… u smislu da kao gradonačelnik Užica od 2008. do 2012. godine nisam dovoljno uradio kako bismo sprečili negativne posledice vezano za akumulaciju i zagađenje vode.

Gospodine Markoviću, molim vas.
Za reč se javio narodni poslanik Milan Korać. Izvolite.

Radi javnosti, a i same Skupštine, možda se kod gospodina Babića desio lapsus.
U 2008. godini u aprilu penzije su povećane za 4%, vanredno 10% i u oktobru 4,3%. Znači, ne može da bude da su penzije u toj godini povećane za 72%.

Gospodine Korać, nemate mogućnost da govorite u ovom trenutku. Zloupotrebili ste Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Jelisaveta Pribojac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas predlozi izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, državnoj upravi, kao i predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i u državnim organima i javnim službama i ja ću se u svom izlaganju danas fokusirati isključivo i samo na te izmene.
Kod izmena i dopuna koje se tiču plata, u pitanju je usaglašavanje sa Zakonom o radu i to u onom delu koji se odnosi na minuli rad. To praktično znači da će državni službenici i nameštenici imati pravo na dodatak na osnovnu platu 0,4% za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom su državnom organu bili zaposleni.
Druga izmena se odnosi na otpremninu državnom službeniku kome prestaje radni odnos zbog proteka određenog roka od kada je postao neraspoređen. Taj rok je bio šest meseci, sada je smanjen na dva meseca.
Što se tiče plata u državnim organima i javnim službama, takođe se radi o usaglašavanju sa Zakonom o radu i pravom na dodatak na osnovnu platu od 0,4% za svaku godinu rada, ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, vrlo je važno, u istoj delatnosti, obuhvaćenoj istim planom mreže, odnosno osnovanog kod istog nivoa vlasti. Dakle, u pitanju je samo usaglašavanje sa Zakonom o radu i samo u delu koji se odnosi na minuli rad.
Predlog izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi odnosi se na nekoliko članova koje je trebalo urediti u skladu sa dužnostima i funkcijama u sistemu državne uprave. Svi znamo da je državna uprava deo izvršne vlasti Republike Srbije koja vrši upravne poslove kroz ministarstva, kroz organe uprave u sastavu ministarstava i kroz posebne organizacije koje se inače obrazuju za stručne i sa njima povezane izvršne poslove čija je priroda posla takva da zahteva veću samostalnost u radu i to najčešće preko sekretarijata i zavoda.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, tačnije dopunom člana 35. st. 3. i 4, Vlada može postaviti direktora posebne organizacije iz reda nastavnika visokoškolske ustanove na period od pet godina, s tim da direktor posebne organizacije može nastaviti da radi kao nastavnik na toj visokoškolskoj ustanovi. To isto važi i za zamenika direktora posebne organizacije.
Druga izmena odnosi se na načelnika upravnog okruga čija se nadležnost do sada ogledala u jednoj koordinativnoj ulozi, odnosno u saradnji sa opštinama i gradovima sa područja tog upravnog okruga. Načelnik upravnog okruga će sada biti funkcioner. Umesto na pet godina, kao što je bilo do sada, biće postavljen na period od četiri godine. Postavlja ga Vlada, na predlog ministra koji je nadležan za poslove državne uprave i oni će biti imenovani u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, predviđene su i izmene uslova koji se tiču stručne spreme, a koje državni službenik mora da ispunjava za vođenje upravnog postupka. Do sada su ti uslovi bili visoko stečeno obrazovanje drugog stepena i master studije, a sada zbog obezbeđenja potrebnih kadrovskih kapaciteta i prilagođavanja rešenjima zemalja EU za vođenje upravnog postupka i odlučivanja i pravima i obavezama kako fizičkih, tako i pravnih lica može biti ovlašćen državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama od najmanje 180 bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.
Razlozi za donošenje izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima su višestruki. Svi su oni proizašli iz potrebe da se preciznije uredi jedan sistem rada organa u javnom sektoru kako bi se ujednačio njihov radnopravni položaj, a istovremeno zbog potrebe unapređenja ukupnog službeničkog sistema neophodno je usklađivanje sa Zakonom o državnoj upravi i sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima vrši se usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju koje se tiče obrazovanja, odnosno uslova za obavljanje određenih poslova u okviru zvanja državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima, ako i uslova koji se tiču njihovog radnog iskustva.
Tako će za rad na poslovima u zvanju višeg savetnika, samostalnog savetnika i mlađeg savetnika državni službenik morati da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama od najmanje 240 bodova Master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
Radno iskustvo je u rasponu od tri do sedam godina, zavisno od zvanja državnog službenika. Novina je da se na rad na poslovima usvajanju mlađeg saradnika, državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 bodova, osnovnim strukovnim studijama ili studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž i najmanje pet godina radnog staža u državnim organima.
Ovim izmenama i dopunama reguliše se i način dostavljanja rešenja državnim službenicima kada službenik ima pravo žalbe na neko rešenje kojim se odlučuje o nekom njegovom pravu.
Takođe, predlaže se i jedan drugačiji način oglašavanja javnih konkursa putem internet prezentacije na internet prezentaciji Službe za upravljanje kadrovima, ali se može oglasiti i na oglasnoj tabli i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje.
Takođe je novina postavljanja vršioca dužnosti do imenovanja državnog službenika na položaj. To se vrši na period od šest meseci, bez objavljivanja konkursa internog ili javnog, ali se konkurs mora raspisati u roku od 30 dana od dana imenovanja. Za slučaj da se ne izvrši izbor po konkursu status vršioca dužnosti se produžava najduže tri meseca.
Ovim izmenama su precizirani i uslovi koji predstavljaju osnov za razrešenje dužnosti državnih službenika sa položaja predviđeno je stručno usavršavanje državnih službenika, kako opšte tako i posebno predviđeno je ko donosi program stručnog usavršavanja, a ko ga sprovodi. Uvodi se i poseban oblik stručnog usavršavanja putem stažiranja, zatim osposobljavanje pripravnika za samostalan rad i polaganje posebnog stručnog i državnog ispita koji se polaže radi zaposlenja na radnim mestima sa posebnim dužnostima i ovlašćenjima.
Ono što je možda najvažnije jeste da se ovim izmenama obezbeđuje uspostavljanje hijerarhije u postupku utvrđivanja odgovornosti za rad državnih službenika i uvodi se vraćanje primene kodeksa ponašanja državnih službenika i uređuju pravila etičkog ponašanja državnih službenika. Rok za donošenje svih podzakonskih akata koje treba usaglasiti sa ovim zakonom je 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. I na kraju u danu za glasanje SNS će glasati za sve ove izmene i dopune predloženih nam zakona. Hvala.

Zahvaljujem se gospođo Pribojac.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović.
Po Poslovniku Dejan Nikolić. Izvolite.

Predsedavajući, član 27. Ja vas molim, a ja sam siguran da vi to hoćete, da proverite vreme poslaničke grupe. Siguran sam da je ostalo još nekoliko sekundi što će biti dovoljno da kažemo da su ovi zakoni loši, jer umesto profesionalizacije oni produbljuju politizaciju državne uprave. Molim vas proverite vreme DS.

Zahvaljujem se gospodine Nikoliću na sugestiji, ali nažalost ne, jer iskorišćeno vreme od osam minuta i 28 sekundi.
Zahvaljujem na vašem pokušaju da obrazložite vaše mišljenje.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović.

Hvala gospodine predsedavajući, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici. Pred nama su četiri Predloga izmene i dopune zakona koji se tiču državne uprave, a državna uprava treba da bude najefikasniji deo javne uprave i praktično kičma celog javnog sektora.
Državna uprava po zakonu kaže da je deo izvršne vlasti koja vrši upravne poslove u okviru prava i nadležnosti RS i čine je ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije, odnosno organi državne uprave koje mogu biti obrazovane isključivo zakonom.
Javnosti radi, a to treba ponoviti da državna uprava prema podacima kojima svi mi raspolažemo zapošljava negde oko 30 hiljada građana. Naime, u državnoj upravi koja je samo deo sektora javnog, koji broji 30 hiljada, dok u celom javnom sektoru prema podacima, takođe nezvaničnim, ima zaposlenih oko 700 hiljada ljudi. Kada se izgovori ova brojka morate imati u vidu da 700 hiljada ljudi radi u sektoru zdravstva, obrazovanja, kulture, da javni sektor čine i pripadnici vojske, policije, bezbednosnih službi, ceo pravosudni sistem, državna uprava, lokalna samouprava, javna preduzeća, javne agencije, kao i regulatorna tela i nezavisne institucije. Ipak, iako se pobroje sve ove institucije i ograni koji broje 700 hiljada ljudi, svakako da privreda RS ne može da nosi na leđima ovoliki javni sektor.
Svi smo svesni da u narodu preovladava mišljenje da ceo javni sektor, ne samo da je ogroman, već je neefikasan, konfuzan, da su procedure jako komplikovane. Nažalost, verujem da i kolege iz ministarstva mogu da posvedoče da građani su ti koji misle da državni službenici ne rade ništa, a da primaju platu. Ne kažem da postoje izuzeci, ali većina državnih službenika zaista savesno obavlja svoj posao i prevashodno pored plate motiv jeste to što rade za državu.
Činjenica je takođe da nijedan postupak ili problem koji svaki građanin Srbije hoće da reši ne može da reši tako što će se obratiti jednoj adresi. Obično imamo svi problem kada pomislimo da idemo u bilo koju javnu instituciju, da li ćemo dočekati, tj. čuti ovu čuvenu rečenicu – dođite sutra ili fali vam ovaj ili onaj papir. Vidim da po vašoj reakciji ministarka jako ste svesni toga.
Javna uprava mora da bude servis građanima i privredi, a državna administracija svakako da bude motivisana da radi i to ne samo primanjima, nego i raznim vidovima nagrada, beneficija, mogućnostima unapređenja znanja i veština, vrednovanju stručne spreme, i samog napredovanja, što ove izmene zakona, kada je u pitanju državna uprava, predviđaju.
Suština ovih izmena o državnim službenicima predviđa ujednačavanje ravnopravnog položaja zaposlenih, usklađivanje uslova za obavljanje poslova u okviru zvanja državnih službenika sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju.
Uspostavlja se novi sistem stručnog usavršavanja koji podrazumeva obavezu stručnog usavršavanja službenika na osnovu potreba ograna državne uprave, ali i poseban oblik stručnog usavršavanja putem stažiranja, kao i upućivanja na stručno usavršavanje u okviru međunarodne saradnje.
Zakon o državnim službenicima uvodi restriktivnije mere koje se tiču razrešenja državnih službenika, tačnije nakon jednog ocenjivanja sa – nezadovoljava, prekida se radni odnos. Ovde bi trebalo imati na umu eventualne zloupotrebe samih rukovodioca jer su sami kriterijumi za ocenjivanje koji su predviđeni uredbom Vlade RS o ocenjivanju državnih službenika zapravo nedovoljno precizne i svakako biće usklađivanja u narednom periodu, ali treba razmisliti o usvajanju nekih novih kriterijuma.
Otvoreno pitanje za mene, a koleginica Mirjana Dragaš je ovo pomenula takođe, jeste to stimulisanje odnosno motivisanje službenika za rad u državnim ogranima. Na primer, kakav motiv za ostanak ima državni službenik koji ako sa sedam godina staža može da dostigne najviše zvanje, u ovom slučaju viši savetnik, kakav motiv za rad do punog radnog staža realno može da ima? Može da ima ukoliko je unapređen, odnosno državni službenik na položaju, a složićete se da ne mogu svi državni službenici biti na položaju.
Izmene i dopune ovih zakona jesu važan korak u uvođenju reda u državnoj administraciji, ali svesni ste da je državna uprava samo jedan deo sistema i da je neophodna odlučnost i nekada i nepopularne mere da se celokupan javni sektor stavi u jedan precizan i stabilan okvir.
U Srbiji još uvek ne postoji jedinstvena baza podataka, ako je tako možemo nazvati, javne uprave koja podrazumeva i državnu upravu i lokalne samouprave, posebne službe Vlade, nezavisna regulatorna tela, sudske organe, obrazovni i zdravstveni sistem i sistem bezbednosti i zato je smatram višestruko potrebnom, a verujem da ćete vi kao resorna ministarska insistirati na tome da se izradi jedna posebna baza podataka, jer postati temelj za oblikovanje i unapređenje efikasnijeg sistema.
Mislim da jedino bazom može da se omogući kompletan i jasan uvid u strukturu i nadležnosti svih državnih organa, specifičnosti pojedinih institucija prikazati i broj i položaj službenika, osnovice i koeficijente zarade zaposlenih i prirodu radnih odnosa i staviti tačku na spekulacije o javnom sektoru i priče o eventualnim zloupotrebama. Jedino na ovaj način se može zaključiti da li postoje preklapanja nadležnosti, da li postoje potrebe za eventualnim ukidanjem ili spajanjem određenih institucija i naravno možete svesno i ispravno preraspodeliti radnu snagu.
Nadamo se da će pred poslanicima uskoro biti i zakoni koji se odnose na jedinstven sistem zarada svih korisnika javnih sredstava, tačnije svih zaposlenih u javnoj upravi, čime će se nastaviti proces uređenja celokupne javne uprave. Kada su u pitanju ove mere, polazna osnova moraju biti merljivi kriterijumi za vrednovanje kvaliteta rada, uzimajući u obzir sve specifičnosti i samih organa, odnosno institucija, kao i ovlašćenja, odnosno odgovornosti službenika.
Socijalistička partija Srbije, kao što ste čuli, podržava sve ove izmene i dopune zakona i naravno podržavamo vašu spremnost i vas i Vladu Republike Srbije da se jasnijim merama uredi ovaj sistem. Hvala.

Zahvaljujem gospođice Miladinović.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.