Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branko Đurović. Izvolite, dr Đuroviću.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, ljudski resurs je krucijalni faktor u razvoju svakog zdravstvenog sistema, i to u svim njegovim pojavnim oblicima – promociji, prevenciji i lečenju.
Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“, Republičkog zavoda za statistiku, Pravilniku o specijalizacijama i subspecijalizacijama, kao i pravilnika vezan za uslove obavljanja zdravstvene delatnosti, uočena je povećana starosna struktura zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika. Deficitarne medicinske grane se definišu na osnovu smanjenog broja zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u odnosu na već unapred definisane normative.
Sve ovo prethodno govori da je neophodno da zdravstveni radnici po završetku osnovnih studija, po završetku pripravničkog staža i polaganju državnog ispita, se odmah šalju na specijalizaciju odnosno ako se radi o specijalistima, da se šalju na subspecijalističke studije.
U zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže za 2013. godinu bilo je ukupno 126.288 zaposlenih. Broj zaposlenih doktora medicine na neodređeno vreme, ovaj podatak je validan za 31. decembar 2013. godine, iznosi 21.607, a od tog broja je 15.295 u rangu specijalista medicine. Za tu 2013. godinu imamo normativ koji glasi - 307 lekara na 100.000 stanovnika. Godine 2011. zemlje EU su imale normativ – 346 lekara na ovu istu populaciju stanovnika. Zemlje EU su imale 308 lekara na 100.000 stanovnika sad već davne 2004. godine.
Šta je potrebno da upoznamo javnost Srbije? To je ta jedna diskrepanca u ovom normativu lekara na 100.000 stanovnika. Imamo 209 lekara u Sremskom okrugu, dok u Moravskom odnosno Nišavskom okrugu imamo povećan broj i on iznosi 426 lekara na 100.000 stanovnika. Ovi podaci u stvari istovremeno nam daju predikciju koje bi trebale da budu naše aktivnosti u daljem razvoju zdravstvenog sistema.
Broj specijalističkih grana u Republici Srbiji vezan za doktore medicine iznosi 46, a subspecijalističkih grana iznosi 43. Ono što je alarmantno, prosečna starost doktora medicine na teritorije Republike Srbije iznosi za one koji su završili specijalizaciju ili su u toku specijalizacije ili subspecijalizacije 48,5 godina, a oni koji su završili neku specijalizaciju ili subspecijalizaciju, ta starosna struktura je veća i iznosi 50,4 godine. U pojedinim deficitarnim granama medicine ta prosečna starosna dob iznosi 47,5 godina.
Naša Republika stari u sve većem procentu i to je dobro. To je jedan od indikatora našeg zdravstvenog sistema, jer je 17,40% stanovnika starije od 65 godina. Koja patologija medicinska dominira u ovoj populacionoj strukturi? To su nezarazne bolesti. U sklopu nezaraznih bolesti podrazumevamo bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, dijabetes, hroničnu plućnu opstruktivnu bolest, povrede i druge. To je nešto što je ekvivalentno i sa drugim zemljama Evrope i sveta. Ali, ono što je zabrinjavajuće, ova populacija nezaraznih bolesti je dominantna u našem stanovništvu i do 65. godine.
U Republici Srbiji, i to treba ovde apostrofirati, godišnje umre 100.000 ljudi. Svaki drugi umire zbog bolesti srca i krvnih sudova, svaki peti zbog nekog oblika maligne neoplazme, svaki deseti zbog povrede, komplikacije dijabeta i hronične opstruktivne bolesti. U poslednjih 20 godina mi imamo eksploziju, povećanu incidenciju malignih neoplazmi i komplikacija vezanih za šećernu bolest, odnosno dijabet.
Učešće specijalista starijih od 55 godina je sledeće: kod pedijatara – 28% je starije od 55 godina; kod anesteziologa – 18,2%; kod ginekologa – 16,8%; internista – 16,9% i kod radiologa – 15,4%.
Plan sprovođenja organizovanog nacionalnog skrininga malignih neoplazmi, a tu prevashodno mislimo kad govorimo o ženskoj populaciji na karcinom dojke i karcinom grlića materice i što se tiče oba pola na karcinom debelog creva, predviđa da u sledećih pet godina imamo obuhvat od 100%. Znači, praktično, svi građani Republike Srbije treba da budu u sklopu organizovanog nacionalnog skrininga za maligne neoplazme.
Lista čekanja je sigurno je jedan od glavnih indikatora stanja, odnosno kvaliteta zdravstvenog sistema zemlje. Kako je ona izgleda u našoj zemlji za 2012. godinu? Najduže se čekalo na ortopedske intervencije, zamene kuka i za protezu kolena, 241,4 dana, potom, oftamološke operacije zamena sočiva kod katarakte, prosečno vreme čekanja je iznosilo 259,8 dana. Ono što je na zadovoljavajućem nivou to je čekanje na procedure invazivne kardiologije. Te procedure u sklopu kliničko- bolničkih centara iznose 30,8 dana, a u sklopu kliničkih centara iznose 96 ,7 dana. Šta to znači? Pa to nam daje opet jednu predikciju gde treba da povećamo aktivnosti u razvoju zdravstvenog sistema. Znači, potrebno je da povećamo obim posla na nivou kliničko-bolničkih centara i da uposlimo veći broj specijalista u sklopu kliničkih centara.
Postavlja se sada jedno suštinsko pitanje - da li će promena ovog člana 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti imati pozitivnu reperkusiju na sledeće naše rangiranje za 2014. godinu od strane Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa?

Molim poslanike sa desne strane… Poslanik koji izlaže je mislio da mu dobacujete zbog buke. Molim vas.

Da li mogu da zamolim predsednicu Skupštine da mi omogući uobičajene uslove za prezentaciju?

Trudim se. Zavisi od vaših kolega.
Čuli ste molbu poslanika koja je upućena poslanicima, ne predsedavajućem, ja slušam vaše izlaganje.

Ja samo molim predsedavajuću da uspostavi uobičajene uslove za rad…

Recite mi samo šta želite. Hoćete da prekinem sednicu?

Ne.

Onda molim kolege da omoguće rad.
Izvolite poslaniče, samo vi nastavite.
Nemoguća je apsolutna tišina. Izvolite.

Kao što znamo na osnovu rangiranja Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa mi se nalazimo na poslednjem 35. mestu u rangiranju zdravstvenih sistema evropskih zemalja.
Godine 2013, 18. decembra na sednici Odbora Narodne skupštine za zdravlje i porodicu bili su gosti dvojica čelnih ljudi Evropskog potrošačkog zdravstvenog indeksa, odnosno European health consumer index koji su nam dali svoje viđenje vezano za zdravstveni sistem Republike Srbije i šta bi eventualno tu trebalo promeniti.
Johan Hjertvist je predsednik jedne privatne kompanije sa sedištem u Švedskoj koja vrši analizu kvaliteta zdravstvenih sistema evropskih zemalja i Kanade. Finansira se od stane Evropskog parlamenta. Ta privatna kompanija se naziva Helt konzumer pauer haus HCP. Ta privatna kompanija, znači finansirana od strane Evropskog parlamenta, je počela svoj život 2004. godine i njihov najznačajniji produkt je jedan klinička studija koja je počela svoj život sledeće, 2005. godine. To je taj Evropski zdravstveni potrošački indeks, odnosno European health consumer index. Izvršni direktor ove studije, ovog projekta je gospodin Arne Bjorberg.
Znači, njih dvojica su bili gosti ovde u Narodnoj skupštini 18. decembra 2013. godine na sednici Odbora za zdravlje i porodicu. Tu je gospodin Arne Bjorberg izneo na osnovu čega se rangiraju evropske zemlje. One se rangiraju na osnovu javnih statističkih podataka koja svaka zemlja prezentuje na osnovu rezultata anketa među pacijentima određene zemlje i na osnovu nezavisnog istraživanja od strane Helt konzumer pauer hausa. To je ova privatna kompanija o kojoj sam pričao malopre.
Indeks za 2013. godinu je rangirao 35 evropskih zemalja gde je praktično u sklopu testiranja svake zemlje testirano 48 indikatora koji obuhvataju šest najznačajnih oblasti vezanih za pružanje zdravstvenih usluga na nivou pacijenata. Te oblasti su sledeće – prava i obaveštenost pacijenata, pod dva – pristupačnost lečenju, pod pristupačnost lečenju podrazumevaju se liste čekanja, pod tri – ishod lečenja, četiri – raspon i dostupnost pružanja zdravstvenih usluga, pet – farmaceutska sredstva, šesta grupa koja je promovisana 2013. godine vezana je za prevenciju i za osam indikatora.
Na osnovu svih ovih pokazatelja, definisanja 48 indikatora RS što u praktičnom smislu podrazumeva odgovor na 1700 pitanja vezanih za ove indikatore, na osnovu analize 1700 ocena mi smo zauzeli poslednje mesto i 2013. i 2012. godine. Na toj sednici gospodin Arne Bjorberg je dao svoje viđenje kako može da se promeni zdravstveni sistem Srbije. Treba uvesti postulat transparentnosti što podrazumeva objavljivanje rada i kvaliteta rada pojedinih bolnica i zaposlenih unutar tih bolnica.
Zašto su bolnice ovde apostrofirane u toj predikciji kako bi mogli da pomognemo i da unapredimo zdravstveni sistem RS. Zato što su bolnice ili sekundarni odnosno tercijalni nivo zdravstvene zaštite najveći generatori trošenja u zdravstvenom sistemu. U Srbiji budžet za zdravstvo iznosi 2 milijarde dolara, 60% od tog budžeta odlazi na rad bolnica. To znači da praktično za rad bolnica na sekundarnom i tercijalnom nivou RS troši svake godine jednu milijardu i 200 miliona evra.
Za 2013. godinu European health consumer index je koristio što se tiče svog finansiranja neograničene grantove, odnosno finansijske donacije od strane tri institucije. Prva institucija „Fajzer“, najjača farmaceutska multinacionalna kompanija. Pod dva firma „Medikaver“ iz Belgije i tri – firma New direction faundacion. Tako da praktično ECHI odnosno European health consumer index apsolutno ima jednu transparentnost u svom radu.
Ako sada gledamo kakav treba da bude rezultat promene ovog 184. člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti na poboljšanje nekih od ovih indikatora koje sam naveo možemo da kažemo da očekujemo pozitivan rezultat i pozitivan ishod.
U Danu za glasanje poslanički klub SDPS će glasati za s tim da želimo i nadamo se da je ovo početak jednog sveobuhvatnog ciklusa reorganizacije zdravstvenog sistema RS. Hvala na pažnji.