Zahvaljujem se, gospodine Kostiću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Uvažene kolege, poštovani ministre, ja sam se javio ovde da pokušamo da izoštrimo ovu situaciju, sa predlogom zakona.
Čuli smo određene odgovore od strane ministra, međutim, ipak i posle svega nismo dobili odgovor na konkretno postavljeno pitanje od strane mog kolege Šutanovca.
Dakle, ima ovde nekih zaista potpuno vidljivih nedostataka u samom tekstu, koji otežavaju po nama procedure, u ovoj za Srbiju izuzetno važnoj strateškoj delatnosti.
Dakle, postavlja se pitanje da li ste u procesu sertifikacije, navodno, izostavili jako važne standarde ISO 9001, OHSAS 18001, ISO 14001, ISO 27001, pošto imamo informaciju da jeste? To je prva stvar.
Drugo pitanje se odnosi na to, kako mislite da sprovodite ovaj proces kada ne postoji apsolutno nikakav rok za mišljenje nadležnih ministarstava i ne postoji ograničenje za njihovo mišljenje u okviru domena koji oni pokrivaju u svom portfoliju.
Drugim rečima, ovakvo tumačenje zakona, po nama, dovešće do otežavanja procedure sklapanja poslova i dovešće do toga da se i za „know how“ dobije prethodna potvrda odobrenja Ministarstva odbrane.
Kako je to moj uvaženi kolega Šutanovac slikovito prikazao, ukoliko zainteresovana strana dođe na razgovor, čovek koji hoće da „izveze know how“, tj. stručno znanje u izradi, recimo puške, on mora da kaže – izvinite, stanite, nemojte ništa da me pitate dok nazovem Ministarstvo odbrane.
Jasno vam je da će to u stvarnom životu dovesti do vrlo otežavajućih i teških situacija koje će po nama dodatno da otežaju procedure i dodatno da otežaju mogućnost izvoza naoružanja, izvoza našeg znanja i mogućnosti da se ono odvija oslobođeno od nepotrebnih birokratskih prepreka.
Takođe, potpuno je nerazumljiva, neustavna po nama, odredba koja osobi koja vodi firmu, tj. firmi koja aplicira za posao, ako bude odbijena, se zabranjuje da ponovo aplicira, čini mi se, dve godine. Čini nam se, iza toga se krije verovatno neki interes, ne mogu da objasnim drugačije ovu odluku ili je vi objasnite, da mi shvatimo, možda mi ne razumemo.
Takođe, mi znamo da i pored toga da ste ovde pokušali da predstavite ne trku u naoružanju, nego trku u razoružanju Vojske Srbije, u razgovoru sa vašim prethodnikom, ko je više, ko je bolje, pri čemu brojevi ne stoje na vašoj strani, na vašu žalost, ali i na žalost građana Srbije, ovo su čini mi se vrlo konkretna pitanja, s obzirom na to da ste i vi bili u „Krušiku“, recimo tri dana posle moje posete Valjevu, kada sam ja razgovarao sa predstavnicima sindikata i zaposlenih tamo i vi ste razgovarali i recimo u toj fabrici je situacija vrlo loša.
Ne znam da li su vam, ministre, rekli da tamo radnici sede boreći se, čekajući zagarantovani minimalac, nema poslova izvozno orijentisanih i ljudi kažu da sede i igraju karte, da im je direktor apsolutno neodgovarajuća osoba koja se ne pojavljuje uopšte na poslu, a uz to nije ni kvalifikovan, ali dobro, to je u maniru ove vlasti, pa nije ni važno.
Mislim da tu treba da date jednu realnu sliku građanima Srbije, da se ne svedu aktivnosti Vlade Srbije vezane za izvozom namenske industrije za onim što jeste uvek bilo veliki industrijski pokretač Srbije, samo na to da se stvari toliko banalizuju i toliko usitnjavaju, da verujte ministre, sam siguran da je i vama smešna činjenica da se u Srbiji nedeljama pričalo o dva akumulatora i onda normalno da svaki građanin kaže, istovremeno, čuli smo i kolega Veselinović kaže – imaćemo paradu.
Šta to znači – imaćemo paradu? Vojska nam je u teškom stanju, namenska industrija čini mi se još teže. Čini mi se da SDPR naša izvozna firma koja je zadužena za ove poslove pravi gubitke i da li je tačno i da li građani Srbije znaju, da li vi možete da potvrdite da SDPR prvi put pravi gubitke? Da li vi znate ko vam radi u SDPR? Znate. Znate li da li su ti ljudi kvalifikovani za taj posao? Da li je tačno da su ljudi partijskim vezama na silu zapošljavani tamo, sinovi razni, Simonovićev, Vučelićev, Prostran? Koje su kvalifikacije tih ljudi? Kada su se oni bavili izvozom naoružanja?
Kakva je njihova konkretna kvalifikacija za poslove bezbednosti ili odbrane ili bilo šta, osim devedesetih godina, hajde da kažem, mada je i tu više bilo navijački nego u praksi?
Dakle, to su ozbiljna pitanja za našu namensku industriju. Ove procedure, kako je kolega Šutanovac to precizno objasnio, po nama su loše, otežavajuće, usporavaju i otvaraju prostor za sumnjivo i izakulisno donošenje odluka, a vi nas uverite da nije tako.
Šta znači to ako Ministarstvo spoljnih poslova kaže - mi smatramo da to nije dobar trgovinski potez? Po ovom tekstu, oni mogu da se bave i procenom trgovinskog učinka, ekonomskog učinka, ne spoljnopolitičkog. Ostavili ste prostor na potpuno arbitrarno široko tumačenje. To nikada nije dobro kada se propis donosi, a naročito propis koji reguliše konkretnu trgovinu proizvodima namenske industrije, tako da kažem, ili oružje i vojne opreme.
Nisam stručnjak za tu oblast, ja to priznajem, ali ja, čini mi se, lako uviđam nedostatke ovog teksta i u tom smislu mislim da treba Vlada mnogo više da se potrudi da ubrza izvoz oružja i vojne opreme, a ne da ga usporava na ovaj način, da omogući svima ravnopravnu utakmicu, da ta utakmica nije opterećena procenom određenog službenika na nekom nivou koji će da tako zakoči proces da nema kraja kočenju. Dakle, nema nikakvog roka, osim roka koji se daje da neko ne može ponovo da aplicira u slučaju da ga neko odbije.
Recimo da neko od mojih kolega ovde ima takvu kompaniju i proceni se da to nije bezbednosno dobro jer mi smo žuti, vi nama ne date da se mi bavimo tim poslom u naredne dve godine zato što je tako procenjeno, jer je to uprava procenila. Po čemu? Koji su osnovi? Koji je kriterijum?
Suviše je stvari ovde stavljeno u senku, u mrak i građani Srbije, čini mi se, treba da znaju malo više o svemu tome, naravno, ne ugrožavajući nacionalnu bezbednost, ali isto tako treba i građani Srbije da znaju da ste vi, ne vi lično, ali stranka kojoj pripadate vodi segment odbrane preko dve godine, da za tih preko dve godine vi ste pokušali da očuvate stanje, pokušali ste da obezbedite redovne plate, da se nastavi dodela stanova našim oficirima, da se nastave vojne misije i da se uradi nešto minimalno vezano za našu inače, da kažem, u lošem stanju vojnu tehniku.

Gospodine Toškoviću, molim vas da ne ometate poslanika koji govori.

Neka, ne smeta.
Verovatno i sami uviđate da je vrlo problematično, ministre, kada se cela slika rada naše industrije akutno predstavlja građanima Srbije kroz jeftin plakat, uslovno rečeno, o dva akumulatora, najave o opravci migova u Rusiji, helikoptera, od toga nije bilo ništa, kupovine novih, od toga nije bilo ništa. Razumete?
Ja se plašim da ovakvim odredbama vi dodatno cementirate jedan proces koji ne može da napreduje ne znam zašto, da li je u pitanju neki dil, neki dogovor, neki posrednici ili ne. Neko zlonameran bi to mogao da pomisli. Ja sigurno nisam od tih, ali vi ste ovde da odagnate te sumnje. Vi ste tu zbog toga.
Ja ne sumnjam u vašu želju da naša vojna industrija profunkcioniše, ja ne sumnjam u vašu želju da mi izvozimo, kako se to kolokvijalno kaže, kao nekad vojnu opremu i naoružanje, ali da biste to uspeli i da biste to dobro radili ovakva odredbe, ovako neprecizno stavljene, sa ovakvim prostorom za zloupotrebe, po nama, ne idu u korak sa vašim željama i ambicijama. Oni su upravo suprotno.
Zamislite, pet ministarstava, pet institucija koje potpuno selektivno najšire moguće mogu da daju mišljenja o izvozu naoružanja i svi će sada da se pitaju u okviru svojih nadležnosti, bez roka. Kako kažete, svako će imati dovoljno vremena da stručno sagleda svaki predmet i na vreme, fino, polako da odgovori. To će, po nama, dodatno da onemogući uspešan izvoz naoružanja i vojne opreme. To je sigurno. Vi znate šta je srpska birokratija.
Hajde sada poslanicima, uvaženim kolegama, dokažite u nekoliko rečenica, znam da to možete, da nismo u pravu. Kažite nam kako će ta arbitrarnost u mnoštvo institucija, njihovo odlučivanje u nedostatku roka, selektivnosti pri registraciji, selektivnosti pri apliciranju za izvoz dovesti do boljeg izvoza opreme i naoružanja, a bez toga nema napretka i nema budućnosti u koju verujete i nema namenske industrije u Srbiji, nema „Krušika“, nema „Zastave“.
Hoćete li opet doći onda na Vladu da nam izdvojite iz budžeta kada se tamo oružari dignu i počnu da štrajkuju, a znate da su na ivici, uvek su na ivici? Nisu oni na ivici zbog toga, nego zato što nema perspektive, nema poslova. Gde su poslovi? Gde je izvozno orijentisana namenska industrija Srbije? To je vaše zaduženje. To je zaduženje gospode iz SDPR-a, a ne da voze džipove po Beogradu. To mene interesuje – koliko ćemo komada čega da izvezemo i kada, jer od toga zavisi i „Krušik“ i „Zastava“ i „Prvi Partizan“ i mnogi drugi.
Završavam ovo moje izlaganje sa molbom da, ministre, pokušate da odgovorite na ove stvari, ali da takođe pokušate da to ne bude opšteg tipa odgovor, već da bude precizan. Eto, pokažite nam kako će ove „sjajne“ procedure ubrzati, olakšati izvoz opreme i vojnog naoružanja. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Za reč se javio ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, gospodine Stefanoviću, ja nikad vama neću da ostanem dužan odgovore i da pojasnim te stvari, ali ne razumem zašto na taj način pokušavate da o ovoj temi raspravljamo i da probate da dobijete neke jeftine političke poene?
Prvo, čuli ste da je apsolutno ovaj zakon usaglašen sa svim zakonskim aktima koje imamo i u EU. Drugo, naravno da ćemo određene oblasti i određene članove ovog zakona urediti i podzakonskim aktima.
To što vi pričate o sertifikaciji, u tehničkom smislu nije sertifikacija koju firma dobija kao izvoznik ili uvoznik naoružanja. To su dve različite teme. Naravno da oni moraju da prate sve standarde, ali je to drugim zakonom regulisano, a ne zakonom i ovim sertifikatom koji je predviđen ovde da dobije.
Kažete - rok koje Ministarstvo mora da da. I to je regulisano nekim zakonima i tačno se zna koje službe, na koji način vrše proveru određenih firmi da se ne bi desilo, kako je vaš bivši kolega iz nekada iste stranke rekao malopre, da 2010. godine vam bude uhvaćen brod sa naoružanjem koji je pošao na tržište koje je pod embargom za izvoz naoružanja na taj teren. Zato i ne možemo da definišemo da će službe da urade proveru tih preduzeća koja su aplicirala da dobiju određene dozvole za izvoz naoružanja na način – e, dobićete vi za deset dana. To je nemoguće, ali sa svim spremljenim dokumentima deset dana je rok posle toga kada svi sve ono što treba da dobiju, donesu onako kako je propisano ovim zakona. Deset dana je rok da to dobiju.
Drugo, proteklih 12-14 godina nije se mnogo promenio broj firmi koje su bile zainteresovane za izvoz naoružanja. Sve su one registrovane u periodu od 2000. pa do 2012. godine. Znači, ništa se tu sad bitnije nije desilo. Mi ovim pokušavamo da upravo onima koji žele da investiraju u Srbiju pomognemo time što više ne mora da bude vlasnik, a imali ste, i to možemo da damo radi znanja građanima Srbije, firme gde su fiktivno bili vlasnici pojedini bivši generali, pojedini bivši visoki politički funkcioneri, a da je iza njih stojao neki drugi. Zato smo i imali toliko problema sa nelegalnim izvozom naoružanja u periodu od 2000. do 2012. godine.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koji problema?)

Gospodine Šutanovac, nemojte da dobacujete s mesta.

Kažete da želite da neko dođe i sad se zadesila, zaboga, neka strana delegacija neke zemlje koja želi da uđe u neku fabriku, jer, eto, odjednom je sinulo da mogu da izvezu municiju, automatske puške, pa žele da obiđu. Zašto to  niste  dozvoljavali kada ste vi bili na vlasti da neko bez odobrenja sme da uđe u fabriku namenske proizvodnje? Ne razumem čemu to sada? I ranije je ta procedura bila poprilično jasno usaglašena. Zna se na koji način se traži dozvola da bi se ušlo i da bi se obišla neka fabrika namenske proizvodnje. Zato i samo ime kaže – namenska proizvodnja.
Kada je izvoz tehnologije u pitnju, naravno da je nekim drugim zakonima, pitali ste, pa me saslušajte da vam odgovorim, nekim drugim zakonima regulisana intelektualna svojina. Imali ste ovde kod vas, radio sam više puta zakone o intelektualnoj svojini, koji smo potpisali sa više zemalja sveta, upravo radi zaštite, jer time mi naš naučni potencijal, ljude koje ova država stvara godinama unazad, koji rade na novim pronalascima, možemo da izgubimo zato što tamo neka druga zemlja ima više para nego što država Srbija ima.
Naravno da mora da bude regulisano i to. Ne možete nešto što smo mi u vojsci u našem VTI-u osvojili, da vi sada, zato što ste ljuti na vašeg neposrednog starešinu ili na politiku ili na nekog trećeg, da odete i prodate nekoj stranoj zemlji. To i bivši ministar, a i vi odlično znate, da je to jasno definisano zakonima i u Srbiji i u Evropi i u svetu. Ovaj zakon ništa ne smanjuje mogućnost izvoza tehnologije, ali na zakonit i na legalan način.
Što se tiče „Krušika“, nemam takav osećaj kakav vi imate. Verovatno se vi susrećete sa nekim drugima, ne sa onima. Zaboravljate da ste „Krušik“ akumulatore prodali negde 2008. godine i da je ta fabrika samo šest meseci posle prodaje bila aktivna. Prodali su svo srebro koje su imali na lageru, pet puta više zaradili nego što su platili državi kupoprodajnu cenu i stala je kompletna proizvodnja. Samo ta fabrika „Krušik“ akumulatora u Valjevu može da proizvodi naredne dve godine samo za Vojsku Srbije. Videćete, vrlo brzo će početi da radi i vrlo brzo će ponovo sve resurse Vojske Srbije, kada su potrebe za akumulatorima, da li u sistemu veze, da li u nekim drugim borbenim sistemima…
(Dragan Šutanovac, s mesta: Privatna?)
Nema veze privatna, neprivatna, pala je privatizacija…

Molim vas, gospodine Šutanovac, nemojte da replicirate.

Mi ćemo u narednom periodu da gledamo kako da „Krušik“ akumulatori tim ljudima tamo pomognemo da počnu da primaju platu i da počnu da proizvode, jer su nekada bili jako značajni na tržištu.
Što se samog „Krušika“ namenske tiče, takođe, bilansi pokazuju nešto drugo u odnosu na ono što ste vi sada izrekli. To da li neko od radnika igra karte, pa verovatno da da. To što ste vi malopre pričali, to je pisanje anonimnih pisama, koja sam i ja dobio, to što ste vi malopre rekli, to su te priče.
Oni kojima nikada ne odgovara direktor, kojima nikada ne odgovara poslovodstvo, koji bi uvek nešto hteli, 15. možete da budete zajedno samnom u Valjevu, tri sata posle mene ili tri sata pre mene, primaju ono što im je obećano, ne više minimalac, nego plate onako kako su u kolektivnom ugovoru potpisali i dogovorili se sa poslovodstvom. Imaju dovoljno posla da primaju platu za platom.
Ne zaboravite samo jednu stvar, da je to ista ona fabrika u Valjevu, gde je prethodni direktor kupio najsavremeniji „Audi“ sa televizorima na svim mogućim sedištima, da je to ista ona fabrika koja je imala ogroman gubitak do 2012. godine. To su bilansi koje možete da uzmete, javna dokumenta da vidite šta se tamo dešavalo u prethodnom periodu. Sada imaju dobit. To ne može da bude fiktivna dobit. Sada imaju uredne plate iz meseca u mesec i sada imaju polako proces proizvodnje koji se vraća.
Što se tiče SDPR-u odakle vi uzimate te podatke, ali ne zaboravite i uzmite broj zaposlenih radnika u protekle dve godine SDPR-u i uzmite broj zaposlenih radnika u prethodnih 12 godina. Nemojte da zaboravite samo da ćete tu na vaše neke kolege i stranačke prijatelje, partijske kolege da naiđete, koji tamo primaju velike plate, kao savetnici, koji su nekada bili na visokim političkim mestima, neki bili ministri, neki bili i u generalskim strukturama, koji rade puno godina. Ali, bez obzira na to, ne zaboravite da je SDPR ponudio kao pomoć Vladi Republike Srbije da sada pomogne sa 30 miliona budžet Vlade Republike Srbije za 2014. godinu. Kakav je to onda gubitak ako imaju višak sredstava koja mogu da izdvoje?
Otklonili bi sve sumnje, kažete - ostavljena mesta za sumnju. Ova Vlada radi apsolutno shodno važećim zakonskim propisima i zato mi nemamo trgovaca oružjem, prvo, ne može ni jedan trgovac oružjem da razgovara sa nama o tome. Zna se kako to po zakonu ide. Zna se koje dozvole moraju da nabave prvo iz inostranstva da bi mogli da dođu da traže od Ministarstva spoljnih poslova. Isključujem apsolutno mogućnost jer i sada te iste firme koje su oformljene 2005, 2002, 2003, 2007. godine nisu imale problem i niko nije ni do sada gledao da li su one žute, crvene, bele, narandžaste ili bilo kakve. Gledalo se samo da ne krše embargo izvoza naoružanja u zemlje gde je to zabranjeno, da imaju uredne dozvole UN i tu nije bilo nikakvih gledanja čije su firme i kakve su firme, ali se zakon gledao i gledaće se zakon i kad se ovaj zakon usvoji, gledaće se, takođe, zakon.
Morate da razgraničite šta to Ministarstvo spoljnih poslova daje kao saglasnost, da li ono raspravlja o samom oružju koje se izvozi ili o političkom aspektu. Vi to znate i znate da je regulisano zakonom. I prethodni put je bilo regulisano zakonima. Ministarstvo odbrane daje svoju saglasnost na neki drugi aspekt. Zahvaljujem.