Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, moram da priznam da sam inače fasciniran u životu kada neko ko se poprilično ne razume u neku oblast želi pošto-poto da to objašnjava, čak se uporno javlja i pokušava da kroz obične političke fraze, generalno, kaže nešto što nije istina. Znate, elementarni je red da makar propitate nešto o javnom beležništvu, pa da to komentarišete. Priznajem, nikada ne bih imao tu hrabrost da se javim da polemišemo o vinogradarstvu sa uvaženim stručnjacima preko puta i zato to nikada ne bih sebi ni dopustio. Pročitao bih možda nešto.
Elem, prosto je neverovatno da neko tvrdi kako javno beležnički posao nije važan, nije bitan i da je, recimo, posao sudije ili, ne znam, posao tužioca bitniji posao. Ne znam ko to tako gradira, ali mogu da kažem da je pravnicima, pre svega onima koji su u praksi, koji su u pravosuđu, vrhunac karijere da budu javni beležnici. Vrhunac karijere je da budete javni beležnik i verujte mi iskreno u životu bih možda voleo to da budem, ali nisam siguran da ću ikada uspeti da položim pre svega javno beležnički ispit, zato što da biste bili javni beležnik morate da završite pravosudni ispit koji je jako težak, a mora da ga ima svaki sudija, tužilac ili advokat, a potom javnobeležnički koji je daleko teži od pravosudnog ispita, jer javni beležnik, kod njega je sve i nož i pogača. Ako već neko kritikuje možda ovakav zakon, zašta gospodine ministre možda ima uporište, ali morao bi da kritikuje one koji su donosili Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, jer tada smo potpuno nepripremljeni ušli u sve ovo. Tada je to navrat-nanos doneto. Zato danas trpimo ovakav haos.
Jedan od uvaženih kolega je svojevremeno ovde citirao, ne znajući naravno o kome se radi, ja mu to i ne zameram, ali citirao je čuvenu izreku Valtazara Bogišića u opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Baš je ovo tako. Teško ćete ovo ispraviti. Možete vi da donesete najbolji mogući zakon na svetu, ali ako nemate adekvatnu pripremu da se taj zakon primenjuje, vi više unosite haos, nego što ćete nešto korisno napraviti. Mi smo u našem pravosuđu takvu reformu imali da nam je i Venecijanska komisija to zamerala. Sada vraćamo neke sudije i tužioce na posao, a iz budžeta moraju da se obezbede plate zato što ih je neko eliminisao kako mu je palo na pamet. Pri tom donet je ZKP, sećate se, gospodine ministre, tužilačka istraga je tražena, zahtevana. Vrlo nepripremljeni smo u sve to ušli i danas morate da ispravljate sve ono što je neko radio navrat nanos kako bi se nekome dodvorio ili pokušao da prikaže kako smo mi zemlja koja nešto može da održi.
Tako je i ovaj zakon o javnom beležništvu donet tada kada je donet. Sada kroz ove tehničke mere, na neki način, sve ovo ispravljate. Moram sada, čitao sam pažljivo i jedan i drugi zakon, vezano za promet nepokretnosti, ali i za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, da vas pitam, možda kao laik ću ući u celu priču, i voleo bih da nam odgovorite. Recimo, član 3. Zakona o prometu nepokretnosti, kaže se – prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, tj. na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Nemam ništa protiv, ali bih voleo da mi kažete – da li se razmišljalo, dužni smo, ako idemo ka EU, da donosimo određene zakone vezane za restituciju, šta ćemo ako se to zemljište vrati prvobitnom vlasniku, a zgrada je sazidana, pa je neko prodao zgradu i zemljište? Imaćemo veliki problem tu. Mislim da je moralo da se povede računa o tome – šta u toj situaciji da radimo?
Drugo, vezano za član 4, mislim da bi ovo moglo da se ispravi. Zašto? U članu 4. stav 4. kaže – ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovor o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javno-beležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, dužan je da o tome upozori ugovornike i da to upozorenje unose u javno-beležnički zapis, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbije da sačini javno-beležnički zapis. Mislim da ovo nije dobro. Mislim da je trebalo pooštriti. Ako neko više puta prodaje nepokretnost, to je krivično delo. Ne može da ih upozori, nego mora odmah da im kaže – ne možete ovako nešto da overiti. Možda bi bio dužan da krivičnu prijavu podnese protiv takvog lica. Najčešće su to prevaranti, koji na taj način više puta prodaju stanove. Mislim da je trebalo biti oštriji u ovom segmentu zato što javni beležnik je dužan da kada sastavlja ugovor, jer je kod njega sve, nož i pogača, da proveri da li je taj stan već prodavan ranije. Ako to utvrdi, da kaže da ovo ne može da se overi, ne da ga upozori, nego da ne može da se overi i da ne postoji mogućnost overe ovako nečega.
Takođe, vezano za posebnu evidenciju, isti član, poslednji stav, propis kojim se bliže uređuje vođenje posebne evidencije stava 7. ovog člana, donosi ministar nadležan za pravosuđe. Slažem se i verujem da ćete vi to brzo doneti. Nikad nisam voleo takve zakone koji ostavljaju taj prostor da se nešto naknadno uredu, jer to stvara veliki prostor za razne probleme, za rupe u zakonu. Mislim da je ovde ipak trebalo voditi računa da se te evidencije već donesu, a ne da ostavljamo prostor. Nije isto da li ćete to doneti za šest meseci, deset dana, jer nekome je ovo možda veoma važno.
Mogu donekle da se složim sa primedbom da tamo gde nema beležnika, a tu naravno ne krivim vas krivim one koji su nepripremljeno ušli u čitavu ovu fazu, a to govorim o ljudima koji su 2011. godine na vrat na nos doneli Zakon o javnom beležništvu, veliki problem se stvara tamo gde su ostavljene prelaznim i završnim odredbama da to sud overava, jer znate postavlja se pitanje, mislim da je to uvaženi kolega na Odboru za pravosuđe lepo primetio, kako će se sudija potpisati kao beležnik ili kao sudija? Kako, ako je izričito propisano da javni beležnik je taj koji može to da overi? Kako će onda sudija da se potpiše? Mislim da tu može da nam se stvori veliki problem. Razumem vas da ovo mora da se prosto donese. Mi, ljudi, kasnimo u mnogo čemu, i ovo je nešto našta smo prinuđeni ne našom voljom ovako da sve ovo radimo, nego zato što kasnimo u mnogim stvarima. Zašto to neko ranije nije vodio računa? Pa, ne znam. Morate njih da pitate, ali generalno haos u pravosuđu nam je stvoren upravo negde u tom periodu 2009, 2010. godina pa na ovamo. Gotovo je nemoguće neke stvari ispraviti. Zaista je nemoguće. Ja vam se divim kako ovo radite, ali ćemo imati verujem tu dosta problema.
Što se tiče Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, primetio sam jednu stvar vezanu za član 3. i član 4. uvaženi ministre, gde recimo članom 3. jako dobro se definiše princip teritorijalnosti i da ne može da se potpis i rukopis overava van javno-beležničke kancelarije osim izuzetno što je članom 3. definisano kada možete izuzetno to da radite, ali onda u članu 4. u prvom stavu se derogira prethodni član, pa se kaže – ako je potpis, rukopis ili prepis bez opravdanog razloga overen izvan javno-beležničke kancelarije ili izvan službenog sedišta javnog beležnika to nije razlog za nepunovažnost overe, niti klauzili overavanju oduzima svojstvo javne isprave. Zašto je onda u prethodnom članu striktno propisano kako mora? Mislim da bi bilo čak dobro da se ovaj stav izbriše, ako me iskreno pitate. Nema razloga ako je nešto striktno propisano da sledećim članom potpuno derogirate.
Još sam neke primedbe, tehnički prirode, prosto uvideo, i mislim da u cilju poboljšanja samog zakona ne bi bilo loše da eventualno uzmete da ovo razmotrite. Vezano je za član 27. Zakona o overavanju odštampanog primerka elektronskog dokumenta, gde se kaže – javni beležnik može potvrditi da je odštampani primerak podudaran. Znate - to može da znači ali i ne mora. Mora da se kaže - javni beležnik potvrđuje ili ne potvrđuje, ali sada znači može da potvrdi. Malo je neprecizno, a šta ako ne potvrdi? Šta ako odbije da potvrdi? Pročitao sam i nastavak, znam šta kažete, ali mislim da bi čisto radi preciznosti trebalo razmisliti o tome.
Vezano za član 14. istog zakona gde se kaže – overavanje blanko potpisa nije dozvoljeno, što se slažem, ali onda se recimo definiše pod kojim uslovima to može, odnosno da se pruže neki okvirni podaci. Šta su okvirni podaci? Trebalo bi ipak reći i definisati koji su to okvirni podaci koji bi možda mogli da omoguće da se tako nešto omogući, odnosno da se overi.
U svakom slučaju, zakoni kao zakoni su plod i vremenskog cajtmonta i nečega što vi sada morate da ispravljate ni krivi ni dužni zato što je neko bio neodgovoran u ranijem periodu. Prosto, i ja i kolege iz SNS ćemo ovo podržati. Tako nešto moramo da podržimo. Smatram da je bolje imati i ovakvu vrstu definicije šta i kako da se radi u državi nego nemati ništa. Mislim da u nekom narednom periodu bi ovo sve moralo da sazri i da se bolje upotrebi. To što nemamo danas dovoljan broj beležnika, znate, kada je neko 2011. godine doneo zakon pa punih godinu i po dana, koliko već, nije imao ni jednog jedinog beležnika, niti se potrudio da išta uskladi kako bi taj zakon mogao da se primenjuje, danas ipak ova država ima 94 beležnika, što je veoma važno.
Njima savetujem da budu časni i pošteni ljudi, jer se kaže da onaj ko je beležnik tri svoje generacije naredne može da obezbedi. U Hrvatskoj ste imali slučaj da su mnogi javni beležnici bili pohapšeni zbog svojih malverzacija. Nadam se da ovde to niko neće raditi i da će zaista služiti državi i da će poštovati ovu državu, a javni beležnik je zaista zvanje koje bi svako trebao sa velikom čašću da prihvati. Iskren da vam budem, svaki pravnik može da zavidi onome ko postane javni beležnik zato što to jeste vrhunac u pravosudnoj karijeri.