Hvala uvaženi predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi zakon o dopunama Krivičnog zakonika kojim se konstituišu dva nova krivična dela i jedno krivično delo je učestvovanje u ratu ili oružanim sukobima u stranoj državi i drugo krivično delo je organizovanje i učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi.

Ja sam jedan od 51 narodnog poslanika koji nisu imali prilike da potpišu Predlog zakona. Tu privilegiju za sebe su uzeli predstavnici stranaka na vlasti. Smatram da to nije dobro jer se radi o zakonu koji bi trebao da bude van političke arene kada je u pitanju međustranački sukob i odnos.

Reći ću nekoliko reči o nekim protivrečnostima ovog zakona. U političkom smislu nema nikakve sumnje da je borba protiv terorizma prioritet ove države. Rekao bih da se to nalazi među prvim prioritetima celog sveta pa i UN. To nije sporno.

Sporan je način kako su koncipirana, odnosno uvedena ova dva krivična dela u Krivični zakonik. Ona su u dobroj meri nekonzistentna u odnosu na postojeći Krivični zakonik i rekao bih da nisu na adekvatan način uredila ovu oblast. Dakle, dva člana za dva krivična dela. E sad, svi narodni poslanici koji su danas govorili o izmeni i dopuni ovog zakona, govorili su o borbi protiv terorizma. U ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nema ni „t“ od terorizma. Dakle, nigde se ne pominje terorizam.

Kada je ovlašćeni predstavnik predlagača, gospodin Meho Omerović rekao i pomenuo osnove za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, rekao je da jedan od osnova jeste Rezolucija UN po ovom pitanju. Tačno, ta Rezolucija broj 2178 se tiče borbe protiv terorizma, koja ohrabruje zemlje potpisnice, odnosno članice UN da onemoguće svoje građane koji bi prelazili granicu svojih zemalja radi učešća u terorističkim akcijama. A o čemu mi ovde govorimo? Mi ovde govorimo o učešću u ratu ili u oružanim sukobima u stranoj državi. Tu je osnovni problem.

Dakle, mi smo široko definisali jedno krivično delo i stvorili opasnost da u nekom narednom periodu dođe do problema u primeni ovog dela Krivičnog zakonika. Zašto? Pa upravo ono o čemu smo danas govorili, i poslanici pozicije i poslanici opozicije su rekli da nije sasvim jasno ko će biti inkriminisan ovim krivičnim delom i na koga će se ove sankcije primenjivati. Jasno je da tu neće biti samo ljudi koji se bave terorizmom ili agituju ili mobilišu ljude da idu u rat da bi se bavili terorističkim akcijama. Ovim zakonom će biti inkriminisani i ljudi koji su u nekim licenciranim kompanijama angažovani preko tih kompanija ili ljudi koji imaju dvojno državljanstvo i nalaze se u oružanim snagama, legalnim oružanim snagama nekih drugih zemalja.

Možda bi mogli mi da kažemo – dobro, nije važno, da se radi o zakonu o zabrani proizvodnje rakije. Međutim, ne radi se o zakonu o zabrani proizvodnje rakije, nego se radi o izmeni Krivičnog zakonika. Ovde postoje vrsni pravnici, profesori prava koji se bave ovim pitanjem i ja smatram da smo morali voditi računa da se ne da u ruke ljudi koji nisu dovoljno stručni i kompetentni za ovu oblast da napišu izmenu Krivičnog zakonika, stave ga ovde kao političku deklaraciju, a on postane sastavni deo pravnog sistema. U tom smislu smatram da treba preko…

Vreme.

Samo da završim.
…nadležnih odbora i kroz prihvatanje određenih amandmana da se poprave pojedini elementi ovog u dobroj nameri datog Predloga zakona Krivičnog zakonika, kako bi on zaista mogao biti dobar deo i u borbi protiv terorizma. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, kao poslednji prijavljeni govornik.
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, za poslaničku grupu SNS Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika je dobar i potreban predlog zakona iz više razloga. Čisto pravnički posmatrano, ova dva člana kojima se dopunjava Krivični zakonik Republike Srbije su u nomotehničkom smislu napisana kvalitetno i nema tu ničeg nejasnog, nema ničeg spornog, nema tu ničega što bi moglo da izaziva bilo kakve nedoumice u praksi.
Poslanici bivšeg režima su više prigovarali činjenici što nisu među potpisnicima Predloga zakona, a nakon toga su pokušavali nekim nategnutim konstrukcijama i nategnutim hipotezama da dovedu u pitanje krivično-pravnu osnovanost ovog zakonika, odnosno ovog zakona, u čemu, po mom skromnom mišljenju, apsolutno nisu uspeli.
Ovde se postavlja još jedno pitanje, koga su delegirali poslanici bivšeg režima, a to je pitanje dokazivosti, odnosno pitanje kako će se dokazati da je neko izvršio jedno od ova dva krivična dela kojima se dopunjava Krivični zakonik? Moram da podsetim sve narodne poslanike, pa i one narodne poslanike koji su kritikovali ovaj Predlog zakona, da smo mi na terenu materijalnog krivičnog prava. Dakle, mi smo na terenu onoga što se zove krivično pravo – posebni deo.
Dakle, mi propisujemo ovim Predlogom zakona dva nova krivična dela u Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Pitanje dokaza nije pitanje Krivičnog zakonika. Pitanje dokaza je pitanje Zakonika o krivičnom postupku. Prema tome, svi oni koji su upućivali kritike ovom Predlogu zakona sa stanovišta snage dokaza koja će eventualno biti upotrebljena da bi se utvrdilo da je neko ili učestvovao u ratu na teritoriji neke strane države ili pak da je podstrekivao druge da to čine, čini mi se da su potpuno promašili temu, prosto zato što to nije materija ovog zakona, niti se ovaj zakon time može baviti. To je sve veoma precizno i veoma jasno definisano odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Što se tiče ideoloških, odnosno verskih aspekata ratovanja naših državljana na teritoriji stranih država, to je jedna opširna tema i o tome bi moglo da se kaže mnogo toga. Slažem se sa onim kolegama koji su rekli da ovo nije predlog zakona koji je usmeren protiv bilo koje religije. Naravno, ovo nije ni predlog zakona koji je usmeren protiv islama. Ovo nije predlog zakona koji se tiče samo problema Sirije ili Iraka. Slažem se i sa koleginicom iz DS koja je rekla da islam nije militantna religija i da islam nije religija koja podstiče na nasilje, a pogotovo nije religija koja podstiče ljude da čine onakva monstruozna ubistva, kakva smo mogli da vidimo, nažalost, ovih dana da su se dešavala u Siriji.
Ali, ovde se postavlja jedno drugo pitanje. Postavlja se pitanje – na koji način pojedinci ili grupe tumače pojedine religije. Nijedna velika svetska religija, ni islam, ni hrišćanstvo, ni judaizam ne propovedaju sečenje ušiju, klanje, vađenje očiju, silovanje, sve ono što smo mogli da vidimo ili ono o čemu smo mogli da slušamo, a što se ovih dana dešava npr. u pojedinim delovima Sirije ili Iraka. Problem je u nečem drugom. Oni koji čine ta monstruozna zverstva, oni tumače svoju religiju na način da im dopušta da čine takve stvari.
Dakle, mi smo na terenu sad tumačenja religije. Mislim da kada biste izvršili anketu kod ovih zlikovaca iz islamske države Iraka i Levanta, te terorističke organizacije, i kada biste ih pitali da li to što oni rade jeste u skladu sa postulatima islama, mislim da bi njih 100% reklo – da, to je nešto što islam odobrava, to je ono čemu nas je učio prorok Muhamed. Kao što kada biste izvršili anketu među onima koji su u ime Hrista ili u ime hrišćanstva takođe činili slična dela, oni bi rekli – da, hrišćanstvo odobrava takve stvari.
Dakle, pitanje je kako pojedinci ili grupe tumače određenu religiju? To takođe nije nešto čime može da se bavi Krivični zakonik. Pojedinci iz stranaka bivšeg režima su kritikovali ovaj zakon zato što navodno on ne može da na adekvatan način postigne svoj cilj, zato što se u stvari bori protiv nečega protiv čega ne treba da se bori. Dakle, ovaj zakon se ne bori ni protiv kakve religije, niti protiv pripadnika bilo koje religije, ali ovim zakonom vi ne možete sprečiti, niti je to namera ovog zakona, niti je to namera bilo kog zakona da se spreči nakaradno tumačenje neke religije ili neke ideologije.
U tom smislu, oni koji su kritikovali ovaj predlog zakona, sa stanovišta tumačenja religije ili ideologije nisu u pravu, jer to prosto nije materija ni Krivičnog zakonika, niti je to uopšte materija bilo kog zakonika koji postoji u pravnom sistemu Republike Srbije, niti bilo gde u svetu.
Vi možete doneti ne jedan, možete imati stotinu krivičnih zakonika, to neće sprečiti pojedince ili grupe da tumače svoju religiju kojoj pripadaju na način da im ona odobrava vršenje najgnusnijih mogućih zločina. U tom smislu, oni koji su kritikovali ovaj Predlog zakona, takođe nisu u pravu.
Ovde je bilo reči o tome da je ovaj predlog zakona loš zato što se postavlja pitanje – a šta je sa državljanima Republike Srbije koji su uz to i državljani neke druge države? Taj problem za SNS ne postoji. Dakle, državljanin Republike Srbije koji je državljanin i neke strane države, a čini neko od ovih krivičnih dela, pa naravno da potpada pod udar ovog predloga zakona. Dakle, to što je neko državljanin Srbije i recimo državljani Francuske, a ratuje u Siriju. To što je državljanin Francuske naravno da ga ne oslobađa od odgovornosti ako čini jedno od ova dva, ili možda oba krivična dela. U tom smislu pitanje dvojnog državljanstva apsolutno ne tangira ni smisao ni suštinu ovog predloga zakona.
Ono što je posebno važno da se kaže sa stanovišta SNS, koja ima i najveću odgovornost za vođenje politike ove države, to je da se ovaj predlog zakona donosi u trenutku kada se Vlada Republike Srbije, a pre svega predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, nalaze u jednoj izuzetno delikatnoj situaciji, kada je u pitanju međunarodna politika.
Morate priznati da se retko koja srpska vlada u novijoj srpskoj istoriji našla u ovakvoj situaciji u kojoj se našla vlada koju vodi gospodin Aleksandar Vučić. Ova Vlada je izabrala ne najbolje, nego rekao bih jedini mogući pravac, jedini mogući put u vođenju spoljne politike. Za Vladu Republike Srbije, svi oni koji žele da budu prijatelji naše zemlje, svi oni koji žele sa nama da održavaju dobre političke i ekonomske odnose, mi ih tretiramo kao prijateljske države.
Ova Vlada je zauzela stav da ne želi da se meša u unutrašnja pitanja bilo koje strane države, ni Sirije, ni Iraka, ni Ukrajine. Ono što je veoma važno da se naglasi, Vlada Republike Srbije po uzoru, rekao bih, na vlade kakve smo imali npr. u 19. veku, na vlade koje su vodili državnici, poput Jovana Ristića ili Nikole Pašića, dakle, ovo je Vlada koja u najelementarnijem smislu te reči vodi srpsku spoljnu politiku. Dakle, mi ne vodimo ni spoljnu politiku koja se diktira iz Vašingtona, iz Brisela, Berlina ili Moskve. Mi vodimo srpsku politiku, a to znači hoćemo da zaštitimo državne i nacionalne interese Republike Srbije i srpskog naroda. Kako to Vlada Republike Srbije radi? Sa jedne strane Vlada na vrlo decidan i jasan način pokazuje da je opredeljena da Srbija postane članica EU, da je Srbija na dobrom putu, o tome svedoči i izveštaj Evropske komisije koji je najpozitivniji do sada, od kada je Srbija krenula u taj proces pridruživanja EU.
Sa druge strane, Vlada Republike Srbije, a to je pre svega zasluga premijera gospodina, Aleksandra Vučića, donela je jednu veoma hrabru odluku da ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, da ne prekida političke i ekonomske veze sa jednom zemljom sa kojom tradicionalno imamo dobre i prijateljske odnose sa kojima nas spaja i istorija, i tradicija, i jezik, i vera, i kultura, i činjenica da je Rusija uz Kinu branilac suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije i u Savetu bezbednosti UN, ali i u svim drugim međunarodnim forumima.
U tom smislu, SNS, odnosno poslanička grupa SNS, i ovaj predlog zakona doživljava kao nešto što je sastavni deo međunarodne politike Vlade Republike Srbije. Dakle, Vlada Republike Srbije i narodni poslanici koji su potpisali ovaj predlog zakona i koji će glasati za ovaj predlog zakona šalju veoma jasnu političku poruku svim državama u svetu, a to je da državljanima Republike Srbije nije mesto u oružanim sukobima koji se vode na teritoriji bilo koje strane države.
I da je Republika Srbija privržena tome da se svi politički problemi, da se problemi koji su iz političkih prerasli u oružane probleme rešavaju miroljubivim sredstvima u skladu sa principima međunarodnog prava, u skladu sa Poveljom UN, u skladu sa svim relevantnim međunarodnim pravnim dokumentima, pa na kraju krajeva i u skladu sa svim rezolucijama i dokumentima koje je usvojila i Narodna skupština Republike Srbije.
U tom smislu, poslanička grupa SNS će podržati ovaj predlog zakona zato što je on pravnički dobar, zato što on štititi naše građane, preventivno deluje na naše građane da ne idu da ratuju za bilo čije strane interese u bilo kojoj stranoj državi. Ono što je takođe veoma važno, poslanička grupa SNS će glasati za ovaj predlog zakona zato što mi na ovaj način čuvamo dobru međunarodnu poziciju Republike Srbije i na ovaj način podržavamo politiku Vlade Republike Srbije, a to je politika koja znači da se održe stabilni međunarodni odnosi i sa državama na zapadu, i sa državama na istoku što je priznaćete jedna veoma delikatna politika i politika koja nijednoj Vladi Srbije do sada nije pošla za rukom.
Ono što sam propustio da kažem na početku, a nije loše da se zna, prosto zbog istorije. Nije Republika Srbija i nije srpski narod prvi put u situaciji da pojedini njegovi pripadnici ratuju u nekoj stranoj državi za nečije strane interese iz verskih ili ideoloških razloga. Vi ste imali situaciju u periodu 1936. godine do 1939. godine da je oko 1.700 građana tadašnje Kraljevine Jugoslavije koji su se izjašnjavali ili kao članovi ili kao simpatizeri KPJ, da su ratovali u Španiji na strani republikanskih snaga protiv formacija koje je vodio generala Franko. Ni tadašnja država, dakle, ni tadašnja vlada nije blagonaklono gledala na takve stvari. Nijedna vlada u svetu ne gleda blagonaklono na činjenicu da njeni građani ratuju u nekoj stranoj državi za interese koji se apsolutno ne tiču interesa te vlade.
Imali ste još jednu situaciju koja nije potpuno identična sa ovom situacijom o kojoj sam maločas govorio, ili sa ovom situacijom koja se sada dešava u Siriji, Iraku ili Ukrajini, a tiče se činjenice da su pojedini građani tadašnje Kraljevine Jugoslavije, otišli u inostranstvo i iz inostranstva delovali protiv sopstvene države, odnosno iz inostranstva radili za interes neke strane države.
O čemu se radi? Kada je u Marseju tragično nastradao tadašnji kralj Aleksandar Karađorđević, tadašnja Vlada Kraljevine Jugoslavije, koju je vodio Bogoljub Jeftić, tražila je u Društvu naroda, koje je na neki način prethodilo stvaranju organizacije UN, tražilo je od Mađarske da zabrani delovanje terorističkih centara koje je vodio Ante Pavelić, u jednom gradu koji se nalazio na samoj granici sa Jugoslavijom.
Radi se o terorističkoj bazi koja se zvala „Janka Pusta“. To je bila jedna pustara, jedan salaš koga su koristile ustaše, a koji se nalazio u blizini grada Nađ Kanjiža.
Tadašnja vlada je imala hrabrosti da na najvišem međunarodnom forumu, dakle u Društvu naroda, traži od Mađarske da zabrani rad tih terorističkih centara koji su bili direktno upereni protiv interesa Kraljevine Jugoslavije i Vlada Kraljevine Jugoslavije je u tome uspela.
Ako je Vlada Kraljevine Jugoslavije u tome uspela, SNS je ubeđena da će i Vlada koju vodi Aleksandar Vučić uspeti da spreči slične pojave koje se i danas dešavaju, a to je da naši državljani, bez obzira na nacionalnu pripadnost, na versku pripadnost, bez obzira na to iz kog dela Republike Srbije potiču ili u kom delu Republike Srbije žive, odlaze na ratišta u bilo koju stranu državu, zato što je to sa jedne strane, suprotno njihovim ličnim interesima, jer mogu da izgube život bez bilo kakve potrebe, a sa druge strane, to je direktno suprotno interesima države Srbije i njenih građana i zbog toga će poslanička grupa SNS čistog srca, mirne savesti sa svešću da radimo u interesu naše države, da podrži ovaj predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Bojan Kostreš.

Ja ću samo nekoliko rečenica, prosto da ne ostanete zakinuti za stav LSV.
Naime, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika, jer smatramo da je više važno da Srbija pokaže da se nalazi na onoj strani civilizacije i na onoj strani svih država u svetu koje jasno i nedvosmisleno osuđuju učešće svojih građana u ratnim dejstvima, bez obzira da li se ta ratna dejstva dešavaju u Siriji, Iraku, Ukrajini ili na nekom drugom mestu, mislim da je potpuno nedopustivo da naši građani u tome učestvuju i da je nedopustivo da na taj način, ne samo čine jednu vrstu krivičnog dela na ratištima na kojima učestvuju, nego prelivaju i nestabilnost i donose u Srbiju kada se vraćaju mnoge loše ideologije, donose oružje i iskustva, dolaze, ili bi mogle da dođu čitave mreže, koje bi mogle da ugroze bezbednost države. Mislim da je to nedopustivo.
Zbog toga smo spremni da glasamo za ovaj zakon, iako smo opoziciona poslanička grupa.
Naime, bez obzira što je ovaj predlog dobar, naročito kada su u pitanju mladi ljudi, naša država će morati da utroši dodatnu energiju i dodatni napor kako bismo nekim ljudima, da li zbog ekonomske situacije, da li zbog nerazumevanja, u šta se upuštaju ili zbog činjenice da su delovanjem raznih organizacija ili raznih pojedinaca, zavedeni.
Moramo da objasnimo mladim ljudima da nije najsvetija dužnost da se ratuje ni za veru, ni za naciju, ni protiv jedne, ni protiv druge strane. Mislim da taj edukativni deo koji treba da uradimo i na koji država, mislim da mora da obrati pažnju je nešto čime se ovaj dom i Vlada Republike Srbije mora baviti u budućnosti, jer prosto, dobro je poslati jasnu i nedvosmislenu poruku da svako onaj koji ode na ratište, će biti kažnjen i kazne uopšte nisu male, ali opet, sa druge strane, neki moji prethodnici su rekli, ako je neko spreman da pogine za neke ciljeve, onda će sasvim sigurno biti spreman i da robija zbog toga i sa tim ljudima moramo raditi, naročito tim mladim ljudima moramo objasniti da to nije posao kojim oni treba da se bave.
Takođe, mislim da će ovo biti jedan izazov i za naše službe bezbednosti da utvrde tačno koji su to ljudi i na koji način i kojim putevima su otišli na ta ratišta, da utvrde kada se oni i kako vraćaju, da li su oni deo organizacije ili nisu.
To je deo sistema i u tome naše službe bezbednosti učestvuju i sarađuju i sa drugim službama i to su onda prosto spiskovi informacija koje se razmenjuju i informacije koje mogu biti dostupne.
Hoću da kažem još jednu stvar. Mislim da je ovaj zakon više nego dobar, naročito za naše područje. Zamislite da je ovaj zakon postojao devedesetih godina, pa da su svi oni koji su učestvovali u ratovima u kojima Srbija nije učestvovala, imali ovu pretnju kazne, došli bismo u situaciju da mnogo manje ljudi učestvuje u ratovima, da bude mnogo manje poginulih, mnogo manje razaranja, mnogo manje štete.
Na žalost, taj zakon tada nije postojao i desilo se sve što se desilo, ali ne trebamo gledati u prošlost, već mislim da treba da gledamo u budućnost, a budućnost je da Srbija bude sastavni deo civilizovanog sveta, da zajedno sa svim saveznicima, sa EU, sa ostalim zemljama, sprečavamo moguće sukobe, da damo doprinos neodržavanju tih sukoba, da onemogućimo naše građane da učestvuju, one koji se ipak za to odluče, da ih kaznimo.
Ponoviću, mislim da su ovde mladi ljudi najugroženiji kao grupacija na koju inače atakuju, neću da ulazim, bilo ekstremističke grupe i koja regrutuje i za Ukrajinu i za Siriju, Irak, sa tim ljudima treba raditi i moramo objasniti tim mladim ljudima da ne vredi učestvovati u takvim akcijama i da to nisu stvari za koje treba davati podršku.
Dakle, poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine će u Danu za glasanje glasati za ovaj Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika i mislimo da je ovo jedan od zakona koji doprinose Srbiji i njenom međunarodnom ugledu. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Kostreš.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Meho Omerović.

Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče.
Još jedanput, zaista, najiskrenije odajem zahvalnost svim koleginicama i kolegama koji su danas učestvovali u raspravi u načelu o Predlogu dopuna Krivičnog zakona koji je podnelo 199 poslanika Narodne skupštine, a posle celodnevne rasprave, čuli smo koji podržavaju sve poslaničke grupe osim jedne. To dovoljno govori rekao bih i o ozbiljnosti i o odgovornosti svih narodnih poslanika, ali i o značaju teme o kojoj smo danas razgovarali, o zlu i pošasti koja nas okružuje, ne samo kada je u pitanju Srbija i zapadni Balkan, nego rekao bih i ceo svet.
Zato moja zahvalnost ide prema svima, naravno da ćemo u danu kada budemo razgovarali o pojedinostima, jer su podneta i četiri amandmana na predloženi tekst zakona, pokušati eventualno da popravimo i neke nedoslednosti i nepreciznosti o kojima je bilo reči tokom današnje načelne rasprave i na koje bih se ja vrlo kratko i na samom kraju osvrnuo.
Naime, bilo je govora o rasponu tih predviđenih kazni koje ove izmene i dopune Krivičnog zakonika nude, odnosno predviđaju, ali ja moram da obavestim i podsetim sve da ceo Krivični zakonik je u rasponu upravo ovih kazni od dve do osam godina, a sud će biti taj koji je jedini merodavan da odmeri zatvorsku kaznu u zavisnosti od čitavog niza, rekao bih, okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno.
Sa druge strane, čuo sam od nekih mojih uvaženih kolega i primedbe da bi se kod ovog prvog krivičnog dela moglo možda taksativno i nabrojati da je reč o nekim terorističkim organizacijama koje su na takozvanoj crnoj listi, odnosno onih koje su Ujedinjene nacije proglasile terorističkom organizacijama, a na sve druge paravojne formacije u stvari nisu stavljene na listu terorističke organizacije Ujedinjenih nacija, kao što je ta islamska čuvena država, baš će se u stvari ovaj zakon i primenjivati. On se i odnosi na sve druge, zato i nije neophodno da se u ovim odredbama koje dopunjujemo i koje menjamo pominju terorističke organizacije.
Imamo primer od jučerašnje optužnice koju je podiglo naše tužilaštvo za organizovani kriminal i terorizam za pet građana Republike Srbije koji su osumnjičeni za krivična dela.
Još jedna stvar je tokom rasprave u načelu ostavila određenu nedoumicu možda, ali ja čisto da podsetim, istine radi, više zbog građana Republike Srbije, bilo je reči šta će se desiti ako neko od naših građana ima i neko drugo državljanstvo neke druge države, pa onda možda izbije sukob u toj državi, pa on ode u tu državu, ili je državljanin Srbije i još neke druge države, a ode u treću državu?
Oni koji poznaju naše krivično zakonodavstvo znaju da građani, državljani Republike Srbije, koji pored državljanstva Srbije imaju i državljanstvo druge države, tretiraju se kao da imaju samo državljanstvo Republike Srbije. Prema tome, tu su stvari vrlo jasne.
Na kraju, zaista najveća dilema i problem koji postoji kod ovih odredbi koje se nude za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika, jeste problem dokazivanja ovog dela. Kolega Martinović je dobro i stručno naravno objasnio i materiju iz Zakona o krivičnom postupku, ali ostaje taj problem dokazivanja.
Međutim, međunarodna policijska obaveštajna saradnja bi mogla da doprinese da mi ovaj problem u praksi kada zakon stupi na snagu i ublažimo. Naime, prema Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i prema potvrđenim međunarodnim ugovorima koje smo mi kao ova Skupština ratifikovali, naše pravosuđe pod određenim uslovima može da koristi dokaze koji su dostavile strane policijske obaveštajne službe.
U tom kontekstu ja hoću da verujem našem sudstvu, hoću da verujem i našim istražnim organima, hoću da verujem i u našu policiju i naše bezbednosne snage, da će raditi savesno i odgovorno, jer konačno sada kroz ovaj zakon, kroz uvođenje ovih krivičnih dela, oni imaju instrumente, imaju mehanizme u svojim rukama na osnovu kojih će raditi.
Zato vam se ja još jedanput najsrdačnije zahvaljujem i vidimo se u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima.

Zahvaljujem gospodine Omeroviću.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o dopunama Krivičnog zakonika i nastavak sednice po raspravi o amandmanima je u petak u 10.00 časova.