Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Uvažena predsedavajuća a i uvaženi gospodine ministre, razumem ovakav gnev poslanika, jer danas moramo da se izjašnjavamo o potpuno besmislenim amandmanima. Dokaz je ovaj prvi, zato što neko traži da brišemo ono što se zakonom definiše.
Potpuno je besmisleno šta se zahteva. Razumem, parlamentarna opstrukcija je nešto što je demokratska tekovina, nešto što svuda postoji, ali ovo će danas da košta građane Srbije. Zato što suštinski imamo 22 ili 23 amandmana, neke od njih je i Vlada prihvatila što pokazuje koliko je dobar zakon, a najbolji pokazatelj da neko nije ni čitao zakon je upravo kada podnosi 95 amandmana gde napiše samo – briše se, da nema nikakvog obrazloženja zašto se briše.
Zaista se izvinjavam građanima Srbije kao narodni poslanik, izvinjavam se vama gospodine ministre i čitavoj državi što ćemo danas morati o svemu ovome da se izjašnjavamo, ali očigledno je neko bio toliko neodgovoran. Koliko je bio neodgovoran upravo je pokazao pre dva dana kada je rekao da se ovaj zakon donosi kako bi sadašnji premijer prodavao preduzeća direktnom pogodbom, a nije ni pročitao zakon zato što se baš u zakonu direktna pogodba izbacuje, a on je recimo možda navikao u životu i njegovi partijski drugari da prodaju naša preduzeća direktnom pogodbom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, razumljivo mi je zašto kolege koje su po prvi put narodni poslanici ne shvataju i ne razumeju ovo što se dogodilo.
Jeste teško za shvatiti, ali to je nešto što se u ovom parlamentu već događalo. Postojale su političke opcije, ali namerno kažem ovako jer je to činjenica, dakle, postojale su političke opcije na političkoj sceni Srbije koje su ovako radile, na svaki član zakona su davale amandman – briše se, čak i više puta. Te političke opcije su obrisane ione više ne postoje. Te političke stranke više nisu u parlamentu Srbije.
Ovde je situacija jasna. Postoji nešto što se zove načelna rasprava i postoji nešto što se zove rasprava u pojedinostima. Znači, kao što je rekao prethodni kolega, u ovom amandmanu, zamislite kada imate zakon gde se ovim amandmanom, 1. članom definiše o čemu se radi, a vi kažete – briše se. Šta je sa ovim dalje?
U načelnoj raspravi vi kažete svoj stav o tom zakonu i kažete da ste protiv zakona. Ali, onda u zakonu o pojedinostima, gde treba mi, kao narodni poslanici koji smo odgovorni, da popravimo predlog zakona u odnosu na ono što je stiglo od predlagača, mi radimo – briše se. Znači, ne popravljamo, nego brišemo sve. To se uradi u načelnoj raspravi. Kažemo da smo protiv, pa kad bude glasanje u načelu, glasamo i izjasnimo se o tome.
Ovde je u pitanju jedna velika neozbiljnost. Politička organizacija, očigledno, ako ima dva predstavnika, slučajno, greškom DS koja je mislila da će imati ne znam koliko poslanika u Skupštini pa hajde da da još dva a onda su svi zajedno jedva prešli cenzus, koja se verovatno neće nikada više ni naći u parlamentu, ne verovatno nego sam ubeđen, i hajde dok su sad ovde da rade, da budu slikani, viđeni, itd. To sam već govorio i po prethodnim nekim zakonima, jer smo imali slične amandmane od dvojice poslanike. Tvrdim da ih posle toga nema. Znači, mi ih sad lepo istrpimo, građani Srbije ih gledaju, ali posle toga neće nikada više postojati na političkoj sceni Srbije kao ta organizacija. Možda će neko napraviti grešku da ih ponovo stavi na svoju listu, ali teško da će i ti koji ih stave na svoju listu preći sa njima cenzus.
Svi ovi amandmani su besmisleni. Meni je žao što je Odbor za zakonodavstvo sve te amandmane prihvatio. Oni bi možda mogli na tom odboru, treba pogledati pravnu praksu i drugih parlamenata u svetu, ali, ovakvi amandmani, ako su oni u skladu sa Ustavom u redu, ali, nije mi jasno kako nešto može biti u skladu s Ustavom kada je sve potpuno besmisleno i kada se zna procedura. Jer, zna se šta je načelna rasprava, zna se šta je rasprava u pojedinostima. Ovo je urađeno potpuno suprotno raspravi u pojedinostima i ako neko kaže da je to formalno-pravno moguće, u redu, ali onda građani Srbije treba da vide ko se na koji način i kako ponaša. Ovo je neozbiljno. Ovo je protiv interesa građana Srbije i parlament Srbije nečim što je neozbiljno ne treba da se bavi i da gubi ceo dan.

Javnosti radi, svaki amandman koji se podnese ulazi u proceduru ako ispunjava uslove i bude predat na vreme.
Reč ima Borislav Stefanović, po amandmanu. Vreme grupe ili vaše vreme? Znači, vreme grupe. Hvala.

Moram da kažem da, kada se podnose amandmani u Skupštini Srbije, vi ste gospođo predsednice to dobro primetili, ne postoji nikakav osnov, niti politički, niti ljudski, niti pravni, da neko može da osporava pravo narodnog poslanika da podnese amandman. Tačka. Sve ovo ostalo što pričate ovde služi i u svrsi je vašeg političkog folklora.
Narodni poslanici imaju pravo da podnesu amandmane kako oni lično smatraju da treba da podnesu. A da neko ovde govori o tome šta je besmisleno, šta je uvredljivo, šta je loše za građane Srbije, to će građani Srbije utvrditi i potvrditi na izborima, to ste u pravu. Mislim da je nedopustivo ponašanje, gospođo predsednice, da određene kolege daju sebi slobodu da govore o tome šta nije u redu, pa se pozivaju na neke stranke koje su podnosile hiljade i hiljade amandmana u kojima se menja zarez, tačka, briše se, itd, a ne shvataju da sede u stranci tih ljudi koji su to radili. Jel moguće da se to zaboravlja tako olako? Nema potrebe da to vadimo iz ormana.
Dajte, pustite poslanicima neka kažu ono što misle, neka predlože što misle. Imate 208 poslanika većine, bez ikakve svađe, zaista ne želim da se svađam s bilo kim i da trošimo vreme, svađe su vrlo kontraproduktivne u ovoj situaciji, možete izglasati da je zemlja ravna, da stoji na leđima slona, imate 208 poslanika, opozicija 17 i NDS 15, prema tome, ja moram to da kažem.

Nisam razumela ovo oko slona.
Ne razumem ovaj smeh.

Dakle, da se ne bavim matematikom, ali, opozicija sada je svakako NDS, Nova stranka i DS. Ali, hajde, smejte se malo.
Ono što je suština je, ja vas molim, jel vidite sada, umesto da pričamo o amandmanu mi pričamo o principima koji su utemeljeni u zakonu, Ustavu i Poslovniku.

Poslaniče, vi isto, a javili ste se po amandmanu. Potpuno vas razumem.

Čuli ste prethodnike. Ustane jedan poslanik s juga Srbije i kaže – ovo nema nikakvog smisla. Što mi ovo uopšte radimo? Najbolje je da nam gospodin Vučić odredi sve unapred i da idemo kući. Zašto uopšte da pričamo o bilo čemu?