Zahvaljujem se, gospođice Dinić.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, složićemo se svi da je usvajanje Zakona o visokom obrazovanju kao krovnog zakona o obrazovanju jedan od najvažnijih zakona koji se usvaja u ovom parlamentu.
Verovao sam, gospodine ministre, da ste u danu kada smo birali Vladu i vi verovali da ćete vrlo brzo taj plan o kome ste govorili izneti u javnosti. Verovao sam u tom trenutku da imate snage i energije da napravite ono što ste u tom momentu govorili, a to je reformski zakon. Međutim, svedoci smo da je ovo još jedan od zakona koji ima svoju kozmetiku i koji je ispravka ili popravka mnogih zakona koji smo usvajali u prethodnih nekoliko nedelja i onda se postavlja pitanje da li vi uopšte verujete u reforme o kojima ste govorili ili ćete i dalje nastaviti ovim putem koji ste nazvali evolucijom obrazovanja, za koji se nadam da je ispravan i da je u saglasnosti sa Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji, koja je urađena pre dve godine, do 2020. godine?
Verujem da danas, posle četiri meseca vašeg rada, imate drugačiji ugao gledanja. Svestan sam atmosfere u kojoj se donosi ovaj zakon i ograničenja koja postoje u donošenju ovog zakona što se tiče i vas i vašeg tima. Verujem da imate dobru nameru, ali takođe verujem da svi problemi koji se dešavaju u ovom trenutku, kao što su loše funkcionisanje privatnih fakulteta, lažne diplome u velikoj meri, lažni doktorati, loš položaj prosvetnih radnika, utiču na to kako ćete vi ovaj zakon planirati.
Pomenuli ste jedan važan termin u vašem izlaganju, a to je motivacija. Na to hoću da vas podsetim i hoću da verujem u to da vi znate da je motivacija ključni faktor pre svega kod ljudi koji jesu u ovom procesu, a u ovom slučaju to su prosvetni radnici i ako budu oni zadovoljni ovaj zakon i bilo koji drugi predlog zakona imaće svoju šansu.
Međutim, ako vi ćutite kada šef poslaničke grupe SNS, gospodin Babić, ustaje i za govornicom iznosi neistine koje su vezane za materijalni položaj radnika i iznosi neistine koje se tiču njihovih zarada u periodu od 2010. godine, onda ja sa pravom sumnjam da vi imate snage, hrabrosti ili volje…

Vreme.

…da se suprotstavite tom konceptu. Ja ovde imam predlog…

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Isteklo vam je vreme nažalost. Isteklo je tri minuta.

Mogu li još rečenicu?

Izvolite.

Znači, gospodine ministre, pozvao bih vas da pogledate ovaj predlog, odnosno pregled zarada prosvetnih radnika u osnovnoj i srednjoj školi, koji tačno utvrđuje da u periodu od 2008. godine do 2012. godine, pa i do 2014. godine, nije bilo povećanja zarada plata zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno da su posle šest godina u periodu od 2008. do 2014. godine te zarade smanjene i u evrima i realno smanjene.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Maletić. Izvolite.

Poštovani ministre, uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, aktuelna Vlada od samog početka rada već poslednja četiri meseca radi na donošenju sistemskih rešenja, izmeni sistemskih zakona i usaglašavanju evropskih vrednosti u Srbiji. Takav predlog danas jeste izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Kao što je poznato, 1999. godine je potpisana Bolonjska deklaracija sa ciljem da se napravi jedinstven obrazovni sistem u Evropi. Srbija je 2003. godine potpisala Bolonjsku deklaraciju, a 2005. godine je ista implementirana izglasavanjem u ovom domu Zakona o visokom obrazovanju.

Proteklih devet godina se pojavio niz problema što se tiče sprovođenja zakonskih rešenja ovog zakona. Međutim, uz manje izmene su oni pokušavani da se promene. Za rešavanje svih problema bila je potrebna politička volja kako bi se oni sveobuhvatno izmenili ovde ili u krajnjem smislu i došlo do izmene celokupnog zakona. Nažalost, danas imamo situaciju da se zbog takvog odnosa prema obrazovanju govori, kada je visoko školstvo upitanju, samo o sticanju diploma.

Kao što je ministar pomenuo u više svojih govora, cilj visokog obrazovanja treba da bude sticanje znanja kako bi bili konkurentni na tržištu rada. Zato i danas imamo ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju upravo kako bi doprineli sistemskom rešenju promena u visokom obrazovanju.

Poštovane kolege i koleginice, ja ću se u svom daljem govoru osvrnuti uglavnom na probleme koje smo imali prilikom akreditacije visokoškolskih ustanova i rešenja koje ovaj zakon nudi.

Proces akreditacije prvi put je počeo da se primenjuje 2006. godine, znači, godinu dana nakon izglasavanja Zakona o visokom obrazovanju i od tada je uočeno nekoliko problema koje možemo grubo svrstati u četiri ključna problema.

To je, pod broj jedan, da nije bio dobro rešen proces akreditacije ustanova koje se tek osnivaju. Dalje, u pojedinim slučajevima imali smo situaciju da je proces akreditacije mogao trajati i neograničeno dugo i da se zapravo nikada i ne završi. Proces akreditacije nije bio dovoljno transparentan, kao i to da su postojale pravne praznine, koje su omogućavale da neke ustanove rade i upisuju studente čak i u onim situacijama kada nisu dobile akreditaciju za svoj rad.

Zbog svega ovog navedenog, univerzitetska javnost i Agencija za borbu protiv korupcije su sugerisali da dođe do određenih izmena Zakona o visokom obrazovanju. Ove izmene predstavljaju korak dalje u sređivanju srpskog obrazovnog sistema, u skladu sa Strategijom obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Šta je ono što je predviđeno ovim izmenama zakona, kada je u pitanju akreditacija? Uvodi se rok za završetak procesa akreditacije i to 12 meseci od dana podnošenja, odnosno uredno poslatog zahteva. Uvodi se rok od 90 dana za odlučivanje Nacionalnog saveta u žalbenom postupku i ovim je onemogućeno odugovlačenje procesa akreditacije, kao što je bilo moguće do sada.

Jasno je definisano da akreditacija prestaje da važi ukoliko visokoškolska ustanova po isteku roka od pet godina ne podnese novi zahtev za akreditaciju. Ministarstvo je dužno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se ustanovi oduzima dozvola za rad. Visokoškolska ustanova, kojoj je oduzeta dozvola za rad, može podneti zahtev za izdavanje nove dozvole nakon godinu dana. Ovom izmenom je popunjena pravna praznina koja je postojala u prethodnom rešenju zakona, koja je onemogućavala ustanovama da rade i po isteku akreditacije.

Izmene zakona predviđaju i povećanje odgovornosti članova Komisije za akreditaciju, a ono što je ključno u ovim izmenama i dopunama jeste da je povećana transparentnost i javnost rada komisije, jer ovim novim predlogom izveštaj komisije o akreditaciji ustanove ili studentskog programa, pored toga što se dostavlja Nacionalnom savetu, mora biti trajno postavljen i na internet stranici komisije, kao i to da se godišnji izveštaj o radu komisije, osim Nacionalnom savetu, dostavlja i Narodnoj skupštini.

Visokoškolske ustanove će pored ovih izmena koje se tiču akreditacije, morati da učine dostupnim javnosti doktorske disertacije pre odbrane, a univerziteti će morati da formiraju i javni digitalni repozitorijum.

Ono što je još pozitivna strana ovih izmena zakona jeste to da će informacioni sistemi svima pružiti pravi uvid stvari u obrazovni sistem, jer će sadržati i podatke o nastavnicima i o studentima, a sve što je potrebno jeste i to da će zapravo i studenti i profesori imati, kada su u pitanju doktorati, na uvid doktorske radove koji budu postavljeni u elektronskoj formi.

Kao što je poznato, premijer je u svom ekspozeu istakao da će jedan od glavnih ciljeva Vlade biti upravo jačanje obrazovnog sistema Srbije. Tu se, pre svega, misli na visokoškolske ustanove.

Zbog svega navedenog i ovih pozitivnih stvari koje ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju imamo danas pred sobom, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.