Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, uvažena podpredsednice Vlade, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, danas je valjda jasno da živimo sa ekološkim rizicima i čini mi se da je to sada već svima jasno. Ekološka katastrofa koja nam se desila je posledica klimatskih promena i ono što nas očekuje i na čemu bi trebalo ubrzano da radimo je nacionalna strategija adaptacije na klimatske promene. Na taj posao čekamo već 15-ak godina. Nažalost, Republika Hrvatska je odustala od izrade takve nacionalne strategije, a mi možda možemo da budemo lider u regionu, pa da predložimo da uradimo strategiju zapadnog Balkana kao odgovor ili adaptaciju na klimatske promene.
To je samo jedna ideja sa željom, da kažem ovde ne apostrofiramo krivce, nego da pronađemo način kako da izveštaj bude bolji, a kako da zakon bude delotvorniji, s obzirom da građani Obrenovca, Lazarevca, Krupnja, Vladimirca, Koceljeva, itd, očekuju pomoć već dva meseca. Zbog toga moramo da budemo brzi i da što pre pomoć stigne do tih ljudi.
Nažalost, u izveštaju koji imamo ispred sebe od mnoštva detalja ne vidi se suština. Mi ovde nismo ni sigurni šta usvajamo. Imamo 20-ak različitih izveštaja koji ne sadrže ništa od suštine. Najmanje što možemo da očekujem je novi izveštaj u kome je elaborirano prethodno stanje nadležnosti i odgovornosti, sadašnje stanje posle poplave, gde je sistematizovana procena štete, metodologija kojom je to urađeno i naravno zaključak sa predlogom mera. Ovaj izveštaj možemo da shvatimo kao polazni izveštaj, kao polazni dokument i najmanje što očekujemo je novi izveštaj.
U ovom izveštaju nema izveštaja nema izveštaja o analizama voda, zemljišta, namirnica, voća i povrća i to je ono što je najkritičnije sada u ugroženim područjima i u posebno ugroženim područjima koja su pod poplavama. Nažalost, prikaz postojećeg stanja samo donekle su dale „Srbija vode“ i one u svom izveštaju veoma slikovito govore o tome šta je problem. Citiram: „Gotovo sva teritorijalna nadležna vodoprivredna preduzeća iz operativnog plana su zbog smanjenja obima potrebnih radova i ne naplaćenih dugovanja za izvršene radove u veoma teškoj kadrovskoj i materijalnoj situaciji, zbog čega ovi važni subjekti nisu dovoljno spremni za izvršenje obaveza po opštem planu za odbranu od poplava“. Ovo stanje se i dalje pogoršava, a može se popraviti izmirenjem dugovanja i obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava za održavanje sistema za odbranu od poplava.
Mi u ovom izveštaju nemamo izveštaj „Vojvodine voda“, nemamo izveštaj „Beograd voda“, po onome što ja znam samo na teritoriji „Beograd voda“ imamo štetu od jedne milijarde dinara i imamo ljude koji šest meseci nisu primili platu.
Onda je licemerno, da kažem tako brzo i tako hitro očekivati da sve bude u stanju da može da reaguje istog trenutka.
On što je najvažnije u ovom trenutku za građane Obrenovca je kada će biti sredstva koja su obećana i kada će početi sa isplatama. Ono što ne smemo da zaboravimo to su ljudi i firme koji su učestvovali u odbrani dajući sredstva, dajući tehničku opremu, dajući ljude, koji bi morali na neki način da budu obeštećeni, jer nemamo pravo da sahranimo sada još jednu novu privrednu granu na taj način, što za vreme poplave smo uzimali, razume se, vanredna je situacija, bez ikakvog redosleda, ali da kažem, da mislimo i o tim firmama i o načinu kako ćemo da ih obeštetimo.
S druge strane, poslaničko pitanje koje sam postavio pokazalo je da je Republiki hidrometeorološki zavod bilo jedno od najhrabrijih i očigledno najstručnijih institucija da da ranu najavu i prognozu katastrofe. Sada je jasno da ovo pitanje nije pitanje elementarne nepogode, nego ekološko pitanje, da na mnogim delovima slivova nedostaju biološki pokrivači, nema dovoljne pošumljenosti i da mi imamo problem sa uzrocima. Izlečili smo, ili da kažem, sanirali smo prvi deo posledica, ostaje nam da lečimo uzroke, i ostaje nam da popravimo sistem da se ne bi ponovile ove stvari.
Kada govorimo o zakonu uz Predlog zakona najmanje što je trebalo da se nađe je nacrt programa i ono što bi mogli da očekujemo da Izveštaj usvaja parlament. Mi očekujemo odgovore koliko će biti činovnika u kancelariji i kako će se oni angažovati, da li će biti i na koji način plaćeni za svoj rad, i verujte da bi „Zeleni“, govorim samo u ime „Zelenih“, bili spremni da podrže Vladu i da je dala uputstvo za postojeći Zakon o javnim nabavkama i reagovali odmah, 25-og i da po ubrzanim procedurama, s obzirom da su vanredne okolnosti, krene u nabavke i krene u rešavanje problema. Mi danas, dva meseca posle katastrofalnih poplava ne možemo neke probleme više ni da saniramo, ne možemo neke probleme ni da ispravimo.
Naravno, trebalo bi da apelujemo na socijalnu odgovornost banaka, koje su prema nekim procenama, izvukli nekoliko milijardi iz Republike Srbije, od građana i građanki, da se apeluje na njih da naprave konzorcijum banaka, da daju poplavljenim područjima beskamatne kredite, sa grejs periodom od dve godine, i da na taj način vrate građanima i građankama poplavljenih područja, makar deo profita koji su za ovih 25 godina, ali u poslednjih 15 godina intenzivno izvlačili iz Republike Srbije.
Mi imamo predlog i dea se organizuje jedan fond solidarnosti za razvoj. Ministar Vujović u odgovoru na poslaničko pitanje je tu ideju oglasio, ili da kažem, proglasio veoma interesantnu, i da bi o tome trebalo dalje da se razmišlja.
Ono što je veoma interesantno da smo mi u toku prošle godine u raspravi za rebalans budžeta preporučili da se budžetski fond za vanredne situacije sa 81 milio i 148 hiljada, podigne na 281 milion i 148 hiljada.
Verujte, da one tri noći kada je bila voda u Obrenovcu, vatrogasci koji su bili ispred mog stana nisu imali ni jedan čamac, nisu imali ništa od opreme za reagovanje u situacijama poplave, imali su samo protivpožarnu opremu, a svakako da ovim amandmanom koji sam ja prošle godine podneo mogli smo na neki način da ih opremimo i da ih pripremimo da na vreme, i na najbolji način angažuju, jer u subotu u toku noći nije bilo moguće doći do mnogih ljudi u Zabrežju i u selima oko Obrenovca.
Ono što je pitanje iz gradske opštine Obrenovac - da li je zakonom predviđena rekonstrukcija toplovodne mreže, i da li Obrenovac ima ingerencije za otklanjanje posledice, s obzirom da Obrenovac nije jedinica lokalne samouprave? Infrastruktura se ovde pominje, naravno. Za nas je veoma važan toplovod u Obrenovcu, s obzirom da je od 420 podstanica 390 bilo poplavljeno i bilo apsolutno pod vodom.
Ono što je najvažnije da pomenemo male heroje, koje gotovo niko ne pominje. To su građani Obrenovca, to su građani Boljevca, Jakova, građani koji su petak na noć i subota ujutro, samoorganizovali se, izvlačili svoje komšije i svoje sugrađane, da bi izbegli veću katastrofu.
Mi imamo šansu da opasnost i rizik koji se pred nas stavlja pretvorimo u prednost i šansu. Zelena ekonomija je odgovor na to. Zelena ekonomija slabosti pretvara u snage i opasnosti pretvara u šanse.
Evidentno je da nakon ovog izveštaja imamo krizu javnog upravljanja u lokalnim samoupravama u Srbiji, da imamo krizu menadžmenta od lokalnih samouprava do samog vrha. Ono što je definitivno jasno da besomučno arčenje prirodnih resursa nije održivo, da je neophodno novo jedinstveno ministarstvo prirodnih resursa i zaštite životne sredine, kao odgovor na klimatske promene, kao odgovor na zagađenje životne sredine i kao odgovor na sve ono što nas očekuje.
Zahvaljujem se, a u delu kada budemo raspravljali o amandmanima, nadam se da ćemo moći da govorimo i o nekim detaljima.
