Ja ne mogu da znam zbog čega on traži povredu Poslovnika, tako da sam utvrdio da ne govori o povredi Poslovnika i da nema pravo da govori i ja sam mu oduzeo reč. Zahvaljujem.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Da li neko još od ovlašćenih predlagača želi reč?
Narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene malo iznenađuju neki nastupi mojih kolega, narodnih poslanika, kada je ova objedinjena rasprava u pitanju. Ovde su, u suštini samo, u dobrom delu tehničke izmene četiri zakona. Usklađivanje sa Zakonom o radu, usklađivanje sa Zakonom o Vladi i ministarstvima.
Koliko se sećam, i predstavnik predlagača Vlade RS, dr Kori Udovički, je i naznačila da su izmene i dopune ovog zakona u stvari samo jedan prelazni period do suštinskih izmena u državnoj upravi za koju mogu da kažem da nije baš u sjajnom stanju, za koju mogu da kažem da i nije baš ovako kako sada postoji, sposobna da odgovori na sve ono što se od nje očekuje i trenutka u kome se nalazi.
Našu državnu upravu potrebno je ozbiljno reformisati. Za zakonska rešenja nisu dovoljni nedelje ili meseci, već ozbiljne analize i javne rasprave kako da našu državnu upravu dovedemo u ono stanje koje očekuju građani i koje očekujemo mi kao narodni poslanici. Nisam primetio da je do sada, pogotovo do 2012. godine, jedan jedini radnik državne uprave odgovarao zato što su protekli rokovi po kojima je on morao da postupi. Zato što se to dugo godina nije dešavalo, jedno loše pravilo je postalo suštinsko pravilo u našoj državnoj upravi.
Neki od izmena zakona u državnoj upravi koje su predlagale neke druge političke opcije, sada mogu da kažem bivši režim, često su išle baš u tom pravcu, da se zaštiti visoki funkcioner državne uprave za ono što ne radi, a trebao bi da radi. Pa smo čak i donosili zakone gde su im se produžavali mandati, imenovanja, pooštravali uslovi za razrešenje, bez jasnih kriterijuma kako državni službenik ili funkcioner može da se razreši ako ne radi kako treba, ili njegov organ, čiji je on rukovodilac, ne radi kako treba. Pa smo produžavali mandate i na pet godina. I kad god su neke izmene i dopune zakona u pitanju, po ovoj temi, od 2012. godine, odmah čujem, od pripadnika bivšeg režima – vi menjate zakone da bi ste menjali funkcionere koje smo mi postavili, kako oni vole da kažu, neke tamo žute.
Kao prvo i lično, politički smo protiv toga da onaj ko radi svoj posao kako treba, bude smenjen. Nas ne interesuje politička opcija koja se nalazi, to smo više puta dokazali u ovoj Skupštini Srbije. Da su mnogi čak funkcioneri nezavisnih državnih organa, koji su imenovani od strane prethodnog režima bili birani i od ove Narodne skupštine koja podržava ovu Vladu, odnosno poslaničke grupe koja podržava ovu Vladu.
Ali, imamo jedan problem, kako dovesti državnu upravu da ona radi na prvom mestu u interesu građana i države. Ovo je samo jedan prvi korak. Prvi korak da bi se neke nelogičnosti u ovom prelaznom periodu nedorečenosti važećih zakona ispravile i dovele u funkciju da u tom prelaznom periodu, mi, građani, ni država ne trpe, a boga mi da ne trpe i oni koji su zaposleni u državnoj upravi.
Čitavo zakonodavstvo, čini mi se, koje je donošeno zaposlenim, je bio više kompromis određenih želja, političkih ambicija ili želje da se udome stranački prijatelji i kolege. Pogledajte zakon, videćete, pa jedan načelnik ili savetnik, kako god hoćete, jedan koeficijent ima ako je rukovodilac, ako ima ispod sebe određeni broj zaposlenih, a drugi mnogo niži, ako je samo savetnik. Pa su čak i u ovoj skupštini od 2005/06 godine, zapošljavani stranački prijatelji da bi savetnik postao rukovodilac i imao skoro duplo veću platu. Kada je to rađeno u Skupštini, a mogu da zamislim šta je rađeno u drugim organima državne uprave van pogleda narodnih poslanika.
Zbog takvog zakona sad imamo i višak zaposlenih, koji zbog ekonomske krize ne bi trebalo da budu otpušteni i izbačeni na ulice, zato što je ceo jedan sistem, koji se zove država, zakazao. Politička pripadnost ovde uopšte nije bitna. Imamo jedan aparat koji strahovito košta državu i koji je, pri tom, neefikasan. Bez obzira na političku pripadnost sve nas, kolege poslanici, vuče u propast. I nas i naše porodice i upropašćava budućnost. E zato već, ako ne možemo u vreme ekonomske krize da otpuštamo neke ljude, onda barem da taj aparat koji je jako skup, bude i jako efikasan. Ovo je samo prvi korak ka tome.
Ne bih hteo sada da ulazim u to kako se ko birao na konkursima. Da li su ti konkursi bili politički ili nisu. Da li je to bila departizacija ili nije. Jer, svi su pričali, u svim kampanjama i 2005, 2006, 2007. i 2008. o departizaciji. Mi smo je barem započeli. Koliko će ići brzo? Onoliko koliko budemo uspešni u borbi protiv loših pravila koja su nepisana, loših navika koja su nepisana, onoliko koliko imamo zakonodavni okvir da onaj ko ne radi svoj posao kako treba, bez obzira na stranačku pripadnost, bez obzira ko ga je doveo, bude i razrešen.
Situacija, ne samo u državnoj upravi, nije sjajna. Ni po lokalnim samoupravama nije sjajna. Evo, čini mi se, da je sada nadležno ministarstvo izdalo 3.000 građevinskih dozvola za predmete koji su bili u ministarstvu preko pet godina. Šta je pet godina radio državni sekretar? Šta je pet godina radio njegov ministar? Izvinite, ako za kratak vremenski period za predmete koji su stajali toliko godina, kod državnih sekretara koji su takođe državni službenici, pa su ih dobili zato što su ispunjavali zakonom predviđene uslove za nekoliko meseci, ja postavljam pitanje da li je to i koruptivni momenat u pitanju? Da li nema i toga možda?
Vama je sve to smešno i zato se i ne čudim što su investitori bežali iz Srbije, ne čudim se što smo u ovako teškoj ekonomskoj situaciji za koju ova Vlada, a boga mi ni prethodne nisu krive.
Sada je, barem nama koji se bavimo politikom, kojima je malo državna uprava ispred očiju kao narodnih poslanika, jasno koliko jedan neefikasan organ može da nanese štetu državi i društvu uopšte i uvek treba da se postavlja odgovornost svih onih koji dozvoljavaju da se neke ovakve stvari dešavaju.
Mi iz SNS smatramo da je ovo samo prvi korak. Verujem u ministra dr Kori Udovički da će da napravi jedan sistemski zakon koji će sve ovo što je loša praksa, loša navika, sve ono što nas je toliko skupo koštalo kao građane, ne kao državu, da stavi po strani, da možemo da kažemo da je Srbija pravno uređena država u kojoj se poštuju rokovi koji su zakonom postavljeni pred organe državne uprave, tako da ćemo u danu za glasanje da glasamo za izmene i dopune ovih zakona.

Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoje pravo, sada prelazimo na listu poslanika prema redosledu prijavljenih.
Prvi je narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Kada je državna uprava u pitanju, percepcija građana je da je preglomazna, troma, neefikasna i neljubazna. Danas smo čuli dve vrste diskusije. Jedna je išla u smeru totalne kritike državne uprave i ocene da ništa nije urađeno i da tek treba da se uradi na modernizaciji, efikasnosti i na ostvarenju osnovnog cilja da državna uprava, javne službe treba da budu, pre svega, servis građana i da stvore, što se njih tiče, da daju doprinos povoljnoj investicionoj klimi.
S druge strane, postoje dva oprečna mišljenja, da ništa nije urađeno i da tek posao treba da se radi i da tek predstoje reforme. Kada pričamo o državnoj i javnoj upravi, mislim da sve to izrečeno može da ima neko svoje opravdanje, ali ako pogledamo državnu upravu danas i državnu upravu pre 10, 15 ili 20 godina, uočićemo i značajne razlike i značajne pomake nedovoljne. Slažem se u potpunosti sa procenom da su tu potrebni jedni širi reformski zahvati.
Naime, postoji jedno mišljenje koje ima svoje duboko opravdanje i ja se sa njim slažem da su ipak državni činovnici pre svega partijski funkcioneri. Danas, kada se zaposlite u državnoj upravi ili javnoj službi, prvo pitanje novozaposlenom je ko te je doveo i ko stoji iza tebe. Drugo, pa i u onom jednopartijskom sistemu postojao je broj državnih činovnika koji je smatrao da je tu došao na podlozi stručnosti, a tek znamo da je u jednopartijskom sistemu morala da se ispuni ta moralno-politička podobnost, tako da mislim da je taj deo glavni problem državne uprave što ljudi koji dolaze u državnu u pravu i javne službe ipak imaju iza sebe jednu političku podršku.
Neka analiza do koje sam skoro došao pokazuje da kod nas državni činovnici i činovnici u javnoj upravi sa svega 35% ili 40% imaju efektivno iskorišćenog radnog vremena, što znači da više od pola radnog vremena oni ne rade svoj posao za koji su plaćeni ili iz budžeta Republike Srbije ili iz lokalnog ili pokrajinskog budžeta ili iz nekih drugih izvora finansiranja. U svakom slučaju, rade od novca koji finansiraju svi građani i upravo treba tim građanima koji izdvajaju svoj novac za funkcionisanje državne i javne uprave da budu na usluzi.
To je i najveći problem, budući da vi kao ministarka možete u nekom segmentu gde ste direktno nadležni da utičete na poboljšanje stanja u ovom delu, ali tamo gde su lokalne samouprave koje imaju svoja izvorna ovlašćenja, gde su javne službe, drugi oblici organizovanja, gde vi nemate, da kažemo, tu vrstu direktnog intervencionizma, tu će pre svega zavisiti od onih koji su na čelu tih službi kako će se izboriti sa ovim problemom.
Druga stvar koja je zaista veliki problem to je kako u ovakvoj upravi obezbediti dovoljan priliv ili kvalifikaciju, usavršavanje ljudi koji će sa punim radnim vremenom da rade u državnoj službi ili javnoj upravi, a s druge strane da ih zadržimo, ako ulažemo u njihovo usavršavanje, u državnoj upravi i javnoj službi, jer ipak svi oni koji se ne plaše tržišta, koji osećaju da mogu više od toga što im nudi ta sigurnost na budžetu, oni prvom prilikom odatle idu, jer plate nisu, bez obzira na velike plate u nekim agencijama, ali to nije pravilo, plate zaposlenih u državnim službama i javnoj upravi nisu velike. To je problem koji će takođe trebati da se reši.
Ono što je takođe problem, sve ovo vezano za ocenjivanje, za napredovanje, za periodično ocenjivanje, za godišnje ocenjivanje, to je dobro, ali, opet, verujte mi, u praksi sve to ide po političkoj osnovi. Znači, ako je neko načelnik određenog sektora, on svoje pomoćnike postavlja po političkoj liniji i po političkoj liniji ih ocenjuje.
Tu kakav je doprinos o konkretnom obavljanju radnog posla, kakva je stručnost, kakav je prosek ocena na studijama, kakva je savesnost, ljubaznost, najmanje je bitno. Znam je to u velikoj meri stvar mentaliteta i nasleđenog stanja, ne kažem da to može da se isprati nekim čarobnim štapićem, ali mislim da treba ukazati na taj problem.
S druge strane, ono što je u nekom prethodnom periodu dosta urađeno, to je donošenje Zakona o elektronskom potpisu, elektronskom dokumentu, elektronskim komunikacijama, usvajanje Konvencije u odnosu na zaštitu lica u odnosu na automatsku obradu podataka, onda Strategija o razvoju informacionog sistema u Srbiji, Strategija razvoja elektronske uprave, Strategija razvoja informacionog društva u Srbiji, Uredba o kancelarijskom poslovanju, pravljenje jedinstvenog biračkog spiska, delimičnog registra katastra nepokretnosti. Napravljen je i Registar privrednih subjekata, Registar založnih prava, Registar finansijskog lizinga, Registar javnih glasila, Registar stranih udruženja, Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica, preduzetnika, zadužbina, fondacija, zabrana itd. To su zaista veliki reformski napreci u delovanju javne uprave i omogućavanje građanima da za nekoliko sekundi dobiju relevantne informacije od značaja za njihov rad i od značaja za rad privrednih subjekata i preduzetnika.
Ono što će zaista, po mom mišljenju, biti zadatak ove vlade je da to što je obećala i uradi. Znači, pre svega što se tiče profesionalizacije, racionalizacije i možda u velikoj meri, ali pri tome opet nema nikakvih pravila, postoje i državni službenici i javni službenici koji su jako ljubazni, koji, bez obzira na skromna primanja, izuzetno korektno, savesno i u roku izvršavaju svoj posao. Postoje i oni drugi koji ostavljaju jako ružnu sliku, ali ono što građanina interesuje, on kada vidi državnog službenika, on tu vidi ogledalo države i zbog toga je i ovaj kodeks koji vi promovišete nešto što je apsolutno prihvatljivo i mislim da ta svest o nekom ko u ime države radi posao, prima novac iz budžeta, treba da proradi u smislu i njegove odgovornosti za loše predstavljanje države. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala.
Reforma državne uprave je neophodna i oko toga se svi slažemo. Tačno je da je bilo pokušaja i u ranijem periodu i tačno je da su ti pokušaji bili mahom neuspešni. Bojim se da je ovo još jedan primer.
Naravno, ovaj predlog izmene zakona ne možemo da nazovemo reformom državne uprave, možemo da kažemo da je to neki početak, koji ima neke dobre stvari, ali mahom tu se provlače stvari koje nisu nešto što bi ličilo na reformu državne uprave, a kamoli sama reforma.
U oceni stanja, evo, izneću neke podatke: januara, februara 2004. godine srpska birokratija ili administracija je zajedno sa javnim sektorom brojala 504 hiljade zaposlenih. Danas ih ima, po podacima koje imamo iz aktuelne Vlade, 785 hiljada. To je povećanje od skoro 50%.
Grad Niš je imao 2001. godine 813 zaposlenih u gradskoj upravi. Danas ih ima 2.150, a nije se povećao broj stanovnika, isti je kao što je bio i ranije, a i tih 813 je bilo mnogo. U vreme bombardovanja, 1999. godine, pošto je 250 činovnika bilo mobilisano, ja sam poslao kući još 250 žena čiji su muževi, braća i deca bili mobilisani, što znači da nas je ostalo 300 i sve funkcije grada su radile, redovne funkcije plus one ratne funkcije, bez bilo kakvog produžetka radnog vremena, u 8.00 sati.
Prema tome, imamo činovnika za dve države. Toliko možemo da pokrijemo. Kažem u šali, da bi bilo jasnije – ako neko želi da vodi neki osvajački rat sa ovim prostora, to ima smisla samo da zaposli sve državne činovnike koje danas imamo i koji primaju platu i za koje teško da svi imaju stolice i radne stolove, a kamoli referate i zaduženja.
Ono što je neophodno za reformu u Srbiji, a posebno za reformu državne uprave, to je 20% niži fond bruto plata. Bez toga, ništa ne može da se promeni. Možemo da izmišljamo toplu vodu i nove teorije, ovakve ili onakve, bez 20% niže bruto plate, tu nema boga. Mora da bude otpušteno 15% ljudi iz državne uprave. Pitanje je ko treba da bude otpušten. Svi oni koji su navučeni u tu državnu upravu u poslednjih 10 godina, od kada je broj otišao sa 500 hiljada na skoro 800 hiljada. Ko su ti ljudi? To znaju sindikati u državnoj upravi i oni treba da daju svoj doprinos tome. Oni znaju ko je radnik a ko je neradnik, oni znaju ko je doveden a ko je vredan, oni znaju i kome možda, iako nije najbolji radnik, treba pružiti socijalnu pomoć u tome da ne izgubi posao. Ali, generalno, znaju sindikati, odnosno zaposleni u državnoj upravi, ko vredi a ko smeta. I oni moraju da naprave tu selekciju, naravno, uz nekakav socijalni program koji je nužan.
Drugima u državnoj upravi, u javnom sektoru, treba ih stimulisati da bolje rade, tako što bi im bile povećane plate, tako što bi im bili ustrojeni načini i kriterijumi kako da oni koji dobro rade dobiju veće plate. Odmah mogu da vam kažem da su plate lekara u Srbiji smešne i da to mora da se poveća. Zbog toga i imamo probleme. To nema veze s državnom upravom, ali generalno važi za ceo javni sektor.
Učitelji, nastavnici u osnovnim školama, ceo prosek prosvete ima nižu platu nego prosek Srbije. Tamo su skoro 70% ljudi sa visokim obrazovanjem. U ukupnom proseku Srbije je 23% sa visokim obrazovanjem, a prosveta ima 10% manje prosečne plate nego što ima prosek Srbije. To je katastrofa. To mora da se menja.
Precizno, još nekoliko stvari. Mi smo dali puno amandmana i nadamo se da će neki biti prihvaćeni. Recimo, ova izmena koja dozvoljava profesorima univerziteta da postaju direktori posebnih organizacija je potpuno besmislena. Ja mislim da se to radi samo zbog jedne organizacije koja se zove Republički sekretarijat za zakonodavstvo, jer je tamo trenutno direktor neko ko bi da bude i profesor. Inače, potpuno je besmisleno da za Direkciju za imovinu direktor bude profesor, Centra za razminiranje direktor bude profesor…

Vreme, gospodine Živkoviću.

Znači, to je potpuno nepotrebno. Ima dovoljno ljudi van univerziteta koji mogu da rade taj posao, a ovi drugi koji su na univerzitetu treba da tamo daju svoj maksimalni doprinos. Hvala.

Reč ima ministar Kori Udovički. Izvolite.

Ja bih samo odgovorila na opasku da direktori i zamenici direktora posebnih organizacija mogu da budu profesori i da se odnosi na jednu funkciju – to nije tačno. Zapravo, do spoznaje o potrebi da se otvorimo ka ozbiljnijoj mogućnosti profesionalizacije, odnosno kapaciteta za analitički rad unutar države došli smo, ako baš hoćete da objasnim, razmišljajući o sekretarijatu za javne politike u kome je izuzetno važno da možemo da imamo visokokvalifikovane bar neke ekonomiste. Tu ima puno službeničkog rada, ali, ako mi ne učinimo neki napor, istina je da je to potrebno i u Sekretarijatu za zakonodavstvo, ja ne mogu sada da kažem da smo uradili analizu svake druge posebne organizacije, ali smo uradili analizu da nema druge forme, organizacione, za tu vrstu organizacija koja nam može biti potrebna, koja u upravljanju državom treba da uvede ozbiljniji kapacitet za analizu i za visoku struku.
Spomenula bih da to inače nije nepoznata praksa u našem državnom sistemu. Sudije Ustavnog suda mogu da budu profesori. Znači, ako mi mislimo da ozbiljnije profesionalizujemo i podignemo kapacitet za politike, za analitiku politika u našoj državi, mi moramo negde da otvorimo vrata. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Samo da dam odgovor, jedan minut.)