Pa, javio sam se po amandmanu, gospodine Bečiću.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovana potpredsednice Vlade gospođo Udovički, poštovana gošćo iz ministarstva, smatram da je malopre povređen član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kada ste, gospodine Bečiću, dali pravo na repliku gospodinu Martinoviću, a po mom tumačenju člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, gospodin Martinović nije imao pravo na repliku zato što niko nije pomenuo gospodina Martinovića…

Gospodine Pavićeviću, molim vas da ne tumačite. Pustite me da odgovorim, postavili ste mi pitanje.

Pustite me da završim dva minuta, gospodine Bečiću, imam pravo na dva minuta.

Ne možete da završite zašto što ne želim da iskorišćavate povredu Poslovnika za ono što sada želite.

Ja objašnjavam…

Ne objašnjavate dobro. Nemate pravo vi kao narodni poslanik da tumačite da li neko ima pravo na repliku ili ne. To tumači po Poslovniku samo predsedavajući, tako da, nažalost, niste u pravu.

Ja imam pravo da intervenišem. Vi, poštovani predsedavajući, sada kršite član 103. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem piše da narodni poslanik ima pravo, ja sam narodni poslanik, jedan od ovih ovde, da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine i imam pravo da u dva minuta, na osnovu člana 103, obrazložim kako ste vi povredili Poslovnik Narodne skupštine.

Gospodine Pavićeviću, da ste to izgovorili kao što izgovarate, ja vas ne bih prekinuo, ali vi ste rekli da vi odlučujete o tome da li je neko povredio Poslovnik, u ovom slučaju gospodin Martinović.