Šesto vanredno zasedanje, 17.07.2014.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/195-14

3. dan rada

17.07.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:00 do 21:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 101 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.
...
Srpski pokret obnove

Aleksandar Čotrić

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Poštovana gospođo predsednice parlamenta, dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani gospodine ministre i predstavnici Vlade Republike Srbije, Evropski dan sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima utvrđen je Deklaracijom Evropskog parlamenta o proglašenju 23. avgusta Evropskim danom sećanja na žrtve staljinizma i nacizma i to od 23. avgusta 2008. godine, a potvrđen je tačkom 15. Rezolucije Evropskog parlamenta o evropskoj savesti i totalitarizmu od 2. aprila 2009. godine.
U završnom delu Rezolucije parlament i Vlade svih država članica EU, ali i države koje su kandidati za članstvo u EU i zemlje koje su povezane sa EU, pozvane su na usvajanje i sprovođenje te Rezolucije.
Da podsetim, 23. avgusta 1939. godine potpisan je Nemačko-Sovjetski Pakt o nenapadanju, poznatiji kao Pakt Molotov – Ribentrop, kojim su Staljinov Sovjetski Savez i Hitlerov Treći Rajh postigli javni sporazum o nenapadanju, ali istovremeno i tajni sporazum o podeli interesnih sfera u istočnoj Evropi.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je Rezoluciju 1096 iz 1996. godine i potom Rezoluciju 1481 od 25. janura 2006. godine o osudi zločina komunističkog totalitarnog režima i predložila je svim svojim članicama da u parlamentima usvoje dokumente o osudi ovih zločina, kao i da ustanove dan sećanja na sve nevino stradale.
Evropski parlament je u svojoj preporuci naglasio da svaka zemlja prilagodi vreme i način obeležavanja sećanja na žrtve totalitarnih režima prema sopstvenoj tradiciji i istoriji. Tako se 23. avgust obeležava u Estoniji, Hrvatskoj, Letoniji, Litvaniji, Sloveniji i Švedskoj, dok neke druge zemlje članice EU obeležavaju 27. januar kao Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, kada se dogodila Kristalna noć u Berlinu.
U okviru programa „Evropa građanima“ za period od 2007. do 2013. godine Evropska komisija je izdvojila 215 miliona evra za podršku programima zaštite lokacija masovnih pogubljenja, deportacija i koncentracionih logora, te za programe zaštite dokumentacije o tim događajima. Iz ovoga se vidi koliki značaj Evropska komisija pridaje čuvanju sećanja na ove događaje i žrtve, a takođe i novim programom do 2020. godine su opredeljena značajna sredstva za iste namene.
S obzirom na to da je i Srbija bila suočena sa tragičnim stradanjima kao posledicom vladavine totalitarnog režima, smatramo potrebnim da se i u našoj državi proglasi dan sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima i na taj način Srbija bi iskazala poštovanje prema žrtvama, kao i posvećenost promovisanju i unapređenju demokratskih i evropskih vrednosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava 68 godina od ubistva armijskog generala Dragoljuba Mihailovića, komandanta jugoslovenske vojske u otadžbini, ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, antifašiste koji je bio na čelu prvog gerilskog pokreta na tlu okupirane Evrope u Drugom svetskom ratu.
General Mihailović se borio protiv dva totalitarizma, protiv fašističke okupacije zemlje i protiv uspostavljanja boljševičkog pokreta. Borio se za očuvanje demokratskih vrednosti koja je baštinila Kraljevina Jugoslavija, kao što su višepartijski sistem, slobodno tržište, sloboda zbora i dogovora, savesti, organizovanja, izražavanja, sloboda ispovedanje vere.
U skladu sa preporuka Evropskog parlamenta i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da se obeležava dan sećanja na žrtve totalitarizma, predlažem da se razmotri predlog da 17. jul, dan kada je 1946. godine ubijen general Mihailović, bude proglašen danom sećanja na žrtve komunizma, kojih je od septembra 1944. godine bilo više desetinu hiljada. Samo Državna komisija za utvrđivanje broja ubijenih i otkrivanje masovnih grobnica je konstatovala da ih je preko 50 hiljada.
Zaključujem, pitanje upućeno Ministarstvu rada, socijalne politike i zapošljavanja glasi…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Srpski pokret obnove

Aleksandar Čotrić

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Završavam. Još jedna rečenica. Pitanje je – da li će biti predložene izmene i dopune Zakona o državnim i drugim praznicima…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme. Moramo da poštujemo vreme.
...
Srpski pokret obnove

Aleksandar Čotrić

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Moram samo pitanje da postavim… kako bi se i u Srbiji praznovao… (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Riza Halimi

SDA Sandžaka – PDD
Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, moja današnja pitanja su upućena ministru unutrašnjih poslova.
U poslednjih mesec dana administrativni deo rada stanice policije u Preševu je u velikoj meri blokiran. Građani Preševa veoma teško, uz veoma dugo čekanje, mogu da dođu do lične karte, putne isprave ili da registruju putna vozila, da dobiju uverenje o prebivalištu ili da dobiju druge dokumente koje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
U stanici policije u Preševu veoma duge zastoje u njihovom radu opravdavaju blokiranjem internet veza njihovih kompjutera sa centralom u MUP-u. Pošto nikada u prošlosti nije bilo problema ovakve prirode, a koji sprečavaju građane ove opštine da ostvaruju svoja osnovna i najelementarnija prava, pitam ministra unutrašnjih poslova – šta će učiniti da se reši ovaj veoma akutan i urgentan problem?
Drugo pitanje tiče se nedavnog konkursa za prijem novog policijskog kadra. Moja saznanja su da u ovom konkursu nije primljen ni jedan kandidat albanske nacionalnosti. Pre tri godine u konkursu namenjenom kompletiranju policijskog sastava u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, od 50 planiranih kandidata primljeno je samo sedam kandidata albanske nacionalnosti. Indikativno je da teoretski deo prijemnog ispita nisu mogli da polože i kandidati sa visokom stručnom spremom.
Postavljam pitanje – kada će Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbediti adekvatno učešće Albanaca u lokalnoj policiji, u graničnoj policiji, u policiji graničnih prelaza? Postavljam pitanje, jer sa ovakvom restriktivnom kadrovskom politikom trebalo bi se veoma dugo čekati.
Napominjem da u Preševu sa 90% albanskog stanovništva u lokalnoj policiji Albanci su zastupljeni sa 55%, u Bujanovcu sa oko 55% albanskog stanovništva, u lokalnoj policiji učestvuje trećina - 33% Albanaca, a u Medveđi je zaposleno svega osam policajaca Albanaca. Učešće Albanaca u graničnoj policiji i u policijskim sastavima graničnih prelaza je sasvim simbolično.
Moram primetiti da je još manje učešće Albanaca u administrativnom delu stanica policije Preševo, Bujanovac, Medveđe, a u Medveđi nema nijednog zaposlenog u ovom delu stanice policije, u Bujanovcu samo jedan, a u Preševu je učešće nešto manje od 40%.
Obzirom da se, pored ozbiljnog pitanja nedovoljnog učešća Albanaca u radu administrativnog dela stanica policija, uzročno pojavljuje i nemogućnost ostvarivanja ustavnog i zakonskog prava korišćenja albanskog jezika i pisma, onda je, opet kažem, veoma važno kad će se stvoriti uslovi da se ostvaruju Ustavom i zakonom zagarantovana prava?
Poslednje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a tiče se pravno nevidljivih građana albanske nacionalnosti. Pitanje – po kom zakonskom osnovu Ministarstvo unutrašnjih poslova pasivizira, a potom briše iz evidencije prebivališta građanina, ako ga ne nađe u tri navrata u njegovom stanu?
Naime, pre tri-četiri godine je počelo odbijanje MUP-a da izdaju ili produže lična dokumenta našim građanima koji su u toku ratnog i vanrednog stanja, u periodu 1999-2001. godina, bili primorani da napuste svoje kuće i koji se nisu još vratili. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Molim poslanike da budu malo tiši. Ne čujem uopšte govornike. Izvolite.
...
Nova Srbija

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Zahvaljujem predsednice.
Moje pitanje biće upućeno ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.
Naime, u Srbiji svake godine se dijagnostikuje 500 novoobolelih od raka kože. Od ove bolesti leči se približno hiljadu pacijenata, a godišnje zbog raka kože umre 350 osoba. Ovo su podaci Instituta dr Milan Jovanović Batut. Izlaganjem ultravioletnim zracima povećava se rizik od nastanka melanoma, zloćudnog tumora ćelija melanocita u koži, kod mladih osoba od 18 do 29. godina. U zemljama EU i SAD zabranjeno je izlaganje ultravioletnim zracima, dok Australija ide korak dalje i sprema zakon kojim će se zabraniti proizvodnja i prodaja solarijuma.
Prema informacijama koje imam, u Srbiji je u pripremi predlog zabrane solarijuma za osobe mlađe od 18 godina. Moje pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru je kada će zabrana stupiti na snagu i šta sve ona sadrži u cilju sprečavanja izlaganja ovim, po zdravlje, štetnim zracima? Hvala.