Gospodine Babiću, počeću od poslednjeg što ste rekli. To što je u ovoj Skupštini permanentno vređanje, nisam ja kriv za to i uopšte se ne osećam u vezi s tim odgovornim.

Drugo, molim vas nemojte sa mnom polemisati. Gospodine Babiću, ni ja ne dozvoljavam da vi uskraćujete moje pravo da vodim sednicu po Poslovniku. Dobro znate da je po Poslovniku isključivo moje pravo hoću li nekom dati repliku ili neću. Moja je procena i ne možete mi zbog toga osporavati to moje pravo. Pročitajte Poslovnik, molim vas.

Isto ste tako svedok da sam mislio da je demokratski da se dogovorim sa čovekom, ako ima nešto da kaže, vezano za taj amandman, smatrajući da nešto nije u redu. Čim je počeo da govori, video sam da je odstupio od teme i ja sam mu praktično oduzeo reč.

Smatram da nije povređen Poslovnik.

Ja vas molim da u tom smislu i vi mene uvažavate, kao predsedavajućeg, da mi omogućite, i nemojte mi spočitavati ono što ja nisam ni doprineo, niti sam uticao, pogotovo ne na vređanje koje ja izuzetno osuđujem. Kamo sreće da se svi poslanici stvarno dostojanstveno ponašaju.

Izvolite, povreda Poslovnika, ponovo Zoran Babić.

Izvinjavam se, nisam vas pitao jel hoćete da se u Danu za glasanje izjasnimo? (Ne)

Povreda Poslovnika, član 27. Dve stvari.

„Ukoliko bilo koji narodni poslanik vređa drugog narodnog poslanika, obaveza, pravo i dužnost predsednika ili predsedavajućeg je da ga opomene ili da mu oduzme reč“, bilo da je iz vlasti, bilo da je iz opozicije. Ukoliko to ne uradi, prekršio je Poslovnik.

Druga stvar, spreman sam, gospodine predsedavajući, da iz stenograma, ukoliko nađete jedan zarez iz moje diskusije kojim ćete dobiti to diskreciono pravo da mislite da ima neko drugi pravo na repliku, ja ću se javno izviniti. Ali, ukoliko tog zareza i te tačke nema, a siguran sam da nema, očekujem takvo izvinjenje.

Zato što to diskreciono pravo ne znači da svako može da radi šta god hoće. Ova knjiga – Poslovnik o radu Narodne skupštine, je svetinja, dok smo u njoj. I ja tražim i zahtevam da se svi poštujemo, da se svi krećemo u okvirima Poslovnika o radu.

Ukoliko sam dao, a zatražiću ovog trenutka stenogram svega onoga što sam rekao, ukoliko sam dao pravo na repliku, jednim gestom, pogledom, bilo čime, izviniću se i vama i ostalim kolegama. Ali, ukoliko to nisam uradio, to izvinjenje ću tražiti od vas.

Gospodine Gvozdenoviću, moram da konstatujem da je vreme vaše poslaničke grupe utrošeno.

Čekajte da završim još jednu rečenicu.

Vreme poslaničke grupe je utrošeno.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Zahvaljujem.

Nema vremena više ni jedna poslanička grupa.

Narodni poslanik Borislav Stefanović je iskoristio svoje preostalo vreme. Dakle, poslaničke grupe više nemaju vremena.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine Babiću, ja sam stvarno uvek spreman da se izvinim svakome ovde i bili ste svedoci takvih pojava kada sam ja pogrešio i nema nikakvih problema što se toga tiče uopšte. Smatram da mi neće pasti dlaka s glave zbog toga što ću se ja nekome izviniti, i vama ću se izviniti i bilo kome, ako sam stvarno ja pogrešio.

Znači, evo, sad vam obećavam, ako mi to dokažete, ali ja isto tvrdim da nisam rekao da je moje diskreciono pravo da li ću nekome, nego koristim član 104. po kojem kaže o korišćenju prava, govori se u ona dva stava, na repliku odlučuje predsednik odnosno predsedavajući Narodne skupštine.

On je zatražio repliku, smatrao sam da on ima pravo iz nekih razloga, vi smatrate da nije, ali ja sam odlučio da ima pravo i dao sam mu. Prema tome, smatram da nisam prekršio poslovnik. Izvinite.

(Borislav Stefanović, s mesta: Javljam se po amandmanu kao ovlašćeni predstavnik.)

Kao ovlašćeni? Onda ćete morati da sačekate pošto ima još po amandmanu. Moraćete da sačekate, imate pravo pošto imate vreme kao ovlašćeni predstavnik, imate pravo po amandmanu, ali imaju još prvo Slobodan Gvozdenović.

Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mislim da bi bilo dobro da demistifikujemo neke stvari, kada su u pitanju ovi amandmani po ovim članu.

Prvo, kada se radi o porodiljskom odsustvu, jasno je da žena koja je na porodiljskom odsustvu dobija doznaku koja važi godinu dana i od dana kada se porodila to bolovanje traje godinu dana, tako da se ona ne može nalaziti na radnom mestu i svi ovi navodi predlagača amandmana koji su navedeni, gde kaže – ako ne postiže rezultate rada, nesavesno izvršava radne obaveze, neopravdano odbija radne zadatke, apsolutno štite zaposlenu jer ona i nije na poslu. Ona je na porodiljskom odsustvu, samim tim ne može nečijom samovoljom dobiti otkaz.

Ako se radi o trudničkom bolovanju, jasno je isto tako da otvaranjem bolovanja, radi održavanja trudnoće do porođaja, žena uživa punu zaštitu, upravo iz ovih razloga koje sam ja naveo, a koji je lepo ministar Vulin obrazložio.

Do sada se radilo, ne uvek, ali u pojedinim slučajevima o samovolji pojedinaca gde su ženama i na trudničkom i na porodiljskom bolovanju davali otkaz i to upravo baš one firme koje su velike donacije dobijale od prethodnog režima, dobijajući i po 10.000 evra za otvaranje novih radnih mesta, da ih sada ovde ne reklamiram, jer reklama je skupa u ovom parlamentu.

Moramo biti svesni činjenice da ne postoji poslodavac koji bi trudnu ženu, koja nije na trudničkom bolovanju, naterao da radi posao koji ona ne može da izvrši upravo zbog činjenice da je trudna, izuzev ako se ne radi o nekim ekstremnim slučajevima. Pa nije svaki privatni poslodavac Adolf Ajhman, šef logora pa će sada da tera svoje zaposlene kao da su u koncentracionom logoru.

Ovaj amandman apsolutno ne stoji i ministar Vulin je lepo objasnio svrhu amandmana, da pruža bolju zaštitu trudnicama i današnja cela rasprava, gospodine predsedavajući, pokazuje nam da se ne može politika voditi histerično žlezdama.

Član 107. ponovo dostojanstvo i ponovo bezbroj uvreda od strane gospodina Stefanovića iz nemoći, iz srdžbe, iz besa, iz mržnje, iz ne znam više čega. Dokle će više i gde mislite da je prag tolerancije SNS?

Šta znači doktor nad doktorima? Za vas jeste i doktor na kub je za vas, gospodine Borislave Stefanoviću. Izmislio je demokratiju i uradio je, a sličnih ste godina, ono što vi za tri života nećete uraditi zato što vas sprečava mržnja, zato što vas sprečava pakost, zato što vas sprečava zavist i zato što jednom moramo da stavimo tačku na bahatosti navike 2012. godine.

Jednostavno, tačku moramo da stavimo na prošlost. Dokle više omalovažavanja? Dokle više ta pakost? Dokle više ta mržnja? Kuda to vodi? Na omalovažavanju Narodne skupštine. Recite kada je jednom dosta? Šta znači sve to? Koji je to put danas? Šta smo – centralna otadžbinska, oni, kozaci, doktori nad doktorima? Ne mogu da popamtim uvrede. U aleji smo. Na to sve se ćuti. Molim vas da jednom stavimo tačku, da uvedemo raspravu u jedan normalan, civilizovan, demokratski tok ako je ikako moguće.

Inače, pozivanje na ovo što radi gospodin Stefanović, permanentno, to je najhrabrije kada čovek nije tu, kada nije tu gospodin Stefanović da mu odgovori. Kada je tu, onda je bio manji od makovog zrna.