Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, samo želim, zarad javnosti Srbije, da kažem par stvari. Čini mi se da u toj političkoj borbi građani Srbije dobijaju neke informacije koje apsolutno ne stoje. Kad kažemo – akumulatori, vi se trudite da to prikažete kao da je to nevažna stvar, uzeli smo iz nekog auta neki akumulator koji smo stavili tamo na neki avion, pa to tako lako ide, kao što je bila priča i oko piropatrona za sedišta za G-4 itd. Vaš kolega upravo zna odlično da kad su složeni borbeni sistemi, a MIG-29 je jedan složeni borbeni sistem, to nije baš tako. Krenula je ta priča, akumulatori, a oni se čak i ne zovu akumulatori. Nije to akumulator kojim ćemo da upalimo neki MIG, nego ima jedan složeni borbeni sistem koji košta 89.000 evra komad.
Videćete na paradi koliko Vojska Srbije ima aviona i da li je to bila priča oko jednog ili dva. Morate da znate, građani Srbije moraju da znaju, ovaj zakon delom to reguliše, da bez saglasnosti proizvođača tako složenog borbenog sistema vi ne možete da kupite jedan deo, ma ko da ga proizvodi u svetu. Znači, jako je kompleksna tema kada je izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Znam da vi to odlično poznajete, ali da u političkoj borbi pokušavate da izvrnete, da probamo da se nadgovornjavamo, to nije suština. Odlično znate kako se trguje naoružanjem. Znate da smo imali tender koji je propao zato što nam je Indija ponudila za MIG-ove tzv. „akumulatore“, kako ih nazivate. Ne možemo da ih kupimo zato što ne možemo da dobijemo od ruske strane papir, odobrenje da možemo da ih stavimo u naš avion.
Što se gospodina Tešića tiče, ne poznajem gospodina, jer za razliku od ranijeg perioda, kada su se pojedini ministri sastajali sa trgovcima naoružanja, Ministarstvo odbrane od 2012. godine trgovcima oružja ne razgovara. Imaju stručne službe koje mogu da im daju dozvole ili da im ne daju. Ako sve po zakonu imaju, nema problema, pomoći ćemo, a pre svega pomoći ćemo našoj namenskoj industriji da izveze to naoružanje, ali po zakonu i tamo gde nema embarga. Hvala.