Ispravio bih prethodnog govornika, nije povećanje plata u javnim preduzećima i javnom sektoru bilo 2010. godine, već 2008. godine i za tačno 68%, iako utemeljenja u ekonomiju, u realnom sektoru, u prihodnoj strani budžeta za takvu odluku nije bilo mesta. To se desilo 2008. godine, kao što se desilo i povećanje penzija od 72%, a samo zarad formiranja vlasti, samo zbog fotelja, zbog formiranja Vlade. To je činjenica i to je fakat. To su okovi oko ruku mnogih budućih generacija. Zbog takvih neodgovornih poteza i odluka u prošlosti, moramo da sprovodimo bolne rezove u sadašnjosti da bi došli do budućnosti. To je činjenica koja ne može da se zaboravi, niti činjenica koja može da se gurne pod tepih. Nemamo problem sa teškim stvarima, ni da izađemo pred ljude i da kažemo za te teške stvari u predizbornoj kampanji i da ih sada sprovodimo.
Fond za zaštitu životne sredine je sa svojim budžet od 5,5 milijardi dinara godišnje ukinut zato što su tih 5,5 milijardi dinara trošeni bez ikakve kontrole. Stavljani su klima uređaji po ministarstvima, poklanjano ne znam ni ja šta, gume završavale u Subotici. Zbog nepravilnog ponašanja, neodgovornog ponašanja u ministarstvu i u Fondu za zaštitu životne sredine je ukinuto, a ne zato što nam zaštita životne sredine nije prioritet. Naravno da jeste prioritet, ali ne može da se gleda samo na formu, a da suština, novac, zaštita životne sredine ostane samo na kesama koje su deljene po školama u akciji „Očistimo Srbiju“.

Vreme.

Na kraju, još jedna rečenica, pošto je i kolega odužio, da se ne bih javljao ponovo, odgovorna vlast je ona vlast koja shvati problem vodosnabdevanja u Užicu, za koju je trebalo ta lokalna samouprava da misli i 2008, i 2009. i 2010. godine i da uz pomoć svih resursa države Srbije, uz pomoć Vojske Srbije, po hladnom vremenu, po mećavi, po snegu, po mrazu, da izgradi vodovod i da ljudima u Užicu, ali i u svim ostalim krajevima Srbije, omogući normalne uslove za život.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Za reč se javio mr Jovan Marković.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
(Zoran Babić, s mesta: Na šta?)
Gospodin Babić je dobio pravo na repliku jer se pomenuo imenom i prezimenom. On vas ni u jednom trenutku nije pomenuo. Obrazložio je.
(Jovan Marković, s mesta: Spomenuo me je kao prethodni govornik.)
Prethodni govornik ili jedan od govornika je suviše široko da bih nekome dao pravo na repliku.
Gospodine Markoviću, vrlo rado bih vam dao repliku, ali mislim da u govoru gospodina Babića nije ništa negativno bilo upućeno vama. Zahvaljujem se.
(Jovan Marković, s mesta: Mogu li onda po Poslovniku?)
Ako želite povredu Poslovnika, izvolite.

Pozivam se na član 107, koji govori o dostojanstvu u Narodnoj skupštini i smatram da je pozivanje prethodnog govornika u ovom kontekstu i izvrtanje onoga što sam ja rekao u diskusiji važan deo i moram da objasnim o čemu se radi.
Prvo, mislim da je gospodin Babić…
(Zoran Babić, s mesta: Jel ovo replika?)

Molim vas, gospodine Babiću, nemojte dobacivati s mesta.
Gospodine Markoviću, nemojte da zloupotrebljavate Poslovnik.
Sami ste rekli da predsedavajući ima mogućnost da proceni da li je u nečijem izlaganju bilo nečeg negativnog. Ja sam već rekao da gospodin Babić u svojoj replici ništa prema vama nije rekao negativno. Obrazložio je i iskoristio mogućnost zato što ste pomenuli njegovo ime i prezime. Ponovo ste sada to uradili. Dali ste mu ponovo mogućnost za repliku. Ja bih vas molio da u ovom trenutku završite vašu diskusiju.

Gospodine predsedavajući, jel mogu da obrazložim vama?

Možete, ali samo povredu Poslovnika. Ne da pretvorite to u repliku, jer nemate mogućnost, čak ni vaša poslanička grupa nema dovoljno vremena.

Gospodine predsedavajući, pomenut sam u negativnom kontekstu…

Niste pomenuti u negativnom kontekstu.