Govorim o amandmanu, daleko više nego što su to govorili drugi. Imam pravo da napravim uvod, da dođem do te akademske čestitosti, da dođem do tih građana i građanki koje se spominju. Imam pravo da kažem da ovu akademsku čestitost imaju pravo isključivo da rešavaju profesori između sebe, na univerzitetima, naučnim skupovima itd. Što se mene tiče, svima njima bih ja priznao zvanja i znanja koji bi mi napamet rekli naslove svih svojih naučnih radova koje su objavili ili doktorskih disertacija. Uopšte ne bih postavljao pitanje njihovih diploma, samo da svako od njih kaže naslov teme disertacije na kojoj je doktorirao i naslove svojih naučnih radova. Time bi se rešili mnogi problemi.
Bojim se da po pitanju te akademske čestitosti, čak i akademske pismenosti ne bi daleko došli. Slušao sam ovde neke doktore koji su govorili – pacijenti se pregleđuju. U Zakonu o potrošačima jedan dr prof. je rekao – mereno na vazi. Znači, mereno na vagi. Ako neko ko je akademski obrazovan to kaže ovde u Narodnoj skupštini – mereno na vazi, onda sa pravom mogu da postavim pitanje, ne akademske čestitosti, već mogu da postavim pitanje akademske pismenosti, odnosno šta će naši studenti da nauče od takvih profesora i šta će posle ove rasprave na ovoj sednici da nauče o akademskoj čestitosti od takvih ljudi? Sa pravom sam zabrinut za naše buduće studente, za naše buduće akademce, gledajući ko treba da ih nauči toj akademskoj čestitosti.
Takođe, ovde se upotrebljavaju termini „građani i građanke“. Vlada upotrebljava termin „prema javnosti i građanima“, neki poslanici koji su akademski obrazovni upotrebljavaju termin „građani i građanke“. Ako Vlada upotrebi termin „građani“, ona misli na državljane, ako poslanik koji je profesor upotrebi termin „građani i građanke“ onda on misli na demografsko određenje prilikom čega želi da utvrdi tu akademsku čestitost, onda se to odnosi samo na građane i građanke koji žive u gradovima. Postoji nekoliko termina, postoji selo koje se zove Građani u Crnoj Gori, ima 23 stanovnika, postoji pleme u Crnoj Gori koje se zove Građani. Kada neko navede u amandmanu, ne složi se sa Vladom da budemo otvoreni prema javnosti i građanima, već da to podeli na građane i građanke, onda on ne misli na državljanstvo, on misli isključivo na stanovnike gradova.
Ako ćemo već tu akademsku čestitost da otvaramo prema građanima i građankama, hajde da sada kada dođu zakoni o subvencijama, zakoni o poljoprivredi itd, da ja tražim da se u zakon unese poljoprivredna i seljačka čestitost, da budemo otvoreni prema seljankama i seljacima i da poštujemo principe i pravila seljačke čestitosti, kada već postoji akademska čestitost koju treba uneti u zakon zato što se radi o obrazovanju. Onda ćemo, kada dođu zakoni o poljoprivredi, lepo da unosimo seljačku čestitost. Dakle, kada može da bude akademska čestitost, može da postoji i ova druga. Onda bismo došli do mnogo čega.
Seljačka čestitost znači sledeće. Jedan profesor je ovde govorio – kada izađemo napolje videćemo da sija Sunce i ne može nas niko ubediti da pada kiša. Po pitanju seljačke čestitosti, kao i prema pitanju ove akademske, nas su ovde ubedili da je proleće u novembru. Po pitanju kada treba dobiti, kada ovi seljaci iz grada sa svojom akademskom čestitošću dođu na selo, onda kada dođemo do seljačke čestitosti, ona ne postoji. Onda nas neko ubedi da je u novembru bilo proleće, pa povuče subvencije na površinama poljoprivrednog zemljišta koje je zakupio na pet godina, u novembru, 7. novembra 2007. godine. Onda nas oni ubede da seljačka i akademska čestitost može da bude takva kad akademci uzmu da budu seljaci, da može da bude proleće i u novembru. Kiša leti može da padne, dragi moji profesori, leto je varljivo, može očas posla da padne kiša, grad, hoće da pobije useve, hoće da pobije vinograd, ali nikako ne može da bude proleće u novembru, bar ne u Srbiji.
Kada neko uzme subvenciju da je zasadio vinograd u proleće, za prolećnu sadnju 2007. godine, a do parcele od 52 hektara kao u Krčedin dođe u novembru, veliko je pitanje seljačke i akademske čestitosti tog pojedinca – kako je uspeo da Vladu i Ministarstvo ubedi u tu svoju akademsku i seljačku čestitost i premijersku čestitost i ministarsku čestitost da se proleće desilo u novembru, 7. 11, kada je to gotovo nemoguće.
Povuče 525 hiljada eura, bude tri godine seljački i akademski čestit, uzme subvencije, prestane da bude zemljoradnik i za tri godine unovči tu svoju profesiju, taj svoj pokušaj da postane poljoprivrednik.
Dakle, možemo da govorimo o raznoj vrsti čestitosti, ne samo akademskoj, kada dođu sledeći zakoni koji su o veterini, poljoprivredi itd. Onda ću da insistiram sa punim pravom kako vi profesori insistirate da Skupština se bavi vašim akademskim pitanjima, da i mi uvedemo seljačku čestitost, onda radnička čestitost, čestitost domaćica, itd. Ali, se bojim da ovde imamo pokušaj jednog bivšeg ministra, saveznog ministra unutrašnjih poslova, koji je posle toga bio i premijer, kome su uzgred budi rečeno, dok je vršio tu funkciju, u državi članici ubili premijera, da je to pokušaj obračuna sa novim ministrom unutrašnjih poslova, republičkim, koji na čestit način radi svoj posao i ja…