Zahvaljujem.
Za reč se javio prof. dr Ljubiša Stojimirović.
(Vadimir Pavićević, s mesta: Molim vas, replika.)
Nemate pravo na repliku, niste pomenuti u negativnom kontekstu, ni na bilo koji drugi način.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Po povredi Poslovnika, reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Član 107. Gospodin Babić i prethodni govornik su direktno mene pomenuli i pogrešno me interpretirali. Na osnovu člana 104. imam pravo na repliku. I gospodinu Babiću ste dali pravo na repliku na osnovu istog člana.

Gospodine Pavićeviću, gospodin Babić je dobio pravo na repliku jer ste direktno pomenuli njegovo ime i prezime. On vas nije spomenuo i nemate pravo. Ja kao predsedavajući mogu da protumačim da nemate mogućnost, nije pomenuo…

Molim vas, samo deset sekundi. Gospodin Babić nije pomenuo moje ime, ali rekao je – prethodni govornik. To sam mogao da budem samo ja jer sam govorio pre njega, gospodine predsedavajući. Poslednji govornik je direktno rekao – gospodin Pavićević…

Gospodine, nemojte da budemo neozbiljni i da mi kao predsedavajući moramo da tumačimo na kog se govornika mislilo ili ne.

…prema tome, molim vas, ako sada ne dobijem pravo na repliku, onda je ovo kršenje svih pravila Poslovnika Narodne skupštine.

Molim vas, izvolite, završite povredu Poslovnika.

Molim vas, dva minuta samo za repliku, kratko ću ja to i koncizno.
Poštovani predsedavajući, hvala vam mnogo na razumevanju i na prilici da koristim svoje pravo na repliku prema Poslovniku.
Dve su stvari ovde važne, ja mislim. Jedna je stvar, ako iko u ovoj Skupštini uvek govorio po tački dnevnog reda, pa to smo nas dvojca, Zoran Živković i ja. Bilo koja primedba da mi ne govorimo o tački dnevnog reda nema nikakvog smisla.
Druga stvar, nisam ja pomenuo ovde leks specijalis i 1996. godinu prvi. To je uradio, poštovani predsedavajući, upravo gospodin Babić. Pošto je on, po mom sudu, pogrešno interpretirao neke stvari iz tog vremena, ali je i dobro povezao sa ovim vremenom, ja sam samo hteo to da pojasnim i da kažem da je krađu izbornu 1996. godine detektovao upravo Zoran Živković. Iz Niša su krenuli ti protesti, nastavili smo u Beogradu, a onda je leks specijalis pisao čovek u ime čije stranke je počinjena izborna krađa. Mislim da je to stvarno neviđeno.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Reč ima profesor dr. Ljubiša Stojimirović.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Da su prethodni zakoni o privatizaciji i stečaju bili dobro, ne bi došli u situaciju da sada izglasavamo nove zakone i ne bi došli u situaciju ni da kolege moraju da podnesu ovoliki broj amandmana. Zadatak svih nas jeste da stvorimo ambijent u državi koji će omogućiti uslove za rad i za blagostanje. Međutim, veoma često zaboravljamo na tu našu obavezu.
Sada ću citirati profesora Dušanića, koji je još pre osam ili više godina ukazivao na nedostatke tih zakona.
On kaže: „Posle dve godine priče o privatizaciji, koja je na početku izgledala kao lepa bajka, sve manje liči na nju. Sada možemo da očekujemo novu priču. Biće to priča o stečajevima i ta priča će u početku takođe ličiti na lepu bajku. Ubeđivaće nas da se stečaja ne treba plašiti, jer u njima propadaju samo loši vlasnici, ali ne i loša preduzeća. Njih će preuzeti novi, bolji vlasnici, odnosno loše vlasnike zameniće dobri, pa ćemo od bolesnih kroz stečajeve doći do efikasnih preduzeća koja će povećati broj zaposlenih i njihove plate. Ostaje da se vidi da li će biti dovoljno onih koji će poverovati istim pripovedačima i u ovu novu bajku. Ali, ni to nije sve. Svetka oligarhija uveliko već piše novu priču koja ima radni naslov – međunarodni stečajevi nad zaduženim zemljama, a koju ćemo uskoro i zvanično moći da vidimo i na delu. Hoću da verujem da ćemo imati dovoljno mudrosti da zemlju ne dovedemo u stanje u kome će i nad njom da se uvede međunarodni stečaj sa stečajnim upravnikom. Hoću da verujem, ali ne mogu da se oslobodim strepnje.“
Tako je pisao profesor Dušanić, koji je jedan od poznatijih ekonomista i ukazao nam je da moramo da vodimo računa da ne dovedemo zemlju u situaciju da se nad njom uvede stečaj.
Ja hoću da verujem da kolege sa najboljom namerom daju amandmane i da pokušavaju da pomognu u nečemu što se zove stvaranje novog zakona, ali je evidentno da ne nailaze na naše razumevanje, jer su ti amandmani sada u suprotnosti sa onim što treba pružiti Srbiji i njenim građanima u ovom trenutku.