Reč ima dr Dušan Milisavljević.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre prvi put ste u ovoj sali u ulozi ministra zdravlja i želim vam dobrodošlicu.
Lično sam očekivao da ćete kao prvi ulazak u ovu salu Skupštine Srbije ući sa većim brojem izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti ili čak možda sa novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, s obzirom da je sistem zdravstva u Srbiji i unazad više od dvadeset i nešto godina kontinuirano, svakodnevno, svakog meseca, svake godine bio sve lošiji i lošiji, da bi doživeo kolaps u nekoliko zadnjih godina. Ono što trenutno postoji u Srbiji kao sistem zdravstva je jedno nefunkcionalno stanje i za pacijente, ali i za lekare koji su u puno situacija, u puno bolnica u nemogućnosti da pruže to svoje znanje koje imaju i da pruže zdravstvenu zaštitu našim građanima koji to svakodnevno vide. Tako da se iskreno nadam da je ovo početak jednog dubljeg procesa reforme sektora zdravstva, a ne samo jedan mali znak da se nešto radi, a da vas neko onda zaustavi ili nešto stane.
Ono što želim da kažem u vezi vašeg današnjeg predloga, i kao lekar i kao profesor uvek podržavam da mladi lekari imaju šansu da što pre dođu do zaposlenja, da što pre dođu do specijalizacije i to je dobra stvar, to jeste dobra stvar. Međutim, moram da vas obavestim da je prethodna Vlada 2013. godine zaustavila prijeme mladih lekara i to zakonskim putem gde je nadležno Ministarstvo finansija koje mora da dobije plan zapošljavanja lekara, da ono odobri, zavisno od sredstava. Bivša ministarka zdravlja, prof. dr Slavica Đukić Dejanović je imala te probleme, tako da kada govorite da je ovo način da se mladi lekari zaustave da ne odlaze u inostranstvo, kažem vam da nije. Ovo je samo jedan način da se deca uposle posle fakulteta, da imaju šansu da specijaliziraju, da stiču nova znanja, ali nije način da ona nađu posao, s obzirom da još uvek postoje ta pravila igre gde Ministarstvo finansija reguliše koliko ćete moći da zaposlite mladih lekara.
Potrebno je da kao Ministarstvo zdravlja uradite jedan detaljniji plan zdravstveni mreža, zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji, kao i redefinisanje potrebnog zdravstvenog kadra u našoj Republici.
Više puta sam vas slušao otkada ste postali ministar, rekli ste da Srbija ima višak lekara, da se puno više lekara edukuje i školuje nego što je to možda Srbiji potrebno, a svedoci ste da ste i sami izgovarali, a i danas ste izgovorili da se Srbija suočava sa starom doktorskom strukturom, da je prosek godina lekara između 45 i 46 godina, što i jeste tačno. I na svom primeru mogu da vam kažem da sam jedan od najmlađih lekara na svojoj klinici sa svojih 46 godina i da nam polakko lekarska struka stari, polako odlazi u penziju, da nas mladi lekari napuštaju i to je jedan veliki problem sa kojim se vi svakako suočavate. To je nešto što moramo da rešimo i to morate vi da redefinišete, jer niko drugi ne može da reši ovaj problem kao vi sada na toj poziciji.
Vi imate idealnu šansu, s obzirom da nikada ni jedna stranka nije držala objedinjeno zdravstvo i sektor zdravlja od Republičkog fonda do brojnih direktora KC, brojnih direktora zdravstvenih ustanova, koji na žalost, puno puta smo imali prilike da čujemo da će biti izabrani po struci, po kvalitetu, ali se uglavnom nastavlja praksa iz ranijih godina, iz godina gde su različite političke stranke vodile Ministarstvo zdravlja i gde su se uglavnom ti direktori postavljali po političkoj podobnosti, da li su pripadnici jedne, druge ili treće koalicione stranke.
Mislim da svi zajedno trebamo da shvatimo da imamo problem sa mešanjem politike u sve segmente i u sve pore društva i da zdravstvo moramo da zaštitimo, i vi kao vlast i mi kao opozicija da kažemo da je dosta više da politika određuje ko će voditi neke bitne zdravstvene ustanove, da politika određuje ko će biti primljen i da se lekari primaju samo po tome da li su članovi neke političke stranke, a da neka dobra deca, ja kao profesor Medicinskog fakulteta mogu vam reći da mi imamo zlatnu i dobru decu, pogotovo iz unutrašnjosti zemlje, koja studiraju u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, koja dođu sa juga Srbije, dođu iz zapadne Srbije, koja teško sastavljaju kraj sa krajem i koja vrlo poštenim radom zasluže svoje ocene, a onda u jednom trenutku nemaju mogućnosti da se zaposle upravo zbog toga što nisu članovi neke stranke ili nisu deca nekog od profesora koji radi na tom medicinskom fakultetu. Upravo ta deca se vraćaju u neka mala mesta kao što su Sjenica, Ivanjica, Bosilegrad, Vladičin Han. Dobro bi bilo kada bi i oni imali šansu u tim mestima da pruže zdravstvenu zaštitu svojim sugrađanima, ali na žalost u velikom procentu oni polako napuštaju Srbiju.
U pređašnjem sazivu smo imali izjavu iz prethodnog Ministarstva zdravlja da je to dobro da oni budu naši ambasadori u svetu, da oni zastupaju Srbiju, srpsku medicinu. Tada se nisam slagao, ne slažem se ni sada. Ako država, ovako siromašna, ulaže puno novca u edukaciju našeg najmpametnijeg sloja društva, naše najpametnije dece, nema taj luksuz ni najbogatija država da tako lako gleda kako nam ta deca odlaze, nego da nađe načina kako da ih zaustavi. Ovo jeste jedan od načina, jedan početak da se ta deca zainteresuju, da kažu – evo, mogu da ostanem ovde, mogu da nastavim da specijaliziram neku svoju specijalizaciju i da neke četiri godine se odloži ta definitivna odluka, ali moramo da im pružimo priliku da oni znaju da imaju prilike, da se zaposle na jednom transparentnom konkursu gde neće uticati to da li je on član DS ili SNS, nego će uticati to da li on zna ili ne zna.
Na žalost, u Srbiji, i profesor Ristić je pre nekoliko dana u „Politici“ otvorio tu temu, bio sam jedan od sagovornika u tom članku gde je govorio da slabo kvalitetniji kadrovi ulaze u KC. Ne bih se složio sa tom njegovom formulacijom, ali se slažem da moramo da otvorimo mogućnost da nas najbolji leče u KC. Klinički centri su najreferentniji centri, vi kada iz jugoistoka Srbije pošaljete pacijenta u Niški KC on nema šanse da ga šalje dalje, on mora tu da zbrine tog pacijenta. Kada se pacijent pošalje u Beograd, iz Beograda više nemate gde da pošaljete pacijenta, on tu mora biti zbrinut i zbog toga je više nego neophodno da u KC rade deca, mladi lekari da se zapošljavaju koji su najpametniji, a mi ih imamo, ali im okrećemo leđa.
Predlažem i ovim putem da se napravi javni konkurs, transparentni konkurs, ne samo da bude uticaj koji je prosek bio na fakultetu, nego da se i kvalifikacioni test znanja napravi za svaki taj prijem, da mediji imaju prilike to da prenose, da svako može da vidi taj test koji je uradio kolega, da li je on stvarno pametniji od njega, da li je bolji od njega i da pružimo priliku da stvarno po prvi put u Srbiji okrenemo leđa politici što se tiče zdravstva i da kažemo – dosta više, ne možete vršiti pritisak na nas, hoćemo najbolju decu da zaposlimo u naše ustanove da nas leče. Jedno je politička pripadnost, a drugo je kada vam neko manje sposoban stavi skalpel na glavu ili vas leči. Potrebno je da imamo, a imamo pametnu decu, da im pružimo prilike da se edukuju u našim najreferentnijim ustanovama.
Kada pričamo o edukaciji i specijalizacijama, to sam i prošlom ministru i pretprošlom ministru predlagao, ali je to ostalo samo na predlogu. Koristim priliku, vi ste mi treći ministar kome ću to predložiti, a to je, s obzirom da se i vi i mi, i kao SNS i kao DS zalažemo za što pre priključenje EU, još jedanput šaljem apel da se usklade sve specijalizacije na medicinskim fakultetima u Srbiji sa evropskim. Sada to nije slučaj, sada se to izbegava. Moja specijalizacija iz otorine traje četiri godine, a u Evropi traje pet godina. Ne verujem da su oni u Evropi gluplji od naše dece, pa da moraju da uče pet godina, nego imaju program koji je vrlo kvalitetan i koji je više baziran na praktičnom radu koji omogućava mladom lekaru da nakon završene specijalizacije i subspecijalizacije krene u samostalan, jedan ozbiljan hirurški rad. Tako da, program specijalizacija mora biti prioritet naše Vlade, nije bitno ko vodi ovu Vladu, cilj nam je isti da se priključimo EU i da prihvatimo neke evropske standarde koji oni imaju.
Kada govorim o medicinskim fakultetima i specijalizacijama, pitaću vas, to sam preko tvitera otvorio temu, niko nije reagovao od medija, postaviću vam i ovde pitanje. Šta je uloga Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, da školuje kadar za Srbiju, KiM, EU ili su to mala vrata za decu koja nisu mogla da polože prijemne ispite na Beogradskom, Niškom, Kragujevačkom i Novosadskom Medicinskom fakultetu? Mi te lekare školujemo tamo, ti lekari se možda prave u toj jednoj masi koja posle toga ne može biti zaposlena u Srbiji. Siromašna smo zemlja, potrebno je da shvatimo da moramo da racionalizujemo kadar, moramo da shvatimo da ne možemo tako lako se rasipati.
Sledeće pitanje vama, u okviru ovih isto specijalizacija. Morate da preuzmete ingerencije, ja ne znam kako je to neko nekada nesrećno napravio da Ministarstvo prosvete bude nadležno medicinskim fakultetima, da Ministarstvo prosvete daje kvote medicinskim fakultetima ko koliko može da upiše mladih studenata.
Kada se i te kvote daju, ja vam kažem iz iskustva da sam svedok mnogih medicinskih fakulteta da su prekoračivali tu upisnu kvotu da bi što više novca uzeli od tih samofinansirajućih studenata, da bi bili sa većim platama ti profesori.
Znači, potrebno je da racionalizujemo i da znamo, ako imamo više od 2500 hiljade mladih studenata, mladih lekara na birou, a svake godine upisujemo sve više i više,
Znači, moramo domaćinski da vodimo tu jednu upisnu politiku i da znamo koga upisujemo i zašto ga upisujemo i gde će to dete posle kao lekar, da li će biti na birou, da li će biti na benzinskoj pumpi, kao što jedan moj kolega prodaje benzin, da li će učiti nemački jezik da napusti ovu državu i ovu Srbiju.
Vratio bih se na probleme sa kojima se susreće naše srpsko zdravstvo. Kolega je u prethodnom govoru spomenuo da smo ocenjeni, da smo sa brojnim parametrima, ja ću reći kojim parametrima pošto on nije spomenuo, da smo po oboljevanju od kardiovaskularnih oboljenja među prvima u Evropi, da smo po smrtnosti od infarkta miokarda među prvima u Evropi.
Svakog dana u Srbiji samo od infarkta miokarda, ne od kardiovaskularnih bolesti, od infarkta miokarda, umre 15 naših građana. Da smo prvi po oboljevanju od onkoloških oboljenja, ne samo od glave i vrata kojima se ja bavim, nego i drugih organa u našem telu. Tako da, ovo sve pokazuje da moramo mnogo više baciti pažnju na preventivu.
Moramo mnogo više baciti pažnju na jedno pristojnije ponašanje i lekara, a ono što ja volim da kažem iz zdravstvenog sistema i zdravstvene administracije koja se gospodine ministre u prethodnim godinama otuđila.
Otuđila se od građana Srbije, pogotovo Republički Fond zdravstvenog osiguranja koji je postao država u državi, pa čak i vi kao ministar pitanje je koliko imate ingerencija, možda politički sada imate moć pa neku malu mogućnost imate da izvršite pritisak, ali to vam je država u državi.
Kod koga je novac, on komanduje tim novcem, raspoređuje taj novac kako hoće i unazad 20 godina se malo bahato trošio taj novac građana Srbije, bahato su se odbijali i građani koji su bili bolesni, pa su građani morali dodatno da sakupljaju novac preko sms poruka humanitarnih akcija i svega ostalog, a nisu imali ono osnovno pravo koje im garantuje Ustav, koje im garantuje zakon kada platite osiguranje da imate pravo da budete lečeni. To je nešto što je jako bitno.
Najavljujete pravljenje humanitarnog fonda što je bila tema i u ovoj Skupštini, bila je tema i na skupštinskom Odboru za zdravlje i porodicu u prethodnom sazivu.
Mogu da kažem da moramo naći načina i sredstava da pokrijemo što veći broj obolele dece. Međutim, kada pričamo o humanitarnom fondu iza koga bi stajala država, ja sam protiv takvog fonda da stoji država. Država je država. Država nije nevladina organizacija da bi sakupljala novac preko humanitarnih akcija, država ima zakone, ima parlament, ima institucije, ima svoj fond, nije humanitarni, a taj Fond se zove Republički Fond zdravstvenog osiguranja, gde se sakuplja taj novac.
Humanitarni fondovi postoje, i Vlade Divac ga ima, ima ga Aleksandar Šapić, ima ga Sergej Trifunović, ima Dragica Nikolić, imaju mnoge poznate javne ličnosti, imamo i Zakon o humanitarnim fondovima koji jasno preciziraju kako se sakuplja novac.
Slali ste više puta poruke da ćemo iz tog fonda lečiti decu sa retkim bolestima, da ćemo lečiti decu koja boluju, da ih šaljemo u inostranstvo.
Želim da vas podsetim da po pravilniku o lečenju građana Srbije u inostranstvu, Republički Fond jasno precizira prava i obaveze fonda i osiguranika i da imamo mogućnosti da šaljemo naše građane u inostranstvu.
Ono što treba jasno da kažemo, to je da postoje neke bolesti koje nisu predviđene pravilnikom Republičkog Fonda i da taj fond treba da bude za decu koja nisu sagledana ovim Republičkim Fondom.
Možemo da kažemo i drugo, da sam ja ministar, ja bih našao način da preko Republičkog Fonda pokrijem što veću paletu, pa ako se vratim u jedan vremenski vremeplov, i vi ste bili uključeni kada smo pokretali inicijativu ovde u parlamentu za transplantaciju srca i transplantaciju pluća u inostranstvu, a Republički Fond i pravnici Republičkog Fonda, ne rukovodstvo, ali pravnici su rekli da inicijativa nije ustavna.
Ja sam tada bio poražen kao lekar da neko kaže, kada nekoga šaljete na transplantaciju srca ili pluća, nije ustavna kategorija i mislim da Ustav jasno kaže i garantuje naša prava kao građana, kao pacijenta i kao bolesnika, tako da oko ovog fonda ćemo više informacija dobiti i pričati o tome, ali vas pozivam da uđete u jednu ozbiljniju reformu Republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja i taj fond nije reformisan, on se otuđio i ti ljudi koji tamo sede nemaju mnogo sluha ili nemaju para, ne znam šta je, ali neki pacijenti nisu smeli da budu odbijeni, neki pacijenti i nisu više živi, zbog toga što nije adekvatno reagovala lekarska struka i nisu reagovale naše osiguravajuće kuće.
To su teme koje pored vaših izveštaja, gde ste izneli podatke koliko imamo zdravstvenih radnika po regionima, izneli ste podatke da imamo puno lista čekanja. Liste čekanja jesu tema, jesu parametar koji je procenjivao „european health consumer index“, ali ono što niko nije rekao, to je korupcija.
Malo se u zadnje vreme zaćutalo o korupciji, a ja vam kažem da korupcija postoji i da korupcija razjeda srpsko društvo u celini, pa nije ni zdravstvo izuzeto iz toga, ali je tema različitih tabloida i novina uglavnom mala korupcija, odnosno gde lekar uzme 250 ili 100 evra, a ona velika korupcija koja leži u velikim tenderima, u velikim ugovorima sa farmaceutskim kućama, u velikom uništenju „Galenike“ kao jednog giganta srpske i bivše Jugoslavije, farmaceutske industrije, afera leži u „Torlaku“, u kome je država ulagala milione evra, koji je bio referentan za bezbedne vakcine i to se sve kaže i odjednom se zaćuti.
Mislim da su to teme o kojima ne smemo ćutati, to su teme koje moramo jasno da otvorimo.
Ispitivanje kliničke studije nekih lekova, a evo ovde za govornicom, pošto imam imunitet, to ću da izgovorim, mene interesuje da Ministarstvo zdravlja dostavi skupštinskom Odboru za zdravlje i porodicu ili meni kao poslaniku, imam pravo i to da pitam, koliko se novih lekova ispituje na građanima Srbije? Koliko se lekova ispituje u Francuskoj i Americi, da li su građani Srbije za neke lekove jedini ili ima li nekih drugih naroda, ali mene interesuju narodi zapadnih zemalja i američkih zemalja, da li se neki lekovi koji se ispituju kod nas, ispituju i u Americi i u Evropi.
Mnogo se velike pare okreću tu oko tih studija i moramo da budemo svesni da je to prva zona sumraka koja mora da bude transparentnija, da se vidi koja farmaceutska kuća, koji lekovi, koji su nam građani podvrgnuti tim lekovima i da li se ti isti lekovi proveravaju u Francuskoj, Nemačkoj, Izraelu ili Americi.
Mogu da kažem da zdravstvo kao zdravstvo, danas otvara prvi put jednu temu sa edukacijom mladih lekara i sa specijalizacijama, a završiću time i ponoviću da sam očekivao da ćete ući sa detaljnijim planom reforme.
Mogu da kažem da ću uvek podržati svaki dobar predlog koji dovodi do poboljšanja zdravstvene zaštite građana Srbije, podržaću predlog koji dovodi do olakšavanja mladim lekarima da dobiju posao, ali neću dozvoliti da se demagogijom kaže, sada lekari imaju pravo i mogućnost da se zaposle odmah, kada još uvek postoji blokada Ministarstva finansija i dajte da tu blokadu, i taj plan mreže koju je pravio G17, a to je jedna od najvećih grešaka DS, puštanja samovolje te stranke u sektoru zdravstva koja je napravila loše poteze gde je upitanju zdravstvo i kada ćemo moći da ga izvučemo na neke zdrave noge, da kažemo šta radimo, kako radimo i da u ovoj Skupštini što pre izađete sa detaljnijim planom o novoj zdravstvenoj zaštiti, a možda i pre toga reformi Republičkog Fonda zdravstvenog osiguranja koji se oteo kontroli u upitanju je da li vas kao ministra sluša. Hvala.

Prijavite se ministre.
Reč ima ministar Lončar.

Pokušaću na što više stvari da vam odgovorim. Hteo sam samo da budem iskren prema toj deci koja upisuju fakultet, da im dam činjenice koje postoje, a koje oni nisu znali, a to je koliko ljudi čeka na posao u ovom momentu, a ja ne mogu da pričam ni za ranije, ni za kasnije koliko će čekati i treba da znaju koliko ljudi se upiše u jednoj godini na studije medicine.
Mislim da je osnovno da im kažemo kakva je trenutna situacija, da oni sami mogu da procene i da vide kakva je tu perspektiva, jer oni sa najvećim entuzijazmom upišu fakultet i muče se, dođu odakle dođu, završe ga, a onda dođu kod ministra i kažu - sve što je bilo do nas mi smo odradili. Žrtvovali smo se smatrali smo ako nas je država prepoznala, upisala na budžet, da smo mi svoj deo odradili, da smo mi potrebni državi i da nas čeka posao.
Iz tog razloga, a ovo što ste rekli da je to razdvojeno, da mi nemamo mnogo uticaja, sam apelovao na sve dekane medicinskih fakulteta, ako se sećate, da sednu, da naprave podatke, pa je bilo da ja hoću da ukinem da se upisuju ljudi na Medicinski fakultet. Jedino što sam ih molio, sedite, dogovorite se, vidite koje su činjenice, koji su to brojevi koji nama idu, da budemo iskreni prema toj deci. Ne želim da nastavnici, profesori ostaju bez posla, ali između toga da neko ima manji fond vežbi, predavanja i onoga da deca završe, pa da dođu da očekuju, a da ne možete ništa da im pružite, više sam da budemo iskreni prema toj deci koje se žrtvuju tih šest godina i prežive ovde šta prežive odvoje se od kuće, dođu roditelji tamo, da li imaju novca da im pošalju ili nemaju i slično, i onda gde će?
Pokušavaju da nostrifikuju, pa ambasador Norveške mi se redovno zahvaljuje. Vrhunski kadrovi, redovno me zove na ručak, ne znaju kako da se zahvale ljudi. Mi sve odradimo i školujemo ljude, spremimo ih oni preuzmu, prezadovoljni su. Pa, da li je to logika? Ako je to logika onda na vreme trebamo njima da kažemo – deco, to je vaša perspektiva. Iskoristite državu iškolujte se, učite Norveški, dobićete posao, dobićete odlične uslove, ne znam gde ćete raditi tamo na nekom pustom ostrvu ili gde, ali to vam je perspektiva. To je po meni ovo.
To je bio moj apel dekanima medicinskih fakulteta hajde da usaglasimo, hajde da budemo realni, da li je to ovaj broj ako imamo preko 2.500 lekara koji čekaju i te ćemo ljude da zaposlimo, jer imamo ove ljude koji odlaze u penziju, imamo ljude koji odlaze u inostranstvo, imamo starosnu granicu koja neminovno ide. Što se tiče Ministarstva finansija stvarno ne očekujem da neko može da kaže - znate nemamo sredstva da se lečimo. Mislim stvarno u to ne želim da verujem.
To je bio jedini razlog. Upisujemo preko 1.000 ljudi godišnje, a imamo 2.500 hiljade koji čekaju na posao. Da li krijemo nešto? Hajde da damo sve. Da li smo izašli sa listama čekanja? Izlazimo sa svim. Evo, sada sam rekao vama, svi ovi podaci, ne samo vama, svima da se dostavi koliko mi radimo u tim kliničkim studijama, šta ispitujemo? Ne znam, ne vidim razlog da se išta tu krije i da uporedimo sa svim zemljama. Nema nikakvih problema.
Što se tiče kadra, zalažem se što je krenulo i od urgentnog centra i sve, da bi se neko zaposlio mora da prođe neku komisiju da radi sa nekim. Apsolutno sam to i direktori i svi da idu na konkurs, ali recite mi jednu stvar, koliko u Nišu i bilo gde u Beogradu imate ljudi po koliko godina volontiraju? Po koliko godina volontiraju ljudi? I kada im kažete da ne mogu više da volontiraju, ne, oni dolaze i dalje. Recite, šta ćemo sa tim ljudima? Hajde, šta vi njima kažete u Nišu kada on dođe kod vas na klinici vi kažete - nema prostora, nema mesta; on kaže - nema veze ja hoću džabe da radim, ja hoću da radim, hoću da budem u struci i ostalo; a to je taj što se mučio i što se i dalje muči i koji očekuje da će biti prepoznat i da ga nećemo dalje maltretirati nego kada se ukaže prvo mesto da ćemo ga primiti, jer je prošao golgotu? Negativna selekcija, da ne pričamo kako je bilo, hajde da ne ulazimo, to svi znamo. Nemojmo sada se pravimo da ne znamo i slično.
Rezultati rada. Ne možete da imate nijedne rezultate rada bez IT. Ako vi nemate uvid, ja sada da vam kažem, ako mi do kraja 2015. godine ne uvedemo IT u informacioni sistem, u ceo zdravstveni sistem Srbije, od ovog posla nema ništa.
Ako vi ne možete da uđete i da vidite ko radi, šta radi, koliko radi, kakvi su njegovi rezultati, kolika je njegova potrošnja, šta se troši, gde se troši, da to bude krajnje transparentno, ne može ovaj sistem da uspe, evo ja vam sada odmah kažem. krajnji rok je 2015. godine. Znate li koliko je novca potrošeno za sve to? Koliko miliona, desetina miliona, da ne kažem stotina miliona za IT.
Kako je rađeno? Rađeno je tako što od pet komponenti, tri komponente se finansiraju, tri komponente se urade, ali bez ove dve ne mogu da e urade i svi su zadovoljni. Imamo opravdanje za te tri komponente, ove dve nisu ni pokrenute, a sredstava za njih nema. Sve je završeno ali sistema i rezultata nema.
Ne može da funkcioniše sistem ako vi ne znate gde, ko šta radi. Koji su rezultati, kako? Ručno? Da idete od bolnice do bolnice, od doma zdravlja do doma zdravlja? To je nemoguće.
Ovako, da razjasnimo što se tiče fonda. Nemojte ni da ga potcenjujete ni da ga precenjujete. Fond. Šta je fond? Servis u sistemu zdravstva, jedna servisna služba, prema tome to će da bude i ništa više. Ne dele oni pare iz njihovog džepa, to su pare građana Srbije. Šta fond? Kakav je fond bauk? Šta će od toga da uradi fond? Gde će? Može samo da radi kako funkcioniše zdravstveni sistem Srbije i država Srbija. Šta ćete da uradite? Stvari moraju da se stave na svoje mesto i da se zna gde je kome mesto. To je to.
Što se tiče „Galenike“, mislim da ta „Galenika“ može da radi vrhunski i mislim da je dobro što je „Galenika“ izašla na ovaj tender da je ponuđena za prodaju i siguran sam ako se iko pojavi da to kupi da će u vrlo kratkom roku napraviti od „Galenike“ vrhunske rezultate sa kojima ćemo moći da budemo ponosni, neće biti na teretu države.
„Torlak“. Stvarno, pregovarano je, nema nekih zadovoljavajućih ponuda, stiče se utisak u javnosti da se ne ulaže u njega da bi se jeftinije prodao i slično, to je utisak. Ja nisam da se „Torlak „ proda, evo odmah da vam kažem. Znači, ako je neko bio među pet u svetu sa manjinskim strateškim partnerom, odnosno sa nekim ko bi uložio novac da se povrati proizvodnja vakcine, „Torlak“ bi se vrlo brzo vratio u jednu ozbiljnu kompaniju. Ne znam da li među pet u svetu, ali to vam kažem, to je moje mišljenje, nisam da se „Torlak“ proda.
Fond. Fond će ići danas na Vladu. Zbog čega država? Država da bude garant da fond neće doći u situaciju da dođe da bude bez sredstava. Šta podrazumeva fond? Ono što ste rekli, ono što ne pokriva RFZO. Koliko je takvih ljudi što se javljaju vama i meni i bilo kome koji nisu prepoznati u sistemu, a sama reč kaže „retke bolesti“ i uključili smo se u fond, ide za retke bolesti, ali opet ćemo se vratiti ustav, vi ne smete da napravite onu diskriminaciju između dece i odraslih.
Mi na vreme kažemo – to će biti fond za decu od retkih bolesti i svega onoga što nas zdravstveni sistem ne može, nema kapaciteta da uradi, da dijagnostikuje i da leči.
Nećemo ići na to da odmah istog sekunda šaljemo ljude u inostranstvo. Zvaćemo ljude, stručnjake iz inostranstva da dođu ovde. To je mnogo jeftinije i mnogo je povoljnije. Deca ostaju kod svoje kuće sa svojim najbližima, nema troška puta, nema troška smeštaja, nema troška hrane, tu su, govore svoj jezik, prevodi im se, mnogo im je lakše nego da idu. Tek kada iscrpimo sve to, a imamo konsultaciju, danas je 21. vek, sa svim stranim stručnjacima da nam kažu šta misle, šta možemo da uradimo ovde, šta ćemo da uradimo kod njih i gde ćemo da uradimo.
Mora da se vrati poverenje. Ne možete više ove akcije. Nniko neće više dati za ove fondove kada se ovakve stvari dešavaju. U fondu mora da se zna svaki dinar koji je ušao, gde je svaki dinar potrošen, koliko košta lečenje gde se neko jadno dete našlo da mu se pomogne i svaki dan mora to da se ažurira.
Velika pomoć stiže od Fonda B92, odnosno Verana Matića, njihovo iskustvo. U tom fondu ste uključeni vi - zainteresovani ljudi, struka, organizacije, roditelji dece sa retkim bolestima, istaknute ličnosti. Nema razloga da se bilo šta krije.
Prema tome, jedino što mogu da vam kažem dok sam na ovom čelu, vi ćete morati da znati gde je svaki dinar potrošen iz Ministarstva zdravlja. Po meni, to je jedini osnov i za ovu korupciju i za ovo što pominjemo, da znate svaki dinar gde je potrošen, da dobijete odgovor na svako pitanje i sve da bude krajnje transparentno.
Ne možete da kažete – ovo valja, ovo ne valja, ovo ste mogli jeftinije, ovo ste mogli bolje, ovo sta mogli ovako, ali odmah ćete videti. Po meni, to je neki uslov da bi mi mogli da idemo dalje.
Što se tiče stranke i svega ovoga, mislim da su svi mogli da vide. Određeni su koordinatori, da struka vodi Fond. Mislim da ovde nemate nikog ni iz jedne stranke. Oni su ljudi koji su sada zaduženi svaki za svoju struku. Ovaj je za neurologiju, ovaj je za interno. Pitajte njih. Oni odgovaraju za celu Srbiju za svoju oblast. Zato su tu, a ne samo da bi se zvali, nego imaju odgovornost šta su uradili. Ne može jedan čovek sve.
Bez saradnje lekara, pacijenata i svih, ne može nama da bude bolje. To nema šanse. Ako ćemo mi da vodimo ratove jedni između drugih, pacijenti neće imati nikakve koristi. Ovo nije stvar za prepucavanje.
Da li smo poslednji? Jesmo i to je činjenica. Dođite, gospodine Arni, pomozite, evo izazov za vas. Evo, već je 10 dana u Beogradu. Ubeđujem ga, ovo je izazov za vas, pokažite da nešto može da se pomeri sa poslednjeg mesta. Eno ga, po ceo dan je u Fondu i u Institutu „Batut“ i na klinikama i u bolnicama, svuda. Evo, uverite se vi kako stoje stvari. Imate predloge? Dajte da radimo. Evo, pomerite vi ovo sa zadnjeg mesta. Pomozite da se pomeri sa zadnjeg mesta. Oni me ljudi gledaju i ne mogu da veruju. Nije to taj Arni što ga pominju. Čovek je već 10 dana u Beogradu. Recite šta još.
Odgovornost će biti moja. Ništa nije sporno, biću kriv za sve, ali svi ćemo morati da kažemo svojoj deci šta smo mi uradili, koji je naš rezultat, da objasnimo deci da smo mi pričali i da smo mi upućivali i da smo mi predlagali i da smo mi sve … Pitaće vas dete - dobro, a rezultat? Hvala.

Za reč se javio gospodin Milisavljević.
Recite samo po kom osnovu želite reč.

Ministar mi se obratio više puta.         

Nije imenom i prezimenom, jedino ako vas je negde pogrešno protumačio.
Morate objasniti u dve minute šta vas je pogrešno…

Postavio mi je pitanje lično.

Dozvolite mi da završim rečenicu.
Molim poslanike da dozvole da se završi rečenica.
Morate protumačiti, sada kada vam dam reč, dve minute po članu 104, gde je pogrešno protumačio vaše izlaganje.
Imate dve minute. Kažem, nije ništa uvredljivo, nije spomenuo partiju, nije ime i prezime rekao.

Poštovana predsednice, već mi je treći mandat u Skupštini i nisam nikad imao ni jednu uvredu od strane predstavnika Vlade, niti sam ja upućivao, tako da nije ni ovog puta bila nikakva uvreda…