Naravno da će sva pitanja biti postavljena predsedniku Vlade. Mislim da je to pravi način komunikacije parlamenta i Vlade, a i sam predsednik Vlade je rekao da će on odgovarati na pitanja poslanika, tako da će sva pitanja biti upućena njemu. Ima ih više i tiču se onoga što građani Srbije očekuju da dobiju danas kao odgovor. Nema pitanja interesuju i mene lično, ali u izboru tih pitanja sam se pre svega vodio time dam odgovore na sve one teme koje stoje u srpskoj javnosti i nikako da dobijemo konačan odgovor na to.
Prvo pitanje. Ugovori sa „Etihadom“, sa „Fijatom“, sa NIS, tajni ugovori, predsednik Vlade je još u kampanji, kada je bio šef svoje stranke i kandidat za premijera je rekao da će to biti objavljeno do 16. marta, pa onda nešto posle, pa nešto pre, u svakom slučaju od 16. marta do dana današnjeg je prošlo skoro četiri meseca, nismo dobili te odgovore. Zašto se to ne objavljuje? Koji to član bilo kog pravnog akta u Srbiji to dozvoljava? Zašto dopuštamo da važna pitanja za ovu državu ostanu bez odgovora? Kada je nešto bez odgovora onda se tu stvaraju razne sumnje.
Obećano je takođe da će se u prvih 100 dana Vlade čuti i dati tačna i prava istina o privatizaciji „Politike“. Misli se verovatno na kompaniju „Politika“. Od toga nismo čuli ni reč, ni u javnosti, ni u bilo kakvom direktnom dokumentu koji bi potekao iz Vlade.
U vreme poplava još su bile u jeku, obećano je na sednici da li Vlade da li kriznog štaba da će biti hitno objavljen spisak svih donatora koji su svojim sredstvima pomogli obnovu države od posledica poplava. Do dana današnjeg mi nemamo taj spisak. Ne znamo onih tridesetak miliona, čini mi se koji je skupljen na taj humanitarni način, ko je to dao, kuda ide taj novac, ko raspolaže tim novcem, a to je bilo obećano?
Izveštaj o poplavama je prošao kroz Skupštinu, a ja nisam shvatio da li je to bio taj izveštaj koji nam je obećan da će biti dat kad svi ministri imaju vremena da dođu i da nam kažu svoje viđenje, ili je to bio samo onaj dokument od 300 i nešto stranica koji ja praktično jedna kompilacija raznih izveštaja od kojih su neki neupotrebljivi, neki dosadni, neki pogrešno definisani. Znači, šta je sa izveštajem o poplavama?
Obećano je u prvih 100 dana Vlade, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju. Recimo da je to usvojeno.

Tri minuta je isteklo. Imaćete priliku još tri. Izvolite.
Predsednik Vlade.

Drago mi je da smo na ovako veoma ozbiljan način krenuli u posao danas posle podne. Pokušaću da odgovorim na sva pitanja koja gospodin Živković postavi i koja se postavljaju u javnosti, jer mislim da je važno da njih odgovorim. Iz meni nepoznatog razloga neki ljudi beže od odgovora. Mnogi ljudi, neki u Skupštini, neki van Skupštine izmišljaju različite stvari o nekim ugovorima i posebno ću se baviti ugovorima koji su potpisani u vreme dok sam bio potpredsednik Vlade i predsednik Vlade. Naravno, baviću se i ovim ugovorima koji su potpisani u vreme vladavine stranke na čijoj ste listi izabrani.
To se odnosi na „Fijat“ i NIS. Dakle, ugovore o „Fijatu“ u NIS je potpisala stranka na čijoj ste listi vi izabrani. Molio bih vas samo, bio sam veoma učtiv i pažljivo sam vas saslušao, molio bih vas da mi ne dobacujete, jer se trudim da odgovaram na pristojan i dostojanstven način, a primitivizma se nikada nisam plašio.
Što se tiče „Fijata“, na žalost neće biti pokazan taj ugovor. To je ugovor za koji je država Srbija potrošila najviše novca, ubedljivo najviše novca, ali za razliku od neodgovornih ljudi neću da spadam u one koji će da kažu da je to loše i pogrešno iako da su neki drugi na vlasti, a da smo to mi potpisali, verovatno bismo bili optuženi za najveći i najteži mogući kriminal, ali to pokazuje razliku u odgovornosti između nas i nekih drugih. Mi smo morali da vodimo računa i da ukalkulišemo koliko košta 3.500 zaposlenih, koliko košta i imidž Srbije, koliko košta i ono što smo dobili, 5.000 novih kooperantskih firmi i preduzeća, koliko se tu ljudi zaposlilo, iako mi se čini da smo mogli neke stvari bolje da pregovaramo.
Što se tiče NIS, ja sam ne vama, već predsedniku Vladimiru Putinu izneo naše primedbe za ugovor o NIS i dogovoreno je u Moskvi. Taj ugovor su potpisale vlade stranke na čijoj ste vi listi izabrani i još jedne političke stranke. To nije nikakve veze imalo sa mnom, ni u kakvim pregovorima nisam učestvovao ni na koji način, ali izborili smo se da dobijemo jedan veoma dobar ugovor o „Južnom toku“ bez obzira što je početak trapav, pa smo imali 49:51 umesto 50:50. Svi ostali uslovi su za nas neuporedivo bolji nego što ih imaju Bugarska, Mađarska koje su taj ugovor takođe potpisale.
Očekujem da radna grupa onako kako to priliči prijateljima i kako dolikuje prijateljima, a to su srpska i ruska država, reše određene probleme. Mogu da vam kažem u čemu je najveći problem. Mi priznajemo naše dugove, ali sem činjenice da priznajemo i prihvatamo naše dugove, tražimo da vidimo i da promenimo situaciju povodom iscrpljivanja naših izvora energije. Tu mislim i na naftu i na gas i samo u prvih pet meseci iz naše zemlje, iz srpske zemlje razlika između cene koja se nama plati i cena koja nam se na drugom ventilu predaje je 483 miliona dolara.
To su podaci koje sam lično predao na ruke predsedniku Vlade Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu, kao što vidite nisam se ponašao kao neko ko se uplaši bilo koga, već sam na najdirektniji način zastupao interese Srbije, kao što sam to radio i u Parizu i u Berlinu i na svakom drugom mestu.
Gledaćemo da te odnose, ako ikako bude moguće promenimo na bolje, što znate da nije lako, jer su ugovori veoma tvrdi, veoma čvrsti, ali ćemo dati sve od sebe da to promenimo.
Što se tiče tzv. arapskim ugovora, a imaću prilike nadam se da danas više o tome govorim, spremio sam. Pošto ovi ugovore o „Fijatu“ i NIS, pre svega o „Fijatu“ nismo u stanju zbog druge strane, a ne naše strane, da bi to građani Srbije razumeli da pokažemo javnosti, sačekaću naše arapske prijatelje, koji su nam dali uzgred ubedljivo najviše novca, što ćete videti i od donatorskih sredstava. Zamoliću ih da otvorimo sve ugovore, ali sam danas spremio i pokazaću vam sve elemente ugovora.
Dakle, neću pročitati ceo ugovor da neko ne bi mogao da mi kaže da otkrivam poslovnu tajnu ili da time smetam našim arapskim prijateljima, ali navešću vam sve bitne elemente ugovora, pa ćete videti kakvim su se lažima služili naši politički protivnici, kakvim lažima su se služili pojedini mediji i kakve su sve izmišljotine plasirali narodu neki političari, valjda razmišljajući i polazeći od činjenice da ako su oni lopovi, da svi drugi žele da kradu i da su svi drugi gori od njih. Sada ćete da čujete sledeće činjenice.
Što se tiče „Er Srbije“ ili „Jata“, naime „Jata“. „Jat“ je imao gubitke svake godine. Pošto su danas neki od vas davali izjavu kako „Jat“ mi plaćamo, pa mi to plaćamo od vašeg vremena gospodine Živkoviću. U svako vreme plaćamo. Nijedne godine nam gubitak nije bio manji od 28 miliona evra, nijedne godine. Evo vam sada podaci.
Od kada je „Er Srbija“ preuzela, dakle od gubitaka maksimalnih koji su bili, kada saberete tromesečje i godinu dana - 72 miliona evra, znači računajte na 60 miliona evra, uvek su išli od 28 do 60. Mi ćemo ove godine prvi put, kako stoje bilansi, „Er Srbija“ i „Jat“ biće u plusu i daće državi i novac.
Želim da vam pročitam šta je u međuvremenu urađeno, to je važno za građane Srbije da čuju.
Uvedeno je devet vazduhoplova Erbas A319 i 320 u našu flotu, a spuštena je prosečna starost aviona iz flote sa 26 i po godina na devet i po godina. Ne moram da objašnjavam dalje.
Naručeno je deset aviona Erbas 320, da li su ovo novi, ne znam šta znači ova oznaka, koji će biti pušteni u rad 2018. godine. To će značiti da „Er Srbija“ ima najnapredniju i kada je reč o potrošnji goriva, najefikasniju flotu uskotrupnih aviona u celom regionu. Popravka pet aviona ATR 72 turboprob za upotrebu na regionalnim linijama čime će se postići usklađenost sa Erbas avionima.
Proširena je mreža na ukupno 38 destinacija, pokrenuto još od januara ove godine, 2014. godine, povećana povezanost sa susednim zemljama tako što je Beograd, još jednom, postao regionalno čvorište, unapređene su veze i povećana komercijalna saradnja sa širom grupom partnera šire Evrope. Istovremeno, broj putnika u 2014. godini je, nećete verovati, porastao za 70%, na 944 hiljade u poređenju sa istim periodom u 2013. godini, a u 2013. godini je sa 856 miliona povećan na milijardu i 588 miliona u 2014. godini, ako bude obračun isti.
Teretni saobraćaj je ostvario rast prihoda od 32% i rastao do 65%, porast ukupnih prihoda u finansijama je od 21% na 72 miliona evra tokom prve polovine 2014. godine. Prva AFRS revizija, to su međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, o „Jatu“ je uspešno završena 2014. godine, kojom se garantuje da „Er Srbija“ radi sa čistim bilansom stanja.
Što se tiče ljudi, zaposleno je preko 300 novih članova posade od početka rada, u oktobru 2013. godine. Regrutovano je deset diplomiranih menadžera koji su diplomirali u Abu Dabiju i 16 pilota kadeta, a pridružilo se 44 inžinjera i tehničara. Što se ekonomskog uticaja tiče procenjuje se da je direktni, indirektni, indukovani ekonomski uticaj „Er Srbije“ doprinosi sa 710 miliona dolara, 1,5% BDP srpskoj ekonomiji i omogućava postojanje preko 20 hiljada radnih mesta i stvara mogućnosti za rast i buduće ekonomske planove. To je što se tiče „Er Srbije“.
Što se tiče „Politike“, te sam podatke izneo još pre godinu i po dana šta se stvarno dogodilo. Uopšte nemamo rešenje, gospodine Živkoviću, zato što ova vaša stranka kada je vladala, oni su vladali tako da su pljačkali sve da Sveti Petar ne može da ustanovi ko je tu koga i u čije ime i za čiji račun pljačkao. Dakle, mi tu sada imamo nekoliko garanta, supervizora, žiranata. Da li Bogićević sada plaća Nemačkoj strani ili ne plaća? On kaže da plaća, Nemci kažu da ne plaća. Onda Nemci kažu – mi imamo tu još jedno udruženje i još neka fizička lica koja su nam garanti i žiranti, a ovaj kaže – ja te nikada nisam video u životu. Ponovo idemo na arbitražu, ponovo idemo na suđenja, a zašto? Zato što stranka na čijoj ste listi izabrani je želela da to učini još jednoj medijskoj kući, da im pomogne u izbornoj kampanji, a da im i ova kuća pomogne i da imaju punu kontrolu preko biznisa na tim medijima. Tu je jedan krao,
drugi krao, treći krao, a četvrti prikrivao.
Moram da vam kažem da to niko živi ne može da ustanovi, jedino se nadam da ćemo u direktnim pregovorima sa Nemcima moći da izbegnemo nova suđenja i nove arbitraže, ali moram da vam kažem da se stvarno nimalo kriv ne osećam ni za situaciju u „Politici“, ni za situaciju u „Novostima“, jer tako su vični lopovi bili na vlasti da to niko živi, nema te arbitraže i tog suda koji to na kraju može da pohvata. Nadam se i obećavam vam da ćemo imati snage da to ustanovimo i da pokušamo da to klupko raspetljavamo. Da li ćemo u tome uspeti, ostaje da se vidi.
Još nešto oko arapskih investicija. Pošto ste vi ovde govorili, a vratiću se posle i na poljoprivredu, kako u zakonu o privatizaciji, koji je reformski zakon, koji je odličan zakon, koji podržavaju i MMF i Svetska banka, kao i zakon o stečaju, kao i Zakon o radu, kao i Zakon o PIO, dakle u tom zakonu vi kažete da postoji mogućnost slobodne pogodbe. Ne postoji mogućnost slobodne pogodbe, ne postoji. Nemojte da polazite od sebe gospodine Živkoviću. Ako ste se vi tako dogovarali, to je jedna stvar. Ovde ne postoji mogućnost slobodne ponude, ali postoji mogućnost preuzete iz Ustava i zakona ove zemlje koja se tiče poštovanja strateških sporazuma.
Hajde da vidimo poštovani prijatelji ko je pravio te strateške sporazume i kako ih je pravio. Naime, ti sporazumi su počeli da se primenjuju de fakto od 2009. godine. Srpska napredna stranka je formirana 2008. godine, bila je mnogo daleko od vlasti 2009. godine. Nećete verovati, sada ćete da čujete projekte, šta je to što mi radimo na osnovu onoga što neki nazivaju neposrednom pogodbom, a za neke od ovih projekata uopšte ne mislim da su loši, naprotiv.
Reč je o Projektu most Zemun-Borča. To je dogovorena varijanta, reč je o 255 miliona dolara, to je 85% finansiranja, preostalih 15% finansiraju Republika Srbija i Grad Beograd, 50% - 50%. Nikada niko nikoga nije pitao kako smo do tih brojeva došli, jer ako me pitate danas, za razliku od većine vas biću veoma pošten i reći ću – da, mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. Vidite kako se razlikujemo. Mogao sam da kažem i 50 miliona manje i 70 miliona manje. Nije bilo tendera, nije bilo nikakve procedure. Mislim da je to dobra cena i mislim da je to dobar ugovor za Srbiju. U tome se razlikuju ljudi koju su odgovorni od onih koji to nisu.
Imate i drugih stvari. Projekat prve faze, paket Projekta Kostolac B iz kredita kineske „Eksim banke“ za povlašćenog kupca u iznosu od 293 miliona dolara za finansiranje 85% ukupne vrednosti projekta od 344,63 miliona dolara. Dakle, nikada nisam čuo da se neko za ove projekte bunio, a govorimo o projektima koji su već do sada, ako ste izračunali, 700 miliona dolara vredni. Ali, tu dolazimo i do ključnog ugovora. Ugovor za naš autoput Ljig-Preljina sa Azerbejdžanom je direktno po ovom principu ugovaran i napravljen, ofrlje određena cena. Mi to moramo da poštujemo kao zemlja i mislim da Azerbejdžanci svoj posao danas dobro rade. Želim da obavestim građane da uz našu žestoku kontrolu će taj deo autoputa umesto u junu 2016. godine biti gotov pre kraja avgusta 2015. godine. To je odlična vest za građane Srbije.
Što se tiče tendera, posle ću imati sve da vam pročitam detaljno iz ovih arapskih ugovora, samo želim jednu stvar da vam kažem. Pošto su vam držali predavanje poslednjih dana i nedelja kroz različite medije sa svim netačnim informacijama, koje ćete dobiti danas tačne, pa možete da uporedite, pa su govorili sve vreme – zašto nije bilo tendera za Bačka-Sivac, zašto je to dato arapskoj kompaniji „Avram Vafed“? Doći ćemo do toga šta Arapi rade, koliko para daju, koliko ljudi zapošljavaju i šta je u ugovoru sa njima.
Ali, oni su zaboravili svi da vam kažu da je tu bio tender, da je raspisan tender 2005, pa 2006. godine i da je na tenderu pobedio Mile Jerković. Poznat vam je Mile Jerković. To je još jedan od tih prepoštenih tajkuna, koje danas čuvamo, pošto je zaštićen. Ne znam više da li je on Šarićev ili je Šarić njegov. Ko je tu čiji, nije ni važno.
Nećete verovati, dragi prijatelji, na tom tenderu, posle ćete dobiti precizne podatke, i to bez dodataka za sve što Arapi rade, na tenderu je to dobio za 60% nižu cenu od onoga koliko su Arapi danas platili, 60% nižu cenu. Ali, to nije kraj. On je na to dobijao i subvencije u 50% od onoga po hektaru što je platio. Ali, ni to nije kraj. Ugovor je raskinut u februaru, 12. 02. 2010. godine. Zašto? Zato što je preduzeće uništeno. Zato što radnici nisu imali primanja. Zato što je raspolagano imovinom suprotno odredbama ugovora - nepoštovanja kontinuiteta poslovanja i neplaćanja rata. Zato što to što Arapi plaćaju odjednom taj čovek nije ni platio, a gubici su 15 miliona evra, zbog čega se danas nalazi u restrukturiranju. Ukupna investicija „Al Ravafed“ je 142 miliona evra i pare daju odmah. Eto, toliko o tome ko nam se za tendere zalagao i kako su te tendere sprovodili.

Zahvaljujem.
Da li ste tražili dodatnih tri minuta? (Da)
Reč ima Zoran Živković, tri minute, komentar ili postavljanje konkretnog pitanja.

Prvo komentar. Ja nisam izabran ni na čijoj listi, nego je to bila koalicija koja se zvala kako se zvala. Možete da se informišete.
Drugo, niste dali odgovor na ugovor o „Er Srbija“. Rekli ste - to što su parametri koje ste obećavali da će taj ugovor da donese, ali ugovor nismo videli.
Što se tiče Mileta Jerkovića, on me je tužio zbog klevete, zato što sam mu rekao da je kriminalac javno, pa je posle odustao, tako da nemojte njega meni da prebacujete. Molim vas, sada vi mene slušate. Nijedan ugovor koji ste pomenuli nema nikakve veze sa vremenom dok sam se ja bavio politikom i to vi dobro znate. To je rađeno u vreme kada je tu stranku vodila neka ekipa sa kojom ste vi hteli da pravite Vladu pre tri meseca, tako da nemojte meni to da… Ako je neko bio protiv tih tajnih ugovora, ako je neko bio protiv privatizacija kao što je Mile Jerković, od 2004. godine do dana današnjeg, to sam bio ja.
Da vam postavim još samo dva pitanja, pošto vidim da ne dajete odgovore na pitanje o autokomponentama u Pančevu, čipovi itd, itd, dva laka pitanja.
Prvo, da li možete da garantujete da niko od vaših ministara nije nezakonito stekao diplomu ili da nije plagirao magistarski ili doktorski rad? To je prvo pitanje. Ako kažete da garantujete, više nikad neću postaviti ovo pitanje.
Drugo pitanje – ko je odabrao i platio profesionalne muzičare koji su zabavljali ministre na ekskurziji za Niš koja se desila u ponedeljak, a srpski mediji su dobili puno informacija o onom veselju u autobusu? Hvala lepo.

Pošto ste skupljali pitanja ceo dan i celu noć, očekivao sam da će da bude i neko pristojno pitanje. Ne bih nešto više od toga da kažem.
Što se tiče veselja, nikakvog veselja nije bilo. Veselje je za vas koji ste se vozili u tri puta više limuzina nego što se voze naši ministri danas, a ja sam ponosan na činjenicu što su naši ministri išli autobusom. Neke druge vlade kada su se vozile autobusom, u povratku u autobusu je bio jedan član Vlade, a svi ostali su jedva čekali da sednu u limuzine i da se vraćaju nazad, što kod vas nije bilo ni pokušaja, vi iz limuzina niste izlazili nikada.
Dakle, što se tiče ugovora, u pravu ste, jednu stvar nisam odgovorio i za to ste potpuno u pravu i to vam obećavam da ćete od ponedeljka imati na sajtu, jer sam se iznenadio da nemate na sajtu ko je koliko novca za Srbiju dao. Izvinjavamo se zbog toga. Izvinjavam se javnosti Srbije, skandalozno je da to nije stavljeno. Mislim da je to zbog Ministarstva finansija, zbog promena u Ministarstvu finansija u ovom trenutku i neažurnosti. Dobićete svaki dinar. Sem onih, rekao bih, što smo trošili iz budžetske rezerve novca, iz redovnog poslovanja „Puteva Srbije“, ništa nije potrošeno.
Kod nas se svaki dinar zna i ide preko Kancelarije za obnovu. Svaki dinar kontrolišu i zajedno sa nama rade i UNDP i EU i Svetska banka. Dakle, sve te tri institucije rade zajedno sa našom Vladom i za svaki dinar će biti potpuno jasno gde ga je ko dobio. U sredu, pošto istekne poslednjih osam dana za žalbu, prvi ljudi na rešenja, do sada je 211 rešenja izdato, dobijaju novac od države Srbije u visini od 120 hiljada dinara do 650 hiljada dinara, u zavisnosti od visine štete koja je nađena u njihovim objektima.
Dakle, što se toga tiče, imaćete apsolutno zagarantovanu punu transparentnost. Izvinjavam se što niste mogli da vidite koje su zemlje do sada dale koliko novca, jer mislim da je to veoma važno da naši ljudi vide, jer onda će naši ljudi dobrim delom da promene svoj sud o pojedinim zemljama i pored kampanje koja se protiv pojedinih zemalja i naroda na neprimeren način vodi.
Što se tiče muzike, nisam čak ni čuo muziku jer sam bio na donjem spratu, tako da nisam čuo muziku, ali sigurno država Srbija nije platila ni dinar, kao ni za hranu koju su ministri podelili zajedno sa novinarima, što je iz privatnog džepa plaćeno.
Dakle, što se tiče večere i ručkova, želim takođe da vas obavestim, nijedan moj ručak, ni jedan jedini, nijednu večeru nije platila Vlada Srbije i građani ove zemlje, nijedan. Ni flašu vode, niti bilo šta.
Takođe, želim da kažem građanima Srbije, pošto sam o tome slušao, ja čekam dolazak šeika Muhameda i uveren sam da će on odobriti i ponosiću se objavljivanjem ugovora i za „Er Srbiju“, a za „Al Ravafed“ ću vam pročitati u toku dana danas svaki detalj.
Podsetiću samo ljude u ovoj sali da je jedan veliki „Ostrijan erlajns“, hiljadu puta vredniji od JAT-a, hiljadu puta vredniji od JAT-a, platio 500 miliona evra. Država Austrija je platila 500 miliona evra „Lufthanzi“ da „Lufthanza“ uzme „Ostrijan erlajns“, samo da sačuva zaposlene, da bi mogli da žive, odnosno da rade i da žive od svog rada, kao što je to bilo u prethodnom periodu.
Što se tiče Zakona o privatizaciji, samo još jednu stvar na koju moram da odgovorim, a koju neki ljudi nisu razumeli. Pa, mi imamo problem sa onim što smo napisali u zakonu. Ja sam s mukom glasao za zakon jer su ljudi iz MMF rekli da neće da nam daju podršku ukoliko ne uđu sva moguća ograničenja preko hipotekarnih poverilaca itd. Mi imamo problem jer sam ja hteo da mi čvršće i jače zaštitimo naše radnike, naše radnike u „Železari“, naše radnike u „Fapu“, da možemo mi da pregovaramo.
Hoćete da vam kažem u čemu je problem? Na sve ste ukazivali, sem na to. Problem je u tome što ćemo mi sada morati da se dogovaramo sa bankama i da im plaćamo, jer će da kažu da hala vredi tri miliona evra, a ta hala ne vredi ništa ako je dajete za proizvodnju kamiona i autobusa, zato što tog hipotekarnog poverioca, tog u banci ne interesuje što tamo žive ljudi, što tamo rade ljudi. Ne interesuje ih da li će da ostane 600 zaposlenih ili 1000 zaposlenih. Sada će država morati sa njima da pravi nagodbe, da bismo mogli da poštujemo sve one koji su nam solili pamet i pričali o tome kako je to nepošteno jer time će neko tobože da trguje. Čime da trgujemo? Da trgujemo onim što nemamo, da trgujemo negativnim kapitalom svuda, da trgujemo sa onim minusom od 750 miliona evra koji nam je ostavljen u amanet, a koji moramo da rešavamo.
Naš je problem taj što ćemo upravo sa tim, sa svim onim suprotnim o čemu ste pričali da se suočavamo, a naša je namera u stvari da pomognemo radnicima na svaki mogući način i da pokušamo da pronađemo strateškog partnera i da ih vežemo za to da moraju da sačuvaju radna mesta. Pa, kažite narodu da niste za to da budu sačuvana radna mesta, nego da ste za to da se ta imovina proda po što je mogućoj višoj ceni, a za radnike vas baš briga. Baš vas briga za „Železaru“ i za „Fap“. Koga imate za „Fap“ da nam preporučite? Koga ima bilo ko u sali da nam preporuči, pošto 20 godina, 15 godina ne proizvodi ili je minimalna proizvodnja?
Koga imate da nam preporučite za Železaru? Ostavili ste nam da izdržavamo sa osam i po miliona evra svakog meseca gubitak. Koga imate, kažite mi? Evo, mučimo se imamo pet firmi sada sa kojima razgovaramo. Mučimo se. Neposredno pregovaramo, boga moleći da bar jedna hoće da uzme, boga moleći.
Samo mi pokažite gde je tu taj nekakav kriminal o kojem pričate. Ko je to sebi uzeo bilo šta? Naravno, da nije niko. Zato što u ovoj Vladi nema lopova. Zato što u ovoj Vladi nisu oni koji razmišljaju o tome kako će oni da budu bogatiji, a narod siromašniji, već ljudi rade da pokušaju nešto da naprave za svoj narod i za svoje ljude.
Još jedanput se izvinjavam za veoma ozbiljnu stvar i bilo je vrlo korisno i žao mi je što to naši ljudi nisu primetili za donacije, za transparentnost donacija i mislim da je strašno važno da svi ljudi mogu da vide ko je koliko novca dao.
Još jedna stvar zahvaljujući nekim drugima koji su mislili da će toliko novca oni da dobijaju. Nadam se da ćemo moći da promenimo u dogovoru sa vama Zakon o finansiranju političkih stranaka. U tom slučaju i stranka koju vodim će dati značajan doprinos poplavljenim područjima. To danas ne smemo po zakonu, zato što je nekada nekima smetalo, jer smo pomagali izgradnju kuća u Kraljevu i onda su doneli idiotsku odredbu da ne možete humanitarno, da stranke nemaju pravo da pružaju humanitarnu podršku svom stanovništvu.
U svakom slučaju bilo je veoma korisno da ovo čujemo. Držite me za reč, najkasnije u utorak imaćete na sajtu Vlade ili na sajtu Ministarstva finansija kompletno sve donacije ko je koliko para Srbiji dao. Hvala.

Reč ima narodni poslanik  Zoran Živković, dve minute izjašnjenje i zatvaramo krug sa vama poslaniče.

Nisam zadovoljan odgovorima. Nisam dobio nijedan precizan odgovor na bilo koje pitanje, neka nisu ni pomenuta kao recimo, plagijati. Što se tiče „Er Srbije“, da vas podsetim da je 2003. godine JAT je poslovao sa profitom, s tim što je imao istorijske dugove od pre, znači, nije imao gubitke tada.
Što se tiče ovih drugih pitanja, stvarno je lepo slušati to što govorite, ali tu nema nikakvog osnova. Vaše lepe želje su bez osnova i to je problem ove Vlade, i možda joj mesto u autobusu.
I konačno, nemojte da vičete na mene. Nisam ni član Vlade, niti član otadžbinske uprave.

Hvala poslaniče Živkoviću.
Pravo na pitanje ima Šaip Kamberi.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministra prosvete.
Kao što je upoznat nakon našeg razgovora, stanje u obrazovanju na albanskom jeziku u Bujanovcu i Preševu se nalazi u ogromnim problemima. Pitanje udžbenika je samo jedno od gorućih pitanja koje se ne rešava godinama. Međutim, činjenica da u Bujanovcu od šest osnovnih i srednjih škola, pet se nalazi u privremenim ili prinudnim merama, pokazuje kakvo je tamo stanje.
Ovakvo stanje nije samo posledica sukoba nadležnosti između lokalne samouprave i nacionalnog saveta već i nedovoljnog delovanja ili nedelovanja, ne činjenja prosvetnih inspekcija da se to pitanje reši čime se krše i odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja.
Pri ovakvom stanju, pitam ministra, kada će ministarstvo oglasiti konkurs za prijem prosvetnog inspektora za školsku upravu Leskovac sa znanjem albanskog jezika, jer bivši inspektor je penzionisan 15. maja ove godine, a do sada ministarstvo nije preduzelo nikakve mere da se to mesto popuni?
Drugo pitanje, koje mere preduzima ministarstvo da bi se postigla situacija da đaci Albanci od prvog do četvrtog razreda dobijaju apsolutno sve udžbenike, kao što dobijaju njihovi vršnjaci u drugim opštinama u Srbiji i bukvar, a ne samo delimično kako se to čini? Među udžbenicima koje primaju, primaju one prevode sa srpskog jezika koji više nisu u upotrebi na teritoriji Republike Srbije.