Gospodine Balša, nemojte da dobacujete. Ne mogu od vas ni da čujem šta govori govornik jer neprestano dobacujete u današnjem danu, i vi i gospodin Šutanovac. Mislim stvarno da nije u redu. Onda i ne mogu da čujem šta govori govornik od vašeg dobacivanja.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Govori gluposti.)

Zahvaljujem na korektnosti. Izvolite gospodine Martinoviću.

Evo, gospodin Šutanovac mi je upravo rekao da govorim gluposti. Možda bi gospodin Šutanovac bio manje… Možda biste, evo, ako mi dopustite, možda biste gospodine Šutanovac bili manje nervozni ako bi vam Narodna skupština kupila nekoliko plazma televizora, pošto ste u narodu poznati kao Šule plazma.

Gospodine Martinoviću, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Molim vas da se ne obraćate direktno narodnom poslaniku. Izvolite.

Kada je gospodin Šutanovac bio ministar odbrane, koliko se sećam, u svakoj sobi vile na Dedinju morao je da stoji plazma televizor, pa ga je narod prozvao Šuki plazma. To nisam ja rekao. Možda je zbog toga nervozan.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Sada ne stoji.)
Možete, gospodine Šutanovac, da mi pretite, da me vređate. To meni ne smeta.

Molim vas, gospodine Šutanovac, ponavljam po ko zna koji put – nemojte izricati pretnje iz klupe i nemojte dobacivati narodnim poslanicima koji govore.

Izvolite.

Dakle, na jedan podsmešljiv način se govorilo o žrtvama koje su pale za oslobođenje Beograda i Srbije i postavljalo se pitanje šta se to bitno desilo 16. oktobra 1944. godine, pa da se vojna parada održava 16. oktobra 2014. godine. Operacija za oslobođenje Beograda trajala je od 14. do 20. oktobra. Dakle, ta operacija je trajala punih šest dana. Šta se desilo 16. oktobra? Vodile su se borbe za oslobođenje Beograda od nemačkog okupatora, a 20. oktobra je Beograd konačno oslobođen od Nemaca. Srpska napredna stranka je izuzetno ponosna na činjenicu da će vojna parada biti održana baš 16. oktobra u jeku najžešćih borbi za oslobođenje Beograda.
Ovde moram da citiram i jednog velikog duhovnika srpskog naroda vladiku Nikolaja Velimirovića. On je rekao – ko u datumima vidi neku slepu fatalnost dana, taj gata. Ovde su neki poslanici gatali, pa su povezivali 16. oktobar 2014. godine sa činjenicom da se 16. oktobra neko rodio u Albaniji ili da je 16. oktobra nekome odrubljena glava. To nema nikakve veze jedno sa drugim. To se sve radi u nameri da se nanese što veća šteta, ne SNS-u, nego Vladi Republike Srbije, samoj Republici Srbiji i njenim građanima. Šesnaestog oktobra će u posetu Republici Srbiji i toj vojnoj paradi prisustvovati predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Za Srbiju, za Vladu Republike Srbije, za ceo srpski narod, a mislim i za većinu građana Srbije, to je izuzetno važna poseta, to je znak da Rusija ceni i poštuje principijelnu politiku Republike Srbije, a nadamo se da će to biti uvod u jednu mnogo veću ekonomsku saradnju između naše dve države.
Sada da se vratim na predlog zakona. Neću govoriti o svim detaljima iz ovog predloga zakona zato što je moja uvažena koleginica Aleksandra Tomić o tome veoma detaljno pričala i mislim da će iskoristiti preostali deo svog vremena da kaže svoju završnu reč, ali da građani ne bi bili u nedoumici i da bi se otklonila svaka sumnja vezana za rokove odlučivanja o zahtevu za izdavanje uvozno-izvoznih dozvola kada je u pitanju naoružanje i vojna oprema. Razumem neke koji nisu pravnici, pa pričaju napamet i iznose neistine, ali ne razumem neke koji su pravnici, pa ne poznaju pravni sistem Republike Srbije.
Ovde je bilo mnogo reči o članu 16. Predloga zakona i o tome kako nisu definisani rokovi u kojima nadležna ministarstva treba da daju saglasnost u postupku izdavanja uvozno-izvoznih dozvola kada je u pitanju naoružanje i vojna oprema. Moram da podsetim kolege narodne poslanike, a pre svega poslanike bivšeg režima, da je postupak izdavanja uvozno-izvoznih dozvola za naoružanje i vojnu opremu upravni postupak. U Republici Srbiji postoji zakon koji se zove Zakon o opštem upravnom postupku. Tim zakonom su propisani rokovi za izdavanje upravnih akata, odnosno za davanje saglasnosti i mišljenja. Taj rok je veoma precizno definisan, gospodine ministre, i on iznosi 30 dana. Nije tačno ovo što je rekao bivši ministar odbrane da nadležna ministarstva mogu da čekaju, kako je on rekao, ako se ne varam, 10 godina da bi dali saglasnost na uvozno-izvoznu dozvolu. To naprosto nije tačno zato što ih obavezuju rokovi iz Zakona o opštem upravnom postupku.
Na kraju krajeva, u članu 16. u stavu 3, lepo i vrlo jasno piše, ako neki od organa, odnosno neki od nadležnih ministarstava iz stava 1. ovog člana ne daju saglasnost o izdavanju dozvole, odlučuje Vlada. Prema tome, ni na koji način postupak izdavanja uvozno-izvoznih dozvola ne može da traje beskonačno, ne može da traje 10 godina ni pet godina. Dakle, dozvole će biti izdate u zakonom propisanim rokovima, odnosno na način da se to uradi najbrže moguće.
Ono što takođe želim da kažem to je da danas lekcije gospodinu Gašiću o tome kako treba voditi Ministarstvo odbrane, kako je bilo sjajno kada je neko drugi bio ministar odbrane, da te lekcije drže ljudi koji su sistematski upropastili i vojsku tadašnje Srbije i Crne Gore, odnosno Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane.
Gospodine Gašiću, ja ću vam izneti, prosto da podsetim i vas, a i građane Republike Srbije šta se to dešavalo tokom 2007, 2008. i 2009. godine u Ministarstvu odbrane, odnosno kakve su se zloupotrebe dešavale u tom periodu, pri tome sve ovo što ću sada da kažem nisu nikakve moje lične impresije, nisu nikakva moja lična saznanja ili nešto što bih ja želeo iz neke političke zluradosti nekome da prebacim. Ovde se radi o izjavama bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije general potpukovnika Zdravka Ponoša i ovde se radi o izveštajima interne revizije Ministarstva finansija, o tome šta se dešavalo u Ministarstvu odbrane 2007, 2008. i 2009. godine.
Kada ovo čujete, biće vam jasno kakav je karakter ljudi koji danas sa vama u 2014. godini drže lekcije i moralne pridike o tome kako upravljate Ministarstvom odbrane ili kakva je situacija u „Krušiku“, kakva je situacija u „Prvom Partizanu“ ili kakva je situacija u preduzeću „Jugoimport-SDPR“.
General potpukovnik Zdravko Ponoš, on je inače zbog ove izjave smenjen sa funkcije načelnika Generalštaba Vojske Srbije, za one koji su to zaboravili, je 2008. godine upozorio javnost da se budžetom Ministarstva odbrane upravlja, citiram, neekonomično i nestručno, da je finansijska održivost sistema krajnje sporna, te da je na olakom ignorisanju kursnih razlika izgubljeno 400 miliona dinara. To su reči Zdravka Ponoša koji nije bio kadar ni SNS niti bilo koje partije iz sadašnje vladajuće koalicije.
Izveštaj internih revizora iz Ministarstva finansija iz juna meseca 2009. godine pokazuje da je prilikom nabavke mobilnog sistema radio-relejnih veza preko, zamislite, „Jugohemije AD“, budžet Srbije upravo na kursnim razlikama oštećen za 12.745.230,23 dinara prilikom jednog plaćanja, a 259.331.786 dinara prilikom drugog plaćanja.
Naime, Ministarstvo odbrane i posrednik, odnosno komisionar „Jugohemija“ su krajem 2007. godine ugovorili uvoz opreme mobilnog sistema radio-relejnih veza izraelske firme „Tadiran Communications“ i to po ceni od 36.946.964 američkih dolara. Ministarstvo odbrane je 25. decembra 2007. godine, a setite se ko je tada bio ministar odbrane, platilo avans od 25% vrednosti ugovora, odnosno 6.610.129 dolara i to u 17 časova i 52 minuta kada je novac prenet Komercijalnoj banci.
Pošto je radno vreme banke tada već bilo isteklo, a plaćanje je izvršeno u dinarskoj valuti, kupovina deviza na međubankarskom tržištu je obavljena tek narednog dana i to po tekućem kursu, umesto po prodajnom kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, kako je to inače ugovorom bilo predviđeno.
Sada, gospodine Gašiću ovo je citat iz izveštaja revizora Ministarstva finansija, dakle nisu moje reči. Zbog toga je nastala kursna razlika od 12.745.230,23 dinara koju je Ministarstvo odbrane platilo 28. decembra 2007. godine zatvoreni navodnici. Pri tom je Ministarstvo odbrane moglo da otvori inače devizni račun u Narodnoj banci Srbije i da plaćanje obavlja prema kursu Narodne banke Srbije bez gubitaka na kursnim razlikama. Što je učinjeno tek u maju mesecu 2008. godine.
Dopuna ugovora između „Jugohemije ad“ i Ministarstva odbrane koja je izvršena 24. septembra 2008. godine, sećate se sigurno ko je tad bio ministar odbrane, predviđala je da se za opremu koja će biti isporučena 2008. i 2009. godine izvrši plaćanje, citiram odredbu ugovora – uplatom beskamatnog avansa u iznosu od 17 miliona, pazite o kojim ciframa se radi, od 17.992.189 američkih dolara do kraja septembra 2008. godine, s tim da komisionar „Jugohemija“ dostavi komintentu, tj. Ministarstvu odbrane predračun najkasnije do 15. septembra 2008. godine, zatvoreni citati iz ugovora.
Nakon toga Ministarstvo odbrane je uplatilo, odnosno uputilo zahtev Narodnoj banci Srbije, a to je bilo 30. septembra 2008. godine da izvrši plaćanje 17.992.189 američkih dolara sa deviznog računa koji je prethodno otvoren kod Narodne banke Srbije. Toliko o poštenju i domaćinskom upravljanju Ministarstva odbrane.
Dalje, ovo nije sve, nažalost. Međutim, ministarstvo je od Narodne banke Srbije dana 1. oktobra 2008. godine zatražilo povraćaj prethodno uplaćenih 941,4 miliona dinara zbog toga što, kako se navodi, opet, dakle navodnici komisionar „Jugohemija“ nije uspeo da obezbedi svu potrebnu dokumentaciju za otkup deviznih sredstava. Gotovo mesec dana kasnije 29. oktobra 2008. godine Ministarstvo odbrane je izdalo nalog za novo plaćanje, a na devizni račun kod Narodne banke Srbije ovog puta je izvršen prenos 1,2 milijarde dinara. Opet navodnici, iz izveštaja Ministarstva finansija usled porasta kursa američkog dolara Ministarstvo odbrane je angažovalo budžetska sredstva u iznosu od 259.331.786 dinara, većem nego da je plaćanje izvršeno 30. septembra 2008. godine, zatvoreni navodnici, iz izveštaja internog revizora Ministarstva finansija, gospodine Gašića.
Dalje, kao poverljivu nabavku, Ministarstvo odbrane tretiralo je kupovinu 19 putničkih vozila za službene potrebe sa dodatnim uređajima za svetlosnu i zvučnu signalizaciju. Zašto? Predstavnici bivšeg režima su hteli na taj način da obeleže da su moćni, da su silni, da im se svi sklanjaju sa puta.
Poverljivom odlukom Uprave za snabdevanje Ministarstvo odbrane od 1. septembra 2008. godine formirana je Komisija i utvrđena je vrednost nabavke za iznos od 45560169,49 dinara, bez PDV. Preduzeće „Porše“ Srbija i Crna Gora d.o.o. iz Beograda dostavilo je ponudu od 104.102.379,39 dinara sa PDV za 19 vozila marke Audi A6 i Audi A8. Potom je Uprava za planiranje i razvoj Ministarstva odbrane odobrila povećanje sredstava za nabavku, a ministar odbrane je doneo odluku kojom se odobrava kupovina automobila po ceni od 104.102.379,39 dinara. Međutim, prema zaključku revizora iz Ministarstva finansija, nabavka putničkih automobila nije smela da bude tretirana kao poverljiva.
Ovo su sve navodi izveštaja iz Ministarstva finansija da ne bi bilo nikakve zabune. Dalje, posebnu pažnju, revizori su posvetili nabavkama tzv. sredstava posebne namene koje je ugovaralo Ministarstvo odbrane. Tom prilikom je utvrđeno da planovi nabavke sredstava posebne namene za 2008. i 2009. godinu nisu doneti u zakonskim rokovima. To su gospodine Gašiću ovi koji vama prebacuju da ne postoje neki rokovi i da vi te rokove nećete da poštujete.
Nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih usluga, kao i nabavke odnosno prodaje koje su odlukom ministra odbrane određene kao državna tajna i kao strogo poverljive, poverene su javnom preduzeću Jugoimport SDPR. Prema uredbi o sredstvima posebne namene, ovo preduzeće ima pravo na naplatu komisione provizije do 1,5% od vrednosti izvršene, kao i na naplatu stvarnih troškova koji nastanu u postupku nabavke. Revizori iz Ministarstva finansija su utvrdili da ministar odbrane nije doneo posebne propise kojima se definiše pojam – složenog borbenog sistema. Ovo je inače citat iz izveštaja revizora Ministarstva finansija, - način poveravanja nabavke, način utvrđivanja stope provizije do 1,5% od vrednosti realizovanog posla i vrste stvarnih troškova za koje se plaća Jugoimportu.
Onda imate još jednu aferu. Afera je vezana za nabakvu raketa vazduh-vazduh R27 preko firme Jugoimport SDPR. Planom opremanja Vojske za 2008. godinu, prvobitno procenjena vrednost nabavke ovih raketa je bila 130 miliona dinara, da bi se potom izvršila korekcija plana i iznos uvećao na 288640000 dinara. Jugoimport je u to vreme ugovorio nabavku raketa sa jednom ruskom firmom iz Moskve i to po ceni od skoro 360 miliona dinara, sa svim pripadajućim troškovima, što je 70.368.820 dinara više od planski obezbeđenih i odobrenih sredstava u budžetu.
Pogledajte razmeru pljačke u Ministarstvu odbrane u to vreme. Ministar odbrane je doneo odluku da se ova nabavka izvrši 4. decembra 2008. godine, a istog dana ugovore su potpisali Ministarstvo odbrane i Jugoimport. Ovo vam je gospodine ministre istorija pljačke Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Sedam dana kasnije 11. decembra 2008. godine, ministar odbrane je doneo odluku kojom je promenio raniji plan opremanja i generalnog remonta naoružanja i vojne opreme za sistem odbrane za 2008. godinu, te na taj način za kupovinu raketa R27 odobreno je povećanje budžetskih sredstava od 25.315.000 dinara.
Revizori su utvrdili da je Ugovor o nabavci raketa zaključen pre nego što su obezbeđena dodatna sredstva u budžetu, da za deo ugovora od 45 miliona 53 hiljade 820 dinara, uopšte nije odobreno povećanje budžetskih sredstava, te da sporna nabavka raketa nije sprovedena u skladu sa Uredbom o sredstvima posebne namene. Ima još.
Kontrola javnih nabavki u Ministarstvu odbrane pokazala je da je Uprava za snabdevanje tog Ministarstva sprovodila nabavke i potpisivala ugovore sa zdravstvenim ustanovama i apotekama širom Srbije bez obzira što je nosilac osiguranja vojnih osiguranika bio poseban Fond koji je imao svojstvo pravnog lica. Naime, Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika nije ovlastio Ministarstvo odbrane da u njegovo ime može sprovoditi javne nabavke kako to propisuje, odnosno kako je to tada propisivao tadašnji Zakon o javnim nabavkama. Tako da su nadležni iz Ministarstva odbrane, prema izveštaju internih revizora Ministarstva finansija nezakonito i na svoju ruku centralizovali nabavke, dok su, pazite dobro, fakture dobavljača lekova dostavljane na plaćanje Fondu. Dakle, ugovori su zaključivani od strane Ministarstva odbrane, a fakture su ispostavljane Fondu vojnih osiguranika.
Još jedna stvar, gospodine ministre, čisto da znate, mada mislim da su vam ove činjenice poznate, revizori su proverili način na koji je Ministarstvo odbrane 2008. godine izvršilo kupovinu stanova za službene potrebe, za šta su zaključkom Vlade bila opredeljena sredstva od 425 miliona dinara. Oglasi za kupovinu stanova su u dva navrata objavljeni u „Službenom glasniku RS“, ali za ovu kupovinu nije sprovedena javna nabavka. Sada ponovo citat iz izveštaja Ministarstva finansija – s obzirom da su stanovi dobra, da je kupovina iz budžetskih sredstava, a da je Ministarstvo odbrane državni organ, stanovi su predmet zakona o javnim nabavkama, pa je za nabavku istih Ministarstvo bilo u obavezi da sprovede postupak nabavki u skladu sa zakonom“ kraj citata, zaključili su revizori u svom izveštaju.
Evo, gospodine Gašiću, tako stoje stvari kada je Ministarstvo odbrane vodila DS, i kada je Ministarstvo odbrane vodio čovek koji danas iz klupa vama kaže kako nemate pojma o tome kako se vodi Ministarstvo odbrane, i kako je on na genijalan način upravljao Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije kada je na žalost građana Srbije obavljao tu značajnu funkciju.
Kada se podvuče crta, a pazite, ovo su vam samo podaci iz 2007, 2008. i 2009. godine, zbog nedostatka vremena sada ne mogu još da nabrajam šta je sve bilo u 2010. i šta je sve bilo u 2011. godini, ali iz onoga što smo do sada izneli, potpuno je jasno da ste vi, gospodine Gašiću, odnosno da je pre vas gospodin Aleksandar Vučić, kao ministar odbrane, nasledio Ministarstvo odbrane koje je bilo finansijski apsolutno devastirano.
Srpska napredna stranka, poslanička grupa SNS vam pruža punu podršku u vašim naporima da revitalizujete Ministarstvo odbrane, da podignete borbenu gotovost vaše vojske, jer znamo da taj posao nije ni malo jednostavan, imajući u vidu činjenicu da su vaši prethodnici, na žalost našu i na žalost svih građana Srbije, radili ovakve stvari kakve smo izneli.

Zahvaljujem se gospodine Martinoviću.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, replika na izlaganje gospodina Martinovića. Izvolite.

Kad smo već kod citata, 25. juli 2011. kaže – zvali su me da pređem u SNS, ali moj odgovor je bio – ne, jer sam lojalan Vojislavu Šešelju. Prelazak u SNS bio bi krajnje kukavički potez i okretanje leđa čoveku koji se u tamnici nadčovečanskim naporima bori ne samo za sebe nego za celu Srbiju.
Gospodine Martinoviću, ovo ste vi. Ako vi govorite meni nešto o moralnim stvarima, pogledajte se u ogledalo pre nego što kažete bilo šta.
Činjenica jeste da ste pročitali izveštaj. Revizor ima pravo da piše krivične prijave kao i drugi organi, niko nije dobio prijavu za to što pišete. Tačno je da je bio problem vezano za kursne razlike, koje mogu da se desi i danas. Ministarstvo odbrane ne tretira kursne razlike, to je stvar koja može da se desi. Tačno je da smo više novca odvojili za rakete jer smo kupili duplo više, a sada će gospodin Gašić imati priliku kada dođe predsednik Putin da ga pita – zbog čega je doneo odluku da samo jedna firma i Rusije može da izvozi rakete tipa – vazduh vazduh, pa smo mi morali da se prebacimo na tu firmu. Imate razgovor 16. oktobra i mogućnost da ga zapitate.
Ono što je činjenica to je da uvredama i tim pričama o plazma televizorima vređate i gospodina Gašića jer je u toj istoj kući, koja nije vila, živi gospodin Gašić trenutno i ima još više televizora jer ima više dece. Ja imam samo dva sina, a on ima tri. Kakve to veze ima? Danas u 21. veku da mi pričamo u parlamentu Srbije ko ima televizor u dečijoj sobi. Znate, to je nešto što je u najmanju ruku nepristojno, da ne kažem nekulturno, a tačno je da deca vole televiziju i imaju po televizor.
Pravo da vam kažem, ne bi im to sprečavao nikada. Odvojio bih od sebe da oni to dobiju. Mislim, razumem vas. Frustraciju koju imate trebalo bi da iskažete na drugi način, a to ćemo pričati sutra vezano za ove amandmane.
Gospodine ministre, pošto imate ovakvu jaku podršku, a vi ste očigledno najtalentovanijih od ovih kolega, odgovorite mi vi na pitanje koje sam vam postavio – ko je leteo sa helikopterom na more? Recite nam to da znamo.

Vreme.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.

Reč ima narodni poslanik prof. dr Aleksandar Martinović.

Citat koji ste izneli, gospodine Šutanovac, je potpuno tačan. Dakle, tačno je da sam rekao to što ste vi citirali. Ali, nisam, da citiram gospodina Ponoša, neekonomično i nestručno vodio Ministarstvo odbrane. Nisam oštetio državu Srbiju trgovanjem na bazi kursnih razlika.
Ja znam da vaša deca, kao i moja deca, kao i svačija deca vole da gledaju televizor, ali te televizore pretpostavljam niste kupili vi. Kupila je država Srbija. Drugi građani Republike Srbije svojoj deci kupuju televizore iz svog novčanika. U tome je jedna velika razlika.