Hvala.
Uvaženi gospodine Arsiću, poštovani ministre Verbiću, suština ideje za ovaj amandman bila je da se malo koriguje Predlog zakona, jer smatramo, a to su i neki univerziteti, neki iz akademske zajednice, naravno, univerziteti koji u svom sastavu nemaju institute, predložili, sugerisali, da naučna zvanja nisu dovoljna kvalifikacija da bi ti naučnici, znači istaknuti naučnici mogli da budu u komisijama za izbor nastavnika.
Ovaj amandman je odbijen sa jednim malo čudnim obrazloženjem, da je intencija predlagača bila da se podigne kvalitet, što definitivno donose naučni radnici sa instituta, ali drugi razlog za odbijanje – zakon za regulisanje naučno-istraživačke delatnosti kojim je rešeno da lice u nastavnom zvanju mogu biti članovi Komisije za izbor u naučno zvanje. Znate šta, ako profesori univerziteta imaju pravo da budu u komisijama za izbor u naučna zvanja, to je sasvim prirodno i to je regulisano zakonom. Oni imaju, pored nastavne komponente, određen broj naučno-istraživačkih radova, kvalifikovani su, licitiranja i sve ostalo, ali automatski ne znači i suprotno.
Oduvek sam bio za varijantu za integrisani sistem instituta i univerziteta gde bi automatska ekvivalencija postojala između nastavnih i naučnih zvanja i gde bi se u oba smera išlo. Znači, profesori bi imali pravo da pišu referate za naučna zvanja i suprotno, učešće na projektima itd, ali smatram da u ovom trenutku to što nastavnici imaju pravo da pišu, učestvuju u referatima, u komisijama za izbor za naučna zvanja, automatski ne znači i suprotno. To je bila naša primedba.
Ovo nije primedba od dramatičnog značaja i da neće ništa negativno uticati ako ljudi sa naučnim zvanjima budu u komisijama za izbor nastavnika i verovatno će prema strategijama 2020 ova integracija biti još prisutnija, tako da će ovaj problem biti, ako ga i ima u pravno formalnom smislu, biti razrešen. Hvala.