Smatram, gospodine Arsiću, da imam pravo na repliku zato što je gospodin Martinović rekao da sam Odbor za obrazovanje organizovala kao suđenje, ali ako vi smatrate da nemam, onda bih i po Poslovniku, pošto je i za to bilo elemenata. Recite šta smatrate da imam pravo?

Izvolite, imate pravo na repliku.

I to što je rekao da se smejem itd. Zaista mislim da po nekoliko osnova imam, pa vi odlučite.

 

Pravo na repliku, zato što vas je lično pominjao

Hvala vam.

Gospodin Martinović je nekoliko stvari rekao koje, citiraću gospodina Atlagića – nisu smislene. On je, naime, tvrdio, pokušavajući da revitalizuje optužbe protiv ministra unutrašnjih poslova da je plagirao svoj doktorski rad, govorio je o nekim doktoratima koji su pisani pre 50 ili 100 godina, pokušavajući valjda da ukaže na to da svaki naučni rad treba da ima bezgraničnu naučnu vrednost i naučnu doprinos.

Ne radi se o tome da nešto nakon 100 godina treba da ima naučnu vrednost i naučni cilj, nego da u momentu kada neko doktorira i kada neko piše naučni rad ili disertaciju, makar formalno ispunjava uslove da to čini, što u slučaju ministra unutrašnjih poslova nikako nije bio slučaj. Sve i da zanemarimo, apsolutno da zanemarimo optužbe za plagijat, Aleksandar Vučić je rekao da je to najveća glupost koju je on u životu pročitao, onda sigurno da je tako, i sve da kažemo da su sve te optužbe besmislene, u toku sednice Odbora za prosvetu, koju ste vi netačno, uvredljivo, pogrešno, tendenciozno nazvali „suđenjem“, se ispostavilo da od pet članova komisije za odbranu doktorske disertacije Nebojše Stefanovića, dva člana uopšte nisu bila u mogućnosti da pročitaju taj doktorat, zato što ne razumeju jezik kojim je pisan, jedna članica nije bila prisutna i nakon sednice Odbora se ispostavilo da njegov mentor ne ispunjava formalno uslove da bude mentor u bilo kakvoj komisiji za odbranu doktorske disertacije.

Da li vi, gospodine Martinoviću, da li vi, gospodine Verbiću, da li vi, gospodine Arsiću, smatrate da se odbrana doktorske disertacije pred jednim članom komisije može smatrati validnom odbranom doktorske disertacije? Pošto je gospodin Martinović rekao da će govoriti o amandmanu, a nije, zbog čega se odbija amandman na član 1. Zakona? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, to šta je bila tema sednice Odbora čiji je predsednik uvažena koleginica Jerkov nije nešto što znamo samo ona i ja. Znate, o tome postoje stenogramske beleške, postoje stenogramski zapisi. I nije tačno, to odgovorno tvrdim, to mogu da potvrde i drugi narodni poslanici koji su prisustvovali toj sednici Odbora, nije tačno da je na toj sednici Odbora utvrđeno da nisu ispunjeni formalni uslovi za pristupanje odbrane i doktorske disertacije, nego su se spekulacije o tome pojavile nakon što je završena sednica Odbora.
U medijima su se dokazivali ti formalni nedostaci u procesu odbrane doktorske disertacije. Dakle, mi smo se na sednici Odbora bavili isključivo time jer je prosto sednica bila tako koncipirana da li je doktorska disertacija plagijat ili ne. Mi smo dokazali da nije i sednica je završena.
Posle toga je u medijima nastavljena kampanja protiv Nebojše Stefanovića i u medijima se dokazivalo. Dakle u medijima, i to pojedinim medijima, ne na sednici odbora, da nisu ispunjeni formalni uslovi za odbranu doktorske disertacije gospodina Nebojše Stefanovića. A na sednici Odbora mi smo vrlo uverljivo, na kraju krajeva, sećate se, pa, ja sam donosio tu doktorsku disertaciju, upoređivao brojeve stranica navedene na sajtu „Peščanik-a“ sa brojevima stranica u samom doktoratu i pokazao da tu postoji nepodudarnost. Dakle, da su citirane stvari kojih u doktorskoj disertaciji nema. Jer, hajde opet da se vratimo na sam početak priče.
Dakle, autori teksta na sajtu „Peščanika“ su optužili Nebojšu Stefanovića da je rad plagirao. Vi ste tu tezu prihvatili i hteli da dokažete to na sednici Odbora za prosvetu. Mi smo dokazali da to nije tačno. Sve ono što se desilo kasnije, desilo se nakon završetka sednice Odbora i desilo se u medijima.

Samo da podsetim kolege narodne poslanike da je u toku rasprava na član 1. amandmana koji su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević. To je prvi amandman s kojim smo započeli današnji rad i evo već dva sata.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
Hoćete repliku? Izvolite. Reč ima Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću, biće manje od dva minuta.
Gospodin Martinović je nekako smetnuo s uma ili zaboravio da se na sednici Odbora ispostavilo, što je i gospodin Jovanović izrekao na toj baš sednici Odbora, da primerci rada ne postoje na engleskom jeziku, niti je rad izrađivan na engleskom jeziku, čime smo automatski utvrdili po samom priznanju gospodina Jovanovića da dva člana komisije uopšte nisu mogla da pročitaju taj rad.
Vaša intervencija mislim da nije na mestu, zato što svaka reč koju poslanici SNS izgovore u toku ove rasprave, u kojoj politički brane ministra unutrašnjih poslova potvrđuje zbog čega u sistem visokog obrazovanja moramo uvrstiti princip akademske čestitosti. I svaka reč koja se izgovori u ovoj raspravi od strane poslanika SNS čini obrazloženje koje je gospodin Verbić dao za odbijanje ovog amandmana i amandmana koji će biti sledeći po redosledu, koji su podnele poslanici iz DS, nam pokazuje da je taj princip neophodno uvrstiti u naš visokoobrazovni sistem. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.