Onda Zoran Babić ima reč, replika, zato što je on lično tražio spajanje svih tačaka i njegov potpis tu stoji.
(Borko Stefanović, s mesta: Nisam to ja rekao? Ko ga je spomenuo?)
Uzećemo stenogram. Ne da ste govorili, nego ste imali čitavu diskusiju. Da li se sećate moje rečenice – da li vam je ovo diskusija o materiji? Rekli ste – jeste, diskusija o materiji.
Nije ministar Gašić tražio spajanje ovih tačaka.
Izvolite, Zoran Babić, dve minute, neka objasni spajanje tačaka.
Poslaniče Stefanoviću, vi ste se ponovo javili. Nađite mi u Poslovniku repliku na ministra. Poslovnik koji ste pisali govori o replikama poslanika i poslanika. Sa ministrima nema replike. Izgleda da ste tako smatrali dok ste bili većina, da sa ministrima nema replike. Pronađite mi član Poslovnika.
Izvinjavam se poslaniku Babiću. Izvolite.

Gospođo predsednice, samo ako možemo vreme da vratimo. U redu je, zahvaljujem se.
Vlada je kolektivni organ. O svakom od ovih 18 tačaka dnevnog reda, predloga sporazuma ili predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ministri i članovi Vlade su glasali. Da li u ovoj sali, da li u javnosti neko misli da u Vladi sede ljudi koji se razumeju samo u svoju oblast, koji ne čitaju šta dolazi iz drugih ministarstava? Da li mislite da smo još uvek u vremenu do 2012. godine, bivšeg režima, kada je svako ministarstvo bila posebna nahija, posebno vlasništvo, gde niko zbog očuvanja takvih vlada, anahronih vlada, nije smeo da se meša onome drugome? Nije smeo ništa da kaže.
Zašto je čudno da jedan ministar koji je glasao za svih 18 zakonskih predloga dođe i obrazloži zbog čega je glasao za tih 18 zakonskih predloga? Zašto mislite da u Vladi Republike Srbije sede ljudi koji samo razmišljaju o Vojsci ili o trgovini ili o ne znam ti čemu? Onome što mu je povereno i ne mešaju se u posao onome drugome, bar mu dajući savet, bar pročitajući ono što druge kolege u Vladi Republike Srbije predlažu.
Prošlo je vreme, davno prošlo vreme telefonskih sednica, vlada koje su se sastajale kada se susretnu, kada imaju slobodnog vremena. Ovo je vreme odgovornih ljudi, odgovorne Vlade, Vlade okrenute reformskom kursu. Vlade u kojoj ministarstva su po zakonu spoljnih sudova, spojene, komuniciraju, mešaju se sugerišu, dolaze do najboljih rešenja. Siguran sam da je i gospodin Gašić ili da su drugi članovi Vlade pročitali pre nego što su glasali na Vladi i uputili Narodnoj skupštini na glasanje, pročitali ovih 18 zakonskih predloga.
Ukoliko je jedini problem forma, zašto je tu samo gospodin Gašić, a ne pola Vlade, onda je to još jedna razlog zbog čega treba glasati za svih 18 predloženih predloga zakona Vlade Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Borko Stefanović, replika.

Nemojte molim vas o formi, nije to suština. Pitali smo jasna pitanja, znamo da ne možemo dobiti odgovor na pitanja. Ne radimo mi to iz kaprica. Pokušavamo da čujemo odgovor za šta konkretno idu narodne pare.
Pitamo vas i za upotrebu jednog od retkih letećih sredstava. Vi kažete - išli su neki na more i u Grčku. Kažite ko konkretno. Svaki let se, gospodine ministre beleži i postoji dnevnik upotrebe sredstava. Nemoguću je da neko ide na more, a da to nije ubeleženo.
Vi ste dužni kao ministar, kad ste već to izgovorili, to i da prikažete u javnosti, da vidimo ko je taj čovek koji je to radio. Da vidimo zašto naši zvaničnicima je teško od Raške do Kosova, do Beograda, od Raške kada idu na Kosovo da idu autom nego moraju helikopterom. Pa, onda i njih prijavite, da vidimo kako je Marko Đurić, kako je Vulin, zašto oni koriste taj helikopter za te namene. Vi ste ministar odbrane, to ja razumem, ali to da neko ide od Beograda do Raške helikopterom, to ne razumem.
Suština je u tome što vas molimo da pokušate da nam odgovorite na deo pitanja koja se tiču rashoda u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Dakle, to vas pitam. Sve ovo ostalo je buka i bes i cela Vlada je jedinstvena i zato to nije čudno i zato treba da su svi sve razumeli. Ali, meni je problem što ste vi jedini koji morate da odgovarate i na tuđa pitanja, shvatite me šta pokušavam ovde da ukažem na, vašu pažnju da usmerim na taj problem, a ovo sve ostalo zaista ne bih trošio energiju svaki mesec procenat manje biće još puno manje.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću na toj brizi kako ću ja da se snađem danas ovde, i zamislite da bih bilo šta izneo da upravo ne stoji papir gde se vidi kad, ko, koliko i kako je leteo u periodu 2000. do 2012. godine. To nikakav problem nije i ta pitanja koja vi želite da postavite, jer to nije bila tema, upotreba helikoptera i letelica Vojske Srbije nije bila tema, ali ste vi vešto propnuli kroz vaše izlaganje i ja ću danas da se potrudim da vi dobijete zajedno sa ovim divnim ljudima koji su ovde iz drugih ministarstava odgovor na svako pitanje koje ste postavili, niste ne brinite, samo pre ili kasnije.
Što se tiče ovoga ja vam kažem, bez ikakvih problema postavite pitanje Ministarstvu odbrane dobićete tačno papir kad je kako ko, gde i kako leteo za vreme svom mandata, pa i to što kažete do Raške, ja se ne sećam da su vojni helikopteri leteli taj let, a odgovoriću vam vrlo rado. Hvala.

Zahvaljujem ministre.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović. Izvolite. Diskusija.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku svog izlaganja da kažem da se meni baš sviđa ovakav stil rada Vlade.
U nekom proteklom periodu kada nije bilo ovoliko investicija članovi Vlade u vrlo manjem broju su dolazili i zadnjeg četvrtka u mesecu u ovom domu da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika. Svedoci ste da od formiranja ove Vlade gotovo da svi ministri zadnjeg četvrtka prisustvuju odgovaranju na pitanja narodnih poslanika. Pa, normalno je ako je premijer i jedan veliki broj ministara danas u poseti jednoj vrlo važnoj zemlji, vezano za ekonomsku saradnju i dalje investicije, zar vi mislite da ne mogu državni sekretari i službenici odgovarajućih ministarstava kompetentno da odgovore na sve dileme koje su ovde iznete?
A koje su dileme? Sudeći po izlaganjima mojih prethodnika ja i ne vidim, osim ako nije problem spajanja ove tačke koja se tiče finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje, diskusije navode na zaključak da je predlog zakona o potvrđivanju sporazuma, da su predlozi ovih zakona o potvrđivanju sporazuma sasvim u redu.
Ovde je bilo primedbi koji zadiru u sferu političke demagogije. Zašto po hitnom postupku? Pa, mi ćemo sve više imati Predloga zakona po hitnom postupku, jer ova Vlada dosta radi, brzo radi, po mojoj oceni uspešno radi i mi ne možemo u nedogled sprovoditi neke jalove rasprave ovde, višednevne jalove rasprave, jer nas prosto vreme i obaveze i realnost gaze da moramo neke stvari urediti u našem društvu.
Bilo je primedbi gospodina Stefanovića zašto tri milijarde dinara kada su Briselskim sporazumom predviđena neka druga rešenja na Kosovu i Metohiji. Ja bih podsetio, a i on to zna tačno Briselski sporazum je postignut, ali on nije implementiran na terenu i mi ne možemo da ne izdajemo novčana sredstva za plate naših sugrađana na prostoru Kosova i Metohije.
Bilo je ovde oko helikoptera. Možda spadam u grupu poslanika koji je najviše leteo helikopterima, ali neka osnova nepoznavanja stvari izazivaju ovakve dileme. Helikopterom se gospodo leti nekada kada je hitnost zadataka i važnost zadatka preča od potrošnje i troškova tog leta i verujem da svaki ministar odbrane dobro procenjuje kada je potrebno, gde i u koje vreme stići helikopterom kao najbržim prevoznim sredstvom.
Sada bih se osvrnuo na neke predloge i to pre svega na ove sporazume Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zaštiti tajnih podataka. Ovi predlozi su već ustaljeni predlozi kakve mnoge zemlje danas u svetu potpisuju i oni su preduslov za unapređenje saradnje u drugim oblastima, ne samo u oblasti bezbednosti već i u oblasti inostranih poslova, u oblasti unutrašnjih poslova, u oblasti odbrane, u oblasti saradnje službi bezbednosti.
Ovi zakoni su višestruko korisni jer obezbeđuju unapređivanje saradnje u sektoru bezbednosti, definiše se kroz njih način razmene i zaštite tajnih vojnih podataka. Svaka ozbiljna zemlja danas drži do toga da njene informacije od bezbednosnog značaja mora da zna kako će druga strana potpisnica ugovora postupati sa takvim tajnim podacima. To je elementarna bezbednosna kultura koja je preduslov svakog međunarodnog sporazuma na ovom planu.
Ovaj sporazum, ovi predlozi ovih sporazuma o razmeni tajnih podataka doprinose boljoj saradnji zemalja jugoistočne Evrope, ali ono što je ključno, treba navesti, jeste, da doprinose efikasnijem odgovoru na globalne bezbednosne izazove, rizike i pretnje sa kojima je danas planeta suočena.
Možete da zamislite kakve će pozitivne implikacije i za jednu i za drugu državu imati Predlog Sporazuma o razmeni tajnih podataka između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine sa aspekta nekih aktuelnih događaja, bezbednosnih događaja koji danas opterećuju i jednu i drugu zemlju.
Što se tiče učešća našeg mirovnog kontingenta u okviru mirovnih snaga EU, odnosno misije EU i UN, u Centralnoafričkoj Republici, takođe to je jedan od zadataka naše vojske Srbije u skladu sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i strategijskim pregledom odbrane, jedna od tri misije i mi faktički usvajanjem ove odluke doprinosimo da Vojska Srbije može da ispuni jednu od tri ključnih misija koje su zacrtane u navedenim strateškim dokumentima.
Kakve koristi Republika Srbija ima od učešća njenih pripadnika vojske u mirovnim operacijama, to svako od vas zna, pre svega u vremenu u kome smo zbog oskudice finansijskih sredstava, u ozbiljnom tehnološkom zaostajanju za nekim vodećim zemljama EU i sveta, naši pripadnici kroz učešće u mirovnim operacijama obezbeđuju da se upoznaju sa novim tehnologijama, novim sredstvima ratne tehnike, sa novim procedurama u radu komandi, štabova, sa novim veštinama i znanjima i to je sa aspekta jačanja borbene gotovosti naših jedinica pozitivno.
Sa aspekta spoljne politike, poznato je da Srbija ovim učešćem doprinosi održavanju međunarodnog mira i to jača naš spoljno-politički kredibilitet i jača spoljno-političke potencijale naše zemlje.
Ono što je možda zabrinjavajuće u ovoj odluci jeste zbog procene koje je Ministarstvo odbrane dalo sa aspekta složene bezbednosne situacije u Centralnoafričkoj Republici i ja bih iskoristio ovu priliku da još jednom zamolim predstavnike Ministarstva odbrane, da vrlo, a to sam više puta govorio kada su predlozi ovakvih sporazuma, da pažljivo proceni bezbednosne rizike i negativne bezbednosne implikacije kod učešća naših pripadnika vojske u mirovnim operacijama i da ne upućujemo zasada naše pripadnike vojske u visoko-rizične operacije koje mogu povratno imati negativne bezbednosne implikacije po bezbednost vaše zemlje.
Mislim da je Centralnoafrička Republika negde na granici sa aspekta bezbednosti situacije u toj zemlji, ali ako bismo išli dalje prema nekim, najrizičnija je, po meni, operacija u Libanu, s time se slažu i predstavnici Ministarstva, ali mislim da je dosta rizično i učešće naših pripadnika Vojske u mirovnoj operaciji u Centralnoafričkoj Republici.
Potrebno je napraviti jasnu granicu kada ćemo dobro promisliti da li ćemo dozvoliti da naši pripadnici Vojske učestvuju u nekim visoko rizičnim mirovnim operacijama, jer nam se to kao bumerang može vratiti kroz međunarodni terorizam i kroz razne izazove koje nosi međunarodni turizam po bezbednost naše zemlje.
U svakom slučaju, poslanički klub SNS podržaće sve ove predloge sporazuma. Ove primedbe koje su se odnosile po pitanju Nacionalne službe za zapošljavanje, tu je mogao da se napravi izuzetak i da kompetentni ljudi iz nadležnog ministarstva obrazlože ovaj predlog. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem, generale Stojanoviću, jer sa vama diskutovati o ovome je uvek izazov i za mene i za moje saradnike.
Ujedno odgovor i vama i gospodinu Đurišiću, koji je izašao sada.
Prvo, snage Vojske Srbije se nalaze u zapadnom delu Centralnoafričke Republike i to je najbezbedniji deo, gde nema vojnih dejstava.
Zašto je 78, kako je pitanje bilo, a ne 75? Zato što je u međuvremenu EU tražila još jednog člana medicinskog tima, a UN su tražile još dva vojna posmatrača, tako da pokušavamo ovim zakonom da izađemo.
Ono što je jako bitno da se zna, ogromno je interesovanje među pripadnicima Vojske Srbije za odlazak u mirovne operacije. Prosto pokušavamo da i tim delom omogućimo da mnogi mogu da dođu i njihov koeficijent, zavisno od zemlje gde se nalaze i procenat bezbednosti je uvećan, tako da je u Libanu 3,1% u ovom trenutku, u odnosu na Kipar gde je 0,10.
Što se tiče bezbednosti našeg kontingenta, apsolutno, prvo o čemu vodimo računa jeste bezbednost naših ljudi i pripadnika Vojske Srbije u svim mirovnim misijama, i u ovih sedam u kojima smo sad prisutni, a i u ove dve u kojima ćemo biti prisutni. Pročitaću vam sada ovde sve ostalo.
Naš kontigent u UN u Centralnoafričkoj Republici obezbeđuje marokanski kontigent vojne policije, a u kontigentu EU u Centralnoafričkoj Republici obezbeđuje zajedničke evropske snage. Znači, od početka krize u ovoj zemlji, više međunarodne organizacije: UN, EU, Afrička unija i Republika Francuska pokušavaju pronaći rešenje za mirno rešenje konflikta u ovoj zemlji, zaustavljanje ubijanja, zaštita civilnog stanovništva, kao i da obezbede dotok humanitarne pomoći.
Zbog značajnog pogoršanja bezbednosti situacije, u cilju zaštite civila i osnovnih ljudskih prava, Savet mira i bezbednost Afričke unije je kao regionalna afrička organizacija 19. jula 2013. godine odobrila angažovanje međunarodne misije za podršku Centralnoafričkoj Republici, predvođene snagama Afričke unije, koja je pod svoju komandu stavila Misiju za učvršćivanje mira u Centralnoafričkoj Republici, predvođena Ekonomskom zajednicom centralnoafričkih država. Primopredaja dužnosti obavljena je 19. decembra 2013. godine na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN, Broj 2127.
Zašto mi je bitno da ovo pročitam i da znate i vi, a i građani Srbije? Zato što postoji tu jako puno različitih komentara zašto pripadnici Vojske idu. Vi ste malopre spomenuli, gospodine Stojanoviću, da je jedna od osnovnih misija upravo učešće u mirovnim operacijama Vojske Srbije.
Francuske snage su u sklopu operacije „Sangeris“, takođe poslate u Centralnoafričku Republiku 6. 12. 2013. godine, u okviru mandata Saveta bezbednosti, radi preuzimanja svih potrebnih mera za podršku misiji. Savet EU uspostavio je vojnu operaciju EU u Centralnoafričkoj Republici i angažovao snage EU u ovoj zemlji u trajanju od šest meseci do dostizanja pune operativne sposobnosti 15. jula 2014. godine.
Mandat operacije će najverovatnije biti periodično produžavan. Snage EU trenutno obezbeđuju aerodrom Mpoko i pružaju privremenu podršku za uspostavljanje bezbednosnog okruženja u prestonici.
Savet bezbednosti UN na osnovu Rezolucije 2149 od 10. aprila 2014. godine uspostavlja multidimenzionalnu integrisanu misiju UN za stabilizaciju u Centralnoafričkoj Republici sa mandatom od 30. aprila 2015. godine. Mandat mirovne operacije će najverovatnije biti periodično produžavan.
Postupajući u skladu sa Poglavljem VII Povelje UN, Savet bezbednosti je ovlastio novoformiranu multidimenzionalnu integrisanu mirovnu operaciju da preduzme sve neophodne mere u obavljanju svog mandata u okviru svojih mogućnosti i u dodeljenoj zoni angažovanja.
Zona angažovanja obuhvata zonu operaciju i zonu interesovanja. Zona operacija je definisana teritorijalnim granicama Centralnoafričke Republike, a zona interesovanja obuhvata teritoriju susednih zemalja i zemlje članice Ekonomske zajednice centralnoafričkih država.
Planirano je za bezbednost 11.820 uniformisanih lica, od čega 10.000 vojnika i 1.820 policijskog personala. Od ukupnog broja vojnog personala, planirano je raspoređivanje 200 štabnih oficira i 240 vojnih posmatrača.
Nakon pozitivnog stava Ministarstva odbrane Republike Srbije na neformalnu ponudu UN za angažovanje medicinskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u Stalnoj misiji Republike Srbije pri UN 7. jula 2014. godine dostavljen dopis Sekretarijatu UN kojim obaveštavaju našu stranu da je prihvaćeno angažovanje vojno-medicinskog osoblja Vojske Srbije.
Koje su obaveze i ograničenja, a koja su nam dostavljena od UN? Razmeštanje vojno-medicinskog osoblja do decembra meseca 2014. godine kako bi potpuna operativna sposobnost u Misiji bili dostignuta 1. januara 2015. godine, obezbediti brojno stanje i specijalnosti vojno-medicinskog osoblja u skladu sa zahtevanim minimumom, u nacionalnoj nadležnosti obezbeđenje ličnog naoružanja i municije, poznavanje engleskog jezika od strane angažovanog ljudstva radi zvanične, operativne i radio komunikacije. Poželjno je da medicinsko osoblje poznaje i francuski jezik na radnom nivou kako bi se izbegle poteškoće u komunikaciji sa pacijentima prilikom medicinskog tretmana pripadnika koji govore samo francuski jezik.
Nadležnosti ove misije – obezbeđenje i sigurnost vojno-medicinskog osoblja Vojske Srbije i dve kompletne bolnice, nivo 2 u Bangaju.
Eventualna spremnost kontingenta Vojske Srbije od strane nadležnih institucija očekuje se u novembru mesecu 2014. godine, pred upućivanje u misiju.
Ujedinjene nacije nadoknađuju troškove izviđanja zone za do pet dana boravka u zoni operacije, maksimalno do dva člana delegacije Srbije.
Ovo su vam neke od karakteristika ove dve misije koje mislim da, pored svih ostalih sedam misija koje mi u ovom trenutku imamo, pokazuju i poštovanje koje međunarodne institucije imaju prema Vojsci Srbije, a pre svega prema našoj VMA, gde imamo veliki broj pripadnika stranih država, veliki broj polaznika i u ovoj godini stranih država jer to je upravo ono što Vojska Srbije pokazuje na terenu i zašto dobija toliko poštovanje, jer se pokazuje da u Vojsku Srbije svi naši partneri mogu da imaju apsolutno poverenje. Zahvaljujem.