Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 79 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Gordana Čomić, Vladeta Kostić, Miroslav Markićević, prof. dr Žarko Obradović, Vesna Besarović i dr Ivan Bauer.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 3, 4, 5. i 6. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 3, 4, 5. i 6. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Kori Udovički, potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave, pozvala da sednici prisustvuju i: Ivana Savićević, Natalija Pavlović - Šiniković, Tatjana Zeljković, Jelena Parezanović, Miloš Popović, predstavnici Kabineta potpredsednika Vlade.
Ujedno želim da vas obavestim da ste primili ostavku Gordane Stamenić na funkciju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine, podnete u skladu sa članom 37. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine. U skladu sa tim, konstatujem da je Gordana Stamenić podnela ostavku na funkciju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima iz tačaka 3, 4, 5. i 6. dnevnog reda a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Molim poslaničke grupe da podnesu listu govornika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlogu zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi.
Da li predstavnik predlagača, dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu, dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa paketom zakona koji se odnose na državnu upravu, status i prava državnih službenika u Republici Srbiji, a radi se o Predlogu zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi.
Predlozi zakona o kojima će se danas raspravljati u Narodnoj skupštini pripremljeni su radi usklađivanja položaja zaposlenih u državnoj upravi sa zaposlenima na koje se primenjuju nedavno usvojene odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Ovo usklađivanje prilika je i za donošenje drugih izmena i dopuna kojima se jača državno službenički odnosno javno službenički sistem. Predložena rešenja rezultat su kontinuiranog praćenja stanja sistema državne uprave i državnih službenika i uočene potrebe da se određena pitanja urede na način koji će obezbediti delotvorniji rad, usklađeno funkcionisanje organa državne uprave i unapređenja kapaciteta državno službeničkog sistema.
Ove izmene ne menjaju suštinske aspekte niti način na koji državno službenički sistem radi ili se nagrađuje. Uglavnom, u pitanju su nesporne intervencije usled očiglednih neusaglašenosti, nedostajućih rešenja ili harmonizacije sa prihvaćenim međunarodnim standardima odnosno reformskim pravcima usvojenim strateškim dokumentima u RS.
Ipak, današnja rasprava predstavlja početak ozbiljnih promena koje nam predstoje, kako na zakonodavnom, tako i na institucionalnom planu, kako bi uspostavili jedinstven, funkcionalan, efikasan, profesionalan službenički sistem koji će biti okrenut ka građanima i privredi.
Izmene koje su pred vama u skladu su i na putu dublje reforme načina na koji se javno-službenički sistem nagrađuje i motiviše, a koju Vlada priprema za kasnije ove godine.
Novine koje donose propisi o kojima će biti danas reč doprinose u prvom redu podizanju kvaliteta rada i profesionalizaciji službeničkog sistema, pojačanoj odgovornosti, naročito službenika na položaju, efikasnosti i ekonomičnosti pojedinačnih procedura, kao i usaglašavanju sa drugim propisima iz oblasti rada i obrazovanja.
Na drugoj strani, i ne manje značajno, usaglašavanje propisa sa izmenama i dopunama Zakona o radu povlači reformsko opredeljenje Vlade i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se određeni principi i mere odnose na sve, bez izuzetka.
Predlozi zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i Zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, oba ova predloga sadrže kratke izmene čiji je cilj da se pitanje minulog rada u državnim organima i javnim službama urede prema svim zaposlenima na isti način i usaglase sa Zakonom o radu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, kao jednu od najvećih novina predloga ovog zakona predstavljaju odredbe koje se odnose na stručno usavršavanje, stažiranje, posebne stručne ispite čiji je cilj jačanje kapaciteta i kvalitetnije i efikasnije postupanje državnih službenika. Ovo je bitna obaveza utvrđena Vladinom Strategijom stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji i Akcionim planom za sprovođenje strategije stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji za period 2013. do 2015. godine. Cilj je bio postaviti neophodan pravni okvir za novi, unapređen i održiv sistem stručnog usavršavanja državnih službenika na centralnom nivou.
S tim u vezi, stručno usavršavanje postaje pravo i obaveza državnog službenika, ojačano zahtevom da je rukovodilac dužan da omogući ovaj oblik unapređenja znanja i veština u skladu sa poslovima koje zaposleni obavlja.
U odnosu na važeći režim, novina je da programe opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade donosi ministar nadležan za poslove uprave, po prethodno pribavljenom mišljenju Visokog službeničkog saveta.
Izuzetak od ovog pravila, zbog specifičnosti sadržine i potrebnih posebnih znanja i veština u vezi sa utvrđivanjem stručnog usavršavanja iz oblasti EU, predloženo je da programe u ovoj oblasti donosi direktor službe Vlade za koordinaciju poslova Vlade u pristupanju EU, takođe po pribavljenom mišljenju Visokog službeničkog saveta.
Novina u zakonu je i stručno usavršavanje putem stažiranja u skladu sa programima opšteg i posebnog stručnog usavršavanja državnih službenika iz organa državne uprave i službi Vlade, kao i na osnovu posebnog sporazuma o međunarodnoj saradnji, uz uređenje prava i obaveza državnih službenika u toku i po završenom stažiranju.
Kako bi se obezbedio održiv sistem stručnog usavršavanja i svrsishodnost korišćenja budžetskih sredstava namenjenih za stručno usavršavanje državnih službenika, ovim izmenama predlaže se da se sredstva za programe opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika koje organizuje služba za upravljanje kadrovima obezbeđuje u budžetu Republike Srbije u odgovarajućem iznosu od ukupnih sredstava obezbeđenih za plate svih zaposlenih iz organa državne uprave i službi Vlade. Ovo je istovremeno način da se operacionalizuje princip održivosti, kao i prava i obaveze službenika na stručnom usavršavanju.
U skladu sa tim, posebno su značajne odredbe koje se tiču stažiranja, u kojima se pruža mogućnost službenicima da steknu posebna znanja i veštine, uključujući i u inostranstvu, uz obavezu da provedu dvostruko više vremena od vremena stažiranja na radnom mestu nakon perioda stažiranja. Na taj način država će omogućiti pripremu kadra, ne samo u procesu pristupanja EU, već i kompetentno i efikasno delovanje prema standardima EU.
Pored toga, ovim zakonom unapređuju se određena rešenja sadržana u Zakonu o državnim službenicima, o državnom stručnom ispitu i posebnom stručnom ispitu, načinu uvođenja pripravnika u rad i osposobljavanje pripravnika za polaganje državnog stručnog ispita. Takođe, uvodi se etički kodeks kao zakonska kategorija koji donosi Visoki službenički savet uz obavezu organa da dostavljaju potrebne podatke u vezi sa primenom kodeksa. Zakon tehnički usklađuje uslove za obavljanje poslova u okviru zvanja državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima i uslova za obavljanje poslova državnih službenika na položaju u skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju.
Druga velika oblast odnosi se na unapređenje procedura, dostavljanja pismena i oglašavanja javnih konkursa. Ova unapređenja sadrže i odredbe o načinu oglašavanja javnog konkursa, kompatibilna su evropskim standardima i saglasna principu modernizacije državne uprave. Očekivani efekti predloženih rešenja su isplativost, pouzdanost, dostupnost i ekonomičnost oglašavanja.
Jedan od značajnijih ciljeva reforme javne uprave predstavlja profesionalizacija i depolitizacija službeničkog sistema. Predloženim izmenama i dopunama predviđa se uvođenje instituta vršioca dužnosti za rad na radnom mestu koje je utvrđeno kao položaj u ograničenom trajanju, najviše devet meseci, i uz obavezu da se u predviđenom roku sprovede konkurs radi popunjavanja položaja i postavljenja državnog službenika na položaj. Ovo je značajna novina koja prevazilazi problem postavljenja službenika direktno, bez konkursa, koji je u dobroj meri opterećivao sistem do sada. Ovde naročito treba imati u vidu da je u vezi sa ovim pitanjem Zakon o državnim službenicima više puta inoviran, ali da ranija rešenja koja su se uglavnom odnosila na produžetak roka za sprovođenje javnog konkursa na položaje nisu dala željene rezultate, te se očekuje da će se predloženom izmenom obezbediti održivost službeničkog sistema na položaju uz obezbeđenje uslova za rad i funkcionisanje organa državne uprave u punom kapacitetu, u periodu do popune radnog mesta državnog službenika na položaju.
Predloženim izmenama su takođe precizirane i pooštrene su pravne posledice ocenjivanja kada je reč o državnim službenicima na položaju, čime se uspostavlja neposredna hijerarhija, tj. subordinacija u postupku utvrđivanja odgovornosti za rad državnih službenika na položaju. Naime, uvodi se direktnija disciplinska odgovornost službenika na položaju, pooštravaju se kriterijumi za ocenjivanje i unose nove osnove za razrešenje rukovodioca organa lica na položaju.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, ovaj predlog zakona predlaže izmene koje se odnose na položaj direktora i zamenika direktora posebne organizacije, položaj načelnika upravnog okruga i uslova koje državni službenik mora da ispunjava za davanje ovlašćenja, za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
Polazeći od toga da posebne organizacije obavljaju stručne poslove značajne za sve organe državne uprave, odnosno stručne poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i sa njima povezane izvršne poslove. Ovim zakonom predloženo je da se stručnjacima koji obavljaju poslove nastavnika visokoškolske ustanove omogući da pored rukovođenja posebnom organizacijom istovremeno mogu obavljati poslove nastavnika visokoškolske ustanove. Dato rešenje u cilju je obezbeđenja potrebnih kapaciteta za unapređenje kvaliteta rada ovih organa državne uprave u kojima se zahtevaju posebna specifična stručna znanja. Pri tome, imala se u vidu celina našeg pravnog sistema u kome su zastupljena slična zakonska uređenja ovog pitanja, npr. za sudije ustavnog suda.
Takođe, imajući u vidu da poslovi načelnika upravnog okruga, uređeni Zakonom o državnoj upravi, imaju pre svega koordinativnu ulogu i podrazumevaju aktivnosti koje su usmerene na usklađivanje rada okružnih područnih jedinica organa državne uprave, saradnju sa područnim jedinicama organa državne uprave koje nisu obrazovane za područje upravnog okruga, a prevashodno saradnju sa opštinama i gradovima sa teritorije upravnog okruga.
U praksi se pokazalo da njihov status državnog službenika na položaju nije u skladu sa ovlašćenjima koja im, saglasno zakonu i drugim propisima, pripadaju. Stoga se ovim zakonom predlaže izmena statusa načelnika upravnog okruga kao funkcionera koga na četiri godine postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove uprave, kako bi se obezbedila potrebna podrška za sprovođenje politike Vlade.
Na kraju ovog uvodnog izlaganja, dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i izrazim uverenje da će posle rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni i da će se tako stvoriti uslovi za naoko tehnička i zapravo osetna unapređenja u sistemu državne uprave i državno-službeničkog sistema. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Hvala.
Poštovana predsednice, uvažena ministarka Udovički, predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kolege i koleginice, osim Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koje je ministarka podrobno obrazložila, a kojima se u određenom obimu zaista i menjaju i dopunjuju postojeće odredbe navedenog zakona, preostala tri zakona, a to su Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Predlog zakona o izmenama i dopunama o platama u državnim organima i javnim službama kojima se u prvom redu vrši usklađivanje sa sada već važećim donetim odredbama izmena i dopuna Zakona o radu i najzad, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi kojim se uređuje položaj i dužnost direktora posebnih organizacija i njihovih zamenika, isto tako kao što je ministarka navela, i načelnika upravnog okruga, mislim da teško možemo govoriti o suštinskim izmenama, tako da u ovom momentu pridev – reformske izmene, svakako izostaje.
Naravno, tu se moram složiti sa ministarkom Udovički koja kaže da ove izmene zapravo ne predstavljaju jedan suštinski aspekt i to je zasigurno. Ali, citiraću dalje: „današnja rasprava predstavlja početak ozbiljnih promena“. Mislim da ta ozbiljnost kojom ste krenuli, bez obzira koliko ovaj početni korak danas bio mali, a on to svakako jeste, mislim da je neophodan, u cilju što boljeg uvođenja reda u ono što je nama preko potrebno, a to je upravo državna uprava.
Reforma državne administracije predstavlja izuzetno ozbiljan, krucijalan i jedan od fundamentalnih zahteva da Srbija napreduje ka putu EU. Sigurno je da taj reformski proces, a mislim da ste dovoljno ozbiljni i da ste ga tako i shvatili, mora da bude stalan, permanentan, kontinuiran, kako god želite, što svakako iziskuje i političku volju. Nemojmo da se lažemo, politička volja za tako nešto jeste potrebna i neophodna i tako je u svim uređenim zemljama.
Ono što se pokazalo kao izuzetno veliki problem u praktičnom životu dosadašnjeg funkcionisanja naše državne uprave jeste ta parcijalnost. Nekako se čini da je svako zadužen za određeno pitanje, svako je zadužen za određen segment, ne posmatra ga u sadejstvu sa ostalim segmentima, a na tako nešto bi trebalo da misli, već sve to posmatra kao jednu izolovanu celinu, kao samom sebi dovoljnom i kao da drugi sistemi i drugi delovi državne uprave, ukoliko hoćete – javne uprave, zasigurno ne postoje.
Slabe ekonomije ma koje zemlje uvek su za posledicu imale bespotrebno uvećanje administracije. Različiti uticaji različitih političkih partija u istoriji, ne samo naše zemlje nego i drugih zemalja, recimo, u okruženju, čini mi se da je davno prešlo granicu dobrog ukusa.
Osim toga, dobra administracija može biti samo ona administracija koja je lišena apsolutno bilo čije i bilo kakve političke volje, ma kakva ta politička volja bila i čini mi se da samo takva administracija može imati i može uživati legitimitet.
Dugo unazad kod nas se upravo govori o neophodnosti reforme državne uprave, o tome da su prethodne decenije, čemu smo svi mi svedoci, izazvale pad efikasnosti, s jedne strane, koju ste u svom izlaganju i spomenuli, a s druge strane, to je uzrokovalo nesrazmerno povećanje broja zaposlenih u toj grani. Primetno je i evidentno da se istovremeno sa padom efikasnosti u državnoj upravi, uzrokuje i pad u efikasnosti uopšte u privredi.
Ono što se pokazuje maltene kao jedna prirodna zakonitost jeste to da povećanje upravo broja zaposlenih u državnoj upravi stvara sve manje zaposlenih, ili ako hoćete, sve manje produktivno zaposlenih u privredi, a o privatnom sektoru mislim da je u ovom momentu izlišno i govoriti.
Nama se, čini mi se, u prošlosti pokazalo da nam je lakše da promenimo državu, da nam je lakše da promenimo ime države u kojoj živimo nego što smo spremni da menjamo javnu upravu i njeno funkcionisanje. I naravno da su decenije neodgovornosti stvarale iste takve ljude, dakle, isto tako neodgovorne ljude zaposlene u javnoj upravi. Sumnjam da je tačno da će se bilo kojim izmenama i dopunama ili, pak, novim zakonima, promeniti efikasnost državne uprave, bar ne u nekom kraćem roku. To je jedan proces koji zahteva jedan kontinuiran i jedan, na kraju krajeva, mukotrpan rad.
Nama treba, čini mi se, način da promenimo upravo efikasnost, kvalifikovanost, kvalitet ljudi koji će činiti, ako hoćete, i stub te državne uprave, dakle, da stvaramo jedan kvalifikovani kadar. U tom smislu, složiću se sa vama što ste nedavno, naravno izjavljivali. Naime, na konstitutivnoj sednici Saveta za reformu javne uprave, a kojom ste predsedavali i na kojoj je i predstavljen Akcioni plan za sprovođenje reforme javne uprave u Republici Srbiji za period od 2014. godine do 2016. godine, a koji je DHSS detaljno i pomno pročitala i koji treba da bude temelj funkcionisanja promena celokupne javne uprave, tamo stoji da se analizom zaključka došlo naizgled do toga da na prvi pogled pravi problemi nisu uslovljeni isuviše velikim brojem zaposlenih. Naravno, ispred DHSS sa tim se ne mogu složiti, jer brojne zemlje, ne samo u okruženju, nego evropski uređene zemlje, funkcionišu besprekorno sa drastično manjim brojem zaposlenih u javnoj upravi, već su zapravo kako se to navodi, prvenstveno uslovljeni nedovoljnom kvalifikacijom kadrova, a ja ću dodati - ili potpunom odsustvu kvalifikacije.
Takođe, slažem se, i dodaću - ovoj i ovakvoj upravi, čini mi se da najkvalifikovaniji kadar uopšte ni ne participira u njoj. To je, naravno, moje subjektivno mišljenje, sa čim se možete složiti ili ne. Zato je, mislim, ta efikasnost i kvalifikovanost ono o čemu govorim i na šta potenciram, da je suština svega i od presudnog značaja kako bi zaista javna uprava naše zemlje poprimila oblike koje je trebalo davno da ima.
Kako, na primer, objasniti da je, recimo, Zakon o državnoj upravi od pre 30 godina savršeno funkcionisao i bio primenljiv, sprovođen u praksi, a recimo da taj zakon, Zakon o državnoj upravi, danas to apsolutno nije? Ne mislim samo na danas, mislim na dugi niz godina kada kažem reč - danas.
Izmene svih ovih zakona, seta ovih zakona koji su danas pred nama i o kojima raspravljamo u načelu jesu nužne, ali mislim da je zanemarena suština svega. Zanemarena je potreba da su ljudi ti koji treba da se menjaju. Jer, na kraju krajeva, ljudi su ti koji donose zakon, ljudi su ti koji primenjuju zakon i ljudi su objekt nad kojim se taj isti zakon primenjuje, u pogledu kvalifikovanosti, u pogledu efikasnosti, u pogledu stručnosti, kako god hoćete, ali isto tako i u pogledu opše kulture, u pogledu vaspitanja, u pogledu pravog sistema vrednosti koji, nažalost, danas u Srbiji je gotovo neprepoznatljiv.
Vidite, nedostatak čak i one elementarne kulture, jednog prividnog, ako hoćete usiljenog osmeha, stvara, čini mi se, posao za petoro ljudi. Recimo, ukoliko imate neku službenicu u državnom organu uprave ili, recimo, u opštini kao jedinici lokalne samouprave, pa na primer ona bude drska, stranka na isti takav način odgovori, dakle isto drsko, isto tako bezobrazno, onda, na primer, službenik zbog toga stranku neću da pouči o pravima i obavezama koje sleduje, pa, recimo, stranka napravi neki propust i u tom smislu napravi kardinalnu grešku, pa onda, recimo, usledi donošenje jednog odbijajućeg rešenja, pa na sve to postoji pravo na žalbu, pa onda možete da pišete i koje kakve pritužbe, na kraju krajeva, i pritužbe Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i onda, zamislite, dođete u jednu paradoksalnu situaciju da se najozbiljnijim i najbanalnijim problemom bavi, recimo, pet do deset ljudi. Tako nešto je nedopustivo.
Mi i dalje nemamo sveobuhvatan registar koji bi pružao potpune i precizne podatke i čini mi se da je optimizacija javne uprave ono na čemu demohrišćani posebno insistiraju, u ovom momentu za nas još uvek nedostižno. Kažem u ovom momentu, a nadam se da će biti stvoreni uslovi i zaista jedna prava podloga da ona to i ostvari.
Budući da o njoj u ovom momentu možemo samo govoriti, a sigurna sam da svi imamo i delimo istu želju i da joj težimo, dok se ne sprovede jedna sveobuhvatna ijedna potpuna analiza javne uprave, ali isto tako ne samo javne uprave, nego i podsistema javne uprave, pa sve to i pretoči u praktični život, onda nema govora o jačanju privatnog sektora, a mislim da je upravo jak privatni sektor naša preka, rekla bih, nasušna potreba, koja se danas nažalost nalazi na potpuno nezavidnom nivou.
Upravo privatni sektor jeste taj koji treba da ima primat, koji treba da bude vodič i koji treba da bude stub ne samo društva, ne samo privrede, kao što je to slučaju u mnogim evropskim zemljama, jer jak privatni sektor u krajnjoj konsekvenci i, na kraju krajeva, uvek je onaj koji doprinosi znatnom povećanju celokupnog BDP ma koje zemlje.
Nedavno ste izjavili da se broj zaposlenih u javnoj upravi, koji broji preko, čini mi se, ispravite me ako grešim, 550.000, godišnje smanjivati za oko 5% u naredne tri godine. Ja to podržavam. Pazite, to bi bilo fantastično i više nego odlično, ali ono što mene lično zanima jeste kojim mehanizmima ćete tako nešto postići, a ukoliko i postignete, kažem, bilo bi izuzetno da se tako nešto učini, moje pitanje jeste kojim mehanizmima ćete tako nešto održavati i, što je najbitnije, na koji način ćete to kontrolisati?
Ono što je i vama poznato jeste da će se naravno svako radije opredeliti za posao i za uhlebljenje u državnoj upravi koja je dugo vremena, pa moram reći, više nego parazitska i mislim da to apsolutno znaju svi građani ove zemlje.
Takođe, nedavno ste spominjali i agencije. Tu se mogu složiti sa vama da pitanje terminologije uvek može biti opasno, pa se pod agencijama mogu podrazumevati koje kakva tela za koje više ne zna ni čime se bavi, ni ko u njima radi, ali ukoliko izuzmemo nezavisna regulatorna tela, koja to svakako nisu, a mnogi tu terminologiju brkaju, pa pod nezavisnim regulatornim telima podrazumevaju i ona tela koja to nisu kao što je to, recimo, Ombudsman ili Zaštitnik građana.
Naravno, ono što mene zanima jeste kada će se i da li se uopšte može utvrditi broj agencija u našoj zemlji, jer čini mi se da u ovom momentu ni resorno ministarstvo, kao što ste izjavili, to ne zna, ali zato svima je dobro poznato, i nama ovde ili građanima Srbije, da sve ti silne agencije, ma kako se one zvale, ma šta rade, ma koliko zaposlenih one imale, donose takve sistematizacije koje doživljavaju menjanje na gotovo dnevnom nivou, kako bi se tim istim sistematizacijama izmišljale funkcije, kako bi se izmišljala radna mesta koja čini mi se nigde u svetu ne postoje, bar u onom delu koji nazivamo civilizovanim i u to sam sigurna.
Naravno, u pomenutom akcionom planu koji sam pročitala i odlično je što je transparentno i pokazan na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dalje je navedeno da će se primena Nacrta zakona koji će se urediti uspostavljanje službene evidencije o organima i državnim subjektima u sistemu javne uprave biti izvršena u maju 2015. godine, da će rasprava o istoj biti sprovedena u junu 2015. godine, te da će se u septembru 2015. godine taj predlog zakona naći ovde i biti na razmatranju u Narodnoj skupštini Republike Srbije pred poslanicima.
O tome koji, koliki i kakvi problemi po ovom pitanju postoje, dovoljno govori činjenica da je u akcionom planu ostavljen rok od godinu dana, a po mišljenju DHSS, u Srbiji, imajući u vidu, da se tako izrazim, sve one javašluka razmera koje se ne mogu ni sagledati u našoj državnoj upravi, čini mi se da i tako predviđen rok jeste preambiciozan. Svaka čast ako to uradite u godinu dana, ali, po mom mišljenju, preambiciozno je da bi uradili ono što ste tamo zacrtali bar kao okvirne rokove, kao što smatram da su tako isto preambiciozni rokovi za donošenje strategije decentralizacije za donošenje zakona o regionalnom razvoju, jer doneti zakon je jedno, a primeniti zakon jeste drugo i ceniti njegovu primenu u praktičnom životu jeste treće. Preduslov svih ovih uslova jeste da se stvara podloga za njegovu primenu. Nisam sigurna koliko smo mi u ovom momentu spremni za tako nešto.
Poštovana ministarka, vi kao odgovorna i kao neko ko se nalazi u resornom ministarstvu o čijem setu zakona danas raspravljamo i kao odgovorna uopšte za funkcionisanje državne uprave, imate izuzetno težak zadatak i mislim da ste i sami toga svesni.
Pored toga što svi zajedno, kad kažem svi zajedno, Narodna skupština je ta koja, na kraju krajeva, i usvaja zakone čiji ste vi predlagač, moramo da menjamo ono što je zastarelo, da tako kažem, što je vreme već odavno pregazilo, ali čini mi se da ćete sa druge strane imati snažnu odgovornost da pokušate da bar delom povratite duh požrtvovanog činovništva, koji se, nažalost, u Srbiji davno izgubio.
Naravno, državna uprava i lokalna samouprava sastoje se od preko pola miliona, ispravite ako sam pogrešila u ovom iznosu, raznoraznih činovnika i sasvim je sigurno da vi ili bilo ko god obavlja funkciju, a ministar državne uprave i lokalne samouprave sve tako nešto nećete moći da ispunite i nećete biti u mogućnosti da to uradite. Ako to učinite, ogromne pomake u ministarstvu i to ispravite u ministarstvu, nećete moći, recimo, u agencijama, a ako se bude moglo tako nešto učiniti u agencijama, neće moći u svakom organu državne uprave ili recimo u opštini kao jedinici lokalne samouprave. Sve ovo navodim samo zato da bi se shvatila težina posla koja je na vama i na vašim kolegama koji se i nalazite na čelu ovog resornog ministarstva.
Naravno, sa druge strane nije moguće otpustiti sve neefikasne birokrate. Znate, oni su se taložili godinama, tako da ne mogu se svi oni otpustiti istovremeno. Čak i kada bi tako nešto bilo moguće, ne bi mogli taj nedostatak njihov popuniti kvalitetnim kadrovima.
Postoji jedna stvar za koju mislim da je moguće da učinim i to ću sada javno izneti, a mislim da se može učiniti za vreme jednog mandata, jer vreme na koje ono traje sasvim pruža dovoljno prostora za tako nešto, a to je stvaranje jednog održivog sistema za popunu kvalitetnih kadrova kako bismo godinu po godinu i stvarali jednu državnu upravo efikasno i onoliko pravično koju svi to želimo, a mislim da taj predznak pravičnosti u današnjem momentu, kao i niz godina ranije, on to ne nosi.
Verujem da upravo ovi zakoni, kao što ste sami rekli, odnosno izmene i dopune postojećih predloga zakona predstavlja jedan od tih neophodnih koraka.
Iskoristiću priliku da ukažem i na jednu stvar po meni izuzetno važnu na koju se u ovom momentu, čini mi se, zaboravilo. Srbija, nažalost, zbog svega što nam se dešavalo nije investiciono privlačna zemlja onoliko i u onoj meri koliko bi ona to trebala da bude, između ostalog i zbog toga što investicije ovde nisu bezbedne. Kada govorim o bezbednosti investicija ne mislim na njihovu banalnu i fizičku bezbednost, već se ta bezbednost odnosi na dostupnost i na efikasnost pravnih mehanizama koji se pokreću u pojedinim situacijama. Mislim da sve ovo o čemu danas govorimo ne može se izolovano i parcijalno posmatrati u odnosu na poglavlje o pravosuđu koje predstavlja izuzetno važno poglavlje, bar kada se radi o pristupnim pregovorima sa EU.
Međutim, dokle god naše pravne mehanizme i uopšte naše pravosuđe, dok ne budemo ustrojili tako da ono zaista bude na jednom reprezentativnom nivou, na nivou razvijenih zemalja, proći će mnogo godina. Sa stanovišta stranih investicija, sve te godine biće uzalud bačene i biće prokockane, izgubljene godine. Pojedine države su to rešavale jednim prelaznim mehanizmom, a to je uspostavljanje tela koje će imati i u čiju će nadležnost ulaziti samo bavljenje bezbednošću investicija, ma kako to telo nosilo naziv. Mislim da je bitno i moj je predlog da se razmišlja o uspostavljanju jednog takvog tela i da se u takvom telu zaposli apsolutno najbolji kadar koji ova zemlja ima i to moraju da budu ljudi koji predstavljaju sam krem srpskog obrazovnog društva.
Poštovana ministarka, mnogi ministri pre vas su razmišljali o ovoj temi, o reformi celokupne javne uprave, ali ili nisu imali dovoljno hrabrosti ili nisu imali dovoljno vremena da sve ono što su zamislili i realizuju. Čini mi se da je tako nešto učinjeno pre 15 godina, danas bi imali drugačiju klimu i političku i investicionu i koju god.
Kao što se pokazalo da je, recimo, Sud za organizovani kriminal uspeo bitno da smanji broj organizovanih kriminalnih grupa, tako sam isto sigurna da bi i telo za bezbednost investicija tako nešto postiglo upravo u ovoj oblasti, budući da bi ono imalo ovlašćenje državne uprave koje bi u sebi akumuliralo. Smatram da ste vi kao ministar i najpozvaniji i smatram da ste kao ličnost najpodobniji da učinite prve korake ka stvaranju takvih mehanizama. Ovde završavam, pošto mi vreme ističe. To će sigurno samo ubrzati vašu nameru koja je dobra, koja je predočena, kažem malim delom, ali opet predočena u ovim izmenama zakona, a to je da svim ljudima koji žele investirati i svim ljudima koji žele da grade u ovoj zemlji stvorimo uslove za jedan kvalitetan državni aparat, onako kako treba da zaslužimo. Hvala.

Vreme. Hvala.
Reč ima ministar Kori Udovički.

Htela bih da zahvalim gospođi Batić na pažljivoj pripremi i čitanju akcionog plana i razumevanju vizije koja se iz njega može videti i napora i ciljeva koje ovo ministarstvo i Vlada imaju u oblasti reforme javne uprave. Takođe, na iskazanom dubokom razumevanju koliko je zapravo ta reforma s jedne strane teška, zahtevna, koliko će trebati vremena, a s druge strane, koliko je ona osnov svih unapređenja koje želimo da ostvarimo u javnom životu i uopšte za razvoj naše zemlje.
U tom kontekstu, imala sam dilemu kako da nastupam i u svom uvodnom izlaganju da li i koliko da se osvrćem na dugoročnije namere. Ipak ovde imamo jedan paket zakona koji ima neke izmene i odlučila sam da je važno da bude jasno da to nije to o čemu mi govorimo u javnosti, da tek velike izmene predstoje, a da se s druge strane fokusiramo na ovo što je u paketu.
Pozdravljam ovu priliku da naglasim da mi imamo za sada nacrt akcionog plana. Ima u njemu dosta velikih ambicija. Ima u njemu još uvek delova. On je jako obiman, jer je posao koji mora da se radi obiman i nešto od toga direktno je naloženo Strategijom reforme javne uprave, ali ipak, kao što se kaže, đavo je u detaljima i kako razrađujemo i promišljamo, tako se još uvek neke stavke u njemu menjaju i to nije konačan tekst. U tom kontekstu bih zaista bila zahvalna da dobijemo vaše izlaganje i predlog u Ministarstvu i to što pre, jer radi se na ovome intenzivno.
Ipak, vi ste pitali o mehanizmima smanjivanja broja zaposlenih i o tome da li možemo da prebrojimo agencije. Opet bih naglasila, ako isključimo javna preduzeća, ukupni brojevi zaposlenih u javnoj upravi ne odskaču toliko kao što se veruje. Moguće da tu postoji jedna siva zona ljudi po ugovoru koje mi još nismo
snimili, ali ljudi po ugovoru se lakše rešavaju nego zaposleni. Zaista, cilj reforme koja je pred nama neće biti pre svega smanjenje zaposlenih u javnoj upravi. Pre svega je da napravimo delotvornu državu.
Zbog toga, ti brojevi neće biti veliki. Oni se moraju oslanjati na prirodni odliv i na tu i tamo pakete pri restrukturiranju i funkcionalnoj reorganizaciji. Funkcionalna reorganizacija je ono što je najvažnije. To uzima vremena, to uzima mišljenje i to uzima, kao što ste i vi prepoznali, jako dobru pripremu i organizaciju na nivou Vlade i Ministarstva, pre svega organa koji treba da sprovode ceo taj postupak i da ga nadziru.
Nije fokus i 5% je možda još uvek samo jedna vrlo okvirna brojka i moguće je da ćemo kad sagledamo kakvi nam sve drugačiji i novi kadrovi trebaju, možda tu morati i da povećavamo. Primer toga je da je Ministarstvo koje je trenutno sagledalo kako da smanji troškove, prepoznalo da bi najbolji način bio da neke ljude koji su zapošljavani po ugovoru unese u Ministarstvo, da druge potpuno otpusti i uz smanjenje troškova se planira povećanje zaposlenih, a potpuno opravdano. Mi još uvek izučavamo i očekujemo ozbiljnu pomoć međunarodne zajednice u tom pogledu. Na ovu temu se ne bih vraćala, osim ako bude nužno, u toku ove rasprave.
Takođe, kada je reč o agencijama, naravno da postoje spiskovi, ali to nije pouzdani registar. Nisu to samo agencije. Postoji problem da mora ovo pitanje da se uredi, izuči do kraja, da bismo pažljivo odstranili ono što je višak, što je nepotrebno, što može da se spoji sa nekim postojećim institucijama, a da ne narušimo već i onako slab kapacitet za delovanje, koji je u našoj državi preko potreban. Zato ćemo to promišljanje i analizu uraditi do kraja godine i nećemo izlaziti pre toga sa nekim definitivnim stavovima i brojkama. Ali, namera dase to realizuje je apsolutno čvrsta i jedan od lakših poslova pred nama. Toliko za sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da iskažem uverenje i snažnu podršku SDPS onome što jeste cilj po našem mišljenju izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima i sve ono što podrazumeva Strategija reforme državne uprave u narednom periodu i sva ona zakonska rešenja i zakonska regulativa koji streme tome da imamo jeftinu, efikasnu i malu državu.
Vi ste o tome već u uvodnom govoru rekli dosta stvari i dosta detalja. Ono što naša partija smatra da je jako bitno je da imamo taj okvir. Ono što je ključna stvar bila, podsetiću na ekspoze premijera, osnivanje sekretarijata za javne politike i to je ključna stvar da naši državni službenici, odnosno javna administracija, kako je mi još uvek zovemo, ona bi trebalo da se zove javni menadžment, vi to dobro znate, treba da bude podrška privredi, podrška i dobar servis građanima, a ne prepreka ka privređivanju i ostvarivanju onih prava koja građani Republike Srbije imaju.
Mi se zalažemo za neoveberijansku državu. Veber je jasno u svojoj teoriji rekao da država ne sme da ima birokrate koji samo vladaju pravnim aspektima određene sfere pravne nauke i pravne prakse, već država mora da ima profesionalce koji su svakodnevno, svakog trenutka usredsređeni na ispunjavanje potreba građana, a u današnje vreme, u 21. veku, ono što je za državu najbitnije, ono što je za Srbiju najbitnije, to je da stvorimo dobar ambijent, prvenstveno regulatorni ambijent za kako domaće, tako i strane investicije.
Od koga to zavisi? Zavisi od ljudi koji su zaposleni u državnoj upravi. Da bi imali efikasnu državnu upravu, da bi imali malu i jeftinu državu, moramo prvo da izdefinišemo šta je javni sektor. Sami ste govorili u nekoliko navrata da to još nije definisano.
Slažemo se sa tim da država i javni sektor i vaše ministarstvo, koje će imati puno, puno posla, ako ne i najodgovorniji posao, pošto javni sektor predstavlja stub razvoja jedne države, da izdefiniše, da kaže gde to možemo da napravimo uštede, kako da realizujemo strategiju stručnog usavršavanja. Kako kada ne znamo koliki broj zaposlenih imamo? Kako kada ne znamo kolika je i koja je imovina, kako Republike Srbije, evo susrećemo se svakodnevno, kada je u pitanju privlačenje stranih investicija. Pitajte predstavnike bilo koje lokalne samouprave bilo kog grada i reko ko će vam reći da zna i da je tačno određena koja je njegova imovina, šta može da ponudi i koji to ljudski kapital i koje ljude može da ponudi u smislu da privuče investitore i da kaže – evo, nudimo ovo, ovo je vlasništvo grada, opštine ili Republike Srbije, kako bi mogli da podignemo i pospešimo privrednu aktivnost i delatnost.
Mi iz SDPS predlažemo da se u tom nekom smislu primeni metodologija integrisanih sistema planiranja javnih politika, da ona, kao što i sami kažete, treba da bude usmerena na tri stuba. To je usvajanje strategije i uprave u Republici Srbiji. To je usvajanje standarda i procedura upravljanja u ljudskim resursima u skladu, kako to rade ozbiljne, razvijene države u svetu. Naravno, nije to lako.
Sjedinjene američke države, počevši od Regana, pa do danas, do Obame, znate i sami, u svakom mandatu, svaka administracija izrađuje nove strategije, formira nove agende menadžmenta javne uprave, formira savete za produktivnost i svi imaju tu intenciju da naprave jeftinu i malu državu. Kod nas je ta država velika. Ona predstavlja jedan veliki, kako da kažem, dinosaurus, koji treba uklopiti u jedan ozbiljan sistem. Kao što vi kažete, ne štedeti i ne vršiti reformu na konto zaposlenih u državnoj upravi, nego učiniti tu upravu efikasnom, efektivnom, imati jasnu strategiju stručnog usavršavanja koja je usklađena sa strategijom privrednog razvoja naše zemlje u narednom dugoročnom periodu.
Ono što predstavlja problem za nas, to je ovaj nivo izdvajanja za stručno usavršavanje u javnom sektoru. On je i te kako mali, imajući u vidu finansijsku situaciju u našoj zemlji, 0,01% je ispod proseka, ispod standarda, ne samo u EU, nego i u drugim državama u razvoju. Pomenuću primer Hrvatske. Tamo je to 3%, ali moramo da krenemo od nečega. Imamo mogućnost da koristimo IPA fondove i druge fondove koji će nam omogućiti da razvijamo državnu upravu i kapacitete i potencijale ljudi koji rade u državnoj upravi.
Moramo da imamo jasan plan, plan ljudskih resursa, analizu i dizajniranje poslova. Ono što nam je Evropska komisija dala kao jednu primedbu jesu procedure u procesu regrutovanja i selekcije kadrova, upravljanje i ocena performansi. Dakle, ne sistem koji je baziran na senioritetu, nego moramo da pravimo sistem koji je baziran na učinku, kao i u privatnom sektoru. Samo na taj način ćemo obezbediti utakmicu ljudskih sposobnosti i znanja. Znači, oni koji su vrhunski obrazovani, oni koji su spremni da rade za svoju državu, oni koji hoće da daju doprinos svojoj državi, jer svako mesto u javnom sektoru, svaka funkcija u javnom sektoru, pored zarade koja treba da predstavlja nešto što je normalno, treba da predstavlja posebnu čast za sve ljude koji su tu zaposleni, jer oni imaju veću odgovornost od onih koji rade u privatnom sektoru. Zato je potrebno da izmenimo i promenimo situaciju, da su ljudi u privatnom sektoru mnogo konkurentniji, imaju mnogo bolje i kvalitetnije veštine i mnogo bolje obrazovanje od ljudi koji rade u javnom sektoru.
Podsetiću vas da je u SAD rađeno istraživanje u 88% konkurentnosti na tržištu rada, i to upravo proističe iz tih veština i sposobnosti koje se stiču u procesu neformalnog obrazovanja. Zato je važno što ste ovde definisali kako će se usmeravati, kako će teći politika stručnog usavršavanja ljudi zaposlenih u državnoj upravi.
Predlažemo i apelujemo da, ukoliko je moguće, ono što je definisano Strategijom iz 2004. godine, Strategijom iz 2013. godine, Strategijom za stručno usavršavanje od 2013. do 2016. godine, osnujete trening centar i da pokušamo da menjamo stvari iz korena počevši od same terminologije. Još uvek imamo službu za upravljanje kadrovima. Još uvek imamo službe za opšte poslove. U razvijenom svetu, u tržišnim privredama, u modernom javnom menadžmentu, svaka jedinica, svaka državna institucija ima poseban sektor, diviziju, direkciju za upravljanje i razvoj ljudskih resursa, a koja ne podrazumeva golu evidenciju prijavljivanja i odjavljivanja novozaposlenih i onih koji odlaze u penziju i odlaze u druga preduzeća i druge firme, nego podrazumevaju jedan čitav set, čitav korpus koji definiše razvojna strategija ljudskih resursa, a to je razvoj, to je obrazovanje, to je investicija u ono što će nam se, kroz dobar servis, građanima i privredi višestruko vratiti. Zato je bitno da implementiramo taj tzv. hris, human resorce information system, koji je bitan zbog toga da mi uvek, vi kao ministar i ljudi koji se time bave imate jasnu bazu podataka koji vam ljudi rade u određenim službama, ministarstvima, sektorima, kakav je njihov profesionalni put, gde treba investirati, koga treba obrazovati i za koje poslove, kako bi ta njihova misija i misija ministarstva i same Vlade mogla da bude uspešna.
Sam premijer je u ekspozeu govorio o značaju važnosti i koordiniranja javnih politika. Samo ću vas podsetiti da zaposleni u državnoj upravi imaju još jedan važan aspekt njihovog delovanja, a to su javne finansije, to su ogromna materijalna i finansijska sredstva naše zemlje sa kojima ne treba samo zakonski upravljati, nego svrsishodno, učinkovito. Vrednost za novac. Znači, ono što plaćamo, ono što investiramo, da za to dobijemo najbolju vrednost ili, ako je to moguće, da nam se to u nekom domenu veoma isplati.
Što se tiče stručnog usavršavanja, predlažem da se razmisli o tome da se napravi jedna jasna i detaljnija strategija koji su to programi i da to bude pod nadzorom vas kao ministra državne uprave. Važno je ono što sam malo pre govorio, a to je da je sistem procedure upravljanja ljudskim resursima i njihovo uvođenje veoma važno kako bi se to stručno usavršavanje pratilo i kako bi znali koji državni službenici su se edukovali i za šta su oni sposobni i šta mogu da rade u narednom periodu. Da bi mogli da ocenjujemo njihove karakteristike, da bi mogli da implementiramo politiku nagrađivanja, motivacije koja je veoma važna, jer danas imamo javni sektor koji je preglomazan, u kojim radi mnogo ljudi sa relativnom pristojnim platama.
Podsetiću vas, bruto prosečna plata u javnom sektoru, ne u javnom sektoru, nego u javnoj administraciji, dobro znate o čemu govorim, je 75.000 dinara. Naša intencija treba da bude da se efikasnost ljudi poveća, da ukoliko je moguće, ukoliko rade više, ukoliko rade bolje i kvalitetnije, ukoliko bolje doprinose građanima i privredi, da njihova plata bude veća i, na kraju krajeva, ukinemo jednu uravnilovku koja vlada, ne samo u javnoj administraciji, nego i u javnim preduzećima, gde možete raditi puno, davati puni doprinos, vi imate istu zaradu, istu platu kao i oni drugi koji ne rade dovoljno i nisu u mogućnosti da ispunjavaju dužnosti i obaveze koje savremena privreda i ovaj trenutak u kojem živimo postavljaju.
Tako da, očekuje vas, zasigurno, jedan mukotrpan rad. Profesionalizacija javne administracije ali profesionalizacija onoga što se zove javne službe. To će vam biti još teže. Imajući u vidu da ćemo zasigurno menjati Zakon o javnim preduzećima, nama, Srbiji u ovom trenutku trebaju najbolji, najkvalitetniji ljudi. Kao što sam malopre rekao da bi imali dobar regulativni okvir, da bi imali dobar ambijent, sve to zavisi od ljudi koji rade upravo u državnoj upravi. Zato su nam najbolji ljudi potrebni i u javnim preduzećima, ljudi koji poznaju dobro pravnu nauku, koji poznaju dobro finansije, koji su na kraju krajeva u skladu sa procedurama zarađivali dinar na tržištu. To je jako važno, da implementiramo i taj sistem.
Po mom skromnom mišljenju, a i stav je SDPS, vrlo je teško da neko ko nije zarađivao dinar na tržištu, ko ne zna kako je podeliti na kraju meseca plate, može da rukovodi, ne sistemom velikim, ne velikim javnim preduzećem, ne elektroprivredom ili bilo kojim gigantom nego bilo kojom institucijom, direkcijom, sektorom u javnoj upravi.
Zato je važno da proces regrutovanja i selekcije uskladimo sa standardima koje nam je definisala i koja nam je predlagala Evropska komisija kako bi na konto njihovog znanja, ali posebno obrazovanja i veština, znanja stranih jezika i svega onoga što definiše konkurentnost nekoga na tržištu rada, mogli da imamo najbolje ljude koji će učiniti naša preduzeća i naš javni sektor mnogo efektivnijim, mnogo efikasnijim i naravno produktivnijim.
Kada malo bolje analizirate situaciju, najveće probleme imamo u javnom sektoru. Kao i svaka država imamo prirodne resurse, imamo dobre ljudske resurse ako budemo dobro koordinirali sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja možemo i koordinirati tu politiku razvoja javnog sektora ali i privrede sa sistemom i strategijom razvoja obrazovanja u narednom periodu, ali ono što nam je preko potrebno i to je vaš posao pošto ćete nadzirati rad sekretarijata za javne politike da one budu konkurentne, da one budu usaglašene i da na ključnim mestima u državi budu najkvalitetniji i najbolji ljudi.
Ja sam siguran da sa vašim iskustvom u tržišnim privredama, u međunarodnim organizacijama vi dobro poznajete i ono što je najbitnije, dobro razumete kakav je to tržišni pristup o kome ja govorim koji je potreban da bi javni sektor postao ono što predstavlja stub za razvoj privatnog sektora, za razvoj svakog građanina, za razvoj obrazovanja i naravno za usaglašavanje svih tih politika radi onoga što je nama najbitnije i SDPS će podržavati svaki korak i napor u tom smislu, a to je novo zapošljavanje i to je privredni rast i privredni razvoj koji mi zaslužujemo i koji mi možemo, i sa prirodnim, i sa ljudskim resursima koje posedujemo da implementiramo i realizujemo na jedan veoma uspešan način. Hvala vam.

Zahvaljujem se profesore Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić predstavnik poslaničke grupe. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku reći ću da će poslanička grupa JS podržati sva ova četiri predloga koja su danas na raspravi.
Vrlo kratko ću se osvrnuti na njih, zato što planiram malo drugačije od mog prethodnika, koji je vrlo konkretan i sa vrlo dobrim predlozima obrazlagao na njemu jedinstven način. Pohvaljujem ga na tome.
Prvi Zakon o državnim službenicima u najkraćem prvenstveno smanjuje nivo javnih rashoda i stvara pretpostavku za njegovo finansiranje iz realnih izvora, istovremeno se izvršavaju obaveze iz Sporazuma iz 2012. godine sa EU o podršci, unapređenju i stručnom usavršavanju državnih službenika.
Treći zakon je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Tiče se onih 0,4% o kojima se ovih dana više posvećuje pažnja nego o ostala tri zakona. Ljude to najviše interesuje i svi misle da će time biti ugroženi. Ja to malo drugačije vidim i mislim da neće biti ugroženi. Na kraju krajeva, to je jedna tekovina vremena koga smo se svi brzo odricali i očekivali smo da ulazimo u neko novo vreme gde možda za razliku od prethodnog neće morati da se radi, a da će moći lakše da se živi. Nažalost, sa promenom tog sistema i tog vremena ulazimo u trendove koji su apsolutno primereni današnjem vremenu, a to je da za svoj rad budete i nagrađeni onoliko koliko radite. Tako da ta kategorija minulog rada je na ovakav način postojala samo kod nas. U svetu se to određuje na jedan drugačiji način. Vašu visinu zarade i plate određuje vaš kvalitet i poslodavac sa kojim pregovarate o uslovima pre nego što počnete da radite.
Tu je i Zakon o državnoj upravi koji je predložen u ovom članu. Vrši se redefinisanje statusa direktora i zamenika poslovnih organizacija. Vrši se promena statusa načelnika upravnog okruga tako što načelnik upravnog okruga iz statusa državnog službenika na položaju prelazi u status funkcionera, što je i logično, jer ga imenuje Vlada.
Predloženim rešenjem se prevazilaze problemi u dosadašnjoj praksi tako što se menjaju uslovi za vođenje upravnog postupka i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica.
Ovih dana kada smo imenovali nove ministre finansija i privrede, rekli smo da sedaju u vruće fotelje. Iskren da budem, ako treba da merimo čija je fotelja u ovom trenutku vruća, ni vaša nije daleko od ove dve fotelje. Mislim da je saradnja vašeg ministarstva sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom privrede najbitnija i mislim da je jedina mogućnost ta kombinatorika, uz pomoć čitave Vlade kako bi razrešila ovaj Gordijev čvor u kome se nalazimo već više od deset godina.
Činjenica je da u realnom sektoru u Srbiji radi oko 600 hiljada ljudi, a preko 800 hiljada radi u javnom sektoru, državnim organima ili kako god. To je poražavajuće i zastrašujuće. Činjenica da je u realnom sektoru u privredi od 2008. godine preko 280 hiljada ljudi ostalo bez posla i još opasnije da je u tom periodu preko 245 hiljada ljudi zaposleno u javnom sektoru je nešto što najviše u narednom periodu treba da optereti vas kao resornog ministra, a onda i sve ostale.
Ono što je interesantno jeste da je nekada u saveznoj državi sa svim republikama kompletna državna administracija zadužena za rad svih tih bivših republika bila je smeštena u zgradi SIV-a. Danas imamo samo Srbiju, imamo prepunjenu zgradu SIV-a, imamo prepunjenu zgradu u Nemanjinoj, pored toga imamo još dosta objekata koje plaćamo u zakupu da bi uspeli da smestimo sve te činovnike. Nije bolja situacija ni u opštinama ni u gradovima, tamo važi jedno pravilo – ko zadnji dođe na posao, nema gde da sedne. To je ste smešno, ali to je poražavajuće za sve ove godine i za one ljude koji su imali obavezu i prihvatili izazov da to dovedu u red i da to stanje reši.
Verujem da ćete rešiti ovo. Upravo u tome vidim jednu veliku šansu da se naprave uštede o kojima premijer priča. Svesni smo da je javna potrošnja u zadnjih par meseci sa raznim restrikcijama možda dovedena bliže optimumu nego maksimumu, ali moramo još mnogo i možemo da štedimo.
Upravo ovaj segment o kome sada pričamo vidim kao jednu veliku mogućnost za uštedu. Tu uštedu i taj resurs koji budemo napravili reorganizacijom i pre svega vašim zalaganjem i zalaganjem ministarstva privrede i finansija, trebamo da usmerimo opet ka istoj toj privredi.
Želim da kažem, pre nego što otvorim tu temu, svakako treba nagraditi one činovnike i državne službenike koji svoj posao rade odgovorno. Svesni smo da je veliki broj ljudi upravo u tom službama, što građani najviše zameraju svim vladama, upravo politički primljeni. To su bili momenti kako su se ljudi zapošljavali. Ne treba to da gledamo globalno i da sve ljude tu svrstamo zato što tu postoje ljudi koji vrlo odgovorno rade svoj posao, ljudi koji su za te poslove stručni. Sam zakon kaže da morate da imate najmanje pet godina radnog iskustva da biste mogli da obavljate takve poslove. Mislim da njih treba izdvojiti iz nekog sistema, nagraditi i dati im šansu da se dalje usavršavaju i da napreduju u karijeri. O tome je pre neki dan pričao i gospodin Marković kada je rekao da isto tako i u javnom sektoru kada imamo uspešne direktore, kada imamo ljude koji odgovorno rade svoje poslove koji prihoduju, koji pune budžet moramo da ih izdvojimo od ostalih i moramo da ih nagradimo.
Opet se vraćam na ovu vašu saradnju sa ministrom privrede i ministrom finansija, evidentno je kada kažemo da 600.000 ljudi radi u realnom sektoru da je prosto nemoguće i neverovatno da oni uspeju da pokriju preko 800.000 ljudi koji rade u javnom sektoru u državnoj upravi, a nisam siguran da i danas imamo tačan popis koji možemo da kažemo koliko to tačno ljudi tu radi, kada imamo ovako veliki broj nezaposlenih, naravno, broj penzionera i svih onih koji još nisu u mogućnosti da rade. Znači, mi imamo 600.000 ljudi koji na svojim leđima nose ceo ovaj jedan sistem i celu našu državu.
Njima treba izaći u susret tako što trebamo da ih rasteretimo, tako što moramo svi zajedno da radimo na dovođenju novih investitora i sa te strane, iskren da budem realno bez ikakve potrebe mogu da uputim i pohvalu i kritiku svakom ko se bavi politikom u ovoj zemlji, ali ono što moramo da priznamo da je premijer sebe maksimalno uložio u ovaj posao, prepoznao je probleme. Vrlo često ga srećemo na različitim destinacijama po Evropi i po svetu. Njegova želja da sve ovo pokrene i verovatno želja da sve uradi na najbolji mogući način je teška za realizaciju ukoliko se svi ne uključimo, a pre svega mislim na sve vas koji sedite u Vladi, mislim na sve one funkcionere koji vode ozbiljne sisteme u Republici Srbiji i isto tako mislim na gradonačelnike i predsednike opština. Ovo o čemu vam ja sada pričam je evidentno kao problem. To ne treba nikog da plaši. Znači, evidentno je da mi imamo viška ljudi koji rade u javnom sektoru.
U toj reorganizaciji koju očekujemo da vidimo ovde u parlamentu, predloge koje ćete vi da nam pošaljete, stvoriće se svakako jedan višak, ali ako svi pomenuti, daju neki svoj maksimum u dovođenju investitora, u rehabilitovanju ovih preduzeća, firmi koje se trenutno nalaze u fazi privatizacije, svih ovih firmi koje se nalaze u restrukturiranju.
Mislim da ti viškovi neće da budu osetni, čak šta više, treba će nam još ljudi da sva ta mesta popunimo. Ali, primer kako to treba da se radi ne može da da samo Dragan Marković koji je gradonačelnik Jagodine i svi znate da je industrijska zona popunjena sa pet novih investitora, industrijska zona koja će vrlo brzo uposliti 3.000 ljudi. To je samo jedan grad.
Mi imamo preko 150 gradova i opština. Molim vas da sa vaše pozicije nekoga ko ima direktnu vezu sa lokalnim upravama, pod vašom su upravom, državni organi, načelnici državnih uprava, pa čak i u komunikaciji sa predsednicima opština i gradonačelnicima vi budete jedan od ministara koji će bukvalno da im da nalog i da ih uputi da te poslove koje rade nisu samo i da tu trebaju da izigravaju neke fikuse i primaju plate od prvog do prvog, nego moraju da ulože sebe, da ulože svoje vreme, ako ništa drugo, bar onako kako to radi premijer i na lokalu kako to radi Dragan Marković. To nije nemoguće. Dokaz za to je da svi ti kontakti koji se urade u nekim evropskim zemljama za posledicu imaju nekog investitora. Možete da napravite 20 kontakata. Ni to nije lako da se uradi, ali naći ćete jednog investitora. Ako sedite i čekate, nećete da nađete nijednog. Zato eto moje sugestije da se u tom pravcu angažujete.
Sa druge strane, malopre je kolega rekao kolike su plate u javnom sektoru. Državni sektor, javni sektor to možemo sve da raščlanimo, ali ruku na srce, plate kakve danas imaju prosveta, policija, zdravstvo, da ne nabrajam dalje nisu velike. One nisu velike i svakako se divim svakom onom ko uspe sa takvom platom od prvog do prvog da zatvori kućni budžet.
Ono što je paradoks i što me više opterećuje je da su u realnom sektoru plate niže od ovih o kojima pričamo. To su onih 600.000 ljudi koji nose ceo naš sistem. Vaš zadatak je da u vašem timu, timu ministara, pre svega, privrede i finansija zajedno sa vama, napravite mehanizam da ove plate u javnom sektoru bude veće, a da se potrudite, to je još teže, da u realnom sektoru plate budu veće od ovog javnog sektora, da mladim ljudima pošaljemo poruku da ne morate danas svakoga da vučete za rukav da vas zaposli u javnom preduzeću, da vas zaposli u neku državnu instituciju, nego da im pošaljemo poruka da ako završe škole, ako su sposobni i osposobljeni da rade to za šta su se školovali, trebaju posao upravo da potraže u realnom sektoru, a to je početak one moje priče – kad kaže neko minuli rad oduzimaju, ne.
Kada imate iskustvo i kada imate znanje, vi se sa vašim poslodavcem dogovarate kolika vam je plata i to je poruka svima, pre svega mladim ljudima. Istrajte, za one koji trenutno studiraju, na tom putu, završite specijalizacije, fakultete. Mislim da je zadnje vreme da se u Srbiji nešto preokrene.
Kada sam pričao o tome koja je i čija je fotelja vruća, mislim da je za razliku od ovih ostalih ministarstava vama ovo, ne mogu da kažem poslednja, ali u ovom trenutku jedina šansa da nešto uradite u javnom sektoru. Sve ovo drugo što ostali ministri rade, a ne napravimo te uštede u javnom sektoru, pre svega u državnoj upravi, mislim da pada u vodu.
Što se tiče sva četiri zakona, još jedanput kažem poslanička grupa JS će podržati sva četiri zakona. Vas ću da zamolim da ono o čemu se u medijima pričalo, a to su platni razredi, konačno dođe na dnevni red, da je to isto jedan od momenata gde malo možemo da razdvojimo ljude koji rade i ljude koji ne rade. Hvala još jedanput.