Zahvaljujem dr Poskurica.

Za reč se javila mr Aleksandra Jerkov. Po Poslovniku.

Gospodine potpredsedniče, malopre se desilo nešto veoma čudnovato, što, čini mi se, nije u skladu sa članom 96. Poslovnika. Naime, gospodin Poskurica je dobio reč malo bi se reklo mimo redosleda koji utvrđuje naš Poslovnik s obzirom na to da on predviđa da…

Samo da dam objašnjenje. U tom trenutku je bio jedini prijavljeni.

…ako ja mogu da sačekam, sačekajte da kažem šta imam jer to nema veze sa tim ko je prvi prijavljen, s obzirom na to da mislim da svi poslanici koji sede u ovoj sali baš kao što znaju šta je ustavni osnov da Skupština donosi zakone, što nam je ministar nesebično ipak pročitao, znaju i da predsednik Narodne skupštine nakon što predstavnik Vlade obrazloži zakon pita ono što ga Poslovnik obavezuje – da li predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odbora želi reč, pa onda predsednici poslaničkih grupa. To je jedan deo mojih intervencija. Nema obrazloženja koje vi možete dati, a koje može opravdati taj postupak. Očigledno je da je prekršen Poslovnik zbog toga što postoji utvrđen redosled koji zavisi od toga da li se neko od poslanika ne znajući za taj redosled prijavio za reč.
Druga stvar se odnosi na član 108. Predsednica Narodne skupštine je na neki način vrlo eksplicitno optužila pet poslanika DS da prave buku u sali u kojoj sedi 250 narodnih poslanika i to je učinila na način koji je nas optuživao da, ne znam, snižavamo nivo dostojanstva Narodne skupštine ili tako nešto, unižavamo ugled Narodne skupštine ili tako nešto, je to rekla.
Istina je bila potpuno drugačija. Istina je bila da su svi narodni poslanici među sobom razgovarali između ostalog zbog toga što je ministar učinio nešto što mnogo ministara nije do sada uradilo. Mi smo ovaj materijal dobili pre mesec i po dana…

Vreme.

…pročitali smo svaku reč i molim vas da dolazite pripremljeni ubuduće na sednice ove Skupštine.

Isteklo je vreme.

Pre nego što pitam da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika, daću jedno objašnjenje pošto sam bio u sali.

Prvo, mi možemo i moramo da poštujemo Poslovnik i kada je upitanju redosled, ali me ne možemo to ako u sistemu nemamo prijavljene poslanike koji žele da govore. Onog trenutka kada je data reč dr Poskurici nije bio niko drugi u sistemu osim njega.

Drugo, on je iskoristio mogućnost da svoje pravo kao ovlašćeni ispred odbora i ovlašćeni ispred poslaničke grupe spoji i da ne govori dva puta nego jednom i to je korektno od gospodine Poskurice.

Takođe, za ovo drugo što ste rekli bio sam prisutan kada je predsednica zvonom upozorila sve poslanike i poslanice da saslušaju ministra. Mi poslanici smo dobili materijal, ali građani imaju pravo da čuju i obrazloženi predlog zakona i svakom ministru dozvoljavamo da na svoj način to uradi i smatram da je korisno da građani čuju puno obrazloženje koje nije možda u dve ili tri rečenice.

To je pravo svakog ministra i mi ne bi trebali…Ali ste vi u trenutku kada je predsednica sve poslanike na neki način upozorila zvonom, a onda molbom da se utišaju i saslušaju ministra, burno ste reagovali i zato je onda nastavila da vama objašnjava zašto je potrebno da se ministar sasluša. Zahvaljujem.

(Narodna poslanica Aleksandra Jerkov, s mesta: Želim da se Skupština izjasni.)

Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)

Skupština će se u Danu za glasanje izjasniti.

Povreda Poslovnika, zamenik šefa poslaničke grupe SNS, gospodin Martinović.

Moraću da izbrišem listu da bi vam mogao dati reč.

  Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, unapred ću da kažem da neću tražiti da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika. Ako bismo dosledno poštovali i primenjivali član 108. stav 2. onda je predsednik Narodne skupštine trebalo da izrekne neku od sledećih mera – opomenu, udaljenje sa sednice poslanicima DS koji su se za vreme dok je ministar obrazlagao Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti smejali, vrištali, lupali o klupe, protestvovali zato što ministar čita itd.
Potpuno prenebregavajući činjenicu da je gospodin Lončar predstavnik Vlade Republike Srbije u Narodnoj skupštini i da se obraća ne samo narodnim poslanicima, koji su naravno dobili predlog zakona sa obrazloženjem, nego se obraća građanima i, ono što je posebno bitno, obraća se mladim lekarima u čiju korist se u stvari ovaj zakon i donosi da bi lakše dobili specijalizaciju i da bi ostali u Republici Srbiji, što je naravno od interesa i za njih, ali i za pacijente. Imajući u vidu činjenicu, koju je ministar vrlo detaljno obrazložio, da imamo iz godine u godinu problem sa deficitom lekara specijalista određene struke.
Dakle, ako je poslanicima DS ova tema dosadna, ako smatraju da su prepametni i da znaju više od ministra niko ih ne tera da sede u sali, ali dopustite da građani Republike Srbije koji nisu dobili ovaj predlog zakona i imaju pravo da čuju šta je to što Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zdravlja nudi kao rešenje za jedan veoma ozbiljan problem sa kojim se zdravstveni sistem Republike Srbije suočava.

Vreme gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem gospodine Martinoviću.

Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Neveni Stojanović, pitam doktorku Ljiljanu Kosarić, po kom osnovu ste se vi prijavili? Pa, ne možete biti ovlašćeni zato što ste vi dostavili ovlašćenje, ali posle toga je ovlašćenje dostavio i Mirko Čikiriz. Onda to nije u redu, nije dobro urađeno. Onda ćemo tretirati da je gospođa dr Kosarić ovlašćeni predstavnik.

Reč ima dr Ljiljana Kosarić. Izvolite.

Poštovano predstavništvo, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, ove predložene izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti u članu 184. poslanici SPO smatraju neophodnim i sistemskim rešenjem. Zbog čega to smatramo? Upravo zbog onoga zbog čega su i donete.
Samim tim što se omogućava specijalizacija mladim lekarima, to jest i farmaceutima i drugim zdravstvenim radnicima i stručnim saradnicima sa visokom školom, posle obavljenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita, pod uslovom da su na neodređeno vreme zaposleni u sistemu državne zdravstvene ustanove, u mreži zdravstvene ustanove, jeste velika novina, jer time se briše onaj odnos od dve godine koje je lekar morao provesti recimo na opštoj praksi, a posle dobiti specijalizaciju iz patologije itd.
Druga stvar, takođe je od značaja što su omogućene i volonterske specijalizacije koje mogu lekari koji su nezaposleni, iz privatne prakse, po proceni ministarstva kada je deficitaran kadar.
Treće stvar, što nas sigurno raduje i koja će dati jednu ujednačenost u zdravstvenim ustanovama, to jeste i taj period što je sada jasno definisan, posle završene specijalizacije i posle položenog stručnog ispita potrebno je duplo vreme da svaki lekar sa specijalizacijom provede u svojoj ustanovi. Znamo, ranije je bilo sasvim drugačije, moglo je se negde na godinu dana, negde je vreme bilo duplo, negde se čak računalo od početka specijalizacije, od prvog dana kada je odobrena specijalizacija. Definitivno, ovim ćemo na duže vreme imati kadar koji neće odlaziti.
Zbog čega nam je ovo sve važno i šta nas je upravo i motivisalo da damo jednu korisnu raspravu u vezi sa ovim zakonom? Pre svega, oni benifiti koje ovaj zakon donosi, a to je povećanje stručnog kadra, ne samo što će se mladi ljudi zapošljavati, što će dobijati specijalizaciju, što će biti ta starosna struktura popravljena, već će se i sprečiti, po našem mišljenju, i migracija, kako i mladih tako i kolega sa jednim dobrim radnim iskustvom, jer će biti manje opterećeni i prevazići će se ta odstupanja, tj. deficit specijalizacija koje su određene u odnosu na normative.
Sada izvinite, moram da iznesem jednu konstataciju. Kolega je pričao više o sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, ja 30 godina radim u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i pedijatar sam. Kao i lekar, a pre svega i po iskustvu menadžmenta u zdravstvenoj ustanovi, moram da kažem da u zadnjih osam godina, znači od 2005. godine, donet je veliki broj zakona. Zaista je donet veliki broj zakonskih rešenja, pravilnika, strategija i sve je to bilo u cilju reformi i mislim da ni u jednoj oblasti kod nas nije više urađeno i doneto tih reformskih zakona nego što je u zdravstvu.
Međutim, šta je ovde problem? Možda je to i odgovor svima onima koji su rekli da već od početka konstituisanja ove Vlade, od 15. aprila, da ova skupština ništa konkretno nije donela po pitanju zdravstva, nikakav zakon, veliki zakon. Dovoljno imamo velikih zakona, gde je malo diskutabilno, sa nekim intervencijama koje su po našem mišljenju neophodne, ali te reforme nisu krenule. Jednostavno, tapkamo u mestu. Nailazimo na kamen spoticanja i, što je najvažnije, osam godina, bez obzira na bilo kakvu komunikaciju između zdravstvenih ustanova i Ministarstva zdravlja prosto nije se rešavao problem.
Zaista vam želim da istrajete u ovome što ste počeli. Upravo ste vi ti koji ste krenuli taj kamen spoticanja da sklonite sa puta, kao što je lista čekanja, kao što je problem trenutni sada o kome raspravljamo, jer definitivno ono što se ne sprovodi u zdravstvu kako treba jeste upravo da trpe i zdravstveni radnici i ustanova, trpi i zajednica, a trpe najviše pacijenti.
Jedna stvar je sigurna, meni zaista nije jasno, godinama su se slali izveštaji na određene vremenske periode i o kadrovskoj strukturi i zaista se moglo jasno videti kakva je struktura u zdravstvu.
Druga stvar, što bi skrenula pažnju, mislim da će sve kolege me ovde podržati, to jeste Pravilnik o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti. Ovaj pravilnik koji je donet 2006. godine propisuje kako kadar, kako opremu, prostor i lekove. Svi dobro znamo u kakvoj smo se situaciji nalazili što se tiče i opreme i prostora, kako unutrašnjim snagama, tako i uključenjem mnogih međunarodnih organizacija dosta se uradilo na opremi i prostoru, sigurno još dosta treba.
Međutim, što se tiče onog najboljeg resursa koji imamo i koji nam je potreban, ljudski resurs, malo se poklanjalo pažnje. Upravo ću se ovde osvrnuti na primarnu zdravstvenu zaštitu, a već iz medija smo i čuli koliko nedostaju radiolozi, anesteziolozi, kardiohirurzi. To su one velike grane gde se čoveku spašava život i zaista je potrebno intervenisati i nezgodno je kada nemamo kadra. Ali, šta je sa primarnom zdravstvenom zaštitom? Upravo ta primarna zdravstvena zaštita od 2006. godine jasno je rečeno da ima mnogo zaposlenih, da ima mnogo lekara i svake godine u pravljenju izveštaja zaista je bio problem koliko će ljudi ostati bez posla. Čak smo se i prebrojavali. Nije to situacija samo u užičkom regionu, u DZ „Kosjerić“, odakle dolazim, već u svim zdravstvenim centrima u Srbiji.
Međutim, kakvo je bilo stvarno stanje? Moram reći da po ovom pravilniku i služba opšte medicine sa kućnim lečenjem, negom i hitnom medicinskom pomoći znamo da je broj stanovnika odrednica koliko će kadra imati neki dom zdravlja tj. koliko će pripasti opštini, pa do 25.000 stanovnika, 50.000 preko 150.000.
Veliki broj je onih malih domova zdravlja upravo koje nemaju mogućnosti da oforme da imaju 50.000 stanovnika, nego imaju recimo 15.000 i da imaju samostalnu hitnu medicinsku pomoć.
Onda imamo situaciju da, po pravilniku, taj lekar koji je u ovoj službi radi, izabran je lekar, radi u hitnoj službi tj. pruža pomoć kad pacijent naiđe, kućno lečenje, palijativno zbrinjavanje, što je još nezgodno, zaista smo svi krenuli poštujući i principe i pridružujući se tim evropskim integracijama, zakazivanje pacijenata i gde je dostupnost sigurno poboljšana samog lekara pacijentu sa zakazivanjem, tačno zna i vreme i kad će i u većini domova zdravlja primarnog nivoa nije potrebno neko vreme čekati nego može i ujutru pacijent zakazati i da zna u koliko će doći kada je najmanja gužva, a kada je hitan biće primljen po redu hitnosti i u ovim manjim domovima zdravlja na 6.000 stanovnika pravilnik predviđa jedan doktor medicine, jedna medicinska sestra i jedan vozač. Na 12.000 dva takva tima, plus jedna sestra.
Sada, zaista, po iskustvu Dom zdravlja Kosjerić i mnogi drugi domovi zdravlja 12.000 stanovnika, kako da se organizuje posebno smenski rad i kada su u pitanju sestre. Ovaj problem definitivno, i da se ne poštuje Zakon o radu, da rade i prekovremeno ne postoji mogućnost i ne postoji nikakva tehnika da se može usaglasiti.
Zamolila bih vas da nekom prilikom tražite od domova zdravlja primarnog nivoa koliko zdravstveni radnici, tj. lekari, pa i medicinske sestre, pa i vozači, imaju slobodnih dana koji nisu iskorišćeni. Verujte da ćete se zaprepastiti. Sigurno 15, 20, 30 koji nikada ne mogu iskoristiti. Nije problem. Svi su svesni da ih ne moraju iskoristiti, ali moramo se zapitati da li je sposoban takav zdravstveni radnik u svakom trenutku da pruži hitnu ili drugu zdravstvenu pomoć. On će pružiti, daće sve od sebe ali zato kažu da zdravstveni radnici i mladi umiru, pa nije ni problem Zakon o radu koji se donosi, mnogi od nas neće ni doživeti.
Ovom prilikom samo ću postaviti pitanje – da li je istina da nas ima mnogo u zdravstvu? Upravo sada se pokazalo da nas nema dovoljno, da je problem sa specijalizacijama i ono što je okosnica zdravstvenog sistema, to jeste primarna zdravstvena zaštita gde se u prethodnom periodu malo pažnje poklanjalo, a primarna zdravstvena zaštita su ona velika vrata na koja se ulazi u zdravstveni sistem i čuvari zdravstvenog sistema i upravo, mogu slobodno reći, ako nam je dobra primarna zdravstvena zaštita, onda će biti i dobra i manje posla i u sekundarnoj i u tercijalnoj.
Ono što primarna zdravstvena zaštita obavlja, po članu 88, zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje, lečenje bolesti, ovde bih se osvrnula na tu preventivnu zdravstvenu zaštitu. Upravo, da li zdravstveni radnici imaju dovoljno vremena da je posvete a upravo u smislu ove teme o kojoj raspravljamo.
Pravovremeno usavršavanje lekara i dovoljan broj sigurno će i to obezbediti, pre svega, kada znamo da smo mi zemlja sa velikim brojem hroničnih nezaraznih bolesti, sa malignih, kardiovaskularnih, gde zauzimamo i neko prvo mesto u Evropi, a po broju lekara na 100.000 stanovnika, jeste da smo mnogo niže nego u Evropskoj uniji, ali ako bi se računali kao 29. članica EU, mi bi zauzeli to 25. mesto što sigurno nije zavidno.
Ovim sistemskim merama koje se donose sa izmenama ovog zakona, duboko verujem da će i sprovođenje organizovanih strategija na rano otkrivanje karcinoma dojke i karcinoma grlića materice kod žena i karcinoma debelog creva kod oba pola, biti mnogo efikasnije, imati više vreme, jer svi zdravstveni radnici su upoznati i sa strategijama nacionalnim i sa kliničkim putevima i sa nacionalnim vodičima dobre prakse, ali prosto na pravi način i do kraja valjano, zbog vremena se ne mogu sprovoditi, jer definitivno, ako jedan lekar ima 50, 60 pacijenata u toku dana, onda se pitamo i o kvalitetu i u vremenu koje ostaje za ovu preventivu.
Posebno bih se osvrnula, sigurno i na pedijatriju, gde mislim da smo dosta toga uradili do sada i da se možemo ravnati sa mnogim evropskim zemljama, a nacionalna strategija za mlade ostaje da se do kraja sprovede, zatim protokol zaštite dece od nasilja, žena od nasilja, razvojna savetovališta da nam zažive, pa čak i savetovalište za mlade bez obzira na broj stanovnika, mada je to i pravnicima ograničeno, ali bez obzira jer su neophodna.
Rekla bih još nešto. U prethodnom periodu mnogo toga je učinjeno i svedoci smo šta je učinjeno sa stomatološkom zdravstvenom zaštitom na primarnom nivou.
Zaista mislim da su mnoge neprijatne situacije doživeli i zaposleni u ovoj oblasti i zdravstvene ustanove, da nisu potrebno, da ih je veliki broj, da se mora preći da su prvi gde se ide na tržišno poslovanje, onda problem internističkih služba.
Dubokog sam verovanja kao i većina kolega da internističke službe su neophodne da ostanu u domu zdravlja zbog porasta dijabeta, hroničnih nezaraznih bolesti, jer ne možemo zaboraviti činjenicu da postoje i takva mesta gde je pacijentu potrebno 20, 30 pa i 40 kilometara da dođe od prebivališta do doma zdravlja, a onda možda još toliko do prve ustanove gde su internista nalazi.
Ono što je sigurno evidentno to jeste da SPO u prethodnom periodu je u više navrata i postavljao ova pitanja i zaista mislim da je više mandata i pre svega se skretala pažnja i na to da trenutno oko 60.000 građana je na raznovrsnim listama čekanja za medicinske intervencije, kako se to može rešiti, zatim problem aparata koji su neispravni, koji se ne baždare, pitanje upravo ovih kadrova. Mislim da su rešenja sa novim zakonima, molim vas da nastavite ovim tempom, a i u programu SPO jeste da svaki građanin ima pravo na kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu bez obzira gde se nalazi i u danu za glasanje poslanici SPO će podržati ove zakonske izmene. Hvala vam.