Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko za državnu upravu i lokalnu samoupravu, poštovani narodni poslanici, na početku ću reći da će poslanička grupa SPS podržati ceo paket ovih predloženih zakona, dati podršku promenama Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama državnih službenika, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o državnoj upravi. Dakle, podržaćemo predložene izmene i naravno, u Danu za glasanje, glasati za te zakone.
Ono što želim da na početku istaknem, a to je da pored ovih konkretnih rešenja, koja su predložena ovim zakonima, koja ćemo mi podržati, želim da naglasim da ćemo još snažniju podršku dati onome što sledi. Potpuno sam saglasan sa jednom vašom rečenicom, da ovo nisu suštinske promene, ali da jeste važan korak ka suštinskim promenama u ovoj oblasti i ja želim upravo da na ovaj način iskažem punu podršku viziji toga, punu podršku onome što želite da uradite i način kako ste ovde izložili da to uradite.
Znam da je to težak, mukotrpan posao. Znam da je to trajan proces, ali isto tako znam da je ova Vlada posvećena reformama i posvećena reformi u ovoj oblasti. Dakle, u pitanju je početni korak ka suštinskim promenama, ka dubljim reformama, nadam se ne samo državne uprave nego javne uprave u celini.
Samo bih se kratko osvrnuo na Predlog zakona o državnim službenicima i nameštenicima. Pre toga bih rekao, i opet da ponovim, još snažnija podrška onome što sledi. Zašto? Reforma državne uprave bitan je uslov za uspeh reformi u Srbiji u bilo kojoj oblasti, jer su oni koji su u državnoj upravi ti koji su zaduženi da reformu sprovode kroz redovne delatnosti. Dakle, nema uspešne reforme u bilo kojoj oblasti, Vlada jeste opredeljena za tako nešto i ima punu podršku za to, ali, isto tako, Vlada je opredeljena i ima podršku da reforma državne odnosno javne uprave u celini mora da bude sprovedena, jer je ona uslov da se sve ove druge mogu sprovesti.
Naravno, kada to kažem, imam u vidu i našu opredeljenost da pristupimo EU, a jedan od bitnih kriterijuma je i jačanje administrativnih kapaciteta, odnosno stvaranje državne uprave takve koja je efikasna, delotvorna, da može da obavi sve poslove u interesu građana, u interesu privrede. Dakle, kao neka vrsta, da tako kažem, u službi naroda.
Ali, nije nama samo važno da mi ojačamo taj deo zbog EU, nego zbog Srbije, zbog nas, jer ovde to treba da radimo, ovde treba da sprovodimo zakone, ovde treba da stvaramo uslove za bolji život građana.
Kada je u pitanju Zakon o državnim službenicima, samo ću kratko da se osvrnem i da dam podršku i onom delu Zakona koji stvara pretpostavke za efikasniju zaštitu prava iz radnog odnosa, pravnu sigurnost u ostvarivanju prava za sve državne službenike. Daćemo podršku i onom delu Zakona gde se vrši usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju, kada su u pitanju zvanja državnih službenika i državnih službenika na položaju. Takođe, i onom delu Zakona koji na jedan savremeniji, transparentniji, efikasniji način oglašava javni konkurs, efikasniji način sprovodi izborni postupak, na jedan način omogućuje da državni organ u punom kapacitetu radi postavljanje vršioca dužnosti državnog službenika na položaju i, naravno, onom delu koji govori o odgovornosti državnih službenika na položaju, s tim što tu želim da istaknem dve stvari.
Prvo, ta odgovornost je pooštrena. I treba. Šta smatram tu bitnim? Smatram bitnim da je uvedena jedna nova kategorija. Odgovornosti državnog službenika na položaju koji se ne ocenjuje, a stvoreni su takvi uslovi u tom državnom organu, poremećeni odnosi, itd, i on mora da odgovara za tako nešto. To je jedna novina.
Kada je u pitanju pooštravanje na osnovu ocenjivanja, dovoljna je jedna ocena – nezadovoljava, da bude razrešen. Moram da kažem da se slažem s tim. Meni nije problem da li je jednom nezadovoljava. Čim nezadovoljava, ne treba da radi. Ovde je nešto drugo u pitanju, na šta mislim da treba da se obrati pažnja – kako da se izbegne zloupotreba u ocenjivanju. Vlada ima neka merila u vezi s tim. Mislim da i njih treba još jednom sagledati i pogledati. Zašto? Da bismo došli do nekih standarda kvaliteta, do nekih kriterijuma koji će isključiti svaku mogućnost subjektivne ocene. U tom slučaju, dolazi se do pravog značaja ove ocene – nezadovoljava, a koja je uslov da se državni službenik na položaju razreši.
Ono što takođe želim da istaknem, čak smatram najvažnijim delom promena Zakona o državnim službenicima, a ujedno i najvećim korakom u pravcu suštinskih reformi u ovoj oblasti – uspostavljanje novog sistema stručnog usavršavanja. Mislim da je to najznačajnija promena i najveći korak ka reformi javne uprave u celini. Dakle, uvodi se obaveza usavršavanja državnih službenika, omogućava se dodatno usavršavanje i stalno učenje, da službenici stiču nova znanja, da efikasnije obavljaju svoj posao. Zadržava se onaj dosadašnji način opštih i posebnih programa, ali ima dodatnih, na jedan, naravno, uređeniji način, kao što je poseban oblik stručnog usavršavanja putem stažiranja, mogućnost posebnog stručnog ispita, jednoobrazan način osposobljavanja pripravnika, odnosno standardizovanje jednog procesa, na osnovu iskustava, itd.
Zašto želim posebno da naglasim ovu oblast? Zato što, imajući u vidu one glavne principe reforme javne uprave, decentralizacija, depolitizacija, racionalizacija, profesionalizacija, jedan od značajnih je profesionalizacija.
Ovo što se ovde predviđa je primena principa profesionalizacije u praksi, a znači u stvari dobro obučenu, odgovornu i efikasnu upravu. Toga nema bez usavršavanja državnih službenika za svo vreme njihovog rada i mora da se odnosi na sve i mora da bude trajan proces. Tu mi dajemo snažnu podršku ovom delu Zakona o državnim službenicima. Smatramo ga značajnim i najvećim korakom u pravcu reformi javne uprave.
Ono što želim da istaknem, to je jedno pitanje - na koga se ove promene odnose, kada su u pitanju državni službenici i nameštenici? Usko gledano, na jedan mali broj ljudi državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima, onih koji rade u državnoj upravi, nešto preko tridesetak hiljada, ali zato zaposlenih u pokrajini, gradovima, opštinama ima možda duplo više.
U javnim službama, javnim ustanovama najviše, ne računajući javna preduzeća, ako to odbijemo, koja takođe mora da podležu reformi, to je otprilike oko pola miliona ljudi. Za njih smatramo, jer su različiti ravnopravni statusi i u državnoj upravi i u autonomiji i u jedinicama lokalne samouprave i u javnim agencijama itd, javnim ustanovama.
Smatramo da ovo stanje nije prihvatljivo sa aspekta potrebe da se sistemski uredi delovanje javne uprave. Upravo želimo da podržimo vašu najavu da se u potpunosti uredi sistem javne uprave u celini, ne samo državne uprave. Kada to kažem, želim posebno da naglasim da ne pravimo greške kao što su pravljene, već da to bude zasnovano na jednoj veoma preciznoj analizi, jednoj funkcionalnoj analizi celokupne javne uprave i tek na osnovu toga da se ponude rešenja. To je prilika da se dođe do svih mogućih rešenja koja će omogućiti bolju i efikasniju upravu.
Imali smo primere racionalizacije javne uprave tako što kažemo – 10% linearno svima. Šta se dogodi? Neki organi koji ne treba da posluju ostanu, neki koji su sa velikim brojem ljudi i dalje ostanu sa velikim, nekim organima koji su dobili nove nadležnosti nema dovoljno itd. Umesto smanjivanja, kasnije se dolazi do povećanja broja zaposlenih.
Zato smatramo da to mora da bude jedna precizna, detaljna analiza, funkcionalna analiza kompletne javne uprave, na čemu će da budu zasnovani svi ovi naredni koraci, naredne mere o kojima govorimo. To je i prilika da veoma jasnom slikom u Srbiji pokažemo ko su državni službenici, da su to vredni ljudi koji rade svoj posao. To nije trošak. Lekar nije trošak. Nije prosvetni radnik trošak. To je čovek koji vredno radi svoj posao i za koji treba da primi zaradu i čije su zarade izuzetno niske.
Ono što je problem javne uprave, to su dupli poslovi, duge procedure, komplikovane procedure i nedostatak jedne suštinske, dublje analize šta nama treba i gde nama treba, kada je u pitanju državni službenik, šta mu je posao, šta mu je cilj, kako da ga motivišemo, kako da organizujemo stručnu osposobljenost, da se to uradi na najbolji način.
Zato želim i ovo po koji put insistiram na podršci vama da istrajete u tome da tome prethodi jedna veoma detaljna, funkcionalna analiza kompletne javne uprave. Ne bih tu izuzeo, naprotiv, obuhvatio bih i one koji ne potpadaju pod ovaj zakon, a to su, recimo, funkcioneri. I za njih treba da se uvede to. Prvo, da se u ovoj državi odredi ko je funkcioner. I za njih treba da postoje pravila kao i za sve druge, i njih treba obuhvatiti.
Ono što želim da kažem, kada su u pitanju dopune Zakona o državnoj upravi, želim da istaknem jednu stvar uz ono što ste vi već obrazložili, a to je jedna mogućnost da se za direktore, odnosno zamenike postave stručna lica u posebnim organizacijama, koja su nastavnici na visokoškolskim ustanovama. Smatram veoma značajnom tu mogućnost. Zašto? Posebne organizacije su stručne, stručne firme, da tako kažem, koje rade sve. Omogućiti da najstručniji u toj oblasti budu na njihovom čelu, a da pri tome imaju mogućnost da se bave i nastavom, mislim da je dobar potez u dobrom pravcu i, na kraju krajeva, u povezivanju nauke i posla, o kome se već radi.
Na kraju, samo da kažem kratko, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i platama državnih službenika i nameštenika, opet sa jednom porukom i jednom podrškom o kojoj govorim sve vreme. Izmene zakona i jednog i drugog su u stvari prilagođavanje, usaglašavanje sa Zakonom o radu. Kao i svuda, ima i u Srbiji, da svi zaposleni imaju i u javnoj upravi u celini, dakle, i državni službenici i nameštenici, ali istovremeno i državni organi i javne službe. Mi to, naravno, podržavamo.
Šta želim tu da istaknem? Mislim da ono što je pred vama, a vi ste to i najavljivali, to je reforma sistema zarada u celom javnom sektoru. Pored velikih rashoda u javnoj upravi, nije to samo posledica neadekvatnog broja i strukture, već i posledica neadekvatnog sistema i nagrađivanja. Ima mnogo nepravilnosti, mnogo nepravičnosti, mnogo nelogičnosti, mnogo neusaglašenosti. Zato, da se ne zadržavam previše na detaljima, smatram da je veoma važno da se to na jedan odgovarajući, sistemski način uredi, da važi za celu upravu, da i osnovna zarada i koeficijent, koji su deo zarade, budu transparentni, da budu poredivi, jasni, da dovedu dotle da oni koji rade na istim ili sličnim poslovima imaju ista i primanja. Pri tome, ne mislim na uravnilovku, nego mislim na način kako da se to uporedi.
Imamo samo jednu situaciju da u Srbiji neki kažu imaju 600, neki kažu, čak ministar Krstić je govorio 900 koeficijenata. Imamo osnovica, imam pred sobom ovde jedno desetak, jednu u sudu, jednu u državnoj upravi, jednu u javnim službama, pa čak i u državnim upravama različitih osnovica itd.
Imamo jedan zakon koji je donet 2001. godine, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, ali od koga je posle ovog vremena ostalo samo parče zakona. On je na jedan dobar sistem uredio, počev od toga ko su funkcioneri i kakvo im je mesto na toj lestvici, uredio način kako da se uspostavi sistem zarada. Vremenom se bežalo od toga, odvajalo se, jednom sudije i tužioci, drugi put drugi, treći put treći sad imamo jednu apsurdnu situaciju, bar je za mene apsurdna, da je u tom zakonu na prvom mestu predsednik Republike. Sad je on po plati na 201. Proizvoljno kažem, nije logično, nije ni među hiljadu.
Ne smatramo logičnim da šef Kabineta predsednika Narodne skupštine ima veću platu od predsednika Narodne skupštine. Meni je to nelogično. Ne bih da nabrajam čitav niz tih detalja, tih nelogičnih stvari, nepravičnih stvari. Taj zakon treba da dođe pod udar, da tako kažem, reforme, da se uvede red u tu oblast. Molim vas, ne traže se veće plate, sve mora da bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje, ali mora da bude pravičnije. Ta plata određuje, kako bih rekao, mesto tom zvaničniku u ovoj zemlji, jer mi obično kažemo – znate, plata se isplaćuje u zavisnosti od složenosti posla. Sada kako mi reče moj kolega da predsednička plata nije ni među hiljadu. Ispada da hiljadu njih rade značajniji posao.
Ne dovodim u pitanje, niti mislim da to treba da bude uravnjeno, niti mislim da to bude strogo. Ima zanimanja koja se moraju platiti. Ima stručnjaka koji se moraju platiti, ali nije baš sve tako.
Da ne dužim, daćemo punu podršku vašoj najavi da se u potpunosti uredi na jedinstven način sistem zarada u celokupnoj javnoj upravi.
Na kraju, ponoviću ono što sam rekao na početku, daćemo punu podršku predloženim zakonima i u Danu za glasanje glasaćemo za te predloge. Hvala lepo.