Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima gospođa Vesna Martinović, po amandmanu. Izvolite.

Dakle, Ustav propisuje samo izuzetne razloge za stupanje na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja, ali ja ne želim dalje o tome da polemišem,  niti želim da razgovaram ni o JAT-u, ni o javnom dugu, jer se bojim da tema javnog duga danas bi bila i suviše bolna za vas. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Martinović.
Na član 2. amandman su, sa ispravkom, zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Sabina Dazdarević. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Razlozi za podnošenje ovog amandmana su slični kao i kod našeg prethodnog amandmana. Ovde kod javnih preduzeća imamo iste probleme, a to su što je mali procenat javnih preduzeća prijavio svoju imovinu, odnosno što prijava njihova imovine nije kompletirana i dalje, taj drugi problem, a to je organizaciona struktura katastarskih službi koja nije dobra, što opet ovde, kao i kod lokalnih samouprava koje kada popišu svoju imovinu imaju problem sa katastarskim službama koje neće da izvrše tu konverziju. Znači, ovde imamo isti problem i kod javnih preduzeća.
Na kraju, samo bih htela da dodam da moje prezime nije Dizdarević, nego Dazdarević. Molim vas da me ubuduće oslovljavate sa Dazdarević. Hvala.

Zahvaljujem.
Bila je izgleda tehnička greška u amandmanu, pa sam tako pročitao.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanik Marško Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, Goran Bogdanović, akademik Ninoslav Stojadinović i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima prof. dr Janko Veselinović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Recite mi, molim vas, koliko poslanička grupa ima još vremena?

Osam minuta.

Hvala.
Ovaj amandman na izmenu Zakona o svojini odnosi se na rok koji su javna preduzeća imala, što javna, što društvena preduzeća, čiji je kapital u državnoj svojini, koja su imala rok da za ove tri godine upišu svojinu na nepokretnostima i rok se sada produžava i njima na pet godina. Dakle, daje im se još rok od dve godine da obave posao koji nisu, ja bih rekao usled neodgovornosti, neposlovnosti, neprofesionalnosti obavili u protekle tri godine.
Svako ko pokušava da nađe opravdanje za odgovorna lica u tim javnim preduzećima ili društvenim preduzećima, smatram da na neki način vređa građane Srbije, bez obzira ko su ta lica, da li su pripadala nekim prethodnim vlastima ili pripadaju sadašnjim vlastima. Govorimo o sadašnjem vremenu.
Naš predlog je bio da im se da rok od još godinu dana da obave posao koji nisu obavili u prethodne tri godine. Zbog čega to radimo? Zbog toga što želimo da pokušamo da povratimo pravnu sigurnost u ovoj zemlji. U svakom slučaju, ne treba neko da završi pravni fakultet da bi to znao, ukoliko neko na koga se odnosi pojedini zakon, pojedina pravna norma računa da će svaki put kada ne izvrši svoju obavezu koja je vremenski ograničena dobiti novi rok bez ikakvih sankcija, pa zašto bi on tu pravnu normu izvršavao? Nikakve pravne posledice, nikakve odgovornosti, ni društvene ni političke ni materijalne odgovornosti, da ne govorim o prekršajnoj i krivičnoj. Zašto bi neko plaćao porez ako zna da će mu biti oprošten porez ili će dobiti plaćanje poreza na rate, pa će opet posle toga porez biti oprošten?
Zašto bi neko računao da ne treba da čini krivična dela, ako će mu krivična sankcija biti umanjena, odnosno biti izvršena amnestija? Zašto bi neko izvršavao obaveze iz zakona ukoliko zna da neće trpeti nikakvu sankciju? Zašto bi neki direktor vodovoda upisao vodovodne instalacije, cevi, dužine i stotine kilometara u nekim gradovima kao svoju svojinu, ako zna da zbog toga neće trpeti nikakvu sankciju, niti će biti smenjen, niti će biti kažnjen, niti će neko pomenuti njegovo ime? Zašto bi neko upisao groblja, instalacije vrelovodne i druge instalacije, zgrade, objekte, ako za to neće trpeti nikakvu sankciju?
Zašto je to tako? Zato što izvršna i zakonodavna vlast ne vrši svoju funkciju. Izvršna vlast čak nisam siguran da znaju koje je ministarstvo nadležno za ovo. Za ovo je, kako smo utvrdili, prema Zakonu o ministarstvima nadležno Ministarstvo pravde. Dakle, svojina je ekskluzivno pravo Ministarstva pravde. Ovde su se pojavili predstavnici Ministarstva finansija. Da, u nekim segmentima jeste Ministarstvo finansija nadležno, ali ni jedno ni drugo ministarstvo nisu učinili dovoljno da se ovi zakoni primene i kako bi kada se ministri finansija menjaju kao na traci. Pitajte nekog građanina Srbije koliko njih zna ko je sada ministar finansija. Kako bi i znao?
Često odem na pijacu i u piljaru i u pekaru. Verujte mi da znam i svakog piljara i onog što radi u pekari, znam im imena, znam im lica. Zašto? Zato što ti ljudi kada su ih birali da tamo rade su tražili neke ljude koji će moći tu da opstanu, koji će moći da rade, da prodaju burek, da prodaju jabuke, kruške itd.
Ovde imate ministre koji se menjaju svakih nekoliko meseci. Lakše mi je da zapamtim ko je tamo u piljari nego ministra. Kako će ti ministri izvršiti zakon kada oni ne mogu da upoznaju ni zgradu u kojoj se nalaze, a kamoli da upoznaju probleme sa kojima se suočavaju? Tako se menjaju naši ministri. Tako nam funkcioniše pravni sistem u zemlji. Tu je u pitanju pravna sigurnost i tu je u pitanju činjenica da vi ukoliko podržite izmenu ovog zakona i date za pravo Vladi Srbije da se i u narednom periodu ponaša na ovaj način, kada istekne zakon, čak i posle isteka, kao što je u ovom slučaju, predloži produženje roka za dve godine i nikom ništa.
To nije ono što je pisalo u ekspozeu i što je čitao gospodin Vučić. To nije ono u šta ste se vi zaklinjali, u efikasnost, u sigurnost, u pravnu jednakost građana. Šta je sa onima koji su upisali? Oni su isti kao i ovi što nisu upisali, nikom ništa.
Zbog toga smo mi predložili da se ovaj rok produži za još godinu dana, da im se da šansa, ali ne da se produžuje u nedogled, što je neko rekao – 50, 100 godina. Ako se ovako nastavi, neće ovaj zakon biti primenjen. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS.

Govoriću u amandmanu, mada bih mogao da se javim i po povredi Poslovnika, jer ne vidim kakva je sličnost između upisa prava javne svojine i bureka. Više se govorilo o bureku, o piljarima, o časnim zanimanjima, o mestima koje svi narodni poslanici siguran sam da posećuju, vlast, opozicija, nema veze, ali to su mesta koja su javna mesta i gde rade čestito i pošteno ljudi u Srbiji, ali ne vidim nikakvu vezu jer ni piljari, ni ljudi koji prave i prodaju burek u Srbiji ne upisuju i ne podnose zahteve za upis u javnu svojinu.
Puno je izrečenih stvari koje nemaju veze sa amandmanom, ni sa zakonom. Istrpećete i istolerisaćete što ću morati da dam svoje mišljenje i o tome, a reći ću i o amandmanu i zakon, naravno. Ne moraju građani nijedne zemlje da znaju ime i prezime ministra. Nisu ministri estradne zvezde, nisu članovi šampionskog tima Crvene zvezde iz 1991-1992. godine pa da se zna. Bitno je šta oni rade, bitne su reformske mere koje sprovode.
Znate, u jednom periodu bivšeg režima do 2012. godine smo nažalost svi znali za tog ministra finansija, jer je bio i predsednik Vlade, a više je služio da kuva kafu u Vladi, jer je odluke donosio neko drugi. Znali smo ime i prezime predsednika Vlade do 2012. godine i ministra finansija, koji zamislite, nikada neću zaboraviti tu rečenicu, koji je rekao – Srbija je statistički izašla iz krize, ali to njeni građani neće da osete. Znali smo ime i prezime tog čoveka, nažalost, koji je vodio Vladu Republike Srbije do 2012. godine za koju je Srbija statistički izašla iz krize, ali to građani Srbije neće da osete. Ne trebaju nam takvi ministri. Ne trebaju nam ministri koji ne izvode građane iz krize, ali izvode statistiku iz krize.
Zakon o upisu javne svojine, voleo bih da definišemo dve stvari i da ponovim predlog koji sam rekao i pre nekoliko dana. Da li postoji šteta i koja je odgovornost Vlade Republike Srbije?
Javna svojina koju su inertnošću predstavnika lokalnih samouprava, opštine i gradova i AP Vojvodine, inertnošću Bojana Pajtića, a verujem da su reči koje su upućene malopre verovatno upućene i Bojanu Pajtiću, dobro je, treba kritike, nije upisano pravo, nije podnet zahtev za upis javne svojine u roku koji je propisao zakon, koji je donela skupštinska većina.
Sada ista ta skupštinska većina daje priliku ponovo i AP Vojvodina i inertnom, nesposobnom, neodgovornom Bojanu Pajtiću, koji to nije isto uradio, ali i drugim predstavnicima lokalnih samouprava i javnih preduzeća. O tome sam govorio. U tom poslu nema nevinih, politički nema nevinih, jer na lokalu sve poslaničke grupe koje sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije imaju svoje predstavnike u tim javnim preduzećima koja nisu upisala pravo javne svojine, u tim lokalnim samoupravama i u toj AP Vojvodine, gospodina Bojana Pajtića, koja to isto nije uradila, koja je isto tako nesposobna i inertna i nema kadrove.
Da li je nastala šteta? Nije. Ta imovina nije izgorela. Ta imovina nije otišla niz Dunav, niz Moravu. Ta imovina je državna imovina. Smatramo da će sa tom imovinom sa mnogo bolje i sa mnogo više pažnje raspolagati jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, koji inače gazduju tom imovinom. Zbog toga je neophodno da upišu pravo svojine, ali štete nema.
Koja odgovornost Vlade Republike Srbije, nadležnog ministarstva može da bude? Da li ministar, a ovde u ovoj sali sede bivši ministri, može da ide od lokalne samouprave do lokalne samouprave ili od javnog preduzeća do javnog preduzeća ili ćemo mi ovde iz Narodne skupštine otići kod gospodina Bojana Pajtića i reći mu – hajde malo radi svoj posao umesto što razmišljaš samo o većini, da li je imaš ili nemaš i kada si izgubio legitimitet, hajde malo upiši javnu svojinu i nad imovinom koja je vlasništvo AP Vojvodine. Razmišlja se o drugim stvarima. Preče su druge stvari. Dobro je što je ta kritika upućena i AP Vojvodine i onima koji je vode proteklih 12 godina.
Mislim da je mnogo kreativniji pristup i mislim da bi tačka spajanja trebala da bude kontrola nad ovim periodom, koji će se ovim zakonom danas dati predstavnicima lokalnih samouprava i javnih preduzeća, da nam ne protekne taj vremenski period uzalud.
Ne bih se složio da odgovornost ne postoji. Zato što ću se, prvenstveno, kao građanin jedne male lokalne samouprave, ne znam da li su predstavnici lokalne samouprave podneli zahtev za upis javne svojine, u ponedeljak zainteresovati. Kao građanin ću reći – gospodine predsedniče opštine, da li ste vi to uradili, jer vi ste sada predsednik opštine, možda ćete biti u narednom periodu, možda će doći neko drugi, ali ja ću kao građanin ostati tu. Ta odgovornost se meri na izborima. Biće izbora, pa će ljudi u toj lokalnoj samoupravi pitati – gospodine predsedniče, gospodine direktore, da li ste vi to uradili? Niste, neću glasati za vas, ne radite vaš posao. To je odgovornost. Ako mislite da će skupštinska većina, da će ministar, da će Vlada Republike Srbije ići od lokalne samouprave do lokalne samouprave, zavrtati ruke i reći – ajde radite svoj posao, hajde Bojane Pajtiću radi svoj posao, hajde podnesi zahtev za upis javne svojine, ne, neće, ali su građani jedini merodavni i jedini do čijeg mišljenja nam je stalo.
Mnogo kreativniji pristup i pružena ruka od strane SNS i prema gospođi Udovički, ali i prema drugim poslaničkim grupama je bila takva – dajte da nam ne prođe ovo vreme, dajte da napravimo jednu tabelu, dajte da tu tabelu stavimo na internet, dajte da to napravimo kao jedan javni poziv, da u toj tabeli stoje lokalne samouprave i javna preduzeća koja to nisu uradila sada. Neka se zastide oni koji neće uraditi za tri meseca, pa za šest meseci. Neka ih njihovi građani pitaju – šta vi to radite?
Država nema mehanizam. Znam da će biti lepo napadati Vladu i znam da će neko reći – opozicija ima pravo, to joj je posao da napada. Nije problem, ali recite koji su mehanizmi kojima Vlada može da dođe u lokalnu samoupravu i da bilo koga sankcioniše zašto nisu uradili ili jesi uradio. To se radi na izborima.
Ono što želim jeste da ovo vreme koje je dato Bojanu Pajtiću, AP Vojvodini, ali i drugim jedinicama lokalne samouprave, da ne razmišljaju o većini, da ne razmišljaju samo kako će da opstanu na vlasti, da ne razmišljaju samo o foteljama, automobilima, sekretaricama i mobilnim telefonima, da ne razmišljaju samo o veličini svojih kabineta, da ne razmišljaju o platama, već da razmišljaju o interesu jedinica lokalne samouprave.
Dajte da napravimo neki sajt. Dajte da se nekim podzakonskim aktom tako nešto reši. Dajte da to bude javno, da bude transparentno, da kao što gospodin Zoran Stojiljković, moj prijatelj, profesor sa Fakulteta političkih nauka kaže – svetlost je najbolje dezinfekciono sredstvo u borbi protiv korupcije. Dajte da upalimo sva moguća svetla, da ne dozvolimo da ovaj protok vremena, koji se ovim zakonom daje Bojanu Pajtiću, AP Vojvodini, ali i drugim jedinicama lokalne samouprave, ne prođe bezveze, da ne dođemo u situaciju da u ovoj ili nekoj drugoj skupštinskoj većini raspravljamo na isti način. To je jedini način.
Inače, da li će to biti četiri godine, da li će to biti tri godine i tri meseca, da li će to biti šest godina, koliko god, ako se danas zatvore oči pred ovim izazovom, ni 10 godina, ni tri meseca ili ne znam koliko meseci neće biti dovoljno. Neće biti dovoljno, ali neće biti dovoljno ni za Bojana Pajtića. Neće biti dovoljno ni za AP Vojvodinu. Ni oni nisu radili svoj posao. Nemojte da zatvarate oči. Nemojte da gledate na ovaj izazov samo sa jedne strane, politikanski. Niko nije uradio dobro svoj posao oko upisa javne svojine, ali država, Vlada nema mehanizam da na tako nešto natera jedinice lokalne samouprave. Građani nemaju štetu, osim što je jedna vrsta decentralizacije da se imovina javnih preduzeća, lokalnih samouprava upiše. Drugačije će se građani osećati. Drugačije će se voditi prema toj imovini.
Ne smemo da zatvorimo oči danas kada izglasamo ovaj zakon. Ne želim da zatvaram oči. Pažnja na to. Ukoliko je pažnja podnošenje amandmana tri meseca, šest godina, četiri godine ili samo da bi dobili dva minuta vremena da kritikujemo Vladu i da kažemo – Vlada je odgovorna što Bojan Pajtić nije podneo zahtev za upis javne svojine, o čemu se radi ovde? Ko onda zloupotrebljava Skupštinu? Ko zloupotrebljava skupštinsko vreme?
Mislim da je ovaj pristup kvalitetniji, nije moglo da se ubaci u ovaj predlog izmena i dopuna zakona, verujem da može određenim podzakonskim aktom i verujem da će Vlada na taj način pravljenje jednog zida lokalnih samouprava javnih preduzeća koja to nisu uradila ili koje to rade ili koje će to uraditi u naredne tri godine. U svakom slučaju mislim da je poenta da ove tri godine ne izgubimo, već da na taj način nateramo jedince lokalne samouprave i Bojana Pajtića da rade svoj posao, a da ne razmišljaju samo o većini, o kabinetima i o zadržavanju vlasti.