Govoriću u amandmanu, mada bih mogao da se javim i po povredi Poslovnika, jer ne vidim kakva je sličnost između upisa prava javne svojine i bureka. Više se govorilo o bureku, o piljarima, o časnim zanimanjima, o mestima koje svi narodni poslanici siguran sam da posećuju, vlast, opozicija, nema veze, ali to su mesta koja su javna mesta i gde rade čestito i pošteno ljudi u Srbiji, ali ne vidim nikakvu vezu jer ni piljari, ni ljudi koji prave i prodaju burek u Srbiji ne upisuju i ne podnose zahteve za upis u javnu svojinu.
Puno je izrečenih stvari koje nemaju veze sa amandmanom, ni sa zakonom. Istrpećete i istolerisaćete što ću morati da dam svoje mišljenje i o tome, a reći ću i o amandmanu i zakon, naravno. Ne moraju građani nijedne zemlje da znaju ime i prezime ministra. Nisu ministri estradne zvezde, nisu članovi šampionskog tima Crvene zvezde iz 1991-1992. godine pa da se zna. Bitno je šta oni rade, bitne su reformske mere koje sprovode.
Znate, u jednom periodu bivšeg režima do 2012. godine smo nažalost svi znali za tog ministra finansija, jer je bio i predsednik Vlade, a više je služio da kuva kafu u Vladi, jer je odluke donosio neko drugi. Znali smo ime i prezime predsednika Vlade do 2012. godine i ministra finansija, koji zamislite, nikada neću zaboraviti tu rečenicu, koji je rekao – Srbija je statistički izašla iz krize, ali to njeni građani neće da osete. Znali smo ime i prezime tog čoveka, nažalost, koji je vodio Vladu Republike Srbije do 2012. godine za koju je Srbija statistički izašla iz krize, ali to građani Srbije neće da osete. Ne trebaju nam takvi ministri. Ne trebaju nam ministri koji ne izvode građane iz krize, ali izvode statistiku iz krize.
Zakon o upisu javne svojine, voleo bih da definišemo dve stvari i da ponovim predlog koji sam rekao i pre nekoliko dana. Da li postoji šteta i koja je odgovornost Vlade Republike Srbije?
Javna svojina koju su inertnošću predstavnika lokalnih samouprava, opštine i gradova i AP Vojvodine, inertnošću Bojana Pajtića, a verujem da su reči koje su upućene malopre verovatno upućene i Bojanu Pajtiću, dobro je, treba kritike, nije upisano pravo, nije podnet zahtev za upis javne svojine u roku koji je propisao zakon, koji je donela skupštinska većina.
Sada ista ta skupštinska većina daje priliku ponovo i AP Vojvodina i inertnom, nesposobnom, neodgovornom Bojanu Pajtiću, koji to nije isto uradio, ali i drugim predstavnicima lokalnih samouprava i javnih preduzeća. O tome sam govorio. U tom poslu nema nevinih, politički nema nevinih, jer na lokalu sve poslaničke grupe koje sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije imaju svoje predstavnike u tim javnim preduzećima koja nisu upisala pravo javne svojine, u tim lokalnim samoupravama i u toj AP Vojvodine, gospodina Bojana Pajtića, koja to isto nije uradila, koja je isto tako nesposobna i inertna i nema kadrove.
Da li je nastala šteta? Nije. Ta imovina nije izgorela. Ta imovina nije otišla niz Dunav, niz Moravu. Ta imovina je državna imovina. Smatramo da će sa tom imovinom sa mnogo bolje i sa mnogo više pažnje raspolagati jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, koji inače gazduju tom imovinom. Zbog toga je neophodno da upišu pravo svojine, ali štete nema.
Koja odgovornost Vlade Republike Srbije, nadležnog ministarstva može da bude? Da li ministar, a ovde u ovoj sali sede bivši ministri, može da ide od lokalne samouprave do lokalne samouprave ili od javnog preduzeća do javnog preduzeća ili ćemo mi ovde iz Narodne skupštine otići kod gospodina Bojana Pajtića i reći mu – hajde malo radi svoj posao umesto što razmišljaš samo o većini, da li je imaš ili nemaš i kada si izgubio legitimitet, hajde malo upiši javnu svojinu i nad imovinom koja je vlasništvo AP Vojvodine. Razmišlja se o drugim stvarima. Preče su druge stvari. Dobro je što je ta kritika upućena i AP Vojvodine i onima koji je vode proteklih 12 godina.
Mislim da je mnogo kreativniji pristup i mislim da bi tačka spajanja trebala da bude kontrola nad ovim periodom, koji će se ovim zakonom danas dati predstavnicima lokalnih samouprava i javnih preduzeća, da nam ne protekne taj vremenski period uzalud.
Ne bih se složio da odgovornost ne postoji. Zato što ću se, prvenstveno, kao građanin jedne male lokalne samouprave, ne znam da li su predstavnici lokalne samouprave podneli zahtev za upis javne svojine, u ponedeljak zainteresovati. Kao građanin ću reći – gospodine predsedniče opštine, da li ste vi to uradili, jer vi ste sada predsednik opštine, možda ćete biti u narednom periodu, možda će doći neko drugi, ali ja ću kao građanin ostati tu. Ta odgovornost se meri na izborima. Biće izbora, pa će ljudi u toj lokalnoj samoupravi pitati – gospodine predsedniče, gospodine direktore, da li ste vi to uradili? Niste, neću glasati za vas, ne radite vaš posao. To je odgovornost. Ako mislite da će skupštinska većina, da će ministar, da će Vlada Republike Srbije ići od lokalne samouprave do lokalne samouprave, zavrtati ruke i reći – ajde radite svoj posao, hajde Bojane Pajtiću radi svoj posao, hajde podnesi zahtev za upis javne svojine, ne, neće, ali su građani jedini merodavni i jedini do čijeg mišljenja nam je stalo.
Mnogo kreativniji pristup i pružena ruka od strane SNS i prema gospođi Udovički, ali i prema drugim poslaničkim grupama je bila takva – dajte da nam ne prođe ovo vreme, dajte da napravimo jednu tabelu, dajte da tu tabelu stavimo na internet, dajte da to napravimo kao jedan javni poziv, da u toj tabeli stoje lokalne samouprave i javna preduzeća koja to nisu uradila sada. Neka se zastide oni koji neće uraditi za tri meseca, pa za šest meseci. Neka ih njihovi građani pitaju – šta vi to radite?
Država nema mehanizam. Znam da će biti lepo napadati Vladu i znam da će neko reći – opozicija ima pravo, to joj je posao da napada. Nije problem, ali recite koji su mehanizmi kojima Vlada može da dođe u lokalnu samoupravu i da bilo koga sankcioniše zašto nisu uradili ili jesi uradio. To se radi na izborima.
Ono što želim jeste da ovo vreme koje je dato Bojanu Pajtiću, AP Vojvodini, ali i drugim jedinicama lokalne samouprave, da ne razmišljaju o većini, da ne razmišljaju samo kako će da opstanu na vlasti, da ne razmišljaju samo o foteljama, automobilima, sekretaricama i mobilnim telefonima, da ne razmišljaju samo o veličini svojih kabineta, da ne razmišljaju o platama, već da razmišljaju o interesu jedinica lokalne samouprave.
Dajte da napravimo neki sajt. Dajte da se nekim podzakonskim aktom tako nešto reši. Dajte da to bude javno, da bude transparentno, da kao što gospodin Zoran Stojiljković, moj prijatelj, profesor sa Fakulteta političkih nauka kaže – svetlost je najbolje dezinfekciono sredstvo u borbi protiv korupcije. Dajte da upalimo sva moguća svetla, da ne dozvolimo da ovaj protok vremena, koji se ovim zakonom daje Bojanu Pajtiću, AP Vojvodini, ali i drugim jedinicama lokalne samouprave, ne prođe bezveze, da ne dođemo u situaciju da u ovoj ili nekoj drugoj skupštinskoj većini raspravljamo na isti način. To je jedini način.
Inače, da li će to biti četiri godine, da li će to biti tri godine i tri meseca, da li će to biti šest godina, koliko god, ako se danas zatvore oči pred ovim izazovom, ni 10 godina, ni tri meseca ili ne znam koliko meseci neće biti dovoljno. Neće biti dovoljno, ali neće biti dovoljno ni za Bojana Pajtića. Neće biti dovoljno ni za AP Vojvodinu. Ni oni nisu radili svoj posao. Nemojte da zatvarate oči. Nemojte da gledate na ovaj izazov samo sa jedne strane, politikanski. Niko nije uradio dobro svoj posao oko upisa javne svojine, ali država, Vlada nema mehanizam da na tako nešto natera jedinice lokalne samouprave. Građani nemaju štetu, osim što je jedna vrsta decentralizacije da se imovina javnih preduzeća, lokalnih samouprava upiše. Drugačije će se građani osećati. Drugačije će se voditi prema toj imovini.
Ne smemo da zatvorimo oči danas kada izglasamo ovaj zakon. Ne želim da zatvaram oči. Pažnja na to. Ukoliko je pažnja podnošenje amandmana tri meseca, šest godina, četiri godine ili samo da bi dobili dva minuta vremena da kritikujemo Vladu i da kažemo – Vlada je odgovorna što Bojan Pajtić nije podneo zahtev za upis javne svojine, o čemu se radi ovde? Ko onda zloupotrebljava Skupštinu? Ko zloupotrebljava skupštinsko vreme?
Mislim da je ovaj pristup kvalitetniji, nije moglo da se ubaci u ovaj predlog izmena i dopuna zakona, verujem da može određenim podzakonskim aktom i verujem da će Vlada na taj način pravljenje jednog zida lokalnih samouprava javnih preduzeća koja to nisu uradila ili koje to rade ili koje će to uraditi u naredne tri godine. U svakom slučaju mislim da je poenta da ove tri godine ne izgubimo, već da na taj način nateramo jedince lokalne samouprave i Bojana Pajtića da rade svoj posao, a da ne razmišljaju samo o većini, o kabinetima i o zadržavanju vlasti.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović.
Imate još minut i 20 sekundi.
(Janko Veselinović, s mesta: Hteo sam repliku.)
Nemate mogućnost za repliku, možete samo ovo vreme koje vam je ostalo.

Kada sam spominjao radnice i radnike u pekarama, onda sam razmišljao upravo u tome šta oni rade.

Dakle, oni savesno obavljaju svoj posao i gospodin Babić bi trebao da zna da kada dođe u pekaru da kupi burek, da mu neće reći - dođite za dva sata, biće burek za dva sata, nego će mu dati odmah burek, a ministri ne kažu to.

Ministri kažu - imate tri godine za upis nepokretnosti, dođe rok, kaže - evo vam još dve godine. Rekao sam gospodinu Babiću, nije u to vreme bio u sali, pominjao je više puta gospodina Pajtića, a nijednom Ištvana Pastora. Oni su u koaliciji u pokrajini, a gospodin Pastor je u koaliciji sa vama ovde u republičkom parlamentu, pa pokušajte da sednete sa gospodinom Pastorom, jednim i drugim i da ih zamolite da pokušaju da upišu te nepokretnosti.

Bilo bi jako dobro, neko je pominjao lokalne samouprave gde ste vi na vlasti, da vidite da li su vaši direktori uradili te poslove, da li su upisali nepokretnosti i pomenuli ste dva puta reči koje su se meni dopale - tačke spajanja i pružanja ruku.

Gospodine Veselinoviću, isteklo je vreme.

Samo jednu rečenicu molim vas.
Dakle, tu se možemo složiti. Mi smo rekli - evo još godinu dana, evo mogućnosti tim direktorima lokalnim samoupravama da upišu te nepokretnosti. To je dovoljno. Izvršite pritisak na njih, a mislim da im je godinu dana dovoljno.

Zahvaljujem.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Ja nisam pravnik gospodine predsedavajući, ali ne treba biti neki izvanredan pravnik, a još manje doktor pravnih nauka da se zna da je velika razlika između izvršne i zakonodavne vlasti. Ogromna razlika i u ovlašćenjima između izvršne i zakonodavne vlasti.
Ako s jedne strane imate pruženu ruku i tačku spajanja, kako ćemo Bojana Pajtića, ali i direktore i predsednike opštine iz moje stranke, ja ne zatvaram oči, da nateramo da i tih godinu dana ili tri godine nateramo da rade svoj posao?
Sa druge strane, vi imate ubacivanje nekih politikanskih stvari, kritikujete gospodina Pastora koji je predsednik Skupštine AP Vojvodine. Sa kojim ovlašćenjima da da, sa kojim ovlašćenjima da podnosi zahtev za upis javne svojine u AP Vojvodini? Sa kojim ovlašćenjem predsednik Narodne skupštine treba da radi posao izvršne vlasti?
To što se radi, ta odbrana je nemušta odbrana koja nije utemeljena ni u Ustavu ni u zakonu, to je politikanstvo, ja ne želim time da se bavim. Želim samo da sve jedinice lokalne samouprave upišu pravo javne svojine, da sva javna preduzeća to urade, da Bojan Pajtić počne da radi svoj posao umesto što razmišlja o većini u svojoj stranci i još više mu je stalo do većine u AP Vojvodine, da počne da podnosi zahteve, da počne da zaređuje platu koju ima.
Samo želim da svako radi svoj posao, a ponajviše zato što je AP veća od svih jedinica lokalne samouprave i svih javnih preduzeća. Po najviše Bojan Pajtić, jer mislim da sve ove reči koje su upućene od strane opozicije, opozicionih narodnih poslanika, da su najviše upućene Bojanu Pajtiću, i nesposobnost, i nestručnost, i neodgovornost, i nerad i sve što je prouzrokovalo da AP bude jedna od onih jedinica lokalne samouprave koje nije podnela zahtev za upis javne svojine.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Reč ima magistar Jovan Marković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, s obzirom da imamo vrlo kratko vreme, neću činiti mnogo u uvodu. Hoću da u svom obraćanju poštovana ministarko, posebno dam vama podršku i dam na značaju vašem radu i vašoj ulozi u svim ovim procesima.
Kada čujem predstavnike vladajuće koalicije, odnosno gospodina Babića, gospodina Antića i kada čujemo njihove komentare i njihove optužbe koje ovde iznose, meni je tek onda potpuno jasno u kakvoj se vi teškoj ulozi nalazite i kako će vama biti teško da ovaj proces otvorite.
Ako gospodin Antić, danas sve nas pita koji je datum i ne zna da je danas 3. oktobar 2014. godine, onda sa pravom možemo da tvrdimo da on i ne zna da su već prošle dve godine od kada je ovaj režim na vlasti i da on ne zna kakvu su odgovornost i ulogu preuzeli na sebe, pre svega posle majskih izbora 2012. godine, kada su u politički život građana Srbije uveli termine komponovanje i prekomponovanje.
Ako gospoda iz SNS sve vreme pokušavaju da nametnu taj koncept i utisak da su zaposleni u javnim preduzećima i lokalnim upravama nesposobni, da su neradnici, da su partijski zapošljavani, da zbog toga treba da odgovaraju, zbog toga što su na takvim mestima, itd. onda se nameće lažna slika funkcionisanja lokalnih uprava i onda vi imate problem.
Bilo bi dobro da upravo sa tim ljudima otvorite i tu temu, zbog čega je posle majskih izbora 2012. godine smenjeno preko 100 predsednika opština i gradonačelnika koji su pobedili na izborima.
Gospođo ministarko, bio sam u ulozi gradonačelnika Užica od 2008.-2012. godine i prvi smo u Srbiji uradili prostorni plan i generalni plan, upis u katastar nepokretnosti. Upisali smo imovinu, ali su zbog postupka prekomponovanja došli ljudi koji su prosto bili zatečeni i nisu znali o čemu se radi. Preuzeli su odgovornost za vođenje uprave oni ljudi koji nisu znali kako da taj posao završe i to nije jedini primer u Srbiji. Takvih primera imate desetine.
Umesto da danas šef poslaničke grupe SNS priča o odgovornosti tih ljudi, o zaustavljenim procesima, opet se teret odgovornosti prenosi na neke ljudi koji nisu odgovorni i krivi, kao što su zaposleni u lokalnim upravama. Tvrdim da tu nije problem. Upravo je pitanje kontinuiteta, pitanje promena politika, pitanje stručnosti i pitanje rada.
Čuli smo ovde u izlaganju koje trajalo 10 minuta 15 puta pominjanje imena Bojana Pajtića, ali nikako da se čuju imena onih ljudi koji su ove procese zaustavili u izvornom smislu tamo gde su trebali da pokrenu i energiju i snagu i stručnost ljudi, a to su lokalne uprave i javna preduzeća i svi oni koji nisu radili za ove dve godine ništa na ovom poslu.
Drugo pitanje koje se ovde nameće iz izlaganja gospodina Babića jeste upravo pitanje kako da lokalne uprave koje nisu u ovih dve-tri godine završile poslove, po njegovom očekivanju dobro raspolažu sa imovinom. Zbog toga je upravo smisao ovog amandmana bio da se sa pokretanjem pitanja odgovornosti za prethodni rad, u stvari nameće i pitanje daljeg postupka. Dakle ako lokalne uprave nisu u predviđenom roku od tri godine odredile ovaj posao, postavlja se pitanje kako gospodin Babić misli da oni ovaj proces dalje vode, a suštinski on meša vrednosti, termine i kaže da je isto da li se ovaj posao završi za tri meseca ili za 10 godina.
Ako je cilj i ove Vlade i ove koalicije da se ljudi zapošljavaju, onda je potpuno za očekivati da se traži od lokalnih uprava da ovaj posao što pre završavaju. Ako lokalne uprave danas nemaju popisanu imovinu, pitanje je - kako mislite da se pojavite za nove investicije, za nova radna mesta, kako možete da ponudite nešto prema investitorima?
Ovde, gospođo ministarko, zaista očekujem da vaša uloga bude možda presudna, da svojim nastupom pokušate da usmerite ovu raspravu i da ukažemo na one probleme koji su zaista doveli do toga da neodgovornim ponašanjem na svim nivoima u prethodne dve godine ovaj posao nije priveden kraju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Za reč se javio dr Janko Veselinović. Izvolite.