemo samo na taj period.
Pričate nekome o zapošljavanju partijskih kadrova. U vreme kada ste preuzeli vlast u ovoj zapaljenoj Skupštini imali ste osam hiljada zaposlenih ljudi u administraciji koja se odnosila na Srbiju i tada državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Našim dolaskom na vlast mi zatičemo 70 hiljada zaposlenih u državnoj administraciji, 70 hiljada. Kako su nastali? Mi smo ih zaposlili?! Mi smo produkovali sve te partijske kadrove?! Posledice vaše politike, ne samo povećanje penzija, ne samo povećanje plate, koje ste radili da biste dobili izbore… Uostalom, niste bili član Vlade, ali to vas ne iskupljuje, čitajte stenograme sa Vlade, gde vaš predsednik Vlade Mirko Cvetković kaže – ovo će nas odvesti direktno u bankrotstvo, a vaši ministri Dulić i Šutanovac mu dobacuju i kažu – nemaš pojma o čemu govoriš. Evo vidite, doveli su nas do bankrotstva. Samo od toga smo uplatili nekih osam milijardi evra. Da je to zarađeno, pa hajde, što da ne, svako od nas želi da živi bolje, da njegovi roditelji žive bolje, ali to su bili isključivo krediti pod najnepovoljnijim mogućim kamatama koje do dana današnjeg otplaćujemo. Sve ovo što radimo, radimo da bismo smanjili te kamate i da bismo izbegli te kredite.
Ne može onaj ko je sproveo pljačkašku privatizaciju da govori o radnicima. Sve je ovo samoodbrana od pljačkaške privatizacije. Vi govorite da je ovaj zakon naklonjen tajkunima, pa tajkunima koji su nastali u vreme pljačkaške privatizacije. Vašim tajkunima i te kako nisu naklonjeni.
Neverovatno da neko tako naklonjen evropskim vrednostima sa takvim prezirom govori o svim investitorima koji dolaze u ovu zemlju. Sa takvim gađenjem govorite o privrednim komorama. Sa takvim gađenjem govorite o predstavnicima evropskog kapitala, koji ovde, voleli to ili ne, zapošljavaju stotine hiljada ljudi. Prosto je neverovatno da se toliko gadite sopstvenog političkog programa. To je EU. Ovo je zakon koji podržava Evropska komisija. Ovo je zakon koji podržavaju apsolutno svi strani investitori. Da li treba da ih oteramo napolje? Da im kažemo da napuste zemlju? Da svima kažemo da ne zapošljavaju više ljude? Da li bismo voleli da imamo više domaćeg kapitala? Divno, ali u ovih 12 godina ste vrlo efikasno uspeli da kapital napravite ili pljačkaškim ili da ga jednostavno raspršite. Kažete – mi smo smenjivali ministre poljoprivrede. Jeste, smenjivali ste ih kada ne rade dobro, ali vaši su u zatvoru. Vaši ministri poljoprivrede su u zatvoru. Izvinjavam se, ne svi. Slažem se, izvinite, u pravu ste. To valjda nešto govori. Valjda govori kako ste radili i šta ste radili.
Nikako da čujem konkretne primedbe šta je to šta zaista krši prava našeg radnika. Minuli rad? To što se smanjuje. Nažalost, u Evropi nemate minuli rad. Mi ga zadržavamo. Ipak ga zadržavamo. U Evropi ga nemate. Jednostavno više ga ne priznaju. To ne postoji. Mi ga zadržavamo, kao i čitav niz prava.
Pitali ste me za penzije. Svake godine 0,25% BDP, svake godine. Za 10 godina 5,35. Toliko ćemo uštedeti od ovog zakona.
Nema javne rasprave. O ovom zakonu se raspravljalo, samo o ovim predlozima se raspravljalo preko pet meseci. Održano je više od 20 okruglih stolova. Razgovarano je sa svim sindikatima, sa svim poslodavcima, u Socijalno-ekonomskom savetu, u radnim grupama gde su bili predstavnici. Ne možete to da nam kažete vi koji ste Statut Vojvodine doneli bez i jednog jedinog sekunda javne rasprave. Najviši pravni akt koji donosi naša autonomna pokrajina. Niste se udostojili da ga raspravite sa nekim, nego ste ga samo doneli. Oktroisali, tako reći, a to je najviši pravni akt koji donosi autonomna pokrajina, a ne izmene i dopune jednog ili više zakona.
Da, voleo bih da pišemo zakon od početka i verujem da hoćemo, ali ovo je odgovor na vreme, ovo je odgovor vremena. Vrlo dobro znate da svi koji odlučuju danas o našoj sudbini, u investicionom smislu, su tražili ove promene. Tražio ih je život.
Ono što sebi mogu da prebacim, mogu da prebacim da možda nisam bio dovoljno istrajan kao ministar koji je odgovoran za ovaj zakon, pa da nisam sve institute života, koji se danas dešavaju, od agencija za zapošljavanje, itd, regulisao. Nismo, trebali smo. Trebali smo, ali iz poštovanja prema sindikatima, jer je za njih to bila donja granica preko koje nisu hteli da idu. Znate, 60 hiljada ljudi radi u tim agencijama. Najveća mana ovog zakona jeste što to nismo regulisali. Trebali smo da regulišemo, ali iz poštovanja prema socijalno-ekonomskim partnerima to smo ostavili za neko kasnije vreme i nadam se da će to biti vrlo brzo i da ćemo uspeti nešto da uradimo.
Osim toga da vam se veoma ne dopada činjenica da jesmo ostvarili istorijski uspeh na izborima, a i vi ste ostvarili istorijski uspeh na izborima, ne može se reći, osim te činjenice, nikako da čujem konkretno šta je to što krši prava radnika. Sedamdeset i dva posto, ako ćete zakonom brojeva da govorite, u ovom zakonu je usaglašeno sa predstavnicima sindikata, pa čak i prošireno dejstvo kolektivnog ugovora koji odjedanput više nije bio dovoljno dobar, a do pre nekoliko dana je bio glavna tema, bio je kamen spoticanja, bez proširenog dejstva nema ničega. Ubedili smo strane investitore da prihvate prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Ubedili smo domaće investitore da to urade. Ubedili smo domaće poslodavce da to prihvate. Odjednom to više nije bilo važno i odjednom više nema nikakve veze i to ništa ne pomaže našem zakonu.
Znate, sprovesti privatizaciju kakvu ste sproveli, uništiti potpuno srpsku privredu i nama reći da rasprodamo to što je ostalo, baš tako, to što je ostalo, ako je išta i ostalo, to što je nekim čudom preteklo, to što se nekim čudom nije uspelo prodati, pa sada govoriti da ćemo mi prodati ono što vi niste uspeli da rasprodate. Nije Srbija tako zaboravna.
Ponekad kad vam odgovara kažete da je to premalo, a ponekad kažete da je previše, ponekad kažete da je trebalo voditi javnu raspravu, ponekad kažete – o čemu ste uopšte pričali kad ništa zapravo niste ni promenili.
Dakle, izmene i dopune koje smo ovde predložili, koje smo predložili Srbiji, čuvaju radnika. Ne znam odakle odjednom takav strah da se navedu uslovi za otkaz. Jel bolje da ne znamo uslove pa da može da da otkaz kako ko hoće? Zašto bi bio strah ako se po prvi put jasno navede kako se gubi posao? Zašto je to tako strašno? Naprotiv, to odgovara zaposlenom, da zna da ga ne može otpustiti zato što mu se ne sviđa boja njegove kose, već tamo jasno piše zašto može da bude otpušten i pred sudom posle može da brani svoje pravo.
Zašto ne kažete da smo prvi put uveli jedan institut koji jeste revolucionaran, koji potpuno menja odnos radnika prema zaradi, a to je da obračunski list postaje izvršna isprava? Odjedanput radnik više ne mora da ide u skupa dokazivanja, ne mora da odlazi na sudove, ne mora da angažuje advokate, da čeka pet ročišta. Njegov obračunski list koji dobija na kraju meseca, bez obzira da li je plaćen ili nije plaćen, postaje izvršna isprava. To je kao menica. On dolazi na sud i samo je potrebno da se upari papir koji je poslodavac dužan da vodi. Ništa više. Tog momenta on ima zagarantovano pravo. Ne bi neki od tajkuna koji su nekad tako zdušno sponzorisali Demokratsku stranku sponzorisali u isto vreme koncerte narodnih pevačica, a da mu radnici iz rudnika štrajkuju zato što su im neisplaćene plate. Vidite, to se sada više neće moći desiti. Ako postoji novac na računu, a duguje se radniku taj novac, on će taj novac dobiti. Nadajmo se, ne svaki put ovim putem, nego da to bude prirodnija i normalnija komunikacija.
Sve što smo radili, da, radili smo da se novi ljudi zaposle. Kao što vidite, predstavnici svih relevantnih međunarodnih organizacija su rekli da nam treba fleksibilno tržište rada. Omogućili smo ga i eto prilike da sada to iskoristimo. Pljačkaška privatizacija je uzrok ovakve ekonomije, a onda partijsko zapošljavanje i kupovina izbora kroz povećavanje plata i penzija bez ikakvog ekonomskog utemeljenja. Oni koji su to radili, morali bi mnogo pažljivije da čitaju ovaj zakon i da vide šta su sve propustili da urade. Hvala.
