Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Babić po Poslovniku.

Član 107. gospodine predsedavajući.
Ne želim da zamutim vodu konsenzusa u ovoj sali i podržavam prihvatanje i pristanak da se glasa o ovom predlogu zakona, međutim ono preko čega zaista ne mogu da pređem, a to je da je polovina ove sale optužena, odnosno da je između polovine ove sale stavljen znak jednakosti sa ekstremistima, teroristima, koljačima, iako u ovoj sali sedi jedna trećina dama koje nisu ni mogle i da su htele, nisu mogle da se late takvih stvari, iako sede ljudi poput mog uvaženog kolege, gospodina Jovičića, koji je rođen 1987. godine i u to vreme je bio u osnovnoj školi. Stavlja se znak jednakosti između kolega koji sede u ovoj sali sa ekstremistima, sa koljačima i sa onima zbog kojih se ovakav zakon i donosi.
Preko toga ne mogu da pređem, iako pozdravljam vašu, istina mlaku probu da kanališete i da uvedete u jedan dostojanstveni i civilizovani tok ovu sednicu, naročito što to dolazi i što je takva konotacija i takva optužba same Skupštine i kolega, bez obzira sa koje strane i na kojoj polovini bili ove sale, kada to dolazi od kolege koji da li u žaru političke borbe ili u želji za povratkom na vlast je najavio i priželjkivao ukrajinski scenario u Srbiji, razbijanje, ratovanje, paljenje, onda je i u najmanju ruku licemerno optužiti neke druge za takvu želju i takav ekstremizam u njemu samom.
Što se tiče ovog zakona, nadam se da će i ovaj zakon, ali i svi budući zakoni biti donešeni i donošeni ne zbog represivnih i kaznenih mera prema onima, a kako je ovlašćeni predstavnik predlagača rekao – desetina građana Srbije, već da će biti prevencija da se niko ne odluči i niko ne krene tim putem.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Pokušao sam da bez da ugrožavam pravo manjine u ovoj sali, opomenem prethodnog govornika i smatram da takve reči nisu bile primerene ovom visokom domu ali svedoci ste da ta kritika nije urodila plodom i smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.

Molim vas zbog preciznosti, član 106. i 107.
Niko nije rekao to što ste sada insinuirali vi i prethodni govornik. Znači, molim vas, vrlo precizno citirajući odredbe predloga izmene zakona, učesnici u ratu i u oružanom sukobu izvan regularnih jedinica, koljači, ubice su predmet drugih zakona kojima se to reguliše.
Nemojte molim vas, znam da su neki ovde navikli da nam stavljaju tuđe reči u usta, nemojte vi kao predsedavajući to da dozvolite i kršite Poslovnik i onda još kažete kao opravdanje prethodnom govorniku – eto ja sam pokušao. Šta ste pokušali?
Citiran je tekst predloga izmene zakona. To zašto se neprekidno neko prepoznaje, nije mi jasno, zaista. Nemojte, razumem da me označavate i kao teroristu i kao ekstremistu, to razumem, i prizivača scenarija, to smo čuli hiljadu puta i to mogu da prihvatim u žaru političke borbe, kako kažu, ali ne mogu da prihvatim da ja nekoga od uvaženih kolega stavljam u tu kategoriju koja je navedena.
Rekao sam da se zakon primenjuje retroaktivno, pripadnici jedinica izvan regularnih, učesnici u „stranim ratovima“, u momentu međunarodnog priznanja sam rekao, bi došli pod udar ovog zakona, bez kvalifikacija, bez određivanja ko je kakav. Uostalom, vi znate, pričali smo o tome i ranije i ja imam tu ličnu istoriju, pa ne govorim u tom smislu, vrlo sam precizno rekao, a vi gospodine predsedavajući, iako se lavovski borite sa pritiskom naprednjaka, ipak danas ste malo popustili i nehotice u jednom momentu prihvatili njihovu retoriku, možda je pala koncentracija ne znam, ali ste zaista juče junački držali, oni su vas snažno pritiskali, vi se niste dali. Hvala.

Ne, nego samo sam u jednom trenutku zamislio da onda ni ja danas ne bih bio u mogućnosti da vodim ovu Skupštinu.
Govorili ste o nečemu hipotetički, govorili ste o nečemu da piše u zakonu. Mislim da ste vešto pokušali da… i mislim da ovo ipak nije za našu polemiku u ovom trenutku.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik. Smatram da sam u pravu bio kada sam pokušao da vaše izlaganje usmerim u tok ove sednice o ovoj temi.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Prihvatam da čovek može da pogreši, ali sam se konsultovao tu sa kolegama koji veoma pažljivo i koncentrisano prate tok sednice i govore svakoga od pojedinaca.
Inače, član 108. Poslovnika, gospodine predsedavajući.
Jasno, i to ne jednom, već dva puta, je prethodni govornik, i vi ste zbog toga probali da ga opomenete, rekao da polovina narodnih poslanika ovde ne bi sedelo u ovoj sali, već bi bila procesuirana zbog učešća u ratnim dejstvima u okruženju i van granica ove države.
Znamo na koga se najviše odnosi ovaj zakon i na taj način se stavlja znak jednakosti između polovine ove sale, polovine kolega, ne znam sa koje strane, i onih scena koje viđamo i u Siriji i u Iraku, ali i u jednom delu Ukrajine.
Uostalom, kada nekome toliko smeta i kada stalno inputira da ti i takvi sede sa druge strane, pitaću vas da li je prethodni govornik možda poznavao ili zna za delovanje Ljubiše Savića Mauzera u okviru njegove stranke u Republici Srpskoj i šta je radio tamo i šta je predvodio i kako je radio? Ne možemo da zaboravimo neke stvari i da se samo sve loše prebacuje na drugu stranu.
Uostalom, do 2012. godine stranka prethodnog govornika je kreirala sudbinu ove države i kreirala je sudbinu svakog od nas pojedinaca.

Vreme, gospodine Babiću.

Da smo se ogrešili o zakon, a pušku sam uzeo samo u lovu, i to da je nosim, ne da pucam, ako smo se ogrešili s te strane o zakon, zašto do 2012. godine nismo procesuirani? Zašto nismo smešteni tamo gde bi želeo da budemo smešteni gospodin Stefanović.       

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Nadam se da to ne želi kolega.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, a pre svega, uz puno uvažavanje, poštovani predlagači zakona o kome danas raspravljamo, cela ova diskusija danas ukazuje na nešto što treba da bude vrlo jasna poruka građanima Republike Srbije, a to je da u interesu građana Republike Srbije, a prevashodno u interesu države Srbije, ovaj zakon predstavlja neminovnost i neophodnost. Zbog toga će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasati za usvajanje ovog zakona.
Politička poruka građanima jeste istovremeno i činjenica da se ovim zakonom država Srbija distancira od svega onoga što može da joj se stavi kao neka vrsta hipoteke, a to je sve ono na šta su kolege poslanici i iz Srpske napredne stranke i iz opozicije i ostalih stranaka predlagača ukazivali. Nisu ovde u pitanju samo „Psi rata“ koji su delovali na teritoriji Republike Srbije, konkretno na Kosovu, na teritoriji BiH, već su to i državljani Srbije koji su na isti način delovali u Ukrajini.
Evropska unija i evropska zajednica očekuje od Srbije donošenje ovakvog zakona. Evropska unija i Evropska zajednica očekuje od Srbije distanciranje i jasno određenje prema svemu onome i svim pojavama na koje ovaj zakon ukazuje i zbog toga ponavljam, Socijalistička partija Srbije i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, podržava ovaj zakon.
Nije svejedno ako se ima u vidu činjenica da je Vlada Republike Srbije i u prethodnom sazivu, na čelu sa premijerom Dačićem i u sadašnjem sazivu na čelu sa premijerom Vučićem učinila pomake koji podrazumevaju podizanje ugleda države Srbije u međunarodnoj zajednici. Takav ugled ne može biti urušen ni diskreditovan načinom i pojavama koje obuhvata ovaj zakon.
Međutim, ono što treba istaći sa stanovišta struke, ovde su politički stavovi vrlo jasni, političke poruke nedvosmislene, ali sa stanovišta struke treba prihvatiti određene sugestije. Ja ih neću, drage moje kolege narodni poslanici i predlagači, među kojima sam i ja i moja poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, identifikovati kao kritike, već dobronamerne sugestije, a te dobronamerne sugestije su sledeće: mora se učiniti dosta na preciziranju teksta ovog zakona, mora se učiniti mnogo toga na preciziranju kvalifikacije krivičnih dela koja su zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku obuhvaćene. Zašto ovo govorim? Zato što polazim od onoga što radim po vokaciji, kao deo pravosudnog sistema, kao deo pravosuđa, kao advokat. Zakon mora u praktičnom smislu reči da da puni efekat. Kada će dati u praktičnom smislu puni efekat? Onog trenutka kada kvalifikacija krivičnog dela, drage kolege, bude jasna.
Samo učešće u ratu ili oružanom sukobu nije inkriminacija, zato što rat kao pojava i fenomen ne podrazumeva istovremeno protivpravnost i protivpravno delovanje. Ratove često delimo na odbrambene, nekad pežorativno na otadžbinske, agresivne, ali rat kao pojava ne može da ima tretman protivpravnosti. Mora da postoji jasna inkriminacija da se u ratu čini određena protivpravna radnja ili je to zverstvo ili je to zločin ili je to genocid ili je to interes zbog čega građani Republike Srbije da bi ostvarili određenu korist deluju na teritorijama drugih država na način koji podrazumeva nezakonito delovanje. To je ono što sugeriše poslanička grupa Socijalističke partije Srbije, da bude sastavni deo teksta, a samim tim i jasne kvalifikacije zakona o kome mi raspravljamo.
Zašto na ovo ukazujem? Iz razloga što se drugi deo teksta odnosi na vojne i paravojne formacije. Moramo da priznamo svi mi ovde zajedno kao predlagači da u ovom smislu bi došlo do problema u praktičnoj primeni ovog zakona kada bi došlo do procesuiranja učinilaca krivičnih dela. Vojne i paravojne formacije takođe mogu biti kategorisane na različite načine. jedna od njih je i legija stranaca koja se u nekom međunarodnom pravnom smislu kvalifikuje kao vojna formacija koja ima svoj legitimitet.
Ako ima u svoj legitimitet, a u njoj učestvuju i građani Republike Srbije, za šta mi i te kako dobro znamo i raspolažemo sa činjenicama, onda se postavlja pitanje šta je nezakonito u delovanju naših građana kroz tu vojnu formaciju, a u zakonu se govori o vojnoj formaciji? Zato poslanička grupa Socijalističke partije Srbije apeluje, dobronamerno sugeriše, kako bi se kvalitet ovog Predloga zakona poboljšao, kako bi on u praktičnom smislu reči ostvario onaj cilj koji istovremeno potvrđuje motiv predlagača za koji Socijalistička partija Srbije smatra da je više nego opravdan, a to je da znamo inkriminisano delovanje i šta je inkriminisano delovanje. Kako procesuirati građanina Republike Srbije koji je delovao preko Legije stranaca? Ne možemo. Osim toga, bitno je da se i prateća zakonska regulativa uz ovaj zakon, za koji ću ponoviti da je neminovnost i neophodnost u našem zakonodavnom sistemu, da se upodobi i uredi.
Da li imamo sa svim državama, gde ima tzv. „Pse rata“, međunarodne ugovore, da li imamo uzajamnost i reciprocitet? Ako imamo, to je dobro, jer će svaki učinilac krivičnog dela biti procesuiran, ali šta tamo gde to nemamo, šta u toj situaciji?
Osim toga, postavlja se još jedno praktično pitanje – da li delovanje na teritoriji strane države, koje podrazumeva odbranu fizičkog integriteta, odbranu života, zaštitu imovine, može biti okvalifikovano kao krivično delo?
Na Odboru za pravosuđe, kada smo raspravljali o ovom zakonu, naveo sam jedan pežorativan primer - ja i moj drug i kolega narodni poslanik Meho Omerović možemo imati isti interes, koji je potpuno opravdan i zakonit, pretpostavka je da imamo imovinu na teritoriji BiH, navodno on u Foči, ja navodno u Sarajevu, izvinjavam se, ja u Goraždu.
Šta u slučaju da u ratnim dejstvima dođe do ugrožavanja naše imovine? Odbrana naše imovine je naše legitimno pravo Ustavom zagarantovano i to pravo niko ne može da nam ospori. Apsolutno stoji da u toj situaciji nema inkriminacije, da u toj situaciji nema protivpravnog delovanja i da u toj situaciji ne može biti niko osuđen zbog nečega što nije nezakonito.
Zato treba prihvatiti kao dobronamernu sugestiju nešto što je istaknuto, a to je da bi možda, ovom prilikom ističem možda, Odbor za pravosuđe kao resorni odbor, shodno Poslovniku Skupštine Republike Srbije, mogao amandmanom, na koji ima pravo u vremenu između zasedanja u načelu i zasedanja u pojedinostima, da ove sugestije uvaži i da kroz amandman poboljšamo kvalitet ovog zakona, jer nismo sve dobro definisali i nismo sve dobro precizirali.
Postavilo se jedno pitanje koje smo mi poslanici iz pozicije, a ne opozicije, postavili – šta ukoliko delovanje naših državljana na teritoriji druge države nije pod oružjem, nije u uniformi? Šta ukoliko je to delovanje zdravstvenih radnika koji imaju humanitarne delatnosti i aktivnosti, koji su dužni da te humanitarne aktivnosti i delatnosti sprovode, da leče? Da li njih možemo podvesti pod kategoriju učinilaca krivičnog dela? Ne možemo.
Isto tako, možemo da primenimo ono što naša Vlada čini, ono za šta se naša Vlada zalaže već dve i po godine, a to je da se i naša zakonodavna regulativa upodobi sa regulativom evropske zajednice.
Imam okvirnu odluku Saveta EU o borbi protiv terorizma. Ta odluka ima 13 članova. Neki od njih mogu da se primene u ovoj situaciji, mogu da nam pomognu da ovaj zakon zaista dobije onu fizionomiju, onaj pravni okvir, pravni format koji je neophodno neophodan kako bi sa stanovišta prava, i to elementarnog krivičnog prava, mogao da bude pravi zakon, a to je da u zakonu stoji kao inkriminacija da se radi o ozbiljnoj destabilizaciji ili uništavanju osnovnih političkih, ustavnih, ekonomskih i društvenih struktura bilo koje zemlje, nebitno da li je to Sirija, Ukrajina ili neko drugi.
Ovakvu formulaciju kao inkriminaciju uvek možemo primeniti na učinioce krivičnih dela na koje sada ukazujemo i taj problem možemo na taj način da rešimo.
Osim toga, dobronamerna sugestija poslaničke grupe SPS u tom smislu je primena Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju terorizma. Neke kolege pravnici su kroz medije afirmisali jedan stav, da nama ovaj zakon navodno ne treba, da nam ne treba navodno zbog toga što već u Krivičnom zakoniku imamo odredbe o terorizmu. Da imamo odredbe o terorizmu, to je tačno, ali je još više tačno da odredbe o terorizmu i svemu onome što terorizma podrazumeva nisu obuhvatile situacije u krivično-pravnom smislu reči koje obuhvata ovaj zakon.
Zato SPS podržava i motivaciju, razloge i sve ono što je dovelo predlagače, a nije mali broj, impozantan je broj predlagača, 199 narodnih poslanika, da predlože, a mi danas da raspravljamo o tom zakonu.
Na kraju, želim da istaknem još nešto što smatram da je jako važno. Imamo situaciju kada, bar pravnici dobro znaju, da za svako krivično delo i biće krivičnog dela moraju postojati dva konstitutivna elementa. Jedno je radnja izvršenja krivičnog dela, drugo je mesto izvršenje krivičnog dela. Ovde su i radnja i mesto izvršenja krivičnog dela van teritorije Republike Srbije.
Ne smemo dozvoliti sebi taj luksuz, taj ekskluzivitet da ostanemo nenadležni, s obzirom da i radnja i mesto krivičnog dela mogu biti u Ukrajini, mogu biti u Siriji, u BiH, bilo gde postoji ratno žarište. Šta ukoliko se naša nadležnost dovede u sumnju? Šta ukoliko strana država na kojoj se vode ratna dejstva ovo krivično delo nije sistematizovala, nije ga u svom krivičnom zakonodavstvu obuhvatila?
U toj situaciji moramo voditi računa o postojanju reciprociteta, odnosno uzajamnosti i postojanja međunarodnih ugovora upravo sa tim državama ili velikim brojem država. Bez toga nećemo moći efikasno da sprovedemo ovaj zakon.
Da se vratimo na ono što je suština. Suština je da je nesumnjivo Republika Srbija učinila mnogo, pre svega zato što je ovaj zakon došao na dnevni red Skupštine, a učiniće još više ako ovaj zakon usvojimo. Učiniće još više tim pre što ćemo još šire otvoriti vrata evropske zajednice ili zajednice evropskih zemalja da postanemo punopravni član tih zemalja. Učiniće još više činjenicom da iako smo imali hipoteku ozloglašene države, kako su nas nekada nazivali, sa ratno-huškaškim motivima i sa ratno-huškaškim delovanjem, sada je nesumnjivo da ta hipoteka pada i nesumnjivo je da je mi više nikada nećemo navući, a jedna od brana da je ikada više imamo je upravo donošenje ovog zakona.
Molim predlagača da ima u vidu najdobronamernije sugestije poslaničke grupe SPS, da zna kolega Meho Omerović, kao neko ko je u ime predlagača izneo Predlog zakona, da ne samo što će biti podržan ovaj zakon, nego da ćemo mi socijalisti dati punu podršku kasnije i kada budemo donosili novi Krivični zakonik, jer će tada biti pravo vreme da sve ovo što sada vidimo kao određene propuste sa stanovišta primene krivičnog zakonodavstva, možemo ispraviti. Siguran sam da ćemo to i učiniti. Zahvaljujem vam se.
Još jednom ističem da će poslanička grupa SPS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.