Gospodine Rističeviću, molim vas, vratite se na temu.

U temi sam. Kandidat je na legalnom univerzitetu završio fakultet. To je osporila opozicija, a pri tome ne osporava svog kandidata koji je tamo „magastrirao“. Govorim o dvojnim standardima i govorim o onome o čemu su oni govorili.
Taj vrli kritičar je bio basista u grupi koja se zvala „Generacije bez budućnosti“. Dakle, sve do 27. godine, njegova muzička karijera je bila muzičar u pokušaja. Zamerio mi je na Bori Čorbi, što sam ga citirao. Dakle, on je sada postao veliki poznavalac privrede i finansija. U 27. godini su ga uputili u diplomatiju. U tako zrelim godinama je postao diplomata, i to ne bilo gde, već u Vašingtonu, u najvažnijoj ambasadi. Možemo da pretpostavimo šta se tamo desilo, koliko je on privredno edukovan da ovde nama deli lekcije. Budući da je bio basista i da je bio u „Generacijama bez budućnosti“, svojom politikom, njegova Vlada, buduće vlade su mnoge generacije ostavile bez budućnosti. Najverovatnije se setio naziva grupe. Ministar privrede na kome je velika odgovornost, jer on ujedno predstavlja predsednika Vlade, koji ga je ovde predložio, ne treba da radi ono što su oni radili.

Gospodine Rističeviću, molim vas, vratite se na temu.
Dakle, ukoliko želite…

Molim vas dopustite da završim.
…ukoliko želite da uspete, stara izreka koju je napisao Dostojevski kaže – ako idete putem i zastajkujete da svakog psa koji laje gađate kamenjem, nikada nećete doći do cilja. Da bi stigli do cilja, zlo moramo tući dobrim i zameniti boljim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, poštovani gosti, smatram da su malopre povređeni članovi 106. i 109. Poslovnika Narodne skupštine. Objasniću.
U članu 106. piše da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Danas raspravljamo o izboru jednog člana Vlade, o kandidatu za ministra privrede gospodina Sertića.
Malopre je govorio gospodin Rističević. Gospodin Rističević je u svom govoru govorio o lepoj boji kravate gospodina Živkovića, o čistom vazduhu. Gospodin Rističević je govorio o muzici i vinu.
Poštovani predsedavajući, vi jeste upozorili gospodina Rističevića da treba da govori o tački dnevnog reda, ali je on nastavio da govori o nečemu što nije bila tačka dnevnog reda.
Vaša je bila obaveza da na osnovu člana 109. izreknete opomenu narodnom poslaniku koji vas nije poslušao. Ja mogu da razumem i vaš stav, da i vi prepoznajete da gospodin Rističević jeste poeta, pa da su zato ovi termini važni, muzika, vino, lepe boje, vazduh itd, a evo poeta zato hoću da vam ukažem tu jednu pažnju, poeta kaže – na Grčkom pesnik, a u zagradi kaže - neretko u ironičnom značaju. Ja to sve razumem, ali u Skupštini kada imamo tačku dnevnog reda moramo da se pridržavamo reda i molim vas da ili opomenete gospodina Rističevića ili da se u Danu za glasanje izjasnimo o tome da li je učinjena povreda Poslovnika malopre. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću bili ste svedok da sam opomenuo prethodnog govornika.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)
Zahvaljujem se.
Za reč se javila magistar Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče, isto se odnosi na izlaganje gospodina Rističevića, međutim drugi član Poslovnika, član 107, koji zabranjuje narodnim poslanicima da iznose činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica. To gde je šef poslaničke grupe DS svirao u svojoj mladosti ili kakvim se sve aktivnostima bavio apsolutno nije ni od kakvog interesa za Narodnu skupštinu, za izbor ministra Sertića. Isto tako spada u domen onih stvari o kojima je gospodin Rističević govorio, a koje bi se mogle podvesti i pod kršenje one tačke Poslovnika koje govore o tome da narodni poslanik mora govoriti o onome što je tema dnevnog reda, a to da neko iz SNS govori o bilo čijem obrazovanju. Posle svih onih stvari koje su zadesile članove SNS toliko...
(Isključen mikrofon.)

Gospođo Jerkov prekinuću vas. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam sledeći na listi govornika neću se obazirati na to šta je gospodin Rističević, tačno je da je pokušao vrlo poetično nešto da kaže – što bi Lazar Kostić rekao svaka strofa katastrofa. Nego da se vratimo na temu. Gospodine Dačiću lepo je sa vaše strane što ste danas u parlamentu da predstavite gospodina Sertića, ali mislim da to nije danas vaš posao, niti mislim da je to danas vaša odgovornost ili jeste u onoj meri u koju ste odlučivali da kandidat bude gospodin Sertić. Treba reći, svi znamo da je budući ministar privrede isključivo je lična odluka Aleksandra Vučića. Ja treba danas da postavim pitanje gde je danas premijer. I suviše međunarodnih obaveza kada treba stati pred poslanike i javno preuzeti odgovornost za buduće poteze gospodina Sertića i Ministarstva privrede.
Četvrti ili peti, više ne znamo ministar privrede u vladama u kojima je makar deklarativno privreda bila težišna tačka u ekspozeima. To više nije izuzetak, to postaje pravilo, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo poljoprivrede, treći, četvrti, peti ministar za samo dve godine u resorima koji treba da nose reformske procese u Srbiji. Onda sa novim ministrima iznova i iznova, sve ispočetka sakrivate one nesposobnosti i greške prethodnih ministara.
Na kraju, posle svih ovih velereformskih poteza stanje u Srbiji je da raste javni dug, zaduženost, budžetski deficit, shodno tome raste i propaganda, pada standard građana, zaposlenost, padaju budžetski, poreski prihodi.
Kada gospodine Sertiću budete došli sledeći put u parlament kao ministar, jedino što možemo da vam kažemo jeste da znamo da ste novi i da niste odgovorni za stanje u vašem resoru. Zato danas treba premijer da bude i u Skupštini, da kada ako vas za šest meseci zbog lošeg rada smeni, da mi znamo kao opozicija i građani kome da ispostave račun.
Takođe, mislim da Vlada, u ovom slučaju Aleksandar Vučić i Ivica Dačić mislim da ste pogrešili način na koji predstavljate gospodina Sertića. Lično, nisam poslanik koji ima manir da politiku svodi na lične, da govorim o imenima iako to jeste evropska praksa. Preferiram da razgovaram o politici, međutim način na koji predstavljate gospodina Sertića nameće i neka pitanja. Tačno je, u biografiji vidimo da ste iskusan privrednik i onda postavljamo pitanje u kojim ste firmama stekli to iskustvo, koliko radnika zapošljavaju te firme, kako te firme posluju.
Dali ste nam vrlo šturo objašnjenje o vašem obrazovanju i verujem da odgovori na ta pitanja će i nama i javnosti pomoći da zaokružimo kompletnu sliku u čije ruke stavljamo kompletnu privredu Srbije. Mislim da je bilo bolje da ste rekli – da, gospodin Sertić je politički kadar SNS i Aleksandra Vučića, mada znamo da se SNS nije mnogo pitala u ovom slučaju, ali ministar je politička funkcija i takvo predstavljanje je sasvim legitimno.
Međutim, da se vratimo na politiku Ministarstva privrede, budućoj i sadašnjoj. Interesuju nas odgovori na određena pitanja koje su danas narodni poslanici postavljali. To pokazuje zainteresovanost poslanika i javnosti. Tačno je da danas ne možete da odgovorite na njih, ali verujem da ćete odgovoriti neki drugi dan, jer to su pitanja koja ćemo vam postavljati iz dana u dan dok ne dobijemo odgovore.
Tražimo objašnjenje koliko radnika u preduzećima u restrukturiranju može da računa na otpremnine? Kako ćete obezbediti da ti radnici nakon potrošenih otpremnina ne padnu na socijalne politike? Koliko će sve to da košta i iz kojih sredstava mislite da platite? Da li vas brine to što je Srbija ponovo ušla u recesiju? Pad BDP u prva dva kvartala je oko 1%. Kojim konkretnim merama mislite da pokrenete privredu sa smanjenim platama i penzijama i novih oko 60.000 otpuštenih radnika? Da li postoji projekcija Vlade koliko će radnika u proizvodnji izgubiti posao nakon smanjenja plata za 10, 15, možda čak 20%?
Neminovno će doći do pada potražnje za robom široke potrošnje. Pad potražnje će proizvesti pad proizvodnje, pad proizvodnje će proizvesti višak zaposlenosti. Da li Vlada ima projekciju koliko će radnika ostati bez posla nakon smanjenja plata i penzija?
Kako nameravate da povećate strane i direktne investicije, znajući da su one na rekordno niskom nivou? U prvih sedam meseci je 300 miliona. Recimo, 2011. godine one su iznosile preko dve milijarde.
Da li imate nameru da objavite ceo ugovor sa Etihadom, znajući da je premijer objavio samo deo ugovora? Ono što je i javnosti i nama najinteresantnije, interesuju nas odgovori oko privatizacije 502 preduzeća. Meni lično posebnu pažnju je privukla privatizacija banja, pošto dolazim iz Sokobanje. Ne samo meni, već i onoj javnosti koja razume potencijale razvoja banja, razvoja turizma, koja u ovom procesu vidi ozbiljnu šansu, svi osim Vlade koja ne da ne pokazuje posvećenost već šalje vrlo kontradiktorne poruke investitorima. Tačno je da je razvoj turizma u ovoj formi došao do zida i da bez privatnog kapitala nema daljeg razvoja turizma.
Kada napravite uporednu analizu sa zemljama u okruženju, videćete da je to takođe slučaj. Poruke koje Vlada šalje, recimo direktorka Agencije za privatizaciju, da krećemo u privatizaciju banja, rehabilitacionih centara i zdravstvenih centara. Druga poruka je nećemo da privatizujemo one banje i specijalne bolnice koje su pod sporom, a sedam od 14 banja su u određenom sporu sa PIO fondom oko vlasništva. Onda, treća poruka je da nema privatizacije i da samo želimo da proverimo zainteresovanost tržišta i investitora.
Kako mislite da dobijete bilo kakvu zainteresovanost ako pošaljete poruku da nećemo privatizovati banje i specijalne bolnice koje su pod sporom? Kakve su to poruke koje se šalju? To nisu poruke kojima može da se ostvari rezultat.
Kada je vršena promena strukture vlasništva banja u Sloveniji čitava država je stala na noge, ne Vlada, već čitava država. Danas one opštine koje imaju spa, velnes centre, zdravstvene centre su najrazvijenije banje Slovenije. Njihov turizam učestvuje sa preko 13% u BDP. U Srbiji jedva 1,8%, a potencijali su čak i veći.
Češka je pravila veliku tranzicionu politiku privatizacija banja. Danas su one najrazvijenije u Evropi, a mi naše banje hoćemo da privatizujemo po Zakonu o banjama iz 1992. godine.
Nisam video zainteresovanost resornog ministra, ministra Ljajića, da je obišao banje u privatizaciji, nisam video ni gospodina Lončara, ministra zdravlja, da je obišao specijalne bolnice da vidi u kakvim uslovima one danas posluju. Zašto je sve veći broj radnika koji dobiju status uzbunjivača kao meru zaštite od rukovodstva? Kakve su to poruke i kako će to uticati na izbor investitora ili traženje strateških partnera? Blaga nezainteresovanost, privatizacije radi privatizacije, ovaj veliki proces je isuviše neozbiljno počeo da bih ja mogao da mislim da će se drugačije završiti.
To su pitanja, gospodine Sertiću, koja ćemo postavljati iz dana u dan, dok ne dobijemo odgovore. Zbog nas, zbog javnosti, zbog pola miliona ljudi koji žive u opštinama, u banjama, u gradovima i opštinama koje imaju banje i ta pitanja ćemo postavljati zbog javnosti i zbog svega toga što je ovaj proces počeo, jako, jako loše. Hvala vam.