Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je su u sali prisutna 104 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, moguće je traženje obaveštenja i objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine predsedavajući, nama kao narodnim poslanicima se ovih dana obraća dosta građana Srbije. Problemi su prinudna isključenja električne energije i računi za utrošenu električnu energiju.
O čemu se radi? Elektroprivreda Srbije, kao veoma važna državna firma, je očigledno krenula u naplatu svojih potraživanja i mi, kao ozbiljna stranka, smatramo da svaki drug treba da se plati i da tu ne treba da bude nikakvih privilegija, nikakvih selekcija i nikakvih nepravdi.
Međutim, način na koji je EPS krenuo u naplatu svojih potraživanja je u startu nepravičan, a to nije prvi put da se dešava. To je strategija EPS-a koja traje godinama.
Naime, građanima Srbije se za nekoliko hiljada dinara neplaćene električne energije preti isključenjem struje, tužbama, prinudnom naplatom, zaplenom stvari itd.
Sa druge strane, ne pokreću se postupci prinudne naplate prema najvećim dužnicima u privredi, a dužnici iz privrede za 1/3 više novca duguju EPS-u nego građani Srbije, negde oko 12,5 milijardi dinara. Od 100 hiljada domaćinstava u Srbiji, dužnika građana, dug je negde oko 8,6 milijardi dinara, znači za jednu trećinu manji dug od privrede. Ako se ovako nastavi mi ćemo možda doći u situaciju da blizu pola miliona građana bude u mraku, a da najveći dužnici i dalje ne budu pod teretom prinudne naplate, kao građani Srbije.
Problem dugovanja građana je i to što se građanima ne obračunava utrošak električne energije za poslednjih godinu dana, što su građani u obavezi da plate po zakonu, već se napumpavaju računi za više godina. Time se postiže dupli negativni efekat. Prvo, EPS uobražava da ima veća potraživanja u odnosu na stvarna potraživanja. Drugo, građanima se predočava da duguju više nego što zaista duguju. Kada bi EPS obračunavao utrošak električne energije samo za zadnjih godinu dana, mnogo građana bi mnogo lakše platilo električnu energiju, a mogli bi da postignu sporazum o isplati električne energije na rate.
U Komori privatnih izvršitelja kažu da su prinudne naplate krenule od dužnika sa najmanjim dugom, uglavnom potraživanja do 30 hiljada dinara, a često su na meti EPS-a potraživanja od samo 1000 dinara. Kupci iz privrede u svojim ugovorima sa EPS-om imaju i finansijska sredstva za obezbeđenje ugovora, pa se prinudnoj naplati pribegava tek kada se ne mogu realizovati finansijska sredstva obezbeđenja, što je u redu.
Po ovom pitanju se nekoliko puta oglasio direktor EPS, ali ne i ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić. Mislim da je ovo pravi momenat da se ministar uključi u rešavanje ovog problema zajedno sa EPS-om, a ne da se bavi nekim stvarima koje nisu toliko bitne za građane Srbije. Zbog toga imam pitanja za ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića i direktora EPS-a.
Prvo, zašto je strategija EPS-a, kao važne državne firme, da se prvo jure najsiromašniji građani Srbije sa najmanjim dugovanjima za struju, da se prvo oni tuže, da se prvo njima isključuje struja i da se prvo njima pleni imovina? Ima li EPS sa ministarstvom strategiju naplate utroška električne energije od najvećih dužnika iz privrede? Zašto se građanima napumpavaju računi za struju i zašto se obračunavaju dugovi za više godina, koji su zastareli? Zašto se računa kamata na kamatu? Zašto se na taj način onemogućavaju građani da prate realna dugovanja utroška električne energije za poslednjih godinu dana? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, imam pitanje za predsednika Vlade i za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Moje pitanje je – zašto su obustavljeni radovi na izgradnji „Žeželjevog mosta“ u Novom Sadu, kao jedne od ključnih investicija u ovoj zemlji, a čije posledice će osetiti i „Železnice“ i Srbija kao država?
Naime, ovi radovi su trebali biti završeni u novembru 2013. godine. Počeli su da se izvode 10. marta 2011. godine. Do sada je izvedeno oko 27% predviđenih radova. Danas sam prolazio pored tog gradilišta. Ono izgleda zaista sablasno. U cevima, koje bi trebale da prođu tim mostom, su se uselili beskućnici, a radnika nema nigde na vidiku.
Pitam predsednika Vlade i ministarku – da li će ugovor sa izvođačem raskinut? Ako se raspiše novi tender i bude biran novi izvođač, kada će biti završen „Žeželjev most“? Ako bi se naknadno utvrdilo da je raskid bio neosnovan, da li bi cena, po građane Srbije, izgradnje ovog mosta bila izuzetno visoka? Oni na neki način plaćaju cenu neorganizovanosti u ovom pogledu, jer most nije završen u planiranom roku.
Drugo pitanje je i za predsednika Vlade i za ministarku – šta se dešava na mostu kod Beške? Tamo je u novembru mesecu 2013. godine, dakle prošle godine ministar Antić, kako je rekao, bez ceremonija otvorio taj most, obnovljeni most. Međutim, taj most je funkcionisao, da tako kažem, nekoliko meseci i zatvoren je i do današnjeg dana je i dalje zatvoren. Zbog nekvalitetno izvedenih radova. Sada moram, tadašnjeg ministra i sadašnju ministarku da podsetim na jednu tragikomičnu izjavu povodom otvaranja mosta. Kaže – radovi su na rehabilitaciji, kako je navedeno izvedeni kvalitetno i temeljno, tako da je staroj i oronuloj konstrukciji mosta na Dunavu savremenim i vrhunskim materijalima produžena upotreba vrednosti i time je obezbeđeno nesmetano korišćenje bez većih ulaganja u narednim decenijama. Navedeno je u saopštenju. Pokazalo se da nije obezbeđeno ne narednih decenija, nego čak ni narednu godinu dana.
Dakle taj most je bio korišćen tek nekoliko meseci. pitam predsednika Vlade i ministarku – ko je odgovaran za ovako loše izvedene radove za nadzor nad ovim radovima i ko će na kraju platiti štetu za to?
Još jedno pitanje, ovog puta predsedniku Vlade i guverneru Narodne Republike Srbije, a ono se tiče kursa dinara. Naime, dinar ovih dana iznosi 119 dinara za jedan evro i to je najveći iznos u poslednjem periodu. U ovoj godini je Narodna banka prodala neverovatnih milijardu i 50 miliona evra za zaštitu kursa dinara. Samo za poslednjih mesec dana evro je u odnosu na dinar ojačao 1,7% a u ovoj godini 3,7%. Moje pitanje je šta će guvernerka učiniti da se stabilizuje kurs dinara? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Pitanje postavljam ministru kulture Ivanu Tasovcu u ime 30 domaćih TV stanica koje imaju dokaze da se Zakon o elektronskim medijima na najgrublji mogući način krši, zbog toga što prekogranični kanali neovlašćeno emituju reklame domaćih kompanija na svojim programima, poslujući u sivoj zoni i na taj način prema državi nemaju nikakvih obaveza, dok domaći emiteri, domaće televizije, koje su dužne da svaku emitovanu reklamu evidentiraju i plate porez, kao i druge dažbine prema državi nisu na ovaj način zakonski izjednačene. Tu imamo dva osnovna problema.
Prvi je što nisu isti tržišni uslovi za domaće i prekogranične emitere i drugi što prekogranični emiteri prema ovim dokazima posluju u sivoj zoni.
Takođe bih podsetila, zbog građana Srbije, da se država Srbija obavezala Konvencijom o prekograničnoj televiziji da garantuje slobodu prijema i reemitovanja programa u izvornom obliku. Zakonom o elektronskim medijima u članu 4. stav 29. i članu 74. zakonodavac zabranjuje da se prekraja izvorni program koji se emituje iz inostranstva, a reemituje u Srbiji, što znači da se na tim kanalima ne mogu ubacivati reklamni prilozi.
Prema mojim saznanjima više desetina domaćih emitera pokrenuće kampanju koja će imati za cilj da ne plaćaju nadoknadu regulatoru ukoliko prekogranični emiteri nastave da krše zakon.
Takođe, moram da podsetim da sam podnela dva amandmana na Zakon o elektronskim medijima, koji regulišu ovu oblast i uvode sankcije za one koji ga krše, ali ih Vlada nije prihvatila. Zbog toga bih tražila od ministra kulture da mi odgovori na sledeća pitanja – da li su prekogranični kanali u Srbiji evidentirani kao poreski obveznici? Da li poreska uprava ima podatke koliko TV kanala iz inostranstva reemituje program u Srbiji, a na kojima se svakodnevno emituju reklame? Da li su zaposleni odnosno ljudi koji rade na tim programima u radnom odnosu? Da li ti kanali plaćaju nadoknadu Sokoju i drugim organizacijama koje štite autorska i druga prava? Šta će konkretno Ministarstvo kulture preduzeti da ovaj zakon važi za sve i kakve su sankcije za one koji ga krše?

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo pitanje za ministarku poljoprivrede i zaštitu životne sredine Snežanu Bošković Bogosavljević. Tiče se ponovljenog pitanja koje je narodna poslanica Nada Lazić postavila 29. jula, a tema pitanja je kada će i kako skloniti divlju deponiju koja niče na auto-putu Beograd – Novi Sad, na skretanju kod Novih Banovaca?
Osim što je odavno koleginica ostala bez odgovora, a prolazeći svaki dan pored tog lokaliteta, da se tako kaže, pitanje postavljam ponovo. Dakle, kada će biti uklonjena divlja deponija, kako će biti kažnjeni oni koji nezakonito ostavljaju otpad, sasvim skoro pa na auto-putu.
Posebna zanimljivost jedne od novostvarane divlje deponije je što se preko puta auto-puta nalazi objekat kompanije koja inače vrši otpad sekundarnih sirovina.
Ponavljam pitanje zbog toga što odgovora nema. Zamoliću još 12 narodnih poslanika da postave isto pitanje, možda nam treba cenzus od 5% svih članova Narodne skupštine da bi dobili odgovor na pitanje na koje je ministarka po zakonu obavezna da nam da u roku od 15 dana.
Moje drugo pitanje za ministarku je da zahtevam da podnese izveštaj o stanju privremenih deponija i lokacija propisanih za privremene deponije nakon strašnih i tragičnih poplava iz maja ove godine. privremene deponije su označene za odlaganje nestandardnog otpada u raznom obliku, raznog porekla, ima nakon svakih takvih nesreća kao što su poplave. Zahtevam izveštaj da bi znali šta se dešava sa tim lokalitetima gde su određene privremene deponije i šta se dešava sa nestandardnim otpadom koji je odložen na privremene deponije.
U vezi sa istom nadležnošću, a i sa nadležnošću koja je praktično Zakonom o otklanjanju posledica od poplava oduzeta od Ministarstva, zahtevam od ministarke izveštaj o tome koji biocidni proizvodi i na osnovu čega su odobreni za upotrebu u području Srbije koje je pogođeno poplavama.
Oblast životne sredine je inače jedna od najvećih tema za proces pregovaranja sa EU. Ligislativa koja je potrebna da bi to pregovaranje bilo tako da se proveri da li primenjujemo zakone koje donosimo i nedostatak propisa koji su iz neznanja uklonjeni iz pravnog sistema, a koje ćemo morati vratiti su razlozi zašto smatram da ovo treba da bude jedna od prvih tema i naših pitanja i prvih tema odgovora i nadležne ministarke i svih iz Vlade, ako stvarno ozbiljno, a ne kobajagi misle da su evropske integracije reformski kurs ove Vlade, sa čime se slažem, i u tom kursu je potpuno podržavam.
Ali, ne može samo reči, moraju i dela. Ne može samo da se priča, mora da se gleda šta ko radi. U oblasti zaštite životne sredine, najmanji mogući primer, se radi ili nedovoljno ili je nečinjenje opšte ili se pravi šteta. Zakoni koji su pred nama u procesu pregovora u poglavlju 27, koji se tiču zaštite životne sredine su ono što se u pregovorima zove – skupi zakoni. Pregovaranje o tome kada će biti primenjeni predstavljaju najtežu oblast evropskih integracija i smatram više od nemara i neznanja očiglednu činjenicu da deponija na autoputu Novi Sad raste, da je koleginica Nada Lazić već postavila pitanje, a da odgovora nema, a deponija nastavlja da raste. Šteta je zajednička. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Ja ću imati dva pitanja, na neki način su povezana, ali jednostavno moramo neke stvari da konstatujemo. Jedno pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova, a drugo pitanje je upućeno ministru finansija, a ujedno i novom, odnosno pomoćniku direktora Poreske uprave i na obojicu se odnosi naravno ovo drugo pitanje.
Kao što vam je poznato, MUP ovih dana je itekako prisutno u medijima, naravno voleli bismo da ga imamo što manje s obzirom da svi želimo da ova država ima što manje kriminala, ali neki slučajevi za koje su mnogi mislili da nikada neće biti otkriveni ili da se nikada neće raditi na njima, vidimo da se itekako radi.
Ovim putem želim da pohvalim novog ministra MUP-a, prvo na odlučnom koraku da pojedine ljude smeni u MUP-u, jer očigledno su bile potrebne kadrovske promene da bi se neko u policiji pokrenuo, a moram da vas podsetim i na ove neke slučajeve koji su zaista tragični, i daj bože da policija nikada nije ni trebalo da radi na njima, ali su se naravno dogodili, a to je slučaj ubistva na Brankovom mostu gde je jedan očigledno obesni vozač, a koji je kasnije pobegao iz zemlje, usmrtio Luku Jovanovića. Vidimo da je policija izuzetno dobro odradila taj slučaj. Pronađen je ubica, izručen je iz Kine.
Takođe, policiju moram da pohvalim i na intenzivnom radu i veoma dobrom radu vezano za monstruozno ubistvo male Tijane u Bajmoku, kao i za neke druge slučajeve koji su i te kako potresali javnost. Ono što je najvažnije i što mi je na neki način i drago, s obzirom da poznajem majku ubijenog Ranka Panića, moram da izrazim zadovoljstvo što je policija konačno posle šest godina pronašla ubicu Ranka Panića. Na neki način da se zadovolji ta pravda, iako naravno majci niko nikada neće moći da vrati njenog sina, ali to monstruozno ubistvo koje se dogodilo na mitingu pre šest godina, zaista je skandalozno i sramno da šest godina niko nije želeo da pokrene ništa vezano za tu temu i da, kako čitam u medijima, sama žandarmerija je između ostalog vodila istragu unutar sebe, a izgleda da je njihov pripadnik definitivno ubio Ranka Panića.
Samim tim, moram da pohvalim MUP, koje je neke stvari pokrenulo sa mrtve tačke, ali ono što me najviše interesuje i s tim u vezi ide to pitanje, jer se dogodila i kadrovska promena u policijskoj upravi u Novom Sadu što pozdravljam. Taj grad je imao velikih problema, bar su tako pisali mediji, sa nasiljem, posebno maloletničkim, ali ono što mene zanima, to su određene istrage koje su u Novom Sadu generalno bile pokrenute, a to je vezano za Razvojnu banku Vojvodine i za Pokrajinski fond za kapitalna ulaganja.
Interesuje me - dokle se stiglo u istragama u tom slučaju, jer su građani AP Vojvodine pre svega bili oštećeni, s obzirom da su se pare, odnosno novac iz Razvojne banke Vojvodine po partijskoj liniji izvlačio, kako god je to nekom bilo potrebno, na lepe oči? Građani su žestoko oštećeni, da ne pričam o nekakvim investicijama, koje je Pokrajinski fond navodno ulagao u njih, a suštinski investicija nema, pare su proneverene. Interesuje me - dokle se stiglo, i to je konkretno pitanje za ministra unutrašnjih poslova, sa tim istragama i naravno da li možemo uskoro da očekujemo neki epilog, s obzirom da je zaista nemerljiva šteta pričinjena samim građanima AP Vojvodine?
S tim u vezi je i ovo drugo pitanje. Mi čitamo danima već unazad, a tu bi opet pohvalio MUP, koje i te kakvu logistiku pruža ljudima u Poreskoj upravi. Ovo drugo pitanje se odnosi na ministra finansija i na novog pomoćnika direktora koji sada vrši funkciju direktora Poreske uprave.
Čitamo svaki dan o izuzetno uspešnim akcijama ove države vezane za suzbijanje sive ekonomije posebno u sektoru igara na sreću, posebno u sektoru ugostiteljskih objekata za koje vidimo da mnogi od njih, koji su tako glamurozni i veliki ugostiteljski objekti, nisu nikada fiskalne račune izdavali, ili su lažno prijavljivali svoj promet, i ja podržavam državu u ovoj akciji.
Ali me interesuje, s obzirom da je to toliko zastupljeno i da čitamo o neverovano velikim akcijama, da li će ministar finansija i sami ljudi u Poreskoj upravi koji su sada rukovodioci, preduzeti određene mere protiv onih koji su sve to ćutke posmatrali, koji su to nemo gledali, koji su izgleda pomagali da se razvije siva ekonomija, koji su gajili? Pa me interesuje da nam odgovore da li će ljudi koji su tako nešto dopuštali odgovarati i naravno interesuje me neke tu kadrovske promene, odnosno da li će se uskoro pred Skupštinom naći neki novi predlozi vezani za naš finansijski sektor? Hvala.