Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, vreme od ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Rekla sam da zatvaram krug replika, moje pravo.
(Marko Đurišić, s mesta: Kako to može?)
Tako što ću kažnjavati kada neko viče i govori predsedniku kako vi to…
(Marko Đurišić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Ne čujem vas apsolutno jer dobacujete, nismo van parlamenta.
Reč je dobila Gordana Čomić i ne mogu da prekinem govornika.
Izvolite, gospođo Čomić.

I kada bi neko hteo, ne bi mogao.
Želim da dam podršku amandmanu koji su podneli kolege narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, iz dva razloga. Prvi je što prepoznajem koncept koji je legitiman, legalan i Poslovnikom propisan.
Daću digresiju. Na moju žalost, jer sam bila jedina pri izradi Zakona o Narodnoj skupštini, koji sam potpisala, i u Radnoj grupi za Poslovnik Narodne skupštine, koja je imala predlog da se ovakvi amandmani i svi amandmani zaustave raspravom na odborima, svi danas koji s lakoćom zaborava o tome šta su govorili samo pre dve godine ili pre četiri godine, koji pokušavaju da pri podnošenju ovakvog amandmana diskvalifikuju čoveka, a ne sadržaj amandmana, prave jednu ozbiljnu grešku kada je u pitanju pravo našeg govora slobode u plenumu ili na odborima.
Jedan užasan nesporazum može da nastane ako je argument da amandman ne valja zbog toga koliko narodni poslanik ima iza sebe podrške u biračkom telu, kako se zove, čime se bavi, jer se to svodi na ad personam i ad hominem komunikaciju, koja može da bude dopustiva, ali nikakvog dobrog rezultata ne može da donese. To je onaj čuveni dijalog kada vi kažete da u amandmanu ili u predlogu zakona ne valja to i to, a sa druge strane iz bilo čijeg misaonog konteksta dobijete da ti je tata ružan ili da si ti već nešto uvredljivo. To je nedopustivo i ja zato zahvaljujem predsednici Narodne skupštine što nas je podsetila da narodni poslanici svoja prava i dužnosti imaju u mandatu narodnog poslanika, u Zakonu o Narodnoj skupštini i u pravu da dokle god u proceduri postoji mogućnost da se podnose amandmani kojima želi da se objasni, jer to je naš posao – objašnjavanje ljudima zašto ono što smatramo nedopustivim u nekom predlogu zakona mi kao narodni poslanici želimo da uklonimo ili zašto želimo da popravimo nešto ili zašto želimo da promenimo.
Svaka vrsta kvalifikacije sadržaja amandmana je dobrodošla, kao što ja pokušavam ovim svojim obraćanjem da objasnim zašto ću glasati za amandman kolega Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, jer poštujem njihovo pravo da u okviru poslovničkih mogućnosti na ovakav način spreče donošenje Zakona o privatizaciji, koji smatraju nedopustivim, koji smatraju budućim izvorom korupcije, način na koji čitaju strateško partnerstvo, gledajući prikrivenu skrivenu pogodbu, a pogotovo što se slažem sa tim da je Zakon o privatizaciji donesen kao pomoćno sredstvo da bi se rešio jedan ozbiljan problem, protiv čega nemam ništa, ali imam protiv da se jedno priča, drugo piše u odredbama zakona, a treće radi, kada je u pitanju privatizacija.
Izbor poslanika na sadržaj amandmana je njegov slobodan izbor. Izbor drugog poslanika da ga zbog toga diskvalifikuje po bilo kom njegovom osnovu je nedopustiv. Zato još jednom zahvalnost predsednici Narodne skupštine što nas je sve zajedno na to podsetila. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.
Po amandmanu?

Po Poslovniku.

Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, povređen je član 104. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku kojoj narodni poslanici pripadaju, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. O korišćenju prava iz st. 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.
Znači, ne možete vi pre nego što date reč gospodinu Babiću da kažete – zaključujem ovaj krug replika. To ne piše nigde u ovom članu. Mi smo pratili ovu diskusiju, nismo se javljali, nismo se uključivali, a onda je u poslednjem izlaganju gospodin Babić govorio uvredljivo o političkoj stranci kojoj ja pripadam. Ja sam tražio pravo na repliku, a vi mi niste dali pravo na repliku.
Ponovo apelujem na vas da nemate dvostruke aršine. Ne može gospodin Babić po ovom Poslovniku da se javi svaki put kada se spomene gospodin Vučić, ako to spominjanje nije uvredljivo. Ne može da bude osnov za repliku samo kad se kaže – premijer Vlade Republike Srbije, ako nije rečeno ništa uvredljivo vezano za to. Juče smo govorili o članu 8. Zakona o informisanju, kako izabrani predsednici moraju da trpe kritiku za svoj rad.
Molim vas, ne možete vi da dozvolite da se uvek krug replika završava tako što će neko iz Srpske narodne stranke da zatvori krug replika i vi da kažete moje diskreciono pravo, vi ili bilo koji drugi predsedavajući, uvek se tako završi, tako da gospodin Babić ima zadnju reč.
Molim vas da se pridržavate Poslovnika, da ravnopravno tretirate sve poslanike. Hvala vam.

Dva minuta, povreda Poslovnika. Zahvaljujem se. Obratiću pažnju na to što ste rekli i član 104, sami ste rekli da ne navodi ovo što se desilo u sali.
Reč sada ima Zoran Babić. Dakle, sami poslanici daju to na ovoj raspravi. Samo onako kako se očekuje od mene, stalno da dajem reč.
(Marko Đurišić, s mesta: Hoćete da mi date obrazloženje, i da me pitate da li će se glasati o tome, da li treba da se glasa. To treba da uradite po Poslovniku.)
Kada mi dozvolite, prvo moram da se trudim da čujem kada mi poslanici dobacuju s mesta, to je dodatan napor ako ne koristi mikrofon. Izuzetno, verujte mi i nemam tu dispoziciju da ulazim i izlazim iz sale kad hoću.
Ali, koliko sam vas razumela kada ste dobacivali, morate dozvoliti da završim rečenicu, a onda ide pitanje, da li ćemo da glasamo.
Dakle, ako ste me razumeli ili pažljivo slušali, upravo član 104, koji ste pročitali nije bilo moguće da je predsedavajući povredio.
Eto, saslušala sam vašu sugestiju pa sledeći put ću završiti krug sa nekim drugim poslanikom, ali krug replika se mora završiti u nekom momentu. Vi to dobro znate i predsedavajući ranije, bez obzira kojoj su stranci pripadali, imali su isto pravo da odrede kada su replike gotove.
Izvolite poslaniče, da li želite da glasamo o ovome?
(Marko Đurišić, s mesta: Da.)
Zahvaljujem. Glasaćemo svakako.
Sada ste sam izazvali, ali replika koju tražite ne postoji, replika na povredu Poslovnika.
(Zoran Babić, s mesta: Ne, replika u pitanju je povreda Poslovnika)
Dobro, izvolite. Koji član je povređen?

Povreda član 107. stav 1.
Nemam pravo i neću komentarisati prethodnog govornika, osim konstatacije da vodite sednicu sa demokratskom trpeljivošću i ponašajući se kao prva među jednakima, ja vam se na tome zahvaljujem, ali povredu Poslovnika reklamiram ne na prethodnog govornika, nego na izlaganje koleginice Čomić.